Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo kampanje, a ja bih pre rekao prave histerije, koja se poslednjih dana vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na raznim tajkunskim medijima, kako elektronskim, tako i štampanim, zatim raznim tim njihovim internet portalima, kao i na njihovim društvenim mrežama. To nije ništa novo na političkoj sceni Srbije, već nešto što traje godinama, ali se u poslednje vreme prosto takmiče u bizarnosti, morbidnosti i očajničkim pokušajima da iskoriste svaku, ama baš svaku moguću priliku i temu ne bi li napali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. U toj kampanji dominiraju brojni mediji pod Đilasovom kontrolom, „N1“, „Nova“, „Njuz Maks Adrija“, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, zatim razni opskurni portali, poput onog „Direktno“, a naročito se ističu razni birnovi, cinsovi, krikovi, koji ničemu drugom i ne služe, osim za kampanju – udri po Vučiću, svuda i na svakom mestu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Iskoristili su čak i sahranu mitropolita Amfilohija da napadnu Vučića, samo zato što je iskazao poštovanje i otišao na sahranu. Zamislite, drznuo se, usudio se da ode na sahranu. Dakle, bukvalno ga napadaju samo zato što postoji jer da nije otišao na sahranu, oni bi ga napali zašto nije otišao na sahranu.
Do koje mere su spremni da idu najbolje govori i tvit Sergeja Trifunovića u kome se najblaže rečeno aludira na smrt Aleksandra Vučića. Evo, kako to izgleda, da građani imaju prilike da vide. Dakle, u članku koji je objavio, gde se kaže – bilo bi dobro da je i Vučić govorio na sahrani Amfilohija. Pa, je neki ludak je na to napisao – a još bolje bi bilo da je Amfilohije govorio na sahrani Vučiću. A na to Sergej Trifunović napiše – voistinu. Dakle, on se slaže sa tim, on priželjkuje to, on podržava to.
Predsedavajući, ja sad neću da ulazim u to da li je Sergej Trifunović bio možda pod uticajem nekih sredstava, možda pod uticajem nekih supstanci, jel tako. Verovatno da jeste, ali to ga ne opravda da ovakve stvari piše.
Zamislite do koje mere ide ta bolest. Zamislite do koje mere ide opsesija, do koje mere ide mržnja. Niko reč da kaže, niko da osudi. To nije tema za „N1“ televiziju.
Zamislite, prijatelji, da je neko iz SNS ovako nešto uradio, pa ne bi nam dali da živimo. To bi glavna tema bila nedeljama na „N1“, pravili bi reportaže, pravili bi specijalne emisije, pravili bi okrugle stolove. Danima bi dovlačili sve one njihove stručnjake i pametnjakoviće da pričaju danima kako su im ugrožena prava, kako su oni ugroženi, kako im crtamo mete na čelu, kako živimo u diktaturi, itd. Zato, kad se priželjkuje smrt Aleksandra Vučića, e to može. To je legitimno, to je demokratski, to sve može.
Setite se koliko su puta do sada napadali porodicu predsednika Srbije. Setite se kako su proganjali nedeljama i mesecima Danila. Setite se šta su sve pisali za Andreja Vučića. Setite se da su pretili čak i najmlađem sinu, dakle, dete od svega nekoliko godina, pa, su i njemu pretili. Setite se koliko puta su pokušali da kriminalizuju celu porodicu Aleksandra Vučića, na svaki način da pokušaju da ih dovedu u vezu sa nekakvim tajkunima.
Evo jedna slika koja govori o tome. Dakle, ovo je „Nova S“, tu su doveli neke stručnjake da nešto analiziraju, a gore ide slika cele porodice Vučić zajedno sa raznim tajkunima, ne bi li pokušali da ih nekako dovedu u vezu. Samo što su zaboravili da spomenu glavnog i najvećeg tajkuna u Srbiji, istog onog koji je zaradio 619 miliona evra na sumnjiv način, a nikada nije dao odgovor na pitanje kako si, prijatelju, zaradio 619 miliona evra za kratko vreme kada si došao u Srbiju sa 25 hiljada evra.
Zato postavljam pitanje Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i Savetu REM-a, da li će i kakve korake preduzeti u cilju zaštite od medijskog linča i progona svih onih koji nisu po volji lažne elite, svih onih koji se usude da drugačije misle, svih onih čija se politika razlikuje od politike Dragana Đilasa? Zahvaljujem.