Hvala.
Samo želim da dodam da nisam svakako pisao ovaj Poslovnik, u njemu je tačno definisano koliko je vreme za repliku. Isto tako, vi možete da koristite vreme koje je predviđeno za vašu poslaničku grupu, a ne samo kroz repliku.
Tako da, to treba da imate u vidu prilikom sledećih javljanja.
Sledeći poslanik je Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vrlo je zanimljivo da se na izborne uslove žale oni koji su u nekim lokalnim samoupravama vlasti, koji direktno sprovode izbore i imaju čak većine u izbornim komisijama i u biračkim odborima. Nije to samo slučaj Sjenice, Tutina itd, imate u Šapcu. To je neverovatan, zaista neverovatan primer gde čovek izgubi sa 12 ili 13 hiljada glasova, ali kaže da je imao strašne uslove, a on formira gradsku izbornu komisiju, ima većinu u gradskoj izbornoj komisiji i u svim biračkim odborima. Tako onda kukumaču, plaču.

Jedino im je problem i suštinski glavni problem ime i prezime - Aleksandar Vučić. To kad bi mogli da sklone na nekim narednim izborima, ja mislim da bi oni postigli svoj cilj. Zato traže tzv. razdvajanje izbora.

Zašto o ovome govorim? Mi ovde pričamo o ljudskim i manjinskim pravima. Ja sam apsolutno veliki pristalica nacionalnim manjinama da se da što više. Želim da mi ovde razvijamo apsolutno multikulturalnost, multietničnost, pluralizam u političkom mišljenju, dijalog, dobro je da se otvara ministarstvo koje je vezano za dijalog, ali znate, ponekad se postavi pitanje – a ko nam to nudi dijalog?

Pogledajte šta se dešava, recimo, sa Gordanom Čomić, koja je bila simbol demokratije kada je svima nama ovde uskraćivala reč, oduzimala mogućnost da govorimo, zloupotrebljavala čak Poslovnik sa tog mesta tu gde vi sedite. Ona je tada bila sunce demokratije, nešto najbolje što smo mogli da imamo, zato što je nas uskraćivala. Sada kada je, nije žena promenila političko mišljenje, nego je videla da su njeni politički saborci apsolutno zalutali, potpuno promašili politiku, ona je sada hulja, izdajnik, smeće, đubre. To sve možete da pročitate na pojedinim portalima, posebno kad pustite one komentare pa, kao, slobodno građani razmišljaju a njihovi administratori pišu komentare ispod svih tih vesti.

Vidite, to je nešto što je zastrašujuće. Sa takvima bi trebalo da razgovaramo. To je nečuveno iz samo jednog razloga – ti ljudi da su, ne daj bože, vlast, oni bi streljali ljude po ulici. Oni se zalažu za principe „Antife“, koja danas svuda hara po svetu i maltretira kompletno građanstvo i samo ako nisi slučajno u njihovom vinklu, odnosno ako ne razmišljaš kao što oni razmišljaju, bićeš streljan, bićeš obrukan, porodica će da ti preživljava sve i svašta. To da li ti imaš većinu, to nije ni bitno. Većina se više ne gleda. Bitno je da li ti imaš 2% ili 3% medijsku logistiku, tajkune.

Pogledajte šta se dešava u Crnoj Gori. Imate tamo jedan zastrašujući interes tajkuna koji vode podgoričke „Vijesti“. To je jedna gomila kriminalaca tamo, koja želi da sastavi crnogorsku Vladu, gori Dukljani od Mila Đukanovića, tri puta gori. Njih podržava odavde medijska mašinerija Dragana Đilasa sa sve Mlađanom Đorđevićem. Oni po kome pljunu? Pljunu po Andriji Mandiću, po Demokratskom frontu, zato što ne žele Srbe u vlasti, jer ti Srbi bi ih negde sputavali, ti Srbi bi rekli – ne možete više da nas maltretirate, ali je poenta, naravno, da se podrži tajkunski interes kriminalaca iz podgoričkih „Vijesti“.

To se danas radi i u Srbiji. Kriminalci koji drže medije vam pričaju o političkom dijalogu, oni isti koji su nacrtali metu predsedniku države. Pogledajte kakav je to obračun sa porodicom predsednika države! To je strašno! Nacrtate mu sinu da je kriminalac i stavite ga još na onaj led ekran u studiju, raspravlja se o kriminalu i mafiji, a onda nacrtate sina predsednika države da je on kriminalac. Zašto? Pa, da bi, ne daj bože, jednog dana kada bi došlo do neke promene vlasti, on bio legitimna meta. Znate, ako obeležite nekog da je kriminalac, onda je on legitimna meta. Sutra padne sa vlasti, možete da ga ubijete na ulici i nema veze. I onda će sve to biti opravdanje – pa, zašto da ne, sklonili smo kriminalca.

Takvi vam nude društveni dijalog i još vas uslovljavaju, pa oni hoće da pričaju sa onim, neće da pričaju sa onim. Otprilike, morate stalno da im izlazite u susret. E, vidite, ja sam apsolutni protivnik kompromisa sa takvim ljudima. Ako hoćete da pričate, pozvani ste. Evo, i ministarstva su otvorena, nemamo ništa protiv. Ako vi hoćete da ucenjujete društvo ovde i da uz pomoć vaše medijske mašinerije sve nas ovde maltretirate, tu nećete imati apsolutno partnera u razgovoru. Na kraju krajeva, mi ovde predstavljamo većinski narod. Mi smo dobili podršku građana za izbor.

Daću vam moj primer. Zastrašujuću kampanju su poveli, ne znam ni ja sam zašto, zato što sam izabran za predsednika Odbora za pravosuđe. Valjda se plaše da će te njihove sudije i tužioci koje su stalno ubacivali u sistem, negde su se možda uplašili da to baš više tako neće prolaziti. I, naravno, ide odmah priča – to je konflikt interesa, on ucenjuje, ne znam šta će da radi, itd, itd. A nije smetalo kada je Boško Ristić bio predsednik, isto kao advokat, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i takođe član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Pa ne samo to, nego je onda i svog kuma doveo da bude ispred advokata tamo. I to je valjda bilo super, sjajno, tada nije bio konflikt interesa, tada je to sve bilo po volji.

Vidite, dok se vodi takva licemerna kampanja, ovde ćemo da imamo ljude koji će se tome suprotstavljati. Ne plašimo ih se. Mogu da prete sto puta da će da dođu ovde ispred Skupštine da nas spale, da nas vešaju, mogu da nas vređaju do mile volje, mi ćemo ih na izborima pobeđivati. A to da će nasiljem nešto da urade, to da nam stavljaju izgled kako će oni da upadnu unutra, pa nam preko ovih društvenih mreža prete kako će da nas ošišaju, kako će da nas polivaju katranom, kako će da nas vešaju ispred Skupštine itd – samo neka probaju. Jedva ih čekam da vidim tako hrabre.

Protiv koga god i protiv koje god negativne pojave ova vlast da krene da se bori, oni krene da brane tu negativnu pojavu. Ako Vučić proglasi borbu protiv kriminalaca i protiv mafije, oni skoče preko svojih portala da brane te iste kriminalce i tu istu mafiju. I onda se zapitate – o čemu se ovde radi? Šta god vi da uradite, oni će naći negde nešto negativno. Zašto? Zato što nemaju nikakvu ideju. I, naravno, poenta je obrukati negde nekog, izvređati ga, pljunuti ga.

Valjda je njihova programska opredeljenost – pljuni po Vučiću. A da ih pitate – pa, dobro, kako biste vi rešili pitanje poljoprivrede, da li biste negde neki put izgradili, pazite, ovde vam pričaju o putevima, o izgradnji infrastrukture, oni koji u Beogradu za vreme svoje vlasti dve ulice ljudski nisu zakrpili! Dve ulice nisu zakrpili! Sada vam takvi pričaju o tome kako bi trebalo da se gradi infrastruktura. Onda se prosto zapitate – da li su ti ljudi normalni? Da li oni zaista smatraju da ovde građani imaju kratku pamet?

Ponudite im izbore, oni kažu da neće da idu na izbore, hoće razdvojene, hoće onakve, ovakve. Pazite, to je jedina opozicija na belom svetu koja neće da ide na izbore. Opozicija valjda jedva čeka da ide na izbore, ako smo mi tako loši, najgori na svetu, prljavi, neobrazovani, zatucani, nismo pročitali nigde ništa, neće nas narod, pa, valjda će onda oni da nas pobede na tim izborima. Jer, ko će da glasa za nas takve kakvi jesmo, kako nas zapravo oni obeležavaju. Ne, mi imamo ovde strah, izgleda, od nas takvih, kako su nas oni obeležili.

Zato kad govorim ovde o ljudskim pravima, uvek treba govoriti ko podnosi taj amandman. Ukoliko je neko iskren i ako hoće da pričamo o pravom društvenom dijalogu, to može i ja sam uvek za. Ali, ako neko hoće da uslovljava taj društveni dijalog, pa još da kaže ko sme da priča a ko ne sme, pa koga smeš da kandiduješ na izborima a koga ne smeš – manite se ta ćorava posla, od te priče nema ništa. Tu nećete naći sagovornika i ja nemam ništa protiv, pošto oni najavljuju bojkot i za naredne izbore, slobodno bojkotujte do mile volje. Ja vam ne bih izašao nikada u susret, možete da bojkotujete od jutra do mraka. Svaki dan možete da bojkotujete. Samo je ovde, izgleda, jedan drugi problem po njih. Njih bojkotuje narod i oni su toga duboko svesni.

Zato, zaključiću sa ovim, molim, pre svega, naše članstvo, naše ljude, nemojte da imate strah od takvih, prete praznom puškom. To su kukavice. Imaju medije, nije baš lako preživljavati tu medijsku harangu koju oni preko svojih portala rade i preko društvenih mreža i preko svih televizija, ali, znate kako, da imaju bilo kakvu argumentaciju, oni bi to upotrebili. Kada moraju da lažu, da izmišljaju, a najsmešnije mi je kada vas prvo obrukaju negde preko tog njihovog portala ili preko njihovih tih priloga, a onda vas zovu i pitaju da li biste dali komentar. Pogledajte koje je to dno novinarstva.

Vidite, nema straha, protiv takvih odlučno u borbu, protiv takvih odlučno u bitku. Naravno, uvek će ona normalna, pristojna, neekstremistička i nenormalna Srbija pobeđivati. Hvala vam.

Hvala lepo.
Reč ima Marijan Rističević.
(Enis Imamović: Poslovnik!)
Izvinjavam se.
Još jednom ponavljam, nemam ovde uvid u to.
(Enis Imamović: Sekretar ima uvid…)
Sekretar? Mislite na Elviru?
Izvinjavam se, Poslovnik ima prednost.
Izvolite.

Predsedniče, kada su vas birali za predsednika Skupštine, rekli su da vi imate ogromno iskustvo i ja sam sa tom činjenicom mogao i da se složim i bilo mi je drago da vi to iskustvo prenesete, ali ovde ste povredili član 106. – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Na dnevnom redu je amandman na član 2. koji kaže da se menja ime Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da se briše ministarstvo o selu. Prethodni govornik je govorio o svemu, samo ne o tome. Žao mi je što ja u tom slučaju nisam bio u prilici i što mi niste dali pravo na repliku da odgovorim jedinoj koleginici koja je govorila o tački dnevnog reda i da joj kažem da mi je drago što se odlučila kao mlada osoba za život na selu i da mi je drago što je time ponosna.

Složio bih se sa njom, mogao sam i da se složim sa njom da Srbija nije samo Beograd i da izvan Beograda ima dosta mesta gde se živi i gde žive naši ljudi, naši građani. Podsetio bih sve da u Srbiji preko milion građana živi u nerazvijenim opštinama i gradovima, između 40 i 60 naseljenih mesta spada u kategoriju nerazvijenih i devastirah. Žao mi je što nisam imao prilike sa njom da razgovaram o tome, pošto je jedino ona govorila o tački dnevnog reda. Nakon nje su govorili Dragan Marković Palma, koji nas je pozivao da se držimo Ustava. Mi se i te kako držimo Ustava, kada tražimo da svi oni problemi sa kojima se suočavaju Bošnjaci u Srbiji reše.

Prozivali su nas da doživljavamo Srbiju svojom maćehom, doživljavamo je zemljom u kojoj i dalje nisu rešeni zločini, masovni zločini počinjeni nad Bošnjacima. Kako je drugačije možemo doživljavati? I kada svi apeli, da se ti zločini reše, koje podnosimo ovde u Skupštini, u institucijama sistema i kada tražimo od ove države da reši te zločine počinjene nad njenim građanima, vi nas optužujete da je nepravedno doživljavamo kao svoju maćehu.

Zahvaljujem.
Po pitanju Poslovnika je isto dva minuta. Ja sam svestan toga da bi rigidno tumačenje ove odredbe dovelo do toga da se govori uvek isključivo o onome što je na dnevnom redu, naročito kada su amandmani u pitanju gde ste, na primer, i vi sada koji ste reklamirali povredu Poslovnika takođe učinili povredu Poslovnika, jer niste govorili o tome.
Imajući u vidu sve to, trudiću se da koliko je god moguće usmeravam poslanike da govore o dnevnom redu, ali da to ne bude na takav način da to neko tumači da je sada neka rigidnost i zato nisam intervenisao danas, ali ako vi mislite da je neophodno da se o tome glasa kada se završi ovo prethodno glasanje, nemam ništa protiv.
Ne želi.
Sledeći po Poslovniku se javio Milenko Jovanov.
Izvolite.

Po Poslovniku, 107. stav 1, dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, uz moje puno poštovanje tolerancije koju pokazujete u vođenju Skupštine, mislim da ste morali da reagujete na reči da je Srbija bilo kome maćeha. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Srbija nije nikome maćeha, Srbija poštuje svakog svog građanina. Sama činjenica da predstavnici manjina sede i u ovom domu, učestvuju i u Vladi, pokazuje da Srbija jednako poštuje svakog svog građanina i da su svi građani Republike Srbije jednaki i pred zakonom i pred Ustavom, dakle, da su apsolutno jednaki i da se prima svima primenjuju ista prava.

Propustili ste da reagujete, dozvolili ste poslaniku da dalje elaborira svoju tezu zašto je Srbija za njega maćeha. Mislim da to ovaj dom nije zaslužio da sluša ni na koji način i da ta teza mora da bude sankcionisana ili opomenom ili oduzimanjem reči.

Dakle, mi moramo dovesti ovde stvari u onakvu ravan kako Poslovnik kaže, a to da li je neko zadovoljan ili nije zadovoljan svojim statusom i svojom podrškom u okviru nacionalne grupe kojoj pripada, to zaista je frustracija koja ne treba da se leči ovde, jer Bošnjaci sami biraju svoje predstavnike za ovaj dom. I ako je Bošnjak potpredsednik Skupštine, ja stvarno ne mogu da shvatim kako može Srbija da bude maćeha Bošnjacima? Prema tome, ja vas molim da obratite pažnju na to i da ubuduće reagujete. Hvala vam.

Naravno da je to nešto o čemu sam govorio i pre nego što sam izabran, replicirajući na stavove stranke čiji je predstavnik to iznosio. Zato bih zamolio sve poslanike da u svojim izlaganjima, osim toga što govore o svojim političkim stavovima, vode računa o izrazima i stavovima koji su direktno suprotni i Ustavu i zakonu i da me ne teraju da primenjujem mere koje podrazumevaju opomene, isključenja, oduzimanja reči itd. Sve u okviru diskusije na kulturan način i politički korektan način može da se kaže, ali nešto što je van i suprotno i Ustavu i zakonu mislim da svakako neću dozvoljavati u narednom periodu.
Da li, gospodine Jovanov, tražite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima Đorđe Milićević, takođe po Poslovniku.

Zahvaljujem, predsedniče.

Član 27. Odmah na samom početku ću reći da ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Gospodine Jovanov, vi ste u potpunosti u pravu kada kažete definiciju reči frustracija, jer to i jeste frustracija, pošto smo maločas govorili o frustraciji, o statusu koji nemate, a nažalost želite da imate u okviru svoje nacionalne manjine. Ali nisam se zbog toga javio.

Hteo sam da uputim vama molbu, gospodine predsedniče, da ne dozvolite zloupotrebu člana 104. koji vrlo jasno definiše kada poslanik ima osnova da dobije repliku. Malopređašnji poslanik je iskoristio Poslovnik i zloupotrebio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ne ukazujući konkretno na šta je mislio kada govori o samoj povredi Poslovnika, već je odgovarao koleginici i kolegama koji su govorili pre njega i govorio o tome kako imate ogromno iskustvo i kako je očekivao od vas da to iskustvo prenesete na rad parlamenta, a kada smo govorili o vašem izboru nije govorio, čini mi se, o tom iskustvu, već nas je vraćao u devedesete i pozivao vas na nekakve ratnohuškačke govore, koliko me pamćenje služi.

Shodno svemu tome, molim vas samo, legitimno je pravo da svako od nas iznosi svoje političke stavove, svako od nas jako dobro poznaje Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Poslanička grupa SPS će svoje političke stavove uvek iznositi, ali nećemo zloupotrebljavati Poslovnik, već ćemo to koristiti u okviru vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi i meni kao predsedniku poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Hvala.
Đorđe, koliko sam shvatio, ne traži da se o ovome izjasnimo.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jednom rekao da se stepen demokratije u jednoj državi meri pravima nacionalnih manjina koje one uživaju u toj državi. Srbija je po tom pitanju demokratska zemlja za „deset plus“. Rekao sam i da svaki glas pripadnika nacionalne manjine u Srbiji vredi 35% više nego što vredi glas jednog Srbina. To je pozitivna diskriminacija koja čak ide protiv onog „jedan čovek – jedan glas“, a Srbija je i to učinila.

Hajde da vidimo, kada se to toliko prigovara od strane pojedinaca čiji lideri su izgubili ministarsku fotelju i odmah gubitak ministarske fotelje proglasili fašizmom, ako neko izgubi fotelju, on odmah kaže da u toj državi u kojoj je on izgubio fotelju vlada fašizam, da se progone nacionalne manjine itd. Dok sedi prikucan za fotelju, dok ima automobil, sekretaricu, novac i budžet na raspolaganju onda u Srbiji nema fašizma, ali onog trenutka kada fotelju izgubi i kada se prava nacionalnih manjina uvećaju, politička prava se uvećaju za 35% u odnosu na pripadnike većine, e, tog trenutka taj kabadahija kaže da u Srbiji vlada fašizam.

Hajde da vidimo koja to nacionalne prava i da li ovako ministarstvo postoji u bivšim jugoslovenskim republikama. Ja ću navesti jednu naprednu zemlju, navodno, koja se zove Slovenija. Srba u Sloveniji ima po njihovim procenama 2% ili 40 hiljada po popisu. Polovina njih izgleda da nema pravo da se upiše kao slovenački državljanin. U Sloveniji postoje samo, čini mi se, gospodine Martinoviću dve nacionalne manjine, Mađari, Italijani, možda, a možda grešim ili Austrijanci i uglavnom čak prava Roma, ne želeći da uvredim Rome su veća od prava Srba koji nemaju status nacionalne manjine. Čak ni u Crnoj Gori Srbi nemaju nikakav status.

Hajde da vidimo koja prava imaju, recimo Srbi u toj Sloveniji? Četiri hiljade, trideset tri Slovenca po popisu imaju pravo na nacionalni savet nacionalnih manjina - pravo na obrazovanje, kulturu, informisanje i tako dalje, ono što nacionalni saveti treba da rade. To što su neke nacionalne manjine, odnosno stranke nacionalnih manjina pomalo zloupotrebili to pravo i pretvorili nacionalne savete u političke organe, pa žele nešto i teritorijalno da ostvare to je neki drugi problem. Ali, nacionalni saveti postoje, Slovenci ga imaju sa 4.033 Slovenci i 0,07% stanovništva. Srbi u Sloveniji to pravo nemaju i ako ih procentualno ima 30 puta više, a brojčano, bez obzira što Slovenija je daleko manja, pet puta više.

Pa, sada da vidimo ta evropske demokratska Slovenija, koliko ceni nacionalne manjine, a koliko to, evo kako ovi nazivaju „fašistička Srbija“ se ponaša prema. Uporedite to pa mi onda recite ko je tu fašista, ako fašizma ima.

Naravno, da ja Sloveniju ne optužujem za fašizam, ali recimo, Tanju Fajon mogu da pitam, više puta sam to i činio, a ponovo ću je pitati – šta je sa pravima Srba u Sloveniji, sa pravima na obrazovanje, jezik i tako dalje, šta je sa pravima, makar da se upišu kao slovenački državljanin.

Srbija po pitanju nacionalnih manjina prednjači na prostoru bivše Jugoslavije. Hajde da vidimo da li ta prava koja pripadnici nacionalnih manjina imaju u Srbiji imaju, zamislite sada u Bosni i Hercegovini glas jednog Srbina vredi 35% više nego glas Bošnjaka. Ja mislim da bi tamo izbila revolucija, ali ja pozdravljam to što je Srbija cenila da nacionalne manjine u parlamentu treba da budu više zastupljene i da njihovi glasovi više važe, mada je pitanje da li to po Ustavu može da se ostvari, jel narušava se princip jedan čovek – jedan glas.

Ali, meni ni to ne smeta. Srbiji to ne smeta. U Srbiji niko ne treba da se stidi zato što nije Srbin. Ali, prošla su i vremena Tadićeva kada je neko ko je Srbin trebao da se stidi zato što je Srbin, e ta vremena su prošla. Hvala.