Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Mali, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i ovim zakonom se uređuju opšti prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci u našem budžetu, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i projekata, korišćenje donacija i zajmova, kao i ostala prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.
Kada pogledamo prihod ovog drugog rebalansa budžeta za 2020. godinu vidimo iznos od 1.291,4 milijarde dinara, što je za 46,5 milijardi dinara više nego predviđeno u rebalansu iz aprila meseca i što je povećanje od 2,4%. Sve kategorije prihoda, osim PDV-a beleže, rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveću pozitivnu promenu beleži porez na dobit pravnih lica.
Što se tiče same strukture prihoda ona izgleda ovako: poreski prihodi su zastupljeni sa 84,4%, ne poreski prihodi 14,5% i donacije 1,1%. Faktori koji su doveli do izmene kako visine, tako i strukture prihoda su kraći i blaži efekti delovanja epidemiloških mera kroz zabranu kretanja i obavljanja određenih aktivnosti, zatim brže uspostavljanje unutrašnjih i određenih međunarodnih ekonomskih tokova, blaži pad privredne aktivnosti, produženo delovanje pandemije na ekonomiju u međunarodnoj razmeri i izostanak tranzitnog saobraćaja, ne samo na prostoru Republike Srbije, već i zemalja koje su u okruženju i drastičan pad stranih turista u našoj zemlji.
Kad pogledamo rashode, oni su planirani u iznosu od 1.774,4 milijarde dinara, što stvara deficit od 483 milijarde dinara ili 8,75% što je na nivou EU.Ja bih da vas podsetim da smo zahvaljujući onim programima i merama vlada koje su predvodili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić u poslednjih četiri godine imali suficit u našem budžetu, a da je ovaj deficit koji je planiran pre svega rezultat pojačane fiskalne potrošnje da bi se ublažile posledice pandemije. Mnoge zemlje, pa i naša zemlja je pribegla ovoj metodi kako bi smanjila negativan uticaj na zaposlene, na privredu, na plate.
Tri ključna razloga za porast fiskalnog deficita i rashoda su rast potražnje za zdravstvenim uslugama, povećanje kapitalnih izdataka, kao i pomoć preduzetnicima i privredi za isplatu zarada i održavanje ukupnog broja radnika. Rast kapitalnih izdataka je jako pozitivan i on za devet meseci iznosi 14%, što znači da smo podigli privrednu aktivnost. Subvencije su povećane za 75,18 milijardi dinara, odnosno rebalans iz aprila meseca, a ukupan obim ekonomske pomoći u ovoj godini iznosi 690 milijardi dinara, što je, kako je i ministar gospodin Mali naveo, 12,5% BDP.
Samo povećanje subvencija odnosi se na isplate minimalnih zarada privrednim subjektima, podršku hotelskoj industriji, ali i za dalju izgradnju Republike Srbije. To su subvencije za Puteve Srbije, za održavanje puteva i ja ću da vas podsetim da Srbija ima 45.220 kilometara putne mreže. Mi sa ovim obimom putne mreže spadamo u zemlje srednje razvijene kategorije. Zatim, to su subvencije za Koridore Srbije, za izgradnju daljih novih puteva i novih autoputeva.
Dolazim iz Mačvanske Mitrovice, to je mesto koje se nalazi na prostoru grada Sremske Mitrovice i zahvaljujući merama koje je država Republika Srbija u prethodnim godinama sprovodila grad Sremska Mitrovica će pored postojećeg autoputa Beograd-Batrovci vrlo brzo dobiti još dva autoputa, a to su autoput Kuzmin-Sremska Rača i autoput koji povezuje Novi Sad, Rumu i Šabac. Bićemo bukvalno u okviru jedne potkovice autoputeva. To je ono što je dobro, što će dalje doprineti razvoju našeg rada, ali i čitavog regiona Srema.
Takođe, veliki iznos subvencija odlazi na poljoprivredu i poljoprivreda je pokazala veliki stepen otpornosti na sve one posledice pandemije koje su zastupljene ne samo kod nas, već i u čitavom svetu i beležimo rekordne prinose skoro svih kultura i rast broja zahteva za subvencije.
Ono što posebno raduje jeste činjenica da će ukupna dodatna subvencija za poljoprivredu biti preko pet milijardi dinara. To je ukupan iznos od 46,7 milijardi dinara koje će biti dato za poljoprivredu, što je najbolji dokaz da Republika Srbija ozbiljno računa na ovu privrednu granu i da značajna sredstva tu ulažemo.
Ono što je naveo gospodin Nedimović kao resorni ministar, na šta smo mi kao Mitrovčani jako ponosni da će već drugi mandat biti ministar poljoprivrede, jeste da raste ukupan broj zahteva za mehanizaciju. Pre par godina to je bilo od tri do četiri hiljade, a ove godine je šest i po hiljada zahteva predato za mehanizaciju.
Što se tiče sektora mladih, oni su upetostručili broj zahteva i to je najbolji dokaz da mladi veruju u svoju državu, a sa druge strane da Republika Srbija ulaže značajna sredstva kako bi pomogla mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom.
Ono što takođe želim da naglasim, to je stepen stranih direktnih investicija. On je za prvih devet meseci u našoj godini iznosio 1,9 milijardi evra. Velika su to ulaganja. To je najbolji dokaz da privrednici iz EU, ali i ostalih zemalja sveta veruju u našu zemlju, da je Srbija kako ekonomski, tako i politička zemlja i da se i te kako isplati ulagati u nju.
Srbija ima dobre rezultate kada se pogledaju ukupni odnosi na prostoru Evrope. Naš kumulativni rast u ovoj godini i u narednoj će biti negde oko 5% i sigurno smo i u toj oblasti lideri u Evropi.
Na osnovu navedenog, predloženi rebalans ima za cilj bolju borbu protiv pandemije, očuvanje i podsticaj privrednih aktivnosti i povećanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije. Zato će narodni poslanici izabrani sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog rebalansa u danu za glasanje.
Hvala na pažnji.