Zahvaljujem.
Narodni poslanik Branimir Jovanović ima reč.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, ja ću govoriti o dnevnom redu o kome raspravljamo danas. Jedna od tačaka je i Finansijski plan REM-a. Logično je da raspravljamo o radu REM-a u plenumu, jer REM za svoj rad odgovara upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U prethodnom periodu je rad REM-a, tačnije izbor članova Saveta REM-a bio i te kako tema koja je bila zastupljena u javnosti. Naročito je to bilo u periodu s početka ove godine i na kraju prošle godine. Dakle, to je bio jedan period pred parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore i mi smo i tada izabrali članove Saveta REM-a koji su nedostajali i na taj način smo omogućili da ovo telo radi nesmetano i da na najbolji mogući način obavlja svoju ulogu. To je posebno bilo važno, kao što sam već napomenuo, zbog izbora koji su se tada održavali.

Inače, tema koja se odnosi na rad REM-a bila je neizbežna tema i tokom dijaloga između vlasti i opozicionih stranaka o izbornim uslovima. Bila je to tema i na fakultetu političkih nauka, a kasnije i u domu Narodne skupštine kada se govorilo o izbornim uslovima i tada su i evroparlamentarci posredovali u tim razgovorima i govorilo smo o temama koje se tiču rada REM-a.

Nažalost, i tada, ali i godinama unazad, kada se govori o REM-u, kada se ocenjuje rad REM-a, uvek se govori sa jednog političkog aspekta, donose se zaključci iz jednog političkog ugla i to, nažalost, biva od strane opozicionih političkih partija i uvek moram da kažem da je REM nezavisno telo, da ono polaže račune Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali da je opasno vršiti takve pritiske na jedno ovakvo telo, jer na posredan način se vrši uticaj, odnosno sugeriše se u kom smeru ono treba da donosi određene odluke.

Ne smemo da dozvolimo da se rad REM-a sagledava samo u političkom kontekstu. Ovo telo u svom radu oslanja se na devet zakona. Naravno, centralni zakon je Zakon o elektronskim medijima. Pored toga, REM je usmeren, između ostalog, i na Zakon o oglašavanju, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o medijskim komunikacijama, Zakon o javnom informisanju i medijima.

Jasno je da REM reguliše rad medija koji se odnosi na sve oblasti. Dakle ne samo na politiku, i na sport, i na obrazovanje i na kulturu, i na informisanje i na oglašavanje. Nije samo politika u pitanju, iako se to često stavlja u fokus. Zbog toga je nama iz SDPS važno da ovo telo nezavisno obavlja svoju ulogu, jer će ono jedino na taj način obavljati dobro svoj posao, a u interesu svih građana Srbije.

Zbog javnosti, moram da podsetim da se REM ne bavi radom konkretno novinara, već pružaocima usluge elektronskih medija i da naglasim da je, između ostalog, njegov zadatak da taj rad bude na način primeren demokratskom društvu.

Podsetiću da je Odbor za kulturu i informisanje nedavno razmatrao predlog novih članova REM-a i očekujem da ćemo uskoro u plenumu imati raspravu o novim članovima REM-a i da će to biti prilika da detaljnije govorimo o radu ovog tela. Zato je važno da sačuvamo nezavisnost ove institucije, da mi kao Skupština kontrolišemo rad REM-a, ali da insistiramo da ono radi u skladu sa Zakonom, a na nama je, kada predlozi dođu na dnevni red, da izaberemo najbolje kandidate koji će odgovorno raditi svoj posao u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski izveštaj, prvenstveno, Agencije za energetiku, a s druge strane Regulacionog tela za elektronske medije, ali kao i davanje saglasnosti na Finansijski izveštaj i Statut Komisije za hartije od vrednosti.

Ja ću na samom početku reći da će svakako poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati pomenute odluke, a moje izlaganje biće fokusirano na odluke koje se tiču Komisije za hartije od vrednosti.

Ništa novo neću reći ako kažem da, što se tiče hartija od vrednosti, u Srbiji, to je, da kažem, tradicionalno ne uređeno tržište i to je sa jedne strane kada gledamo. Sa druge strane kada gledamo, postoji veliki prostor za napredak ne samo u ovoj oblasti, nego u mnogim drugim oblastima, jer Srbija je pokazala veliki napredak. Srbija je stabilna i sigurna zemlja.

Opet kažem, mnogo ima pokazatelja što se tiče toga, a u ovo vreme korona virusa, kada mnoge velike ekonomije su na kolenima, kada beleže velike privredne padove, Srbija je pokazala najbolji rezultat. Srbija je, po MMF-u, Aleksandra je rekla na minus 1, ali, Aleksandra, izvini, ja ću biti malo veći optimista, pa ću reći da ćemo možda biti između nula i minus 1 i ti se nećeš naljutiti na mene.

Imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost. Imaćemo jedini povećanje plata i penzija. Naša poljoprivreda ide napred. S druge strane, u ovom vremenu, kažem, kada se jedna Nemačka zadužuje, vidite kakvo je stanje, Srbija je apsolutni lider u dovođenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu. Čak 60% ukupnih investicija koje dolaze u region, ide na Srbiju i mi ćemo na kraju godine biti na nekih dve i po milijardi direktnih stranih investicija. Nijedan investitor nije odustao od toga da dođe u Srbiju pored svih ovih problema koje je izazvao korona virus.

Sada, rekao sam što se tiče privrednog rasta, ali ovde moram da napomenem da i što se tiče javnog duga, Srbija će na kraju godine biti na nekih 59%, ne vraćajući se u vreme kada je Srbija bila na nekih 80 i nešto procenata, reći ću samo da u ovom trenutku recimo jedna Italija ili jedna Francuska imaju javni dug preko 100%, a sa druge strane i zemlje regiona koje su čak članice EU imaju javni dug koji je veći od Srbije.

Isto tako, ovde moram da napomenem, Srbija se uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti posle sedam godina pauze. Prestavili smo se međunarodnoj investicionoj javnosti kao stabilna i sigurna zemlja, zemlja koja u ovom trenutku ima sigurnost u svakom smislu i pokazali smo najmanji ekonomski pad što se tiče i ove korone u celom svetu, ali isto tako projektovani najveći ekonomski rast u narednoj godini.

Ostvarena je tražnja od čak šest milijardi američkih dolara. Od preko 200 kredibilnih, da kažem prvenstveno, američkih i britanskih fondova ali i banaka a isto tako osiguravajućih kuća, što je pet puta više od ponuđene emisije.

Sve ovo govori o velikom napretku Srbije, o poverenju koje investitori imaju u Srbiju, koliko krupnim koracima Srbija ide napred.

Sa druge strane, kada govorimo o tržištu hartija od vrednosti, ono je, rekao sam malopre, tradicionalno neuređeno u Srbiji. Razlozi za to leže prvenstveno u tradiciji, u nepoverenju, ali sigurno i u neobaveštenosti naših ljudi. Tradicionalno, ovde moramo potpuno otvoreno reći, tradicionalno građani Srbije ulažu prvenstveno u nekretnine, sa druge strane u bankarstvo, ali isto tako u privatni biznis. Mi ne možemo sigurno da se poredimo sa razvijenim berzama, pre svega u Americi i u Aziji, ali sigurno možemo dodatno da radimo po ovom pitanju da ovo pitanje pokrenemo napred.

Bez praćenja svetske prakse i liberalizacije, da kažem propisa kod nas u Srbiji, ali moram da kažem da je Vlada Republike Srbije u prethodnom vremenu napravila veliki iskorak u ovoj oblasti, nema napretka u ovoj oblasti, pre svega što je primarno tržište hartija od vrednosti plitko, a samim tim i sekundarno tržište ne može da ima neki veliki promet. To su objektivni uslovi koji vladaju u Srbiji.

Siguran sam da u vremenu koje dolazi, prvenstveno to kažem za Komisiju za hartije od vrednosti treba puno učiniti da ovo tržište bude unapređeno i da krenemo, što se tiče ovog tržišta, još krupnijim koracima napred.

Iz svega rečenog, samo ću još jednom reći da će PG Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje podržati pomenute odluke. Hvala.

Hvala, kolega Kosaniću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
(Đorđe Milićević: Nemam karticu.)
Nemate karticu? Preći ćemo na drugog govornika pa ćemo se vratiti na vas.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici i najbitnije narode Republike Srbije, moram pre početka samo da kažem da dok sam studirao nedaleko odavde, na Pravnom fakultetu, na svega pet minuta hoda od Narodne skupštine, uvek kada sam prolazio ovim platoom ispred sam imao taj san da se jednog dana popnem uz stepenice Narodne skupštine kao narodni poslanik i ne mogu da verujem da mi se sa samo dvadeset i devet godina taj san ostvario. Najveća je čast koju sam do sada imao u životu da predstavljam narod i državu koju volim pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Voleo bih da se javljam sa malo lepšom temom danas, ali nažalost fokusiraću se samo na medije, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije. Pošto sam advokat po zanimanju, javljam se danas da branim ljude. Voleo bih da branim sve ove mlade ljude koji su bili tema gnusnih napada od strane medija pre izbora, tokom izbora, a čak i posle istih.

Naime, pre izbora su svi ovi mladi narodni poslanici, ne baš svi, bili napadani preko društvenih mreža a sada su se ti napadi nastavili i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao što su, gle čuda, što kaže gospodin Marko Atlagić, N1 i Nova S.

Napadali su Luku Kebaru zbog smejanja, zbog njegove frizure, Anu Beloicu: Na prvoj sednici Skupštine su rekli kako ona ne zna gde je došla i ne zna ni kuda ide.

Napadi su se nastavili. Čitam juče onaj gnusan tekst o Ivani Popović. Kažu: "Zašto je ona iznajmila stan u Beogradu? Kako će da pravi džem u Krupnju kada je na sednici u Beogradu?" Zamislite dokle idu ti nivoi napada.

Sada, iako ću ja podržati ovu odluku o finansijskom planu REM, mene interesuje samo da li će REM malo istražiti te napade jer se oni i dalje nastavljaju? Tema njihovih napada su bili i drugi mladi poslanici, Ivana Nikolić, Janko Langura i to će se samo nastaviti.

Gde su svi ti mediji da spomenu neku lepu priču o nama, da, recimo, ispričaju priču o Petru Vesoviću koji je doktor u Prokuplju? Radio je u urgentnom centru, a onda kada je došao da radi za svoju državu, tj. kada je dobio poziv, istog trenutka ga je prihvatio. Gde su svi ti mediji da ispričaju priču o njemu kako je to uradio i došao ovde da radi za manju platu nego koju je imao tamo, ali nastavlja i dalje da radi za svoj urgentni centar jer pomaže ljudima u ovoj teškoj situaciji?

Gledam zbog čega nas sve "nišane", da se tako izrazim.

Spomenuo bih i kolegu Jovanova, koji je malo stariji od nas, ali zamislite on se usudio na prethodnoj sednici Skupštine da spomene da je jednom kriminalcu bio ponuđen novac da ubije predsednika države. Sada je moje pitanje za sve te medije, da li mene možda kao mladog čoveka treba da bude sramota što ne želim da mi se država vrati u ono vreme kada su nam ubili premijera, jer znam kako je narod tada živeo? Da li treba da me je sramota što želim da ostanem ovde, da radim ovde, da ovde gradim svoju porodicu i svoju budućnost i što ne želim budućnost onakvu kakva nam je bila prošlost?

Zašto nas napadaju? Da li što smo mladi, ne kompromitovani, što na sednici Skupštine ne dolazimo sa nekim skupocenim kolima za koje nemamo objašnjenja odakle nam? Šta im to smeta? Da su svi ti mediji stigli da malo bolje upoznaju sve ove mlade ljude, pa ne bi im se smejali, nego bi plakali što nisu u poslaničkim klupama imali još od devedesetih godina ovakve ljude koji vole svoju zemlju, koji su spremni da se bore za nju, koji misle na mir i na stabilnost, a ne na ratove i ružnu prošlost.

Imam puno poznanika koji bi želeli da se bave politikom, ali neće. Neće jer znaju da će biti meta istih takvih napada od strane tih istih medija i samo žele da mogu slobodno da se prošetaju ulicom.

Sada, moje pitanje za sve te medije, ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu poruku šalju svim tim ljudima? Šalju jednostavnu poruku - samo probajte da radite za svoju zemlju, mi ćemo vas napadati i smejaćemo vam se, provlačićemo vas kroz razno-razne emisije, a po potrebi nacrtaćemo vam i snajper uperen u glavu na naslovnog strani NIN-a. Crtaćemo razne karikature o vama gde vas upoređujemo sa Hitlerom ili Pinočeom, a ako slučajno imate i decu, nije problem, i decu ćemo da napadnemo.

Gde je tu REM? Gde je REM da istraži sve te napade? Ti mediji ako žele Srbiji bolju budućnost, kakvu kažu da žele, zašto onda napadaju ljude koji tu budućnost treba da grade. Pazite, sve ovde nas treba neko da zameni jednog dana. Ovo nije klupa na kojoj piše moje ime - Ilija Matejić. Ja se prvi nudim da me zamene ako za svoju zemlju ne budem uradio ništa dobro za ovih godinu i po dana.

Moja poruka tim medijima jeste da samo nastave da nas napadaju. Time pokazuju samo svoje pravo lice. Ne pokazuje ništa loše o nama, jer ne mogu da nađu ništa loše o nama, a mi nismo od šećera, nećemo se istopiti. Samo neka napadaju.

Ono što sam naučio u borilačkoj sali, to je da sam posle svakog udarca, koliko god da je boleo, vratio se sve jači i jači.

Uvek sam došao na sledeći trening, makar i sa masnicom na oku, a takav nisam samo ja, takve su i sve moje mlade kolege. To znam jer sam imao dovoljno vremena da ih upoznam. Zato samo napadajte slobodno, mi ćemo nastaviti da radimo jer su interesi naše države iznad naših interesa i nastavićemo da se borimo da pod našom prelepom zastavom stvorimo budućnost kakvu naš narod odavno zaslužuje. Živela Srbija.

Zahvaljujem kolega na vašem prvom govoru u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća na uviđajnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega je završio govor sa borilačkim veštinama. Uvaženi kolega, znate kako, ovo što čini i radi današnja opozicija, kada već pominjete borilačke veštine, pošto su i meni igrom slučaja jednim delom poznate, to su vam kao kate sa zamišljenim protivnikom. Pozovete one medije koji vam odgovaraju i onda tamo imate nekakav performans, a one koji vam ne odgovaraju ili izbacite ili im pretite ili prosto pokušate da ne odgovorite na njihova pitanja, a pretite im samo zato što vam se ne sviđa način na koji informišu i ne sviđaju vam se pitanja koja postavljaju. To sam samo želeo. Nadam se da mi nećete zameriti, da napravim jednu digresiju.

Dakle, mislim da je tema izuzetno važna i ja sam tokom jučerašnjeg dana koleginice Tomić izneo, žao mi je, iz opravdanih razloga znam da ste bili odsutni, izneo sam stav poslaničke grupe SPS kada je reč o radu odbora kojem vi predsedavate. Mi zaista smatramo da vi svoj posao obavljate odgovorno, ozbiljno i posvećeno i kao tokom jučerašnjeg dana i danas ću reći naravno da ćemo podržati zaključke Odbora za finansije i vrlo rado učestvujemo u radu vašeg Odbora, Odbora kojim predsedavate i vrlo rado učestvujemo u debatama koje su veoma kvalitetne i radujemo se debati koja će biti i u ponedeljak kada budemo raspravljali o budžetu za 2021. godinu.

Danas imamo na dnevnom redu finansijske izveštaje, ali svakako da je današnja tema i prilika da razgovaramo o nekim aktuelnim dešavanjima u Srbiji koja se konkretno tiču rada nekih nezavisnih tela koja su deo današnjeg izveštaja, konkretno kada govorimo o REM-u, jer duži vremenski period u Srbiji imamo jednu hajku, jednu, rekao bih histeriju na REM koja je usmerene pre svega od jednog dela opozicije. To jako dobro razumem. Kada nemate politiku, kada nemate ideju, kada nemate program, onda imate samo jedan cilj, a to je da pokušate da se bavite uređivačkom politikom medija, da Srbiju vratite mnogo godina unazad.

Ta istorija u Srbiji u svom najgorem obliku, kada se moglo čuti samo jedno mišljenje neće se vratiti i neće se ponoviti na njihovu veliku žalost i da pokušate ono što vam je uvek bio krajnji cilj i tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka i tokom međustranačkog dijaloga, a potvrdu ovoga što ja govorim smo mogli čuti tokom jučerašnjeg postavlja pitanja jednog od kolega poslanika, koji je opet pominjao prelaznu vladu, dakle, šta je cilj - da bez izbora pokušate da dođete do vlasti i do privilegije, što svakako nije moguće jer demokratija se u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, vi to jako dobro znate, ostvaruje samo na jedan način, a to je na izborima i kroz poverenje građana kao što se to desilo i na poslednjim parlamentarnim izborima.

Ne interesuju njih izbori, ne interesuju njih izborni uslovi, nisu oni zbog toga učestvovali u dijalogu i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Njih je interesovalo samo jedno, a to je da imaju svoje predstavnike u REM-u, interesovala ih je uređivačka politika RTS i interesovala ih uređivačka politika privatnih medija.

Što se tiče REM-a mi imamo jasno definisane zakone. Poštujemo mi, kako to evropski parlamentarci kažu, njihovu dobru evropsku praksu, poštujemo mi evropsko zakonodavstvo, želimo mi da implementiramo sve ono što je pozitivno, ne činimo mi to zbog evropskog puta, već zbog Srbije i zbog naših građana, ali dozvolite, kada je reč o REM-u, imamo mi jasno definisane zakone, zakone koje smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije koji jasno definišu proceduru kako i na koji način se biraju članovi REM-a.

Kada je reč konkretno o RTS, mi smo to rekli tokom međustranačkog dijaloga. Nije ova vladajuća koalicija postavila nijednog urednika RTS. Želite da promenite urednika RTS? Promenite ga. Mi nemamo apsolutno ništa protiv. Želite veće prisustvo u Javnom servisu? Mogli ste da učestvujete na parlamentarnim izborima pa i na ovaj način kroz rad parlamenta, jer parlament se direktno prenosi na Javnom servisu. Ako ste smatrali da imate poverenje građana i ako se bili ubeđeni u to trebali ste da učestvujete na parlamentarnim izborima i imate svoje predstavnike, učestvujete u radu parlamenta i prisutni ste na Javnom servisu.

Nema vas u debati, niste prisutni u debatama, emisijama na RTS. To nije tačno. Prosto, analize ne govore u prilog takvoj konstataciji. Inače, moj lični stav, da se ja pitam, ja bih im tokom kampanje omogućio da što više budu prisutni na Javnom servisu jer onog trenutka kada smo napravili određene preporuke i određeni plan u dogovoru sa REM-om kada je reč o prisustvu tokom kampanje na Javnom servisu, onog trenutka kada je onaj deo opozicije koji je želeo da učestvuje na izborima bio prisutan na Javnom servisu, on nije dostigao ni onaj famozni cenzus koji smo spustili na 3%.

Što više prisustva na Javnom servisu i što više građani budu u prilici da čuju njihove stavove, to je njihov rejting i njihova popularnost sve manja i manja.

Ovako se postavlja pitanje danas nakon parlamentarnih izbora – koji je to vaš i kakav je to vaš legitimitet da vi danas budete prisutni i da insistirate da bude prisutni na Javnom servisu? Vi ste vanparlamentarna stranka. Mnogo je vanparlamentarnih stranaka. Znači li to da svaka vanparlamentarna stranka treba da bude na Javnom servisu? Dozvolite, i novinari znaju šta je vest, pa čim vas nema na Javnom servisu znači da niste vest, da ne postoji interesovanje u Srbiji za ono što činite i radite.

Odakle uopšte danas potreba kada govorimo konkretno o komercijalnim medijima, kada govorimo o privatnim medijima da se bavite uopšte privatnim medijima? Podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, Strategija o privatizaciji medija je usvojena 2000. godine i u tom periodu su privatizovani gotovo svi mediji. Dakle, u tom periodu ste želeli kapitalizam. Dobili ste kapitalizam i odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom?

Sa druge strane, i privatni mediji prate istraživanja i privatni mediji prate izbore i rezultate izbora. To što neko ima 50% podrške, što neko ne može da dođe čak ni do tih famoznih 3% podrške pa neće vam tu pomoći ni privatni mediji, ni Javni servis. Nije to problem medija i nije to pitanje za medije. To je pitanje za vašu politiku koju definitivno nemate.

Imali smo kao jedan od zaključaka Radne grupe Vlade Republike Srbije koja je radila na unapređenju izbornih uslova da održimo javnu raspravu i javnu debatu na temu učešća i prisustva političkih stranaka koje učestvuju u izborima sa predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom i tu debatu smo imali ovde u parlamentu. Organizator je bio Odbor za kulturu i informisanje. Naravno, jedan deo opozicije nije želeo da učestvuje u takvoj vrsti debate. Bili su predstavnici svih nacionalnih medija, bili su predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali i pravilnik kada je reč o Javnom servisu i preporuke kada je reč o komercijalnim medijima, odnosno privatnim televizijama.

Inače, naš stav, stav poslaničke grupe SPS je da mediji u Srbiji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran. Ne želimo ni na jedan način da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Godine 2009. smo bili deo vladajuće koalicije i tada smo kao deo vladajuće koalicije glasali protiv izmena i dopune Zakona o javnom informisanju, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz JS, jer smo smatrali da je takav zakon pritisak na objektivno i profesionalno novinarstvo i nismo želeli da se vraćamo nekoliko koraka unazad, u period pre 2000. godine kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija.

Znate, teza - ako smo prisutni u medijima, medijska slika je dobra, a ako nas nema u medijima, medijska slika je loša je katastrofalna.

Kažu pojedini predstavnici opozicije – nema nas u medijima, a konstantno kukaju upravo o medijima u medijima.

Ponavljam – nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Čim vas nema treba da se zapitate da li je ono što ste rekli na konferenciji za štampu uopšte vredno bilo kakve vesti u Srbiji, da li je to vest u Srbiji i da li je to nešto što se vrednuje kao vest u Srbiji? Nemojte na taj način da potcenjujete i da vređate novinarsku profesiju.

Kada je reč konkretno o REM-u, dakle, kao što sam rekao, već duži vremenski period traje jedan hajka i histerija koja je usmerena ka REM-u. Rekao sam šta je razlog, ali mislim da u tome oni koji vode takvu vrstu hajke i histerije na REM zaboravljaju samo jednu stvar – šta je zapravo suštinska uloga nas poslanika, nas koji imamo legitimitet i poverenje građana i koji donosimo zakone? Da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da osnažimo i jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna i regulatorna tela guramo u politički ring, da ih guramo u političko blato, da na taj način ostvarujemo svoje ciljeve.

Naš posao, dakle, je da podržimo REM u onome što je najvažnije, da REM radi po zakonu, ne da tumačimo zakon onako kako svakome od nas u određenom trenutku odgovara i da tražimo i insistiramo konkretno od REM-a da REM krši te iste zakone i da tumači zakon onako kako mi želimo.

Nije REM politički subjekt, ne učestvuje REM na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, ne odlučuje REM ko će da pobedi ili da izgubi na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, niti REM ima obavezu da prati izbore, ali je pratio izbore, jer smo takav zaključak napravili tokom međustranačkog dijaloga i tokom razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka. Jer, REM je napravio jednu detalju analizu o prisutnosti političkih stranaka koje su učestvovale, ali vrlo zanimljivo.

U toj analizi najveći procenat prisustva u informativnim emisijama, u dnevnicima, dakle govorim o televizijama koje su se bavile informativom i koje su pratile izbornu kampanju, najveći procenat i najveću zastupljenost imaju upravo one političke opcije koje nisu učestvovale na izborima. Dakle, oni koji su bojkotovali izbore imaju najveće prisustvo u medijima, što je nepojmljivo i što je nezamislivo.

Vrlo je interesantno da, kada već govorimo o evropskim parlamentarcima, i tokom jučerašnjeg dana je postavljeno pitanje kako će neko da se obrati od opozicije EU, pa će EU nas da uvede u red, da nas natera da mi razgovaramo, da mi prihvatamo nekakve uslove, vrlo je interesantno da su ti evropski parlamentarci došli u REM onog trenutka kada smo mi završili međustranački dijalog i kada smo završili razgovore na Fakultetu političkih nauka. Tada su govorili, podsetiću vas da su tad rekli da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i da postoje paralelni mediji. Kako onda ne postoji sloboda medija, ako kažu i oni sami da postoje paralelni mediji? To su isti oni parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratiju i to su isti oni parlamentarci koji su bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji.

Što se tiče demokratije, mi smo im poslali jasnu poruku – nema razloga vi da brinete, demokratija u Srbiji, rekao sam već, se ostvaruje na izborima i samo na izborima.

Što se tiče slobode medija, znate, pomalo je licemerno da se evropski parlamentarci naprasno, odjednom bave slobodom medija. Zašto to kažem? Godine 2011. imali smo Izveštaj Verice Barać u kome je vrlo precizno, eksplicitno definisano i rečeno da postoji ozbiljna zabrinutost za slobodu medija u Srbiji. Niko od evropskih parlamentaraca tada nije pokazao interesovanje da se bavi slobodom medija u Srbiji.

Ovo pitanje sam postavio Tanji Fajon. Gospođa Fajon je rekla – nisam tada bila nadležna za Srbiju. Ja sam je pitao – da li ste bili evropski parlamentarac? Ako ste bili evropski parlamentarac, a imate toliko interesovanje za Srbiju, onda ste bar mogli da postavite ovo kao pitanje.

Vrhunac svega je kada govorimo o političkoj sceni Srbije, a ko se to danas bavi slobodom medija i ko postavlja pitanje slobode medija u Srbiji? Da li su to isti oni koji protivzakonito bili vlasnici tabloida, koji su preko svojih marketingških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakoj sekundi nacionalne televizije, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom? Da li su to isti oni koji su slali policiju u novine kada objave bilo šta o njihovim brljotinama u periodu kada su vršili odgovorne funkcije i kada su bili na vlasti? Isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, isti oni koji su uređivačku politiku RTS želeli da uređuju motornom testerom, fizički napadali novinare TV Pink. Isti oni koji su slali jasne poruke putem konferencije za štampu da će gasiti komercijalne televizije, privatne televizije i da će podnositi krivične prijave protiv urednika dnevnih listova samo zato što oni rade svoj posao i što objavljuju ono što je istina. Zar nije istina interes svih nas?

Znate, kada govorimo o zastupljenosti u medijima, vrlo je interesantno, recimo spotove sa pozivom na bojkot izbora koji su emitovani tokom predizborne kampanje, ja sam ovaj podatak uzeo iz izveštaja REM-a, oko 400 puta emitovani su na kanalima dve televizije i platila ih je jedna produkcijska kuća u vlasništvu jedne novinarke, koja tvrdi da spotovi nemaju veze sa opozicijom i da ih je besplatno objavila na „jutjub“ kanalu te stranke, a reč je o stranci Slobode i pravde, moraće ipak da ih prijave u godišnjem izveštaju.

Mi upravo insistiramo i na REM-u i na svim nadležnim organima i institucijama da se pozabave ovi pitanjem i da nam daju konkretan odgovor kako je to moguće i da li se to stvarno desilo.

Recimo, u Ujedinjenom kraljevstvu, na šta se oni stalno pozivaju, na zakone pa čak i Ujedinjenog kraljevstva, prema zakonu Ujedinjenog kraljevstva recimo u debatnim emisijama tokom izborne kampanje, dame i gospodo poslanici, ne mogu da učestvuju oni koji nisu učesnici izbora. Mi smo se za to zalagali i zalagaćemo se i u nastavku dijaloga.

Molim vas, ako želite da učestvujete na izborima, nemamo mi ništa protiv debatnih emisija, svaka politička stranka treba ravnomernu zastupljenost. Što više debatnih emisija, da vidimo konkretan program, da vidimo ljude koji su garant za realizaciju tog programa, jer to svakako hoće pomoći građanima Srbije da se opredele kome će ukazati poverenje. Ali, ukoliko ne želite da učestvujete na izborima i bojkotujete izbore, šta je onda suština, šta je onda razlog vašeg pojavljivanja?

Dakle, još jednom na samom kraju, podržaćemo u danu za glasanje sve izveštaje i smatramo da i dalje treba da nastavimo kao poslanici da jačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, ali isto tako da vodimo i otvorene dijaloge i debatu, kada se za to ukaže potreba. Tokom jučerašnjeg dana sam rekao, vrlo često se dešava da stavovi vladajuće koalicije nisu potpuno identični sa stavovima nekih nezavisnih tela, ali nije to problem. Zato smo tu da razgovaramo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani potpredsednici Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o nezavisnim regulatornim telima. Postojanje ovakvih institucija dokaz je demokratije u našoj državi. Jako je važno što imamo institucije koje ne kontroliše izvršna vlast, već ih kontroliše parlament, odnosno narodni predstavnici. Oni uređuju u ovom slučaju oblasti kao što je Agencija za energetiku, Regulatorno telo za elektronske medije ili REM i Komisija za hartije od vrednosti.

Ono što je jako važno kod Agencije za energetiku, jeste da ona kontroliše cenu energenata, energije, i jako je važno kada se naša zemlja suočava sa izazovom pandemije virusa Kovid-19 da se vodi socijalno odgovorna politika u tom sektoru, pogotovo prema najugroženijim delovima našeg društva, prvenstveno mislim na penzionere, ali mislim i na privredne subjekte, kompanije itd.

Takođe, ova agencija se bavi i licenciranjem energetskih subjekata. Kraj iz kog dolazim, Sandžak, sandžačke opštine u većini slučajeva u toplanama za zagrevanje koriste goriva kao što je ugalj, kao što je mazut, i onda imamo veliku zagađenost. Lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić je govorio o situaciji u Novom Pazaru. Moram da istaknem da se Novi Pazar nalazi na drugoj ili trećoj poziciji te neslavne liste kada je zagađenost u pitanju. Prvi je Peking koji ima 17,5 miliona stanovnika, drugi je Nju Delhi sa 26 miliona stanovnika, a treći je Novi Pazar sa 150 hiljada stanovnika.

Znači, ako uzmemo u obzir broj stanovnika, broj automobila, industriju u Pekingu i Nju Delhiju i u Novom Pazaru, apsolutno je jasno šta je ovde uzrok. Onda ova Agencija za energetiku ima zaista puno posla. Suština rešavanja ovog problema jeste gasifikacija sandžačkih opština, taj krak ka Novom Pazaru i krak preko Užica, Zlatibora ka Prijepolju, korišćenje zelene energije, potencijala koji ima Pešterska visoravan, pogotovo sjenička i tutinska opština za izgradnju vetroparkova.

Što se tiče REM-a, moram da istaknem da ovo nezavisno regulatorno telo mora da bude efikasnije u svom radu. Svakako da su oni potpuno nezavisni, ali ne možemo da dođemo u situaciju, kao što su i neke druge kolege govorile, da vi imate sijaset fantomskih medija koji rastu kao pečurke posle kiše, gde se na najbrutalniji način napadaju ljudi. I, šta vama znači što posle četiri ili pet godina vi iz suda iznesete presudu u kojoj se kaže da je taj tekst lažan? Vaša karijera poslovna, vaša porodica, vaš ugled trpi. Koga zanima posle četiri-pet godina šta ste vi dobili na tom sudu, jer je taj tekst, koji je naručen, koji je plaćen, izvršio svoju ulogu?

Da se razumemo, apsolutna većina medija se trudi da radi profesionalno, ali postoje mediji koje vi ne možete u registru da nađete ko ih zastupa, ko je glavni i odgovorni urednik, ko je direktor, koji kapital stoji iza njih. Zato REM mora da bude zaista efikasniji u svom radu, da ne dolazimo do ovih situacija.

Hoću da istaknem da vrlo često možemo da nađemo te tendenciozne, spinovane tekstove koji za cilj imaju ličnu degradaciju ljudi koji se bave javnim poslom, političkih neistomišljenika, ali nećete naći pozitivne priče kao što je postojanje jedne organizacija koja se zove „Hajrat“, humanitarne organizacije koja funkcioniše u okviru islamske zajednice u Srbiji, koja svakodnevno deli na hiljade obroka u sandžačkim opštinama: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš.

Kada dođete u tu ustanovu, ako ste neko kome je pomoć potrebna, ne treba da donesete svoj isečak od ličnog dohotka, već ćete dobiti najosnovnije životne namirnice i neće vas niko pitati da li ste Bošnjak, da li ste Srbin, da li ste Rom, da li ste Crnogorac. E, to ne možemo da nađemo u medijima, a to je prava slika našeg društva i naše zemlje, hrabrih, odgovornih, čestitih i poštenih ljudi koji u ovoj državi žive. Hvala vam.