Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Dačiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici imaću to zadovoljstvo da predstavim rebalans budžeta Republike Srbije, drugi rebalans u ovoj godini.

Ono što želim da vas podsetim je da smo u aprilu mesecu imali prvi rebalans budžeta u martu, aprilu mesecu kada je krenula pandemija korona virusa. Tada smo brzo, efikasno, sa sve obuhvatnim programom uspeli da napravimo rebalans koji nam je dao mogućnost da izdvojimo 5,8 milijardi evra, negde oko 12,5% našeg BDP-a, da izdvojimo za program pomoći i podrške našoj privredi i građanima Srbije kako bi ublažili negativne posledice KOVID-a19.

Kao što se sećate, u tom programu imali smo pet minimalnih zarada koje smo isplatili za preko miliona zaposlenih u privatnom sektoru. Imali smo pomeranje plaćanja poreza i doprinosa u periodu od četiri meseca. Takođe smo isplanirali 200 miliona evra kredita kroz Fond za razvoj, jeftinih kredita upravo za privatni sektor koji im je omogućio da prežive ovu pandemiju korona virusa.

Takođe, izdvojili smo i dogovorili garantnu šemu u iznosu od dve milijarde evra sa poslovnim bankama. Ta garantna šema i dalje se primenjuje i dalje naša preduzeća dobijaju kredite za obrtna sredstva i za likvidnost kako bi ublažili negativne posledice korona virusa.

Takođe smo, ako se sećate, 10% povećali zarade svim zaposlenima u zdravstvu, upravo na takav način našim herojima odajući priznanje, dajući im podršku sa naporima koje imaju u borbi protiv korona virusa.

Izdvojili smo i četiri hiljade dinara, jednokratnu pomoć za naše najstarije sugrađane. Izdvojili smo i građanima Srbije dali po 100 evra, svakom punoletnom građaninu Srbije koji se javio i rekao da mu je ta pomoć potrebna.

Dakle, obećanje koje smo dali sa prvim rebalansom budžeta mi smo u potpunosti ispunili. Ne kaže to ni Siniša Mali, niti bilo ko ovde ko sedi, to kaže MMF i Evropska komisija da je naš program u prvom rebalansu bio pravovremen, efikasan, sveobuhvatan i upravo zbog toga, uvaženi poslanici, Srbija nema taj crni scenario koji imaju neke druge i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.

Dakle, mi smo sačuvali naše proizvodne kapacitete. Nama je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu bila 7,3%. Dakle, istorijski na najnižem nivou. Nemate masovnih otpuštanja, nemate ljude koji su ostali bez posla, kao što imate u nekim mnogo razvijenim zemljama.

Ovaj danas rebalans budžeta, drugi koji je pred vama će nam dati mogućnost da upravno nastavimo još jače borbu protiv korona virusa i zato u ovom rebalansu budžeta imate devet milijardi dinara koje smo izdvojili za završetak dve posebne KOVID bolnice, jedna u Kruševcu, jedna ovde u Beogradu. Za to smo izdvojili, kažem, devet milijardi dinara.

Izdvojili smo i dodatna sredstva, i tu ću vam nabrojati danas, za nastavak rekonstrukcije velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja po celoj Srbiji, za nabavku medicinske opreme, za nabavku lekova.

Takođe smo izdvojili i novac da isplatimo i pomognemo našim zaposlenima u zdravstvu sa jednokratnom pomoći od 10 hiljada dinara, kao što je predsednik Vučić i obećao. Dakle, i to je u rebalansu budžeta.

Ali, sa druge strane, vodili smo računa i da kapitalni projekti, da izgradnja, poboljšanje putne, železničke infrastrukture u našoj zemlji takođe nestaje, tako da u ovom rebalansu budžeta imate novac koji je neophodan i za završetak obilaznice oko grada Beograda, za nastavak radova na Moravskom koridoru, na auto-putu Preljina-Požega. Dakle svi oni infrastrukturni radovi nastavljaju i novac u rebalansu budžeta za to je obezbeđen.

Kada pogledate stopu rasta naše ekonomije, veoma mi je važno da napomenem da smo mi do kraja godine po projekcijama koje imamo, najbolji u Evropi. Dakle, broj jedan smo u Evropi u ovom rebalansu budžeta. Stoga, aktivnosti koje sam nabrojao dovešće do toga da nam stopa rasta bude minus jedan ili ono što očekujemo, pošto je ovo konzervativna stopa rasta koju smo stavili u rebalansu budžeta, da će biti oko minus 0,6 ili minus 0,7%. Najmanji pad u Evropi, najbolji rezultat u Evropi, to je zasluga svih građana Srbije.

Ja sam danas imao priliku da pokažem, hoću i vama pa ću samo ukratko da se osvrnem dalje na detalje oko rebalansa budžeta, da vam pokažem nešto što je za vas veoma važno, što je za građane Srbije veoma važno. Sa ovim rebalansom budžeta za koji smo inače dobili saglasnost MMF-a, taj rebalans budžeta nas usmerava i ka realizaciji projekta „SRBIJA 2025“. Kao što znate, taj projekat je podrazumevao i podrazumeva 14 milijardi evra dodatnog novca za ulaganje u infrastrukturu. Upravo glavni pokretač rasta i razvoja naše ekonomije, razvoja naše privrede, rasta našeg BDP i jesu te domaće investicije. Videćete kada budemo ovde razgovarali za par nedelja o budžetu za 2021. godinu da ćemo imati rekordan iznos kapitalnih investicija u 2021. godini.

Šta to znači? Evo, pogledajte ovaj grafikon MMF, kumulativni rast Republike Srbije u odnosu na, ovde su sve zemlje Evrope, a ovo crveno, dame i gospodo, je Republika Srbija. Dakle, projektovan rast naše ekonomije od strane MMF u naredne tri godine je apsolutno najveći.

Da ne kažu neki „zli jezici“ samo je MMF, evo Evropska komisija. Pogledajte sve zemlje u Evropi, kumulativni rast u naredne tri godine, opet dominira naša zemlja.

Neko će reći: „Pa dobro, nemojte da gledate kumulativni rast“. Hajde da pogledamo prosečan rast koji ostvarujemo 2020, 2021, 2022. godine. Kaže MMF opet, evo ovo crveno ovde je Srbija. Opet je Srbija najbolja. Šta kaže Evropska komisija? Kaže: „Opet prosečan rast koji je projektovan u naredne tri godine apsolutno Srbija je lider u Evropi“.

Zašto vam ovo govorim? Govorim zbog toga što smo, uvaženi poslanici, pokrenuli reforme, još predsednik Vučić kada je bio predsednik Vlade 2014. godine, prošlo je nekoliko teških godina, a mi smo tu fiskalnu konsolidaciju na pravi način završili. Četiri godine za redom, do kraja prošle godine imali smo suficit u budžetu. Upravo taj suficit, te teške reforme kroz koje smo prošli i dovele su nas do toga da ove godine se na pravi način nosimo sa krizom koja je izazvana korona virusom, da država Srbija najveći teret te krize preuzme na sebe. Dakle, potpuno opravdanje teških reformi kroz koje smo prošli i da danas u ovom trenutku pričamo o našoj zemlji kao lideru po stopi rasta i po projekciji i Evropske komisije i MMF, kao apsolutnom lideru za naredne dve godine.

Dakle, to je veoma važno napomenuti i to pokazuje koliko je ekonomska politika koju sprovodi Vlada Republike Srbije opravdana, na pravi način definisana i usmerena upravo ka rastu naše ekonomije. Nemojte da smetnete sa uma, to nije tema za rebalans, tema je za budžet za 2021. godinu, ali nemate mnogo zemalja u svetu koje će ići sa povećanjem penzija u doba korone.

Da vas podsetim, po „švajcarskoj formuli“ od 1. januara penzije u Republici Srbiji će porasti za 5,9%, minimalne zarade rastu za 6,6%. Imaćemo i povećanje zarada u javnom sektoru. Dakle, i pored korone i pored ove najveće ekonomske krize takođe razmišljamo o podizanju životnog standarda građana Srbije.

Naravno, da ne zaboravimo, cilj je „SRBIJA 2025“, prosečna plata 900 evra, prosečna penzija preko 430 evra. Upravo sa ovakvim povećanjima, ni na koji način ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost, mi ćemo taj cilj i ostvariti.

Kada je rebalans budžeta u pitanju, ukupni prihodi projektovani su na nivou od 1291,4 milijarde dinara. Rashodi u visini od 1774,4 milijarde dinara. Dakle, imamo deficit od 483 milijarde dinara. Apsolutno deficit koji ni na koji način ne ugrožava našu makroekonomsku stabilnost. Dakle, u proseku smo EU. Imate zemlje kao što je, recimo, i to ćemo tokom rasprave, podeliću te informacije sa vama, kao što je Velika Britanija, čiji projektovani deficit je 16,5%. Francuska, Španija, sve one imaju mnogo veće projektovane deficite.

Za vas kao poslanike veoma je važno da taj broj, iznos, utvrdite i, takođe, uporedite sa učešćem javnog duga u BDP-u, apsolutno i projektovanim budžetom, odnosno rebalansom budžeta, taj iznos neće preći 60%. Dakle, učešće javnog duga u BDP neće preći taj Mastriht definisan nivo od 60% što znači da smo apsolutno u stabilnom finansijskom položaju, a sa druge strane, naša stopa rasta, odnosno najmanji pad u Evropi, dovoljno govori koliko su opravdane mere bile koje smo primenili.

Ono što mi je veoma važno za vas, ako niste u detalje čitali ovaj rebalans budžeta, dakle, u ovom rebalansu, osim završetka i opremanja dve posebne Kovid bolnice, izdvojena su sredstva za Institut za majku i dete, za Tiršovu, za Dedinje 2, GAK Narodni front, Institut za infektivne i tropske bolesti, za bolnice u Aranđelovcu, Prokuplju, Loznici, Leskovcu, Vrbasu, Pirotu, Kikindi, Vranju, Smederevskoj Palanci, kao i za Klinički centar Vojvodine. Rebalansom ovog budžeta, takođe, dodatni novac je izdvojen za domove zdravlja Novi Sad, Valjevo, Veliko Gradište, Vrnjačka banja, Majdanpek, Mladenovac, Osečina i Ub.

Dakle, kao što sam rekao na početku svog obraćanja, ovaj rebalans budžeta usmeren je ka tome da dodatno ojačamo naše kapacitete u zdravstvu, kako bi se na pravi način izborili sa pandemijom korona virusa. S druge strane, kao što sam i rekao, imamo i 10.000 dinara jednokratne pomoći za svakog zaposlenog u zdravstvu, kako bi na pravi način njih podržali u ovoj borbi.

Jedan podatak od svih brojki o kojima ćemo danas diskutovati. Izdvojili smo i dodatnih 5,1 milijardu dinara za subvencije u oblasti poljoprivrede, dakle, veoma važno. Ovde čak imam i grafikon koji ću vam pokazati kasnije, kako subvencije iz godinu u godinu za naše poljoprivredne proizvođače rastu, evo, čak i u doba korone, čak kada je najveća ekonomska kriza u svetu u toku, mi smo našli mogućnost da izdvojimo onima za koje smatramo da je pomoć najpotrebnija.

Dakle, pred vama je ovaj rebalans budžeta. Apsolutno smo ostvarili svoj cilj za ovu godinu, održali smo makroekonomsku stabilnost. Jedan samo podatak, razmislite i sami, kakav nam je kurs tokom ove godine, kurs dinar - evro uopšte se promenio nije, iako bi neko očekivao u doba najveće krize da imate neke poremećaje i na deviznom tržištu, upravo to je još jedan pokazatelj koliko nam je situacija stabilna i na koji način je država reagovala kada je kriza u pitanju, da ne kažem ništa i o nivou inflacije.

Dakle, inflacije se pomerala nije, 1,5% do 2% u proseku, tako da smo maksimalno učinili kada je stabilnost našeg sistema u pitanju, maksimalno smo podigli, da kažem, i kredibilitet naše države. Kada je bilo najpotrebnije država Srbija, Vlada Republike Srbije bila je tu, svako obećanje koje smo dali i ispunili smo.

Zato vas pozivam da podržite i ovaj rebalans budžeta, da dodatno ojačamo naše zdravstvene kapacitete, da isplatimo i ovu jednokratnu pomoć našim zdravstvenim radnicima i da nastavimo da radimo i da gradimo našu Srbiju. Hvala puno.

Hvala, gospodine ministre.
Pozivam predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da se jave za reč.
Da li izvestioci Odbora žele? Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, javila sam se kao ovlašćeni predlagač Odbora za finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, zato što smo juče imali sednicu Odbora, na kojoj je ministar izložio predlog ovog drugog rebalansa koji u ovoj godini razmatramo.

Na sednici kada se razmatraju rebalansi budžeta i budžeti za sledeću godinu, pored ministra, koji je predlagač ispred Vlade Republike Srbije, prisustvuje i Fiskalni savet, odnosno predsednik i članovi Fiskalnog saveta, koji daju svoju ocenu na rebalans, odnosno na predlog budžeta. Obično su te sednice jako posećene kada su u pitanju ove teme, zato što Fiskalni savet uvek radi jednu malo dublju analizu, pri kojoj daje neka svoja stanovišta kako vidi određene pozicije u samom rebalansu, ali i kako vidi određena ekonomska okruženja.

Mnogo puta smo mi na sednicama odbora imali različite stavove u odnosu na analize Fiskalnog saveta, pa se tako dešavalo i sada, a to je da, pre svega, profesor Pavle Petrović, uz dužno poštovanje, koji uvek negde pokušava da podiže lestvicu kada je u pitanju ekonomija i finansijska stabilnost Republike Srbije, negde je uvek protiv kada je u pitanju povećanja plata u državnim organima, kada su u pitanju određena davanja, za koja on ne vidi ciljano, odnosno strukturnu promenu, kao što su delovi investiranja u društvu u bilo kom segmentu. Tako je on u svojim ocenama uvek navodio da treba da ulažemo i u zdravstvo i u obrazovanje i u zaštitu životne sredine i u povećanje penzija, ali onaj deo kada kažete da država mora zaista da adekvatno odgovori na pandemiju, i to je davanje ne samo privatnom sektoru kroz minimalne lične dohotke, nego i povećanje plata u državnom sektoru i kada je bila ta mera, socijalna, koja se odnosila na 100 evra svakom građaninu Republike Srbije, onda je vrlo skeptičan i protivi se ovakvim merama.

To je ono što je, u stvari, bila ideja i ministra i članova Odbora, da pokažu da ipak takve mere daju rezultate, bez obzira što negde možda kroz ta ekonomska istraživanja i te brojke, negde oni ne vide rezultate svega toga. Međutim, kada pogledate izveštaje MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije, ipak te mere su dale adekvatne rezultate.

Kada danas pogledate, recimo, izlaganje direktorke MMF-a, vodećih ekonomista Amerike, koji traže da država adekvatno reaguje, shvatili su da je kasno reagovano na pandemiju, da je u stvari Srbija jedna mala država koja je sprovela svoje ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, u datom trenutku reagovala adekvatno, odslušala potrebe građana, privrede, što je najvažnije, baš onda kada smo kao država bili zatvoreni zbog naleta pandemije korone, odnosno Kovida-19 i da je sa takvim merama dala adekvatne rezultate.

Zato mi danas imamo najmanju stopu pada privrednih aktivnosti. Zato ćemo imati i najbolju stopu rasta kada su u pitanju određeni kvartali. Zato spremno dočekujemo sledeću godinu, koja treba da bude godina oporavka za sve države, ali tako i za nas. Zbog toga i ovi grafikoni koji pokazujete i koji su u stvari projekcija svih međunarodnih finansijskih institucija, zaista imaju svoj osnov.

Ono što pokazuje veliku skepsu i Fiskalnog saveta i nekih opozicionih lidera o tome da se Srbija ne nalazi na nekom dobrom putu, u stvari, pokazuje da neki ljudi još uvek žive u prošlosti, ne shvataju šta je potreba društva danas uopšte, zašto je potrebno da sarađujemo i kao privreda i kao društvo na adekvatnom nivou, zašto treba slušati potrebe građana svakodnevno i zašto treba donositi ovakve mere promptno, na određeni način, u saradnji sa svim relevantnim subjektima u društvu.

Zbog toga smo mi juče na sednici Odbora prihvatili ovakav predlog rebalansa budžeta, jer mislimo da je to dobro za sve građane. Hvala.

Zahvaljujem.
Kao što sam pozvao predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike da se prijave, reč ima Milorad Mijatović, SDPS.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani saradnici gospodina predsednika, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo drugi rebalans budžeta za 2020. godinu. Međutim, ja budžet za 2020. godinu, prvi rebalans i drugi rebalans gledam kao jednu celinu i odmah mogu da kažem - to je jedna konzistentna celina. Zašto? Zato što se u svakom pogledu predviđanja koja su data ostvaruju. Naravno, voleo bih da je budžet za 2020. godinu u svom početnom stadijumu i tada ne bismo govorili o deficitu budžeta. Potpuno sam siguran da bismo govorili o suficitu budžeta. Međutim, kao i sve zemlje, Srbiju je zahvatila pandemija Kovida-19 i mi smo imali prvi rebalans u aprilu 2020. godine.

Gospodine ministre, želim da naglasim da je Vlada sa prvim rebalansom postigla izvanredne rezultate, dala je pravilan, efikasan odgovor na početak Kovid pandemije. Na taj način je uradila dva cilja koja su postala strateški ciljevi Vlade Republike Srbije, a to je spašavanje života građana Srbije i spašavanje ekonomije Srbije i jedno i drugo za Srbiju je veoma važno.

Ono što želim da naglasim, i to ne može niko da nam ospori čak ni u zemlji, a i van zemlje, ostvarili smo veoma dobre rezultate. To se ogleda u činjenici da imamo najmanji pad BDP. On iznosi jedan ili 1,5% kako to nama predviđa MMF.

Ono što je možda apsurdno jeste ovde je pad uspeh. Zašto? Zato što je to najmanji pad od svih zemalja našeg okruženja, svih zemalja Evrope i mnogih zemalja sveta. To je Srbija uspela samo zahvaljujući činjenici da smo imali konsolidovane finansije, a to je upravo ono što smo činili od 2014. do 2017. godine, to nam je dalo mogućnost da možemo dati pravovremene i efikasne odgovore na ovu krizu koja nam se desila.

Da počnemo od zdravstva. Znate, niko nije predvideo ovu pandemiju i moram reći da su svi u samom početku bili zatečeni onim što se počelo dešavati. Da vam ne govorim da sam čitao mnoge analize i svi su rekli – da, to će trajati dva, tri meseca i čak jedan ozbiljan institut iz neke azijske zemlje je rekao da će poslednji slučaj Kovida u Srbiji biti 9. avgusta. Sada, molim vas je 10. novembar, mi imamo najveću stopu u trećem piku, u trećem talasu.

Znate, to je ono što je sve nezahvalno prognozirati i ide velika neizvesnost. Ona neće biti samo 2020. godine, ona će biti 2021. godine i zato Vlada Republike Srbije, kao odgovorna Vlada koja vodi računa i o građanima Srbije i o svojoj ekonomiji, mora unapred predvideti sva dešavanja koja će biti u narednom periodu.

To što smo pet koma nešto milijardi evra u suštini ubacili u ekonomiju Srbije značilo je da imamo najmanju nezaposlenost. Ona je 7,5% jednocifrena. Pogledajte koliko zemalja ima višecifrenu nezaposlenost, Srbija je na 7,5%. To je veliki rezultat.

Drugo, redovno se isplaćuju penzije. Molim vas, bez smanjenja. Redovno se isplaćuju plate, takođe, bez smanjenja. Mnoge zemlje su to smanjile, mi to nismo uradili.

Možda najveći rezultat, koji moram spomenuti, a to je da nismo smanjili kapitalne investicije. Naprotiv, u vreme ove krize Srbija, zahvaljujući onome što je uradila od 2014. do 2017. godine, je nastavila kapitalne investicije, mislim na autoputeve, mislim na železnicu i samom tom činjenicom mislimo o budućnosti, jer budućnost je nešto o čemu moramo razmišljati. Korona će proći, a Srbija mora živeti. To znači da sačuva ekonomiju i da nastavimo dalje svoj život.

Znate, puno sredstava se ulagalo u zdravstvo, to je nege 0,6% BDP, opremanje bolnica, ali ja neću ići na opremanje bolnica i stvaranje novih kliničkih centara, hoću da govorim koji su troškovi lečenja i opreme za pandemiju Kovid-19. Molim vas, država Srbija je došla skoro na milion i po ljudi koji su testirani PCR testovima. To su veoma skupi testovi. To je četvrtina građana Srbije. Nađite i jednu Vladu, čak mnogo bogatijih zemalja, koja je izdvojila toliko sredstava da svi građani mogu da se testiraju, a i oni koji su bili pozitivni da se besplatno leče u bolnicama. To znači da imamo opremljene bolnice, da imamo respiratore, da imamo adekvatne lekove. To košta. Odmah da naglasim, Srbija je siromašna zemlja, nemojmo se zavaravati da imamo isuviše veliki BDP ili da imamo neki ćup iz kojeg možemo stalno vaditi sredstva. Možemo trošiti samo ono što je zarađeno i nešto što se zadužujemo. Naravno, svako zaduživanje ima i svoje granice, a o tome ću govoriti kasnije.

Naime, ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je zdravlje građana Srbije, ubrzano završavamo dve kovid bolnice, jednu u Zemunu i jednu u Kruševcu i još oprema ostalih bolnica. Znate, to iznosi negde oko 200 miliona evra, ne mala sredstva.

Tačno je, zadužujemo se, zaduženje nije malo i ono je sada 57,7% BDP i to je 26,6 milijardi, ali naš budžetski deficit iznosi 483 milijarde dinara, negde je to 8,75 BDP ili opšta država ide 8,9%.

Naravno, Vlada naše države, predsednik države Aleksandar Vučić, mi kao koalicioni partneri najveće stranke smatramo da je čuvanje života građana, kao i održavanje ekonomije prvi prioritet i da se ne treba uopšte zabrinjavati ako ovo zaduživanje ide ovako kako ide. Mi smo tu uveli i jednu crvenu liniju. Ta crvena linija je da imamo ograničenje da se ne možemo zadužiti više od 60% BDP. To je ona linija koju prognozira Mastriht, a moram reći da mnoge druge zemlje, znatno razvijenije od nas, se mnogo više zadužuju, to čak ide preko 100, 150%, ali mi ostajemo na ovom nivou do 60% BDP.

Imali smo i ranije, ako se dobro sećam, a ja se dobro sećam, jer pratim sve naše budžete od 2012. godine vrlo pomno. Bili smo mi na 76%, a moram da naglasim da smo dobrom politikom, stabilnom politikom došli u januaru 2020. godine na 53%. Upravo tih 53% gde smo bili i sada 57,5% je taj rezultat koji smo postigli finansijskom konsolidacijom, što nam je dalo mogućnost da sada uspešno odgovorimo na ove izazove, a izazovi su kao što znate za državu Srbiju veoma veliki, veoma značajni i upravo to što mi želimo da naglasimo ovog trenutka.

Ovaj rebalans, drugi rebalans, smatram kao jedan međukorak, međukorak ka budžetu 2021. godine. Taj budžet očekujemo vrlo brzo. Vi ste ga već najavili i, naravno, tu su već rečene neke stvari o kojima možemo i sad u ovom trenutku razgovarati. Lestvice za budžet 2021. godinu su visoko podignute, to moramo reći građanima Srbije. Zašto to kažem? Procenjujemo da će rast BDP biti 6% procenata. To nije malo. Pazite, mi nemamo veliki pad pa da imamo nisku osnovicu pa da bi sad mogli naglo otići gore. Srbija je uspela da taj pad BDP smanji. Neko kaže zbog strukture naše privrede.

Jeste činjenica da mi imamo veliki udeo poljoprivrede, da je poljoprivreda ovog puta ove godine dobro ponela, ali tu imamo i strane direktne investicije, tu imamo onu industriju koja je počela da daje rezultate, a to je ono što smo stalno insistirali da dolaze strani investitori i te strane direktne investicije, čak i u ovo teško vreme, kada su mnoge zemlje kresale svoje budžete u prvih devet meseci, kod nas je negde 1,9 milijardi evra. Znači, mnoge zemlje veruju u Srbiju, veruju u stabilnost njene ekonomije i spremni su dalje da ulažu, a to znači da ćemo ići napred.

Rast penzija je 5,9%, veliki rast. Odmah da vam kažem veliki rast. Naravno, ja sam pripadnik Socijaldemokratske partije, zalažem se da penzioneri i oni zaposleni mogu pristojno da žive od svojih plata. No, mi smo insistirali na švajcarskoj formuli. Ta švajcarska formula, iako smo imali pad u ovoj godini, daje veoma visok rast od 5,9%. To je dobro. Zašto to naglašavam? Zato što mi imamo parametre kojih se držimo da bismo imali održive finansije, jer negde penzije su sada na 10,5% BDP. Taj maksimum je 11% BDP. Znači, postoji prostor da imamo održivi penzioni fond i da penzioneri budu sigurni da će u narednoj godini povećane penzije sigurno biti isplaćivane kao i sada. Razgovarao sam sa mnogo penzionera i oni se zalažu da li je moguće da se ponovo vrati iz dva dela, ali to je stvar tehnike, a nekom i tehnika znači mnogo.

Dalje, vi ste najavili rast plata u javnom sektoru. Nema procenta, ne bih ja o njemu pričao, ali bih samo molio da koliko je moguće tu bude selektivan rast i to da najviše imaju ljudi koji su u zdravstvu i oni podnose najveći teret ove krize, zatim ljudi koji su u obrazovanju i naravno sektor bezbednosti, mislim na vojsku i policiju, koji je na udaru u ovom trenutku krize Kovid 19.

Plate imaju takođe svoje sidro, svoje ograničenje, to je 9%% BDP. One su trenutno na negde 9,5, dobro postoji tolerancija i ne bih ja tu baš bio suviše striktan, iz prostog razloga da ne budu 15%, tada je to znak za zabrinjavanje i za uzbunu. Ovako, mislim da to možemo izdržati.

Kao socijaldemokrata i kao Socijaldemokratska stranka veoma podržavamo i pozdravljamo rast minimalne cene rada. On je 6,6% i znamo šta znači minimalna cena rada, ona povlači i druge plate naviše, jer to je ono za šta se zalažemo. Tu podržavam socijalni dijalog, razgovore između sindikata i poslodavaca i naravno očekujem, čak i ako je kriza, a krize su uvek izazov, da imamo negde taj prvi cilj, a to je da minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Očekujem da ćemo u narednom periodu u socijalnom dijalogu zajedno sa sindikatima i poslodavcima doći do tog rešenja.

Kažem i naglasio sam, Socijaldemokratska partija se uvek zalaže za bolji život građana, ali ne na lažnim obećanjima, ne na nečemu što se zove populizam, već na ostvarenom dohotku i da nema da se deli ono što nije zarađeno. To je veoma bitno, vi možete lako obećati mnogo toga, čak neko vreme i ispuniti, a onda se zadužiti i na kraju doći do situacije da to ne možete isplaćivati.

Rekao sam 2021. godina je zaista neizvesna, teško je predvideti šta će se dešavati i oko Kovida 19 i oko ekonomije. Znajući da je Vlada Srbije odgovorna, odgovorna prema građanima, iskrena, ja očekujem da ćemo imati prave odgovore na sve izazove koji će biti u narednom periodu. Znate, Srbija nije pusto ostrvo, Srbija je deo Evrope, deo sveta i sve što se tamo dešava to se prebacuje na našu zemlju.

Pozdravljam vašu odluku da vi razmišljate o provođenju Agende 2025, Srbija 2025 o rastu plata. Mi smo došli sa prosečnom platom na 500 evra. Međutim, ja bih, gospodine ministre, vas podsetio na Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Agenda 2030 je u korelacijom sa Agendom 2025 i možda u tom pogledu ja očekujem da ćete vi u budžetu za 2021. godinu odvojiti znatna sredstva i za realizaciju Agende 2030, mislim i na zaštitu životne sredine, mislim na mnoge stvari o kojima govorimo.

Naravno, ima još mnogo pitanja na koja moramo dati odgovore. Nisu lagani, a ova Vlada, prethodna Vlada i prethodne vlade su se susretale sa mnogim izazovima. Jedan od tih izazova bile su socijalne karte. Predsednica Vlade je u svom ekspozeu rekla da će ova Vlada doneti socijalne karte, a isto tako bih vas podsetio i na Zakon o platama. Zašto? Znam da je to krupan zalogaj, ali to će nam dati one linije, one crvene linije kako i gde se možemo ponašati jer smo uspeli naše finansije da sredimo, da sa njima upravljamo, da nemamo više nekih iznenađenja, a kada završimo ove poslove bićemo u znatno boljoj situaciji.

Želeo bih da naglasim još jednu činjenicu. Jeste da imamo nezaposlenost 7,6%, međutim, u Srbiji negde 250 hiljada ljudi radi u tzv. neformalnoj ekonomiji. Ti ljudi žive, tu pre svega mislim na slobodne umetnike, na estradu, ugostiteljstvo, one koji se bave prodaja, sindikalnim prodajama, i oni su ostali bez prihoda. Do sada su živeli, neki dobro živeli, ali su sada došli zbog ovih ograničenja u tešku situaciju.

Sama činjenica kaže da smo mi u turizmu ove godine izgubili milijardu evra. To su za Srbiju ogromna sredstva. Međutim, siguran sam da ćemo mnoge izazove već uspeti da rešimo u budžetu za 2021. godinu.

Pri kraju mog izlaganja pozivam građane Srbije da poštuju sve mere u vezi Kovida 19 i da naglasim da će SDPS kao koalicioni partner SNS podržati ovaj rebalans, stati iza njega, a da ćemo oko nekih pitanja koja sam i u svom izlaganju spomenuo govoriti i za budžet 2021. godine, gde ćemo zajedno razgovarati. Hvala.

Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Marković Palma.

Poštovani ministre, predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta je investicioni, razvojni i socijalni. Rebalans budžeta nije izazov, rebalans budžeta je obaveza imajući u vidu da niko nije planirao da će Korona da zadesi Srbiju i da investicija u domove zdravlja, kliničke centre, oprema, ove godine je to velika cifra, a nije planirana u budžetu.

Kada se planira budžet, planirate prilivnu i odlivnu stranu. Kod mene se kaže, kada neko lepo živi, a slabo radi, malo radi, ostavio mu je deda, pradeda i otac. Međutim, ovde je to drugačije, veoma je važna metodologija i parametri koji su ostavljeni još u vreme dok je bio predsednik Vlade, Vučić, a Ivica Dačić prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova.

Ove dve stvari su spojive, predsednik Vlade i inostrani poslovi. Mnogo je važno međunarodni respekt koji ima država Srbija danas i koji je imala pre sedam, osam godina, a međunarodni respekt uvek je najvažnije za međunarodni respekt, ekonomska stabilnost jedne države. Možemo da konstatujemo da je Srbija jedna od najstabilnijih ekonomskih država, ne samo u okruženju, već pojedine institucije su rekle da je Srbija vodeća u ovom kriznom vremenskom periodu.

Šta je još najvažnije? Nije se zaustavila investicija stranih investitora i dolazak u Srbiju, što znači da se povećava broj zaposlenih, a kada povećavate broj zaposlenih onda se smanjuje broj korisnika od broja obveznika. Veoma je važno da bude broj obveznika mnogo veći od broja korisnika, ne mislim samo na penzionere, već i one druge koji nisu profitabilni, a vrše uslugu građanima Srbije.

Takođe, veoma je važan faktor šta je rađeno za vreme Korone i Kovida 19, da, neko ko je gledao sa strane, nije mogao da kaže - u Srbiji se sada manje radi nego što se radilo 2019. godine. Radi se više i zbog tog rada mi imamo ekonomsku stabilnost, stabilan je dinar što je veoma važno za srpske proizvođače, vlasnike malih, srednjih i velikih kompanija, važno je čak i za onog običnog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji živi na selu.

Samo još malo da vidimo kako možemo tim poljoprivrednim penzionerima da povećamo penziju. Mnogo je povećana od pre šest, sedam godina, ali 12, 13 hiljada je danas prosek. Mislim da je to malo i da će država voditi računa i o njima. Ali, oni dobiju preko subvencija, ranijih godina nisu bile te subvencije. Međutim, to naš gospodin poljoprivredni proizvođač nekad ne može da vidi kada dobije 50% za priključne mašine, za sadnice od države, onda ispada da je njegov naslednik koji ga je zamenio na poljoprivrednom gazdinstvu ima mnogo više nego što njegov deda ili baka primaju penziju. To malo treba da se raščisti i da se objasni poljoprivrednim proizvođačima, oni koji su registrovali poljoprivredno gazdinstvo, da su dobili ogromna sredstva i naravno treba da dobiju i u narednom vremenskom periodu, jer poljoprivreda je veoma važna za razvoj jedne države.

Imam jednu primedbu, ne na budžet, nego primedbu na cene u ovom restoranu. Ne može kafa da bude sedam dinara. Nismo mi udruženje socijalnih slučajeva. Solidne su plate da cena usluga u restoranu ostane ista za zaposlene i za novinare, a za nas narodne poslanike da se cena poveća. Ja vam to pričam kao čovek iz života, nemoj da mislite da ja sada tu nekog od vas prozivam, i za mene to isto važi, ali i u penzionerskim klubovima na selu cena kafe je 70 dinara. I, da te pare preusmerimo na socijalne slučajeve i već ne znam na šta, ali kada se to pomnoži u godini, evo ministar pije treću kafu, da je bila 80 dinara popio bi dve.

Tako da, to je jedina primedba koju ja imam. Naravno, to je nasleđeno, ali nekada moramo da vodimo računa i o onima koji nas gledaju, da kažu - e, ovi ljudi se bore za nas, i da ono što se primi kao plata ne odnese se 100% kući, kao što ne odnese ni radnik koji radi u fabrici kablova ili nekoj drugoj fabrici, ja često govorim fabrika kablova zato što je to jedna od najstarijih fabrika u Jagodini.

Tako da, želim posebno da pohvalim budžet i rebalans budžeta i da država Srbija se dobro borila protiv Korone, ne samo da smo se dobro borili, imamo najmanji broj zaraženih i ne vidim kada neko kaže, a nije u ovom parlamentu, kako je, ne znam, lažna slika, nije tačno da je toliko zaraženih i umrlih.

Ko ima koristi da krije broj zaraženih i broj umrlih, mislim da je to samo politička propaganda koja ne stoji, a da sa druge strane, kada ti koji kritikuju, odu u klinički centar koji su oni predstavljali pre osam, devet godina, tamo je drastična razlika u izgledu i sve onog što se zove oprema i usluga, kada su u pitanju pacijenti, ne samo zaraženi od Korone.

Želim da kažem da posle zdravstvenih radnika, najveću odgovornost imaju prosvetni radnici i da im čestitamo što je toliko mali broj dece zaraženo u školama, jer oni su roditelji koji su svakog dana sedam, osam sati ili pet, šest u zavisnosti koji razred pohađa dete kada ide u školu, moraju da brinu o toj deci, ti prosvetni radnici.

Da vidimo ministre, ako se iznađe mogućnost kako njima da pomogne. Njima su sada mnogo veće plate nego što su bile ranijih godina, ali moramo i njih da pohvalimo, i zaposlene u vrtiću i da se poštuju mere, ali decu ne možeš da ubediš u vrtiću da nose maske, u osnovnoj školi, srednjoj itd. Ali, mi koji smo zreli, ne samo mi poslanici, nego svi ostali građani, kada vidimo nekoga bez maske, nemoj ni dobar dan da mu kažemo.

Povećava se iz dana u dan sve više zaraženih i mi moramo da nosimo Koronu kao kijavicu. To jeste opasna bolest, ali mora da se radi. Moramo da idemo na posao i da ukoliko se desi da se ne odlazi na posao, nema odakle budžet da se puni, ostaće veliki broj radnika bez svojih plata, taj poslodavac će izgubiti kupce, dobavljače i ekonomski razvoj Srbije će umesto da ide na gore, da ide na dole.

Znači, da se apeluje da se radi, da svako ima zaštitu i da ta zaštita spašava ne samo tog čoveka koji nosi masku, već okruženje na radnim mestima, a posebno njegovu porodicu.

Ja znam šta je korona. U mojoj porodici supruga i sin su imali koronu, a i ja sam imao koronu, ali korona ima nekoliko vrsta, ako tako mogu da kažem, da ne budem ja sada političar opšte prakse. Ima neko ko nosi virus, a ne zna da ima koronu. Imamo i takve slučajeve, da je čovek otišao da se testira, ne fali mu ništa, a on je pozitivan. Posebno tamo gde su autobusi, tamo gde su restorani.

Dobro je što je rekao predsednik da se ne zatvaraju restorani, kafići i bioskopi, mada je sada smanjen broj prisutnih, jer, znate šta, nije lako onim ljudima koji celog dana sede kući da gledaju kako ih mi navodno, ne mi, nego struka plaši od korone. Ukoliko se desi da ovo potraje, mi ćemo imati i psihički problem, da znate, prisutan, jer se ljudi boje svojih unuka, odnosno boje se da unuci, unuke ne dobiju virus, deca itd.

Mi smo to olako shvatili februara, marta, aprila meseca, međutim, kada je počelo da se umire od korone, kada umre neko koga poznajete, vaš komšija, prijatelj, drug, nije to baš tako jednostavno, pa da kažemo – šta nas briga.

Ovi rezultati su postignuti u vremenu kada Amerika bira predsednika, u vremenu kada Evropa nema saradnju kao što je imala ranijih godina, kada je Velika Britanija izašla iz Evropske unije i u toj konsolidaciji snaga…

Hoćeš li ti, prijatelju, da završiš brzo sa ministrom, pošto treba da mi odgovori, ili koristiš da te uslika kamera da bi te videla supruga da si bio na sednici?

Zahvaljujem.

Tako da, veoma je teško u ovom vremenskom periodu realizovati budžet.

Znate šta, zaduživanje na osnovu izvornih prihoda i na osnovu prihoda i plana do 2025. godine – siguran si, imaš odakle da vratiš i zašto da se ne zaduži država ako od tih para imaju koristi građani i pojedini subjekti, institucije, itd. Ja sam privrednik 39 godina, nikada nisam imao 100% novca za mašinu, pogon, ono što vredi. Znači, 10%, 15% zaradiš, radiš, vratiš, isplatiš i to je jedan domaćinski način kako radi i ova država.

Svi su kritikovali Beograd na vodi, ali sada oni koji su kritikovali stavljaju maske i kačkete da obiđu i kupuju u onim luksuznim prodavnicama, kao mudžahedini, samo im se oči vide, da ih ne prepoznaju. Molim vas, kad ih prepoznate slikajte ih. Šta se bre krijete? Idete u najbolji tržni centar u Evropi, nema veze što ga vi niste pravili. Mesta za kritiku više nema, zato što je tamo radilo preko 20.000 ljudi, od tesara do vodoinstalatera, zato što će tamo raditi preko 5.000 ljudi u narednom vremenskom periodu kada se otvore svi ti objekti. Zahvaljujući Beogradu na vodi budžet ima određene prihode i od nekretnina, odnosno od izgradnje tih kula gde se plaćaju komunalije po kvadratu.

Ne samo Beograd na vodi, i infrastruktura, kada je u pitanju niskogradnja, autoputevi, i oni će da donose novac, ali ako nemate dobre autoputeve vi ne možete da skrenete pažnju stranim investitorima. Ja sam prošao kroz Hrvatsku pre četiri godine, da vam kažem, tada sam bio oduševljen autoputevima u Hrvatskoj. Mi danas imamo bolje, duže i lepše autoputeve od Hrvatske koja je član Evropske unije. Ako čovek hoće da vidi kakav je, kako zarađuje, kako živi, pogledaš šta ti komšija radi, i to Hrvatska koja ima podršku najjače države Evropske unije, koja se zove Nemačka.

Tako da, dame i gospodo, rebalansi kad se rade to nije ništa strašno. Zna se gde odlaze pare od rebalansa. Takvu dinamiku treba da nastavi dalje Vlada. Jedinstvena Srbija, koja nema ministre i funkcionere, podržaće, kao što smo podržavali i do sada sve što je dobro. Vidite, ja u svemu ovome našao sam samo da je jeftina kafa i to mešano meso za nas koji dolazimo ovde na posao, a sve ostalo je dobro.

Kada je u pitanju izbor američkog predsednika, tu želim da kažem da niko nema pravo da kritikuje našu delegaciju na čelu sa Vučićem. Kada su bili u poseti kod Trampa, kada ih je Tramp pozvao, Tramp je pozvao jednu malu Srbiju, šta smo mi tada trebali da kažemo? Mi ćemo da glasamo za Bajdena, gde jedna ulica na Kosovu i Metohiji nosi naziv, odnosno autoput po sinu Džoa Bajdena. Čestitamo Bajdenu, znamo šta on misli o Srbiji, ali ne možemo da zaboravimo i tu ekonomsku pruženu ruku od strane Donalda Trampa i agencije koja je otvorena u Srbiji i da on nije sprečavao Srbiju u ekonomskom razvoju, da ne govorim o vojnim akcijama, da nigde za vreme četiri godine njegovog mandata nije započeo rat. Srbija poštuje volju naroda i tu ne može niko da kaže – znate šta, trebali ste da čekate još malo. Ne određujemo mi kada će velike sile da nam zakažu neki sastanak.

Ali, šta je poenta na tom sastanku? Zato što ste ekonomski stabilni, zato što vam vojska više ne izgleda kao što je izgledala pre deset godina, zato što vam policija ne izgleda kao što je izgledala pre deset godina. Da kaže predsednik Vučić – molim vas, skinite desetu tačku, ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije. Znate šta, to samo možete da kažete ako ste samostalni, ako ste nezavisni i ako možete sami da vodite državu bez ičije međunarodne pomoći.

Mi nikada nismo očekivali da nam da neko sada pare za respiratore, za poplavu itd. Ako nam nešto pruži, hvala im, ali sve smo to finansirali iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Tako da, dame i gospodo, treba da podržimo ovaj rebalans budžeta. Siguran sam da i budžet koji bude napravljen u narednom vremenskom periodu, obično je to početak decembra, da će budžet biti isto razvojni, socijalni, ekonomski i budžet koji priznaje ceo svet.

Zamislite vi, MMF, to je međunarodna prodavnica para, oni prodaju pare i oni određuju vaš kredibilitet, vaš bonitet, da li vi imate ekonomsku stabilnost, kakav vam je završni račun bio prošle godine, pre tri godine, šta vam je plan za naredni vremenski period, šta su to izvorni prihodi, šta su to neki drugi prihodi koji nisu tekući, šta su to rashodi itd. Kada oni kažu – vi dobro radite, onda nema niko pravo, ne samo u Srbiji, nego u Evropi, da kritikuje Srbiju da je Srbija na nekom lošem ekonomskom putu.

Na kraju želim i da čestitam ministru finansija, da čestitam novoj Vladi, Vlada je kolektivni organ i da slede ono što sam rekao, što je deda ostavio onom unuku ili sinu, način kako se realizuje budžet, šta su to prioriteti. Ja nisam video da je neki prioritet kupovina automobila za neku instituciju od 100-150 hiljada evra, kao što je to bilo ranijih godina. Čak su i prodavani automobili, smanjen broj automobila iz pojedinih resora ministarskih itd, i te pare su završile kod građana Srbije jednim domaćinskim radom, a posebno kada su u pitanju pare.

Znate šta još, gde više ljudi radi sa parama, to nije domaćinska kuća. Pare su kod jednog čoveka. Taj čovek mora da bude informisan gde te pare idu, za koga te pare idu. Tu postoje i ministri, postoje i oni koji daju neke predloge, postoje i savetnici. Ali šta je interes Srbije? Interes Srbije je da budemo vojno jaki, ne da pretimo nekom da ćemo da ratujemo, ali vidite da su Tači i još nekoliko Šiptara, ubica terorista, vršili genocid na Kosovu i Metohiji i završili u Hagu. To je rezultat isto međunarodne politike koju je vodio Ivica Dačić, odnosno predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To je rezultat. Nisu oni publikovali, desiće se tada i tada, ali se desilo i to.

(Predsednik: Gospodine Markoviću, samo vreme, molim vas.)

Još dve rečenice. Šta je poenta? Da vidimo kako da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, da ti Srbi sada nemaju problem sa onima koji su ostali, a pripadaju ovim ubicama koje se trenutno nalaze u Hagu. Očekujemo da presuda bude onakva kava je u optužnici. Nemaju oni samo komandnu odgovornost, kao što su Srbima sudili za komandnu odgovornost, ima svedoka koji kažu koliko su Srba ubili, kakav su genocid izvršili, i to je kazna zatvora doživotna. Hvala.

Hvala.
Selma Kučević je sledeća na listi govornika.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi jedan veoma važan zakon, zakon koji zapravo treba da odredi iznose koji će se opredeliti za pojedine oblasti društvenog života i koji zapravo treba da formuliše državnu politiku i ciljeve državnog rukovodstva. Nama se nameće jedno logično pitanje šta Vlada zapravo želi da ovim predlogom zakona postigne, da li zapravo želi da unapredi već postojeće stanje ili možda da legalizuje neko stanje. Ovo drugo rekla bih pre.

Svi ovde svesni smo apsolutno negativnih efekata korona virusa i smatram da bi ovim rebalansom budžeta zaista trebalo možda više pažnje pružiti gradovima i opštinama koje su pretrpele jedne velike posledice ove pandemije. U jednom momentu to je bila opština Tutin, zatim Novi Pazar, Sjenica, Nova Varoš, danas je Prijepolje, i svi redom gradovi. Mi ne možemo da ublažimo te nedostatke, ne možemo da nadoknadimo vreme, ne možemo da vratimo živote bliskih ljudi, ali ono što možemo definitivno jeste da pokušamo da vratimo građanima tih opština veru u institucije, time što ćemo nastaviti ulaganje i unapređenje zdravstvenog sistema u ovim opštinama.

Dame i gospodo, Predlogom rebalansa budžeta koji je pred nama, između ostalog, predviđeno je i smanjenje sredstava za rad nacionalnih veća. Na adrese nacionalnih saveta pristigao je dopis sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava kojim se nacionalni saveti svih nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije obaveštavaju da će sredstva za njihov stalni rad biti smanjena za 20%. Napominjem, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća iznosi 0,002%, dakle jednu petinu promila, jednu petinu hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije.

Naši poslanici su u proteklom periodu više puta ukazivali na činjenicu da su nacionalni saveti zapravo i ustavna kategorija, čiji je rad regulisan zakonom. Sad ne znamo kako će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poslovati, ali ono što želim jeste da ovom prilikom predložim tom ministarstvu da traži da u Zakonu o budžetu, kao i u ovom rebalansu zaustavi tendencije da nacionalna veća budu tretirana kao nevladine organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalna veća zaista nisu nikakve nevladine organizacije, to su organi manjinske samouprave, tako kaže naš Ustav. To su organi koji će se starati o sprovođenju obrazovanja, zatim kulture, vaspitanja, upotrebe jezika i pisma. Nisu, dakle, oni nikakva udruženja građana od tri, pedeset ili 150 članova koji se formiraju po toj nekoj dobrovoljnoj osnovi, a radi promovisanja ili ostvarenja nekih sopstvenih ciljeva.

Već godinama unazad nacionalni saveti se finansiraju kao udruženja građana kroz formu dotacije nevladinih organizacija i to je prvo kršenje Ustava ove zemlje. Takođe bih vas podsetila i na to da pojedini saveti nacionalnih manjina, zapravo oni koji nemaju svoje nacionalne države finansiraju se direktno iz državnog budžeta. Dakle, ako se tim nacionalnim savetima ukine finansiranje, to znači da je suspendovan Ustav, gospodo. Šta to onda treba da znači i šta to pokazuje? To ukazuje na odnos državne politike prema pripadnicima nacionalnih manjina koji zaista, iz ovog ugla gledano, jeste asimilatorska ili diskriminatorska.

Još jednom vam predlažem da dobro, dobro promislite pre negoli osudite pripadnike nacionalnih manjina da sledećih pet i više meseci nemaju svoja autentična i legitimna predstavnička tela, te na taj način dovedemo u pitanje ostvarenje njihovih nacionalnih prava ili ne. Ja mislim, a nadam se da ćete se vi složiti sa tim da ovaj zakon ne treba da zadire u prava nacionalnih manjina.

Zato predlažem da se, u korist manjinske politike ove države, i novoformiranom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tu svrhu uvećaju novčana sredstva, najmanje u dvostrukom iznosu prvobitno planiranih sredstava.

Iskoristila bih svoju priliku i pravo kao narodnog poslanika da pozovem sve kolege narodne poslanike da ovaj moj predlog podrže, a na ministarku za ljudska i manjinska prava apelujem da se založi za njegovo ostvarenje i usvajanje.

Takođe, u svom obraćanju bih se nadovezala i na program povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Priboju. Dakle, vi znate šta se zapravo dešavalo tamo i koliko je Bošnjaka bilo žrtava destruktivne politike tadašnjeg režima. Nešto što je zapravo bila neka kao trunka spasa, nešto što bi vratilo veru tim građanima zapravo jeste bio ovaj program. Međutim, od 2014. godine sve programske aktivnosti su odjednom prekinute, pa se onda pitamo – kako to da Bošnjaci ovu državu prihvate i doživljavaju kao svoju?

Poštovane koleginice i kolege, ako mi želimo da imamo jednu modernu evropsku državu Srbiju koja prihvata i deli evropske standarde, onda definitivno smatram da moramo prihvatiti i princip decentralizacije, kao i regionalizacije, kao rukovodeći princip u vođenju zvanične državne politike. Stoga predlažem da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju regioni u okviru kojih su te najnerazvijenije opštine, kako bi se nekim afirmativnim merama pokušao na neki način uravnotežiti taj izrazito ekonomski i izuzetno neuravnotežen položaj tih opština sa ostalim.

Dakle, slučajno ili ne, u tim oblastima i tim opštinama žive pripadnici nevećinskih naroda sa kojima, nažalost, sudbinu istu dele i pripadnici većinskih naroda. Takođe, ono na šta bih se nadovezala u ovom govoru jeste i to da je Koordinacionom telu za opštinu Preševo, Bujanovac i Medveđu zbog posledica virusa korona oduzeto 20% budžeta, i to onog dela iz kog se finansiraju kapitalni projekti ovih opština. Zbog posledica ove pandemije i slabe realizacije lokalnih budžeta smatram da je neophodno da se što pre ovim opštinama vrate obustavljena sredstva kako bi one mogle da završe osnovne egzistencijalne projekte.

Iskoristila bih na kraju svoje pravo da sve narodne poslanike pozovem da podrže ovaj moj predlog, jer on je zaista u najboljem interesu i za dobrobit svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Javio se gospodin Šaip Kamberi, samo ne znam po kom osnovu, po Poslovniku ili replika?
Izvolite.