Zahvaljujem, predsedniče.
Obzirom da govorimo o nacionalnim manjinama, evo, upravo slika koju vidimo za stolom predsedavajuća, odnosno predsedništva, vrlo jasno govori kakav Srbija odnos ima prema nacionalnim manjinama i kakav mi odnos ovde u parlamentu imamo prema predstavnicima nacionalnih manjina. Evo, upravo predsedava neko ko je predstavnik nacionalnih manjina, a u toku narednog dana ili u tok ovog dana predsedavaće pretpostavljam i gospodin Zukorlić koji je takođe predstavnik nacionalnih manjina.
Želim da kažem da je gospodin Rističević u potpunosti u pravu kada kaže da Srbija prednjači naspram svih ostalih država u poštovanju prava nacionalnih manjina i da je Srbija simbol novih vrednosti. Obzirom da smo tokom ove rasprave mogli čuti i neke druge konstatacije, dozvolite mi da u vremenu koje pripada poslaničkoj grupi dam i saopštim i stavove naše poslaničke grupe pogledom izrečenih konstatacija.
Gospodine Jovanov, nemojte da se naljutite ovo nije moja, odnosno ovo što ću sada reći, nije moje, već samo citiram ono što su mediji preneli. Kaže ovako – Srbija mađeha do 2000. godine, a postaje naša zemlja posle 2000. I to kaže neko ko je bio nosilac jedne izborne liste, pa je izabran za poslanika u Skupštini Srbije, pa 2008. godine formiranje Vlade Republike Srbije imenovan za ministra bez portfelja, a u njegovoj nadležnosti je bila i Kancelarija za održivi razvoj i nedovoljno razvijena područja. Pa, je ovu funkciju obavljao do 2014. godine i posle promene vlasti 2012. godine kratko vreme bio ministar bez portfelja. Pre četiri godine zalagao se za rehabilitaciju Aćifa-efendije ratnog predsednika Novog Pazar koji je streljan u januaru 1945. godine, a vrlo prepoznatljiv po dobrim odnosima sa ovim tzv. prištinskim političarima između ostalog sa Bedžitom Pacolijem.
Nemam ja ništa protiv, ali to govori o odnosu tamo nekoga, i ja mu ime više neću spominjati, tamo nekoga ko ima svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu i ko kaže da poštuje Srbiju kao svoju, kao našu državu.
Moje pitanje je, ja sve vreme citiram, ovo je izveštaj novinara, ja sve vreme citiram, a novinaru kažu – da se prilikom izbora za jednog od tih nacionalnih saveta mogli čuti uzvici, pa između ostalog i sandžačka republika i živela sandžačka zastava. Ja samo citiram.
Sa druge strane, vidim da ovde pokušava da se provuče jedna teza ko sme da priča i šta sme da priča. Sve teme, sve ono o čemu smo danas govorili i o čemu je gospodin Jovanov govorio i o čemu je gospodin Rističević govorio, Đukanović i koleginica koja je govorila o amandmanu. Ja sam dosta govorio i žao mi je što jedan od govornika nije, verovatno je zakasnio, imao je važnijih poslova pa nije čuo da sam citirao i zakone i govorio zašto smatram da je ne prihvatljivo da predlagač prihvati ovaj amandman. To je sve valjda poštovanje i to je sve valjda u duhu političke demokratije i političke tolerancije i političke kulture.
Gospodine Zukorliću, drago mi je da ste došli. Maločas sam se pitao gde se. Vrlo mi znači vaše prisustvo sada i voleo bih ako možete da dođete u poslaničke klupe, odnosno, ako smatrate da treba, a ja ću vam reći zašto.
Vrlo mi je interesantno da o izbornim uslovima govori neko ko je sve vreme učestvovao u međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima i ko je vrlo jasno kroz taj dijalog mogao da čuje šta je stav evropskih parlamentaraca kada je završen taj prvi deo međustranačkog dijaloga, a to je da je na postignut jedan konstruktivan napredak i da idemo ka jednom demokratskom duhu i da je najveći deo onoga što je bila agenda koja je definisana tokom međustranačkog dijaloga realizovana. Ispravite me ako grešim, tu su učesnici međustranačkog dijaloga. Koleginice i vi ste jedan od učesnika.
Gospodine Zukorliću, meni je vrlo interesantno da, kako je ovde rečeno nekakvom, ne bih rekao teroru, nego nekakvom kontrolom režima kaže - sve je vršeno pod kontrolom režima, verovatno misleći na parlamentarne i lokalne izbore govori neko ko je pokušao mimo volje građana, nakon konstituisanja lokalne vlasti u Sjenici da preuzme vlast u Sjenici i to kroz klasičan vid političke trgovine. Vi mene ispravite ako ja grešim. Ja sam se tokom međustranačkog dijaloga vrlo jasno zalagao za jedno od ključnih pitanja, jer sam smatrao da je to važno.
Rekao sam predstavnicima evropskog parlamenta - mi smo vas poslušali, mandat pripada poslaniku. Sada tražimo od vas mišljenje da nam kažete, nećemo mi taj problem imati sada, ali razmišljam o perspektivi, razmišljam o budućnosti. Nemamo mi ništa protiv mandat pripada poslaniku, ali kako da sprečimo da taj mandat bude predmet političke trgovine u periodu koji je pred nas? Jer politička trgovina unosi političku nestabilnost, a politička stabilnost je od izuzetne važnosti i značaja za napredak Srbije.
Na to pitanje nisam dobio odgovor, a čini mi se da smo vrlo brzo odmah nakon ovih izbora, gospodine Zukorliću, imali prilike da konkretno na delu vidimo šta sam želeo da postignem kroz pitanje koje sam postavio i to baš ni manje ni više nego u Sjenici.
Zahvaljujem.