Reč ima ministar, Siniša Mali.

Evo samo da završimo ovu polemiku.
Dakle, kada je krenula pandemija korona virusa ja mislim da smo svi reagovali solidarno i cela država je i donirala i davala i čuvala i brinula o svakome do nas. Tako da, nema tu razlike između, ne znam zašto i delite „mi smo, a vi niste“ itd. Svi mi građani Srbije, to je broj jedan.
Broj dva, ja znam šta ste vi tražili. Ja vam samo kažem i da citiram šta ste rekli: „Ono što uživaju i drugi korisnici, pošto nikome nije umanjeno“. Ja vam sada kažem – svima je umanjeno. Svima je umanjeno jer je to bila odgovorna politika Vlade Republike Srbije.
Još jednom, da završim i da potvrdim, zato što stvarno razumem o čemu mi pričate i hoću da vam pomognem. Nema pregovora, nema razgovora. Šta se napiše u tom papiru koje je vezano za potrebe nacionalnog veća, to ćemo i obezbediti. Nažalost, taj papir nije stigao u trenutku pripreme rebalansa, nije stigao ni do danas. Nema zle namere, nema bilo čega. Dakle, taj papir ne postoji. Kada ga dobijemo od te institucije mi ćemo tako i reagovati i nema razloga za bilo kakvu brigu, niko nije ostao uskraćen za svoja prava i pored najveće ekonomske krize u svetu i pored ogromnog problema koji smo imali sa pandemijom korona virusa. Država Srbija svoje obaveze ispunjava u dinar i ispunjava na dan prema svima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, predsedniče. Samo da vam kažem da imam nešto više vremena sada. Imam 15 minuta kao šef poslaničke grupe i imam vreme poslaničke grupe.

Dobro, imaću to u vidu. Neću vas prekidati za to vreme.

Dakle, najpre želim da kažem, obzirom da se nakon prethodne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i amandmana koji su podneli kolege iz opozicije povela rasprava, pre svega ovde u parlamentu a onda i u medijima, da neko želi da ospori pravo opoziciji da podnese amandman, što naravno nije tačno.

Želim da kažem da je legitimno pravo svakog poslanika, bilo da dolazi iz redova pozicije ili opozicije, da može podneti amandman na zakonski predlog i da mi uvek jesmo za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, ali da ta demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja bude svedena na snagu argumenata, a ne politikanstvo, demagogiju i snagu sile, jer onda ona ima smisla.

Naravno da parlament i Skupština je glas naroda i mesto gde mi, legitimno izabrani predstavnici građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a on je upravo ta realnost, oni upravo realno sagledavanje problema i realan odgovor Vlade na ključna pitanja koja se nameću u ovom trenutku kao veliki izazovi pred Srbiju i pred Vladu Republike Srbije.

Kada je reč konkretno o amandmanu, ministre, ispravite me ako grešim, ali ovaj amandman je odbijen, jer je tehnički neispravan. Jel tako? Dakle, formalno-pravno ovaj amandman je neispravan i ne mogu da verujem da to može da se desi nekome ko ima duži poslanički staž i ko poznaje procedure i Poslovnik o radu i način na koji se može predložiti amandman, da potpiše amandman koji je tehnički neispravan. E, sad, ako to ne zna, zapravo, ako to zna, a ja pretpostavljam da zna, ne želim da verujem da je imao neku drugačiju nameru, da, recimo, pokrene neko pitanje, da dobije prostor u medijima, pred medijskim auditorijumom, što opet nije sporno da pokrene neka pitanja za koja smatraju da su važna, pitanja o kojima kolega govori ja ne smatram da su nevažna, smatram da su važna, ali da postoji vreme kada ćemo i o tome razgovarati.

Dakle, ministar je rekao, to je budžet za 2021. godinu, ali da bi o tome razgovarali, pre svega, ministre, kako ste i vi rekli, koliko sam shvatio, treba se dobiti odgovor na ključno pitanje, a to je da saveti nacionalnih manjina dostave odgovor na pitanje koliko je novca potrebno za njihovo funkcionisanje.

Pri tome, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste, moram da napravim jednu digresiju, vi ste u parlament uveli nešto što je jako dobra praksa i što je jedan veliki kvalitativan pomak i iskorak napred koji vodi ka demokratičnosti i efikasnosti rada parlamenta, a to je sednice Kolegijuma, koje su redovne, koje se održavaju svakog utorka, bez obzira da li parlament zaseda ili ne zaseda. Kolegijum je telo na kojem prisustvuju i predsednik parlamenta i potpredsednici parlamenta, generalni sekretar, predsednici i zamenici predsednika poslaničkih grupa i na kolegijumima mi dogovaramo dinamiku rada, dogovaramo način na koji će funkcionisati parlament, sagledavamo sugestije i predloge koje dobijamo od poslaničkih grupa, od šefova poslaničkih grupa i uvek idemo ka tome da iznađemo određeni konsenzus i kompromisno rešenje.

Zašto ovo kažem? Mi smo na poslednjoj sednici Kolegijuma definisali dinamiku rada parlamenta. Gospodine Martinoviću, vi ste bili na sednici Kolegijuma, definisali smo dinamiku rada parlamenta. Poslanička grupa koja je podnela ovaj amandman, ja ne znam iz kojih razloga, da li ne želi ili nije mogla, ali najkorektnije prema nama koji učestvujemo u radu, nije učestvovala u sednici Kolegijuma, je podnela amandman koji je tehnički neispravan.

Zašto ovo pričam? Dakle, mi smo utvrdili dinamiku. Da nismo u hodu promenili tu dinamiku, mi bi danas ovde sedeli u parlamentu zbog amandmana koji je formalno-pravno neispravan, tehnički neispravan, Vlada dala obrazloženje da je tako i mi bi došli samo zbog tog jednog amandmana, a ja želim da vas podsetim da jedan dan u parlamentu Republiku Srbiju košta dva miliona dinara. Znači, zbog jednog dana bi potrošili dva miliona dinara i to u trenutku kada gledamo svaki dinar, Vlada Republike Srbije, pre svega, i predsednik Srbije, državno rukovodstvo, svaki dinar da usmere ka onome što je u ovom trenutku najvažnije, a to je borba protiv korona virusa. Na svu sreću, vi ste u hodu, predsedniče, promenili dinamiku, tako da ćemo danas, nakon rasprave u pojedinostima, imati sednicu koja je planirana za nešto kasnije.

Mislim da predlagači nisu na pravi način sagledali intenciju i nisu na pravi način sagledali prioritete koji se žele postići izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu.

Prioritet broj jedan je svakako borba protiv korona virusa i to je danas nacionalno državno pitanje. Rekli ste, ministre, u odgovoru i u diskusiji da se izdvaja za nove Kovid bolnice, za obnovu starih Kovid ambulanti, za nove bolnice u Beogradu i u Kruševcu, rekli ste da se izdvaja za sanitetski materijal i opremu, veće isplate za Fond za zdravstveno osiguranje. Rekli ste da kao jedan vid poštovanja prema zdravstvenim radnicima, koji danas jesu heroji Srbije, njih 120.000 dinara dobiće jednokratnu pomoć od 10.000 dinara i da će 1. januara 2021. godine upravo oni biti prioritet kada budemo razgovarali o povećanju plata i to svakako danas jeste prioritet u Srbiji.

Dakle, sačuvati zdravlje građana Srbije, kada kažem građana Srbije, naravno, mislim i na predstavnike nacionalnih manjina, jer i oni žive u Republici Srbiji. Gde se leče predstavnici nacionalnih manjina? U istim bolnicama gde i građani Srbije. Pogledajte koliko platimo, svako od nas, zdravstveno osiguranje, a koliko, recimo, košta lečenje u svetu, koliko se izdvaja za najbolje lekove, za lekare, za respiratore, hranu, sve drugo, mnogo košta državni budžet, ali je naš cilj da svi budu sigurni, da oprema bude najkvalitetnija, a da klinički centri budu još bolji. I to je prioritetan zadatak izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2020. godinu. Nema tu mesta za bilo kakve podele. Ne umanjujem i ne minimiziram važnost i značaj tema o kojima kolege govore, ali u ovom trenutku nema mesta za takvu vrstu podela, niti je bilo ko diskriminisan.

Ako govorimo o zdravstvu, ja mislim da ovde ima doktora koji rade u kliničkim centrima. Tu je kolega Vlada Tasić. Ne znam ko još od kolega radi u kliničkom centru. Ja, recimo, imam jedno pitanje – da li je Klinički centar Beograd potpisao sporazum npr. sa bolnicom u Novom Pazaru i da li lekari i zdravstveni radnici iz Kliničkog centra Beograd odlaze u Novi Pazar? Da li oni tamo leče samo Srbe ili i ostale predstavnike nacionalnih manjina? Pa, naravno da leče sve građane. Da li to košta građane, da li to košta Srbiju? Naravno da to mora da bude plaćeno iz budžeta Republike Srbije.

Ovo ukazujem samo da bih istakao prioritet broj jedan i pitanje broj jedan kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu i da kroz to pitanje apsolutno niko nije diskriminisan u Srbiji.

Prioritet broj dva, usmeren ka najosetljivijim kategorijama u ovom trenutku. Tu, pre svega, mislim – sačuvati nivo zaposlenosti u Srbiji, obezbediti egzistenciju i životni standard građana i privreda Srbije, privatni sektor kao budućnost, pa u tom privatnom sektoru i u toj privredi ima i predstavnika nacionalnih manjina. Nemojte mi reći da su samo Srbi predstavnici tih sektora i da vode privatne sektore, zapravo, da imaju privatna preduzeća u Srbiji.

Kapitalne investicije, pa naravno da se na realan način sagledalo koliko je to sredstava neophodno da se izdvoji za kapitalne investicije, jer bez kapitalnih i javnih investicija, bez infrastrukturnih projekata, nema ekonomskog razvoja. A ako imamo ekonomski razvoj, rast i razvoj, pa to neće uticati samo na Srbe, već na sve one koji žive u Republici Srbiji.

Ponoviću nešto o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu. Čitav svet je u ovom trenutku suočen sa najvećim zdravstvenim izazovom. Zaista ne primećujem ni u jednom državi u svetu da se bilo koja politička opcija, koja dolazi iz redova opozicije, takmiči sa svojom Vladom ili predsednikom države. Nema tome u ovom trenutku ni vremena, ni mesta, ni prostora i nije šansa za nekakve političke monologe, jer svi shvataju da imamo jedan zajednički cilj i da imamo samo jedan zajednički zadatak i zato je važno, ponovo kažem, ne umanjujući značaj i važnost teme o kojima su kolege govorile i verujem da, kada budu dostavili programe, o tome ćemo razgovarati kroz budžet za 2021. godinu, ali dajte da politizaciju teme o kojoj danas govorimo smestimo tamo gde joj je mesto, u karantin. Biće vremena i prostora da vodimo političke dijaloge i da svaka politička opcija, svaka poslanička grupa pokaže koliko vredi. Zahvaljujem.

Samo da pitam - po kom osnovu?
(Enis Imamović: Replika.)
Kao repliku u ime grupe, pretpostavljam?
(Enis Imamović: Na izlaganje.)
Pošto vi niste ovlašćeni predstavnik, ovlašćeni predstavnik je Selma, znači, vi ne možete da se javite dok je Selma u sali. Posle Selme Šaip Kamberi, pa tek onda vi.
Nemojte sada da izigravamo tu, da vadite kartice. Prema tome, ako hoće neko da se javi za repliku imate Selmu, imate Šaipa Kamberia.
Izvolite.

Ne znam da li je do sada bila praksa u ovom parlamentu da samo jedan amandman bude u rebalansu budžeta i da ne bude solidarnosti sa njim.

Postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor od ministra finansija o vraćanju sredstava Koordinacionog tela, niti sam nešto politizirao, niti sam rekao da će to ići ovoj ili onoj zajednici. Ako mi trebaju pravni saveti, verujem da ova Skupština ima pravne timove od kojih mogu zatražiti. Nije potrebno da neko drži predavanja ovde na sednici. Čekam konkretan odgovor - da li postoji mogućnost da se Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa vrate 50 miliona za kapitalne projekte?

Ovo kažem iz razloga zato što smo mi bili solidarni u vreme kada je nastupila pandemija. Opština Bujanovac je preko 10 miliona svojih sredstava ili sredstva iz donacija poklonila Domu zdravlja u Bujanovcu, ali je obustavila kapitalne projekte. Ukoliko smo prekjuče čuli priču da finansijski Srbija stoji bolje od mnogih zemalja, ne samo u okruženju, nego i u Evropi, onda ne vidim razloga da se baš tamo gde je najtanje ukidaju sredstva. Hvala.

Hvala.
Samo bih vas zamolio da ne zloupotrebljavate to što ja želim da vam dam svima reč. Vi ste se javili za repliku. Replika se odnosi na prethodnog govornika, a to je Đorđe Milićević. Vi njega niste ni spomenuli, ne samo njega, nego ništa što je on pričao, nego ste pričali svoju temu. Sve je u redu. Imate vremena koliko hoćete, javljajte se u skladu sa Poslovnikom i ponašajte se onako kako je predviđeno Poslovnikom.
Ako se gospodin Imamović javlja po Poslovniku, moraću da obrišem listu, pa se ponovo prijavite.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 104. „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik ima pravo na repliku“.

Dakle, mi smo ovde kao reakciju na moje izlaganje i reakciju na naš amandman mogli da čujemo razne uvrede. Od toga da je to politikanstvo, preko optužbi za demagogiju i do toga da smo mi krivi zato što smo podneli jedan, ispostavilo se i jedini amandman i zato što Skupština mora da radi jedan čitav dan zbog tog amandmana.

Izvinite, gospodo, nisam ja kriv zato što je na ovaj zakon, Zakon o budžetu, jedan od najvažnijih zakona u jednoj državi, podnet samo jedan amandman. To možda ima veze sa stanjem demokratije u zemlji, a ne sa pripadnicima manjinskih poslaničkih klubova.

Ovde smo čuli da se nama osporava pravo da podnesemo amandman. Molim vas, usudili se neki da napišu amandman na budžet po kojem predviđaju da budžet finansira njihove tekuće poslove, njihova osnovna ustavna i zakonska prava, identitetska prava koje im garantuje Ustav. Molim vas, usudili smo se da podnesemo amandman i za to smo optuženi.

U toku ovog obraćanja se moglo čuti svašta i da pričamo o zdravstvu. Ako pričamo o zdravstvu, kolega, ako pričamo o zdravstvu, pogledajte stanje u bolnicama u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju, itd, itd. i zbog čega lekari iz Beograda moraju da dolaze u Novi Pazar, pa imamo i mi lekara, imamo i mi stručnjaka. Mi nismo tražili lekare iz Beograda, nego smo tražili uslove da naši lekari u Pazaru to sami rade.