Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao neko ko je bio dugogodišnji novinar do 2012. godine bio sam svedok najvećeg medijskog mraka u istoriji Srbije. Najzaslužniji za taj medijski mrak bio je upravo Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Tada smo imali samo nekoliko medija, jedna radio stanica, „Fokus“ radio, jedan nedeljnik „Pečat“, dnevne novine „Pravda“ i još nekoliko kablovskih televizijskih i radio stanica, eventualno neki lokalni mediji, gde ste mogli da čujete istinu, gde ste mogli da čujete glas opozicije.

A šta danas imamo? Danas imamo Dragana Đilasa, Dragana Šolaka, koji su zaradili ne milione, ne desetine, nego stotine miliona, imamo medije koje oni kontrolišu preko SBB-a ili Luksemburga, imamo N1, imamo Novu S, imamo većinski deo štampanih i elektronskih medija koji su jedinstveni da podržavaju politiku Dragana Đilasa i da ili učestvuju u ostrašćenoj hajci protiv Aleksandra Vučića i njegove porodice ili da ne izveštavaju o onome o čemu radi Vlada Srbije, tj. o rezultatima, o borbi protiv korona virusa, o borbi protiv mafije i o dobroj politici Aleksandra Vučića i njegovih saradnika.

Prema tome, naravno da ću da podržim sve ove izveštaje i odluke koje smo dobili o regulatornim telima, REM itd, ali očekujem i od REM-a i od Agencije za borbu protiv korupcije i od drugih regulatornih tela da u narednom periodu budu daleko hrabriji, daleko hrabriji kada su u pitanju izveštaji o poslovima i Dragana Đilasa i uticaju Đilasa, naročito na elektronske medije. Jer, to je i posao REM-a.

Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, moram da kažem samo jednu stvari – da očekujem da Agencija za borbu protiv korupcije, a verujem da većina zaposlenih u toj agenciji i drugim regulatornim telima su pošteni i čestiti ljudi koji profesionalno rade svoj posao, ali da isto ovako detaljno traže izveštaje i kada je u pitanju imovina Dragana Đilasa i njihovih saradnika.

Jer, mi kao narodni poslanici i drugi državni i lokalni funkcioneri naravno da smo obavezni da dostavljamo izveštaje o prihodima i imovini Agenciji za borbu protiv korupcije. I naravno da mi prvi, naročito iz stranaka vladajuće koalicije, treba da poštujemo zakone. Jer, ako neko od nas ne poštuje zakone, prvi treba i da odgovara.

Ali nemojte, poštovana gospodo, da Dragan Đilas bude zaštićen kao beli medved. Jer, Dragan Đilas je potvrdio u više navrata da mu maltene ništa nije sveto sem njegove porodice. Toliko voli porodicu da je Gojku Đilasu prepustio 30-ak nekretnina i to u centru Beogradu.

Ja ću samo da podsetim na Branka Kockicu, a koleginica je u prepodnevnom izlaganju spomenula Branka Kockicu, jednog od junaka moga detinjstva, i njega je napao Dragan Đilas. Kada je Branko Kockica organizovao besplatne pozorišne predstave za decu Vračara i drugih opština Beograda za vreme zimskog raspusta 2018. godine, Dragan Đilas je krenuo u ostrašćeni medijski napad protiv Branka Kockice, tada 70-godišnjaka. Znači, Đilasu nisu svete ni predstave za decu.

Ja ne znam ko je junak iz detinjstva Draganu Đilasu? Meni je Branko Kockica, a njemu je verovatno bahati bogataš Baja Patak ili neko njemu sličan, pa verovatno je od malena imao taj kompleks da zgrne ove milione i da leči svoje komplekse tako što će preko njegovih medija da maltretira građane Srbije, a istovremeno organizuje sve moguće napade, naročito na Aleksandra Vučića i njegove saradnike.

Ja ću uvek da branim porodicu Aleksandra Vučića zato što Aleksandar Vučić bez podrške svih nas ne može da uradi sve ono što želi, a on želi da Srbiju vodi u bolju i sigurnu budućnost – Za našu decu i prema tome, još jednom pozivam, i uvek ću da pozivam, drage kolege poslanike iz svih stranaka da budemo i podrška Vladi Srbije, da budemo podrška i predsedniku Aleksandru Vučića, ali i da prvi osudimo ovakve napade koji dolaze od mafije, tajkuna i pojedinih političkih protivnika Vlade Srbije i Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Marko Atlagić.

Poštovani predsedavajući, pošto su moje koleginice i kolege već dovoljno rekli o ovim tačkama dnevnog reda, dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem, a to je da mi je vrlo drago što Finansijski plan regulatornog tela, odnosno REM-a posebno podržavam zato što je dobro napravljen i što je prvi put zaista koncipiran tako a da nije privremen. Dakle, konačno smo dobili pravi, realni finansijski plan i da nije privremen.

Mi smo čuli različite ocene o REM-u. Dame i gospodo, REM radi po zakonu. Nema uticaj na REM ni sa desne, ni sa leve strane. Međutim, ono što je bitno, mi moramo medijske zakone menjati i usaglašavati sa Strategijom razvoja.

Danas su koleginice i kolege govorile o tome. Govorili su o medijima, o novinarima. Dozvolite da ja ipak kažem nekoliko rečenica.

Naravno, kada je reč o novinarima da osuđujem svaki napad na novinara, bez obzira koji je povod bio za napad na novinara, ali, dame i gospodo, novinari se trebaju pridržavati zakona i dobrih običaja. Ne znam da li svi tako rade, prosudite sami.

Kada smo već kod toga, dozvolite da kažem da je Srbija ipak demokratska zemlja u kojoj kritika vlasti čak je i poželjna, ali između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika. Mi to vrlo često mešamo, i politički analitičari političari, ali čak i novinari. Medijska kritika zasniva se na istinitosti iznetih činjenica o kojima ste, drage koleginice i kolege, danas ovde opširno govorili. Dakle, ako je prava medijska kritika, ona se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, ali ne lažima i upravo zato što se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, ona je društveno korisna. Dakle, za čitavo društvo čak je i lekovita.

Međutim, kod nas određeni novinari, zaposleni u određenim listovima, ali i neki dežurni analitičari, naučni i stručni šarlatani, pojedine vođe političkih stranaka i pokreta, neistinama o predsedniku Republike, Vlade Republike Srbije i nekim narodnim poslanicima, truju našu javnost do krajnjih granica.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije ja ću vam uporediti sad dva novinara, unazad 15 godina i sada da vidite da su na istom zadatku razbijanja zemlje i rušenje predsednika kao što su bili i onda. Setite se samo novinara BIRN-a koji je lagao da je bilo manipulacija oko izbora firme koja je trebala biti zadužena za ispumpavanje vode na kopu Tamanava-Zapadno polje za vreme poplava 2014. godine u Obrenovcu, što je demantovala čak i Svetska banka. Zamislite, kako su lagali.

E, sada dozvolite, poštovani građani da vam ipak kažem ko je taj BIRN i vama gospodo narodni poslanici, vi koji niste čuli. BIRN je nastavljač medijske organizacije poznate pod imenom Institut za istraživanje o ratu i miru. Po čemu je poznat u Srbiji i najpoznatiji BIRN? Upravo za vreme 5. oktobra i pre 5. oktobra i devedesetih godina za vreme ratova koji su se vodili na našem prostoru.

U Srbiji je posebno poznat po tome što je objavio tekst kraljevačkog novinara Miroslava Filipovića u kojem je optužio vojsku Jugoslavije 2000. godine, verovali ili ne, ali ovom optužbom, dakle da je 1990. godine na Kosovu i Metohiji namerno pobila najmanje 800 albanske dece, mlađe od pet godina, što je bila notorna laž, a da su đacima, da su deci odsekli glave pred roditeljima dece, a zatim tela bez glava prodavali roditeljima albanske dece za pet hiljada tadašnjih maraka.

Dobro pazite šta vam govorim da povežem danas sa našom opozicijom. Taj novinar, Miroslav Filipović, proglašen je za internetskog novinara godine. Bio je dopisnik lista „Danas“, ovoga "Danas" koji nas napada stalno i ovo je danas i novinar iz današnjeg „Danasa“ se stalno interesuju za ovog kraljevačkog novinara, a videćete kako je završio. Bio je dopisnik, taj Miroslav Filipović, "Danasa", "Frans presa" i saradnik Instituta, odnosno BIRN-a.

Vojni sud ga je osudio na sedam godina zatvora zbog špijunaže i širenja lažnih vesti. Ja sam vam samo jednu stvar rekao kako je širio. Ima ih stotine i to je išlo širom sveta, da bi satanizovali srpski narod, predsednika Miloševića i doveli do bombardovanja 1999. godine.

Međutim, odmah 12. maja 2000. godine pušten je iz zatvora. Videćete ko ga je pustio iz zatvora, zbog pritiska SAD, zapadnih zemalja i domaćih NATO prašinara i nekih nevladinih organizacija. Čak je i tadašnji potparol Stejt departmenta, Filip Rike, interesovao se za njegovu odbranu. Filipovića je pomilovao doktor Vojislav Koštunica po službenoj dužnosti.

Molim vas moram da kažem, ali i da skratim zbog vremena, doktor Vojislav Koštunica je imao takve pritiske od pokojnog Đinđića i Demokratske stranke da nije mogao izdržati i nekih zapadnih zemalja, ali je rekao da je zato da se pusti Filipović iz zatvora, ali da je on zaista kriv da je vršio špijunažu i da je blatio našu vojsku i našu zemlju.

Kada je Filipović pušten iz zatvora, gle čuda, dočekao ga je buketom cveća tadašnji gradonačelnik Niša, a kasnije premijer Vlade Republike Srbije, Zoran Živković. Aha, to je onaj što je juče ovde sedeo i nikada više neće sedeti, jer građani ovu znaju šta rade. Filipović je postavljen za sekretara u Vladi Zorana Đinđića kao kadar, kao dugogodišnji član Demokratske stranke.

Zašto vam ovo govorim? Poštovani građani Republike Srbije, po istom modelu, isti politički faktori, isti politički akteri satanizuju i danas srpski narod, danas Vojsku Srbije i predsednika Republike, umesto ranije Miloševića, danas Aleksandra Vučića. Navešću samo jedan primer. Imam ih hiljade.

Da navedem primer karikaturiste gospodina Petričića. On po istom principu napada narod srpski, a onda i predsednika Vučića. Petričić, omalovažava narod pa kaže, citiram: "Ovaj narod je neprosvećen i naivan", završena citat.

Imam stotine citata, ali verovatno ste čitali, uvaženi poslanici, pa da ne govorim. Za predsednika Republike je rekao da se sprda predsednikom Republike, pa kaže: "Prvi put nam se događa da imamo vođu sa kojim se sprda. On služi za sprdnju. Nikada ni sa jednim do sada nisam se sprdao", završen citat.

Vi se, gospodine Petričiću, sprdate sa 70% građana Republike Srbije. Imate li bar malo stida zbog ovih građana, ako nemate zbog predsednika Republike? Evo, vidite poštovani građani, novinara, karikaturiste i njegovog kodeksa ponašanja.

Gospodine Petričiću, da li se sprdate sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, zato što je finansijski konsolidovao državu koja je bila na ivici ambisa koji su vaši politički istomišljenici doveli? Da li se sprdate zato što je izveo zemlju iz izolacije bez ikakvog međunarodnog ugleda kada ste vi vladali, a danas je uvažena i na istoku i na zapadu? Da li se sprdate zato što je sagradio stotine fabrika, stotine škola, bolnica, domova zdravlja? Da li se sprdate možda zato što je izgradio stotine kilometara puteva i auto-puteva ili možda zato što je izgradio, što izgara u radu i danju i noću? Da li možda zato što podiže i osigurava plate i penzije? Da li možda zato što podiže Vojsku Srbije na zavidan nivo sa onog nivoa na koji ste ga vi doveli?

Postavljam, poštovani građani Republike Srbije, kada je u pitanju Dragan Đilas, inače za Evropu "Đilaš", ima dva pasoša, pitali su me poslanici zbog čega, kada mu policija tražila jedan pasoš on kaže "Niste vi Đilaš", a on je odgovorio našem policajcu "Imam drugi pasoš". Znači, za Srbiju je Đilas, a za Evropu "Đilaš", jer to evropskije deluje kad je "Đilaš", misle da je Mađar valjda. Sa svojom bratijom Đilas ili "Đilaš" pokušava kao i 5. oktobra zajedno sa ovim svojim novinarima da satanizuje narod i predsednika Republike, čućete šta je ovaj gospodin radio, kako bi došao na vlast i ponovo uništili fabrike onako kao što su uništavali posle 5. oktobra, a on ponovo uzeo 619 miliona, a pre nego što je bio u politici bio je obični "gologuzan". To je taj Dragan Đilas.

Zato je Đilas, pazite dobro, da povežemo sa onim novinarem, jula 2020. godine boravio u Republici Hrvatskoj i otuda napadao predsednika Vučića, garantujući Hrvatima da će ga oboriti sa vlasti uz pomoć Evrope. Tada u Hrvatskoj je rekao, citiram: "U parlamentu Srbije su samo stranke Miloševićevog učenika Dačića i Šešeljevog učenika Vučića", završen citat, dodajući da će on, Đilas, uz pomoć Evrope smeniti Vučića. To je radio 5. oktobra, sa ulicom je osvojio vlast. Ovo nije 2000. godina, gospodine "Đilaš".

Gospodine Đilaš, u narodu zvani Đilas, Evropa ne glasa. Zapamtite to dobro. Glasaju građani Srbije i oni će se opredeliti, kao i na prošlim izborima, za rad, za izgradnju, za reforme, za bolji život, za bolje ceste, za škole, za plate, za penzije, za Vučića zbog budućnosti naše dece.

Izvinite, dobro mi spominjete, a šta ja imam o Bjelogrliću, šta ja imam o njemu govoriti? Dozvolite ipak, pošto ste me ponukali da kažem. O Bjelogrliću nemam šta da kažem, ali to je čovek bez truna morala i stida, jer da ima bar malo morala ispunio bi obećanje koje je dao građanima Republike Srbije, kada je rekao da će napustiti Republiku Srbiju ako propadnu protesti „Jedan od pet miliona“.

Poštovani građani, protesti su propali, zato ga pozivam da ispuni svoje obećanje dato građanima Republike Srbije, kao visoko moralnu osobu. Uostalom, neću da se bavim Bjelogrlićem, čovekom koji se bavi mitom i korupcijom, to ne kažem ja, nego to kaže njegov kolega Antonijević. Zato Bjelogrlićem treba da se bavi policija, a ne ja, jer provodi mito i korupciju. Zato je Bjelogrlić moralna sramota nacije i države. Jadno i bedno je ono društvo koje bi kreirala ova velika moralna gromada, pa makar se zvala i Bjelogrlić.

Na koncu, neću da se bavim čovekom koji je rekao da se iz Srbije ne odlazi zbog siromaštva, nego zbog primitivizma i tako optužio, poštovani građani, vas da ste primitivci. Za njega Srbija nije otadžbina. On je rekao, citiram - da je za njega džungla. Zato ima logike da brani one koji kažu da im je otadžbina tamo gde im je dobro, a ja ću završiti citatom Seneke ponovo, vidim da nisu čitali stenogram, koji je rekao - ja volim svoju otadžbinu ne zato što je lepa, bogata i napredna, nego zato što je moja, završen citat. Preporučujem mojim kritičarima da dobro stenogram pročitaju Narodne skupštine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Sledeći je kolega Vladimir Marinković.

Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem svojim kolegama i naravno građanima Republike Srbije da termin koji podrazumeva nešto što se u moderno vreme u proteklih nekoliko godina posebno u određenim nevladinim krugovima koristi, jer to je tzv. četvrti stub vlasti ili četvrta grana vlasti, a misli se na nezavisna tela i regulatorna tela, da to ne postoji, da Vlada Republike Srbije i većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša, podržava rad.

Danas imamo na dnevnom redu saglasnost o Finansijskom planu Agencije za energetiku, Agencije za elektronske medije i Komisija za hartije od vrednosti, i da nije sporno da oni treba da rade svoj posao u domenu svojih zakonskih i ustavnih ovlašćenja, ali želim da zbog svih građana Republike Srbije još jednom kažem da su te agencije, da su ta tela odgovorna za svoj rad najvišem zakonodavnom telu u našoj zemlji, a to je ovaj cenjeni dom u kojem mi sedimo, to je Narodna skupština Republike Srbije i to su narodni poslanici i to treba da se zna, treba da se zna da narodni poslanici isključivo kontrolišu rad ovih regulatornih i nezavisnih tela i da smo mi kao narodni poslanici i kao ljudi koji su izabrani od strane građana Republike Srbije, od strane našeg naroda, odgovorni za to da se sprovode javne politike za šta su odgovorna ova regulatorna tela i zašta su odgovorna ova nezavisna tela o kojima danas razgovaramo.

Naravno, želim da kažem kada su u pitanju elektronski mediji da imamo stvarno jednu situaciju koja evo već mesecima pokušavaju i moje kolege narodni poslanici i kolege iz Vlade pa i sam predsednik Republike, gospodin Vučić da je nekako razjasne građanima i da pokušaju i ove druge delove i druge stubove vlasti i posebno onu sudsku, da ih ohrabrimo da reše neka pitanja koja su okviru njihovih ustavnih nadležnosti. Moj uvaženi kolega, gospodin Mirković je govorio o tome, govorio je o nekim medijima koji ne da ne poštuju zakone naše zemlje koji se tiču poreza, koji se tiču fiskalne politike, nego ne poštuju elementarno našu zemlju imajući u vidu da je on sam pokazao i izneo ovde dokaz da oni kada pominju Republiku Srbiju, kada pominju u kojoj rade, a mi znam svi gde se nalaze i kako emituju taj program koji emituju, tu mislim i neću da se ustručavam da kažem i na Novu S i na N1, da prikazuju ovu zemlju i njenu teritoriju bez neodvojivog dela, bez KiM. To su stvari o kojima treba da razgovaramo i ovde u parlamentu i o kojima treba javno da debatujemo i da pošaljemo poruku svima onima koji žele da se bave bilo kojim poslom u ovoj zemlji, pa i medijskim jer to je biznis kao i svaki drugi, elementarno – treba da poštuju Ustav ove zemlje, treba da poštuju ovu zemlju, treba da poštuju narod Republike Srbije i sve njene građane.

Ono što treba da bude najveći vid i ispoljavanje patriotizma to je plaćanje poreza. Svako onaj koji danas plaća porez u ovoj zemlji, da li je to neko mikro preduzeće, malo, da li je velika kompanija, domaća, strana, bilo ko posebno u ovim uslovima pandemije izazvane Kovidom 19 od strane ove većine u parlamentu, od strane Vlade Republike Srbije, od strane predsednika države, gospodina Vučića označen je kao heroj. Svako ko zapošljava ljude, svako ko obezbeđuje na slobodnom tržištu zarade zaposlenih, ko stvara bolji poslovni ambijent u ovoj zemlji, ko stvara uslove za bolji život u ovoj zemlji zaslužuje pažnju i zaslužuje poštovanje i zaslužuje jedino što je jedna demokratska država liberalno-ekonomski orjentisana dužna da uradi, a to je da stvori takav ambijent da svi na jednak način mogu da posluju i da rade svoj posao.

Zašto bi neki mediji, zašto bi bilo ko drugi, bilo koja kompanija bila u prednosti u odnosu na druge i zašto bi pored toga nama bilo zabranjivano ili bi bili razapinjani na istim tim medijima ako govorimo o elementarnim stvarima koje treba da ispuni svako onaj ko želi da posluje u ovoj zemlji, a to je sledeće – da plati porez na dodatu vrednost, da plati porez na dohodak građana, odnosno poreze i doprinose na zarade zaposlenih, da plati porez na dobit ukoliko je, hvala Bogu, ima, da li je to komplikovano, da li je to problematično, da li se mi razlikujemo od bilo koje zemlje u regionu, u Evropi, u celom svetu? Pa ne razlikujemo se.

Jedina velika razlika, kada govorimo o Srbiji, je što smo mi u protekli četiri ili pet godina, zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući njegovim naporima i ekonomskim reformama koje je sproveo, a koje danas nastavlja Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić nastavlja ekonomske reforme i stvara takvu poresku politiku da smo mi najkonkurentniji u regionu i kada je u pitanju stopa poreza na dodatu vrednost i kada je u pitanju stopa poreza na dohodak građana i na dobit kompanija. Zato u ovolikom broju strane kompanije dolaze u Srbiju, žele da investiraju i imaju poverenja u ovu zemlju da u njoj ulože svoj kapital i da svoju sudbinu, sudbinu svojih firmi, svojih zaposlenih vežu dugoročno za ovu zemlju.

Mi sada, dame i gospodo narodni poslanici treba da razmatramo i treba mesecima u raznim debatama, ovde u parlamentu, na televiziji, da se borimo da dokažemo ono što je, kako da kažem, normalno valjda, što je bazično u svakoj normalnoj zemlji, a to je da onaj ko želi da posluje, ko želi da ima neki bilo kakav uticaj društveni u zemlji treba bar toliko da se udostoji da poštuje njene zakona i da plaća porez u toj zemlji.

Uvaženi kolega Mirkoviću, možda su se poveli time da je Luksemburg priznao tzv. Kosovo, odnosno samoproglašenu nezavisnost Kosova, pa su poneseni time prikazali kartu Republike Srbije bez Kosova i Metohije.

Naravno, ovo je šala, ali nije šala i nije slučajno to što su uradili, kao što nije ni slučajno što je ovo preduzeće, ova produkcija JSP, prikazala preko 400 puta spotove koji su direktno zadirali u ono što je demokratsko, osnovno, ustavno pravo svakog građanina Republike Srbije i zagarantovano i što i mi ovde kao predstavnici građana garantujemo, a to je pravo na izbor, pravo da budu birani i pravo da biraju, i onda kažu kako su oni eto, iz neke svoje, eto tako, došlo im je, palo im je na pamet ideja da plate, naravno po beneficiranoj ceni 400 puta objavljivanje spotova koji promovišu bojkot izbora, parlamentarnih i lokalnih, dakle na svim nivoima u Republici Srbiji.

Da li oni misle stvarno i te tajkunske televizije i ti strani centri moći i ti liberalni krugovi u Evropi i ovde, da smo mi stvarno narod i ljudi i vlast i država i većina koja osvaja ovde ogroman broj glasova građana Republike Srbije, da smo mi toliko naivni i da ćemo mi tek tako dozvoliti da oni urušavaju sve ono što smo uspeli da uradimo u proteklih nekoliko godina na političkom, privrednom, zdravstvenom, socijalnom i svim drugim poljima.

Takođe, želim da kažem da ima i nekih tzv. opozicionih lidera čija je podrška danas, vidim da je Boško Obradović, ne znam da li da se smejem, moram to da podelim sa vama, pozvao je predsednika parlamenta da otvori dijalog između vlasti i opozicije. On valjda čovek ne shvata da na nivou podrške, one podrške koju njegov idejni vođa i onaj koga on uzdiže u velike visine, a to je Dimitrije Ljotić, prošao na izborima 1935. godine u Kraljevini Jugoslaviji kao što bi on danas prošao na izborima sa 1% podrške. I, zamislite do sada on zove i on poziva predsednika parlamenta gospodina Dačića da gospodin Dačić otvori dijalog sa njima ili sa drugima, koji imaju valjda po 0,2%, 0,5% ili 0,3% da sažmem sve u jedno sve je to jedna statistička greška od političkih ideja, političkih stranaka, a i samih tzv. političkih lidera.

Ali, želim da kažem da bez obzira na ono što je rađeno u prethodnom periodu i dalje ćemo se boriti kao SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima da zaštitimo sve te ljude koji rade u REM-u i koje mi ohrabrujemo da rade svoj posao i da ćemo isto reagovati kao što smo reagovali kada je Boško Obradović sa svojom kamarilom otišao ispred REM-a i kada ga je odande isterala Olivera Zekić. Onako jedna žena, svi je znamo, ponovo izabrana u Savet REM-a, koja i nije neke preterano jake konstitucije, ali je intelektualno naravno jako bila nadmoćna i tog jakog Boška Obradovića koji je ulazio u RTS, upadao sa motornom testerom, upadao ovde kod nas u Narodnu skupštinu Republike Srbije, donosio kamen, širio ovde fašističke ideje, uspela da otera u roku od nekoliko sekundi.

Borićemo se protiv toga da to postane „mein strim“ kao što je to on uradio na RTS-u, kao što je pokušao sa svojim prijateljima da upadne u Skupštinu Grada Beograda, kada su ga tri žene isterale odande. I njega i njegovu kamarilu. Andrea, Maša i Nataša su isterale tog fašistu kada je hteo da upadne i da prekine sednicu Skupštine Grada Beograda.

Želim da pošaljem tu poruku da ćemo se zajedno boriti protiv toga, da ćemo obezbediti uslove svim ovim agencijama, svim ovim ljudima, celokupnu infrastrukturu, samo za jedno. Samo da rade svoj posao i to jeste najveći kvalitet i to jeste ono što je suština ove vlasti, da svako radi svoj posao i da ova Vlada, ova većina u parlamentu stvara dobar ambijent, da se ova država razvija, da jača svoju spoljno političku poziciju i da naravno sa uspehom i sa dobrim rezultatom radi na tome da sačuvamo svoje vitalne, nacionalne i sve druge interese.

Moram da pomenem i nešto što je pre nekoliko sati objavljeno, zahvaljujući upravo onome što se zove analitičko istraživačko novinarstvo, a to je vezano za nešto novo pošto svaki dan prosto isplivava nešto što je vezano za najgore moguće oblike korupcije koja se dešavala do 2012. godine u našoj zemlji. Govorim o tzv. sada se pojavila kompanija „Sil komerc“ koja je za konsalting usluge u procesu izgradnje mosta na Adi naplatila legalno, neko je od mojih kolega lepo juče rekao, mislim da je Milenko Jovanov, kao Srećko Šojić u „Tesnoj koži“ – mućkao sam, ali sam mućkao u skladu sa propisi. Dva i po miliona evra su naplatili za neke konsalting usluge. Niko ne zna kakve, a još osam miliona kroz određene novčane transakcije koje mogu da se podvedu pod krivično delo pranja novca.

I naravno da pozivam državne organe nadležne i sudove da odmah, momentalno procesuiraju ovo, jer ovome očigledno ljudi nema kraja. Ili ćemo se izboriti sa ovakvim stvarima koje svakodnevno pokušavamo ovde da iznesemo, da pokažemo, da dokažemo, da pokažemo ugovore i da prikažemo onima koji su nadležni za to da treba da reaguju, jer od njih u ovom trenutku, mi smo sve uradili šta je bilo moguće, Vlada je uradila šta je moguće, policija je uradila šta je bilo moguće, sada su na redu oni koji to treba da finalizuju, da procesuiraju, jer moramo stati sa ovakvom vrstom ponašanja i moramo otkriti svaki vid i svaku korupcionašku aferu koja se pojavi u ovoj zemlji.

Ali ovo su stvarno cifre, ovi milioni su stvarno nešto od čega samo može svakog normalnog čoveka koga mi predstavljamo ovde u parlamentu… Mi predstavljamo normalne, obične ljude i u ovom Beogradu i u svakom delu ove zemlje, ne predstavljamo mi taj tzv. kao što oni kažu „krug dvojke“ i sve one koji misle da im pripada da imaju i da rade konsalting od dva i po miliona ili osam miliona evra. Koji konsalting su radili? Kakav? Koji su to stručnjaci? Zoran Rubinjoni? Strane firme koje su osnovane u Delaveru, onda osnovale ćerke firme ovde i naravno ne treba biti ni preterano veliki ekspert niti ekonomista da se vidi kakva je namera svega toga bila.

I to niko neće da objavi. Ja ovu situaciju sa medijima u Srbiji mogu da uporedim sa onom situacijom koja se dešava u jednoj od najvećih demokratskih zemalja i najvećih demokratija na svetu, kao u Americi. Identično. Otvorite „Njujork tajms“, otvorite „Vašington post“, otvorite bilo koji portal Si-En-En bilo koji mejnstrim medij, 90% tekstova je bilo protiv Trampa i protiv njegove administracije, kao i ovde. Otvorite bilo koji portal, otvorite društvene mreže, svi imaju jedan i svi imaju isti cilj. Ne mogu da pobede Vučića na slobodnim demokratskim izborima, ne mogu da pobede sa idejama, ne mogu da predlože nove projekte, jednostavno nisu sposobni za to i naravno formira se ta tajkunsko-medijska NGO koalicija koja misli, na naravno nasilan način, da sruši predsednika države i da sruši sve ono što smo uradili do sada, što je urađeno za dobrobit naše zemlje i našeg naroda i da ponovo ovu zemlju vrati valjda pet, deset ili petnaest godina unazad.

Želim da vam kažem još nešto, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je kompleksan trenutak u kojem živimo, ne samo u vezi ove pandemije, o kojoj neću danas govoriti, jer se dovoljno govori o tome i dovoljno se koplja u vezi te teme ukrštaju na političkom i na svim drugim planovima. Govorim o nekim drugim opasnostima za vitalne interese naše zemlje, a tiču se onoga što određeni liberalni krugovi žele da postignu kada je u pitanju Srbija i region.

Danas sam pročitao izjavu Danijela Servera, a to će vama, predsedniče parlamenta, biti veoma interesantno, koji poziva novu administraciju u Americi da preispita Dejtonski sporazum, da preispita ovlašćenja entiteta i da definiše jednu novu politiku prema regionu, prema Bosni i Hercegovini, naravno, uzročno-posledično i prema Republici Srbiji.

Na nama je, dame i gospodo narodni poslanici, da one tekovine koje je predsednik Vučić u odnosima bilateralnim sa najvećim svetskim igračima, Kinom, Ruskom Federacijom, Evropskom unijom, pa ovoga puta i sa SAD, oličenim u Vašingtonskom sporazumu, da to nastavimo i da se borimo kod nove administracije i administracije koju formira izabrani predsednik Džo Bajden, da se borimo za što bolju poziciju naše zemlje, da odbranimo Republiku Srpsku, da odbranimo prava i interese Srba u celom regionu i gde god oni žive.

Da to povežem sa Agencijom za energetiku, jako je značajno da pomenem taj deo iz Vašingtonskog sporazuma koji se tiče saradnje u oblasti energetike, koji se tiče diverzifikovanja snabdevanja Republike Srbije energentima, i to je jako važno, jako je važno što ćemo raditi projekat gasovoda koji će spajati Srbiju i Bugarsku i napravićemo još jednu mogućnost da se i naša zemlja, a naravno posebno naša privreda snabdeva iz nekih drugih izvora i da promenimo situaciju koja sada postoji, jer naravno svima vam je jasno, uz poštovanje svakog i svakog partnera, da država koja želi da bude suverena i nezavisna mora da ima diverzifikovano snabdevanje energentima i mora da ima sigurnost snabdevanja energentima, kako bi održala svoju privredu i kako bi odbranila svoje najvitalnije nacionalne i sve druge interese. To je, dakle, od najvećeg značaja kada je u pitanju saradnja u oblasti energetike.

Završiću time da je ona jako značajna i zbog Kosova i Metohije. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu između predsednika Vučića i predsednika Trampa definiše i zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, koje je od strateškog interesa ne samo za Kosovo i Metohiju, nego za ceo region, kako za Srbe tako i za Albance. Mislim da mnogi ne mogu ni da shvate koliko je predsednik Vučić, zahvaljujući mudrosti, zahvaljujući viziji, zahvaljujući njegovoj energiji, koliko je u stvari dobra učinio kroz to što je potpisao Vašingtonski sporazum, što je sačuvao Gazivode, što je sačuvao snabdevanje električnom energijom posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i za ovu drugu stranu, sprečavajući ono što oni godinama pokušavaju i što imaju u glavi, a to je da vojno i silom zauzmu prirodne resurse i sve druge resurse na koje Republika Srbija i na koje naš narod ima pravo i za koje se bori.

Nastojaćemo kod nove administracije da i njima prikažemo ono što je bivša prihvatila, a to je da Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Tu politiku ćemo nastaviti, to jeste politika i to jeste orijentacija naše većine ovde u parlamentu, uz sve ono što se tiče unutrašnje politike što možemo da uradimo na polju obezbeđivanja uslova svima koji mogu da pomognu da se ova država modernizuje, koji mogu da pomognu da ova država zapošljava još više ljudi i koji mogu da pomognu da se vizija predsednika Vučića „Srbija 20-25“ ostvari, da se implementira u punom kapacitetu, a slobodno mogu da vam kažem da se ta vizija ne odnosi samo na 2025. godinu, nego na mnogo, mnogo više godina i siguran sam da ćemo imati prilike i da ćemo dobiti poverenje naroda da vodimo, na čelu sa predsednikom Vučićem, ovu zemlju, da je modernizujemo i da je razvijamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odnos Narodne skupštine prema nezavisnim institucijama, kako se nazivaju najčešće, vidi se, između ostalog, i to rekao bih vidi se jako dobro, i na osnovu svega onoga što se dešava na tekućoj sednici Narodne skupštine.

Mi se, da podsetim sve koji ovo prate, a koje iole zanima da razumeju to što prate, sa uvažavanjem odnosimo prema svim tzv. nezavisnim institucijama. Mi raspravljamo o njihovim godišnjim izveštajima, kao što smo to uradili, i to prvi put uradili, da to bilo ko može da se seti da je učinjeno na taj način.

Kada smo prethodni put dobili njihove godišnje izveštaje, ovde u plenumu raspravljali o svakome, ovde u plenumu se njima obratili, dali komentare na sve što smatramo da je važno da se čuje, ali ih pitali za mišljenje i za stav da podele sa građanima Srbije, kako oni to doživljavaju i iz svog ugla vide, kako sarađuju sa Narodnom skupštinom koja ih je birala i kako sarađuju sa drugim organima Republike Srbije. Sećate se šta su rekli, svi do jednog, ali bukvalno svi do jednog. Imali su samo reči hvale za tretman koji imaju od strane Narodne skupštine i za podršku koju dobijaju od nadležnih državnih organa, kako onda, pa tako i sada.

Ako niste primetili, vi koji ovo pratite, a imate samo žuč da prosipate i na teret Narodne skupštine, predsednika države Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i svakoga ko vam politički ne odgovara, primetite sada, tek smo počeli rad u ovom sazivu, odmah smo, ekspresno pozvali te ljude da dođu i da predstave svoje godišnje izveštaje. To smo uradili sa četiri institucije juče, danas raspravljamo o različitim zahtevima da sa svoje strane podržimo i pomognemo potrebe nekih ostalih, nekih drugih. Ali, dakle, to je naš odnos prema njima. A kakav je njihov odnos i kakvo je njihovo viđenje stoji u tim izveštajima i to lepo piše, za one koji su eventualno shvatili u međuvremenu da čitanje ne boli, mnogi iz bivšeg režima nisu još uvek, te neznalice da čuju i da shvate.

Primera radi Agencija za sprečavanje korupcije kaže da ima dragocenu, suštinsku pomoć od strane nadležnih organa u Republici Srbiji, da bez toga oni ne bi mogli tako dobro da realizuju svoje redovne zadatke, da pristupe svom redovnom radu. Imali su podršku i kada je reč o njihovim potrebama da se na odgovarajući način budžet projektuje, usvoji, da im se odobri zapošljavanje važnih kadrova, sve što su tražili, bukvalno sve što su tražili njima je danas država omogućila.

Isto to kaže, tvrdi i ovde svedoči i Fiskalni savet sa kojima bi verovatno mnogi voleli samo da nas posvađaju. Ali, eto ti ljudi, koliko god se mi nekada ne slagali kažu - od strane Narodne skupštine mi smo uvaženi, od strane Narodne skupštine i resornog odbora mi smo uvek imali podršku za svoj rad i za svoje potrebe. Dakle, to je naš odnos prema njima.

Kakav je odnos bivšeg režima i onih koji imaju samo da prosipaju i umeju samo da prosipaju žuč i bes, što preko svojih medija, što preko svojih tvitera. To najbolje pokazuju i govore oni sami. Primera radi, kada se nađu neki dežurni geniji iz ne vladinog sektora, pazite sada ovo – osporavaju nama, kao narodnim poslanicima, pravo da uradimo ono što zakon propisuje, da mi predložimo svoje kandidate za rad u tim nezavisnim institucijama. Da li možete to da zamislite? Da li to bilo ko na ovom svetu može da shvati? Dakle, onima kojima su puna usta, ali bukvalno puna usta priče o vladavini prava, tu vladavinu prava ne da suštinski ne razumeju, nego ih suštinski baš briga za bilo kakvu vladavinu prava.

Danas kažu nama, ne smete vi da izaberete za članove Saveta REM-a, a to je tema, jer pričamo o tim institucijama, one koje vi želite da predložite, nego imate da izaberete one za koje mi kažemo da su dostojni i da treba da budu izabrani. Dakle, zakon tamo propisuje neke kandidate treba da predlože crkve i verske zajednice. I oni to urade u skladu sa zakonom i to bude ovde na nadležnom skupštinskom odboru u skladu sa zakonom, a nađu se dežurni geniji, sve sami Šolakovi i sve sami Đilasovi i kukajte i plačite koliko god hoćete što im pominjemo imena, jer se oni tako zovu. Kada se budu zvali eventualno drugačije, onda ćemo da ih zovemo drugačije. Dok se zovu Đilas i Šolak tako ćemo da ih zovemo.

Dakle, njihovi dežurni geniji kažu – e ne možete vi iz crkava i verskih zajednica da date svoje predloge i svoje kandidate, nego će to da budu neki drugi za koje mi kažemo da to treba da budu. I ne možete vi iz poslaničkih grupa da dajete svoje predloge, nego ćemo mi da damo predloge, da vam ih ovako dostavimo, a vi ste tu samo da slušate našu volju i da radite ono što vam mi naredimo i serviramo. Jednako pametno i mudro kao ovi geniji što znaju da na izborima nemaju šta da traže, da ne bi dva glasa čestita dobili, pa zato na izbore ne izlaze. E, ti geniji se posle nađu pametni da kažu, ali to ne znači da mi ne treba da budemo vlast.

Nismo izašli na izbore, nismo ni dva glasa dobili, niko nas ne voli, svi znaju da smo obične barabe koje su ovu državu upropastile i opustošile, ali to ne znači da mi ne treba da budemo u nekoj vladi. Zašto? Zato što mi tako kažemo. Baš vam hvala, svi smo se strašno potresli zbog uvaženog mišljenja i toga što vi tako kažete. Ali, dok je u ovoj zemlji demokratija, a demokratija je, za to ko će da snosi odgovornost i ko će da se bavi organizacijom države zato će narod da se pita. Onako kako se pita danas, pitaće se sve dok smo mi u stanju da o tome odlučujemo. Kao što vidite ova većina izabrana sa izborne liste Aleksandar Vučić – za našu decu, jaka i ubedljiva, dovoljno je čvrsta da se o tome pita sve dok smo u ovom sazivu. Nemojte vi ništa da se brinete ni za Narodnu skupštinu, ni za državu generalno.

Ali, ti geniji koji nama osporavaju čak i pravo da predlažemo u skladu sa onim što zakon nalaže, koje suštinski baš briga za vladavinu prava, daju sebi za pravo da mimo svakog, pa ne zakona, nego čak ni ne principa, elementarnog poštenja i poštovanja prema drugom čoveku, prema živom biću, sude o svakome ko im se ne dopada, onako odvratno kako sude o Aleksandru Vučiću, o njegovoj deci, o drugim članovima njegove porodice, tako i o bilo kom drugom ko im se ne dopada, i narodnim poslanicima, dabome.

Primera radi, mora da bude meta za odstrel i Marko Atlagić od strane izvesnog Dušana Teodorovića koji voli da ga zovu akademik koji je zaključio da je on pozvan da se pita zašto Marko Atlagić ima državljanstvo Srbije i odakle to. Da je on pozvani kadar ko od nas treba da bude uopšte građanin ove zemlje, možda i pripadnik srpskog naroda. Zašto? Jer on tako smatra.

Marko Atlagić koji je meta iz jednog jedinog razloga, ovih dana, ne govorim za inače, a znate svi jako dobro da nije meta prvi put. I nije samo on već je to svaki narodni poslanik koji se usudi da ima hrabrosti da kaže popu pop, a bobu bob i nazove stvari pravim imenom, zbog toga što je za neke stvari koje su svakom razumnom očigledne i jasne, saopštio šta on misli o tome. Saopštio sa čime se ne slaže. Saopštio šta smatra čak i sramnim i zbog toga on treba da bude danas meta i da bude predmet linča. Koji je to veliki greh Marko Atlagića da mu danas prebrojavaju krvna zrnca i da ti geniji iz bivšeg režima, sve potpomognuti i nošeni krilima Đilasovih i Šolakovih medija da čuju još jednom i da zapamte, da zapišu ako treba, da on bude na tapetu? Zato što je reagovao na jedan intervju?

Intervju koji je dala jedan poznata glumica, to je tačno, jeste žena poznata, a koja je rekla znate šta, rekla je da se mi danas u ovoj zemlji bavimo čistkama na način koji je to činio Staljin. Da mi danas proterujemo ljude, profesore Atlagiću, u Sibir, el tako? Pa, neću da vas pitam da li je to istina, jer svako normalan ko je razborit zna da nije istina. Mogu samo da vas pitam, ima li trunke razuma u tim rečima? Šta je pa i strašno, šta je pa pogrešno kada neko od nas smatra i oseća da je to najobičnija nepravda, da je to uvreda. Da je to uvreda i za ovu državu i za svakog od nas ko se o toj državi stara. Onda je greh reći da nam to smeta, da je to uvreda, da je to nepravda, da je sramota govoriti takve stvari o sopstvenoj državi i o ljudima koji se o njoj staraju.

Slušajte te strašne i teške reči Marka Atalgića, gospođi koja je rekla, a reč je o glumici Sablić ne dostaje patriotizam. To je strašno. Ništa manje strašno, vi gospođo imate manjak ili ti nedostatak patriotskih osećanja. To je sva kritika u rečima Marka Atlagića. Osim ovoga Marko Atlagić je pročitao šta je stavljeno na teret državi, osim ovoga Marko Atlagić je govorio kako Holanđani vole svoju zemlju iako geografija nije naročito sjajna, isto je i sa Švajcarcima, Arapima koliko vidim, citirao je Sokrata. Šta vam je tu sporno i strašno? Nije vam to sporno, nego vam je sporno što mi kažemo šta smatramo patriotskim, odnosno ne patriotskim. Da li je to greh? A šta je onda geniji kada vi nama kažete da smo mi izdajnici. Šta je to? Da li je to od ovog lepše ili strašnije? Šta ste onda vi? Vi ste licemeri najobičniji, odmah to da znate, da to shvatite i da zapamtite.

Ko vama daje za pravo da vi sudite o bilo kome od nas da li zaslužuje ili ne zaslužuje da bude građanin ove zemlje. Marko Atlagić se za srpski narod borio u vreme kada je to bilo najteže i bio je tamo gde je bilo najveći izazov biti. Stajao tamo gde je trebalo biti najtvrđi da se pokaže ko si i kakav si. To Marku Atlagiću zbog svega onoga što je činio za Srbe što u Republici Srpskoj Krajini… čuli ste građani Srbije šta misli Narodna skupština, a ništa drugačije, odmah da vam kažem ne misli ni narod kada izađete na ulicu. Isto ovako aplaudiraju Marku Atalgiću, jer znaju da je sve tačno. Sve ovo što je činio za svoj narod u Krajini činio je i u Srbiji kada nisu bila ništa posebno bolja ni lakša vremena od ovih koje sam pomenuo pre nekoliko sekundi.

Tom i takvom Marku Atlagiću vi koji ga iz usta ne vadite ovih dana, dokoni, zaludni, beskorisni sami sebi, niste dostojni ni kaput da pridržite, ni vrata da otvorite, e, tu je on i tu ste vi.

Kada pominjete Narodnu skupštinu i naše narodne poslanike, odmah da znate, danas je Biljana Pilja reagovala na jednu stvar za koju vam je bilo teško da je ponovite zato što optužuje direktno vas, zato što vas je suočila sa vašim rečima. Ovo će biti pretposlednja stvar koju želim da kažem danas. Biljana Pilja je u ovoj sali pročitala ono što su objavili ovi sa Šolakove N1, a što besomučno ponavljaju, repriziraju, retvituju ovi sa takođe Šolakove i Nove S ili sa Đilasovog „Direktno“ i sa ostalih budi bog s nama koji pripadaju tajkunima i lopovima. Njihovo veliko mišljenje o Narodnoj skupštini i svima nama ovde, slušajte kako glasi, ovo su oni zapisali – velika skupštinska štala postala je razbojište u kome komični pajaci, opasne budaletine, narikače i nedovršene kreature brane svoga tvorca od atentata.

Dakle, da mi reagujemo na pretnje atentatom predsedniku države Aleksandru Vučiću, to nas čini narikačama, kreaturama, to nas sve zajedno čini štalom. To su njihove divne reči, njihov odnos prema institucijama, ovim drugim o kojima govorimo, ali i prema ovoj ovde, prema Narodnoj skupštini.

Naravno, i tu su našli za shodno da opet sve to lepo, kako samo oni umeju, kažu i o Marku Atlagiću. On je za njih, slušajte ovu sramotu – apatrid hulja za bednike najobičnije. Mi smo još, takođe, i stvorovi i mi smo balega iz ove štale koja se godina ne čisti. Da li je to odnos prema Narodnoj skupštini, prema institucijama?

Ovo je, da znate vi koji se ovakvim stvarima kitite i ponosite, ovo je vaše ogledalo i ako neko ponižava institucije u ovoj državi, to ste vi sami. Zašto? Znate vi jako dobro, jer vam je Aleksandar Vučić trn u oku baš zato što je neprobojna prepreka za vaše nezdrave ambicije i želju da se ponovo na vlast vratite, da ponovo harate i pustošite i ponovo punite svoje džepove, da opet brat Gojko Đilas ima 29 ili 35 nekretnina i vrištite koliko god hoćete, ali to je istina i to kaže sam Dragan Đilas.

Ne dopada vam se iz naših usta, ne dopada vam se kad pročitate negde. Poslušajte Dragan Đilasa kad objašnjava – moja i Gojkova firma „Multikom“ kupila je onu vilu. Kupila je tu vilu, a onda je malo kasnije preprodala preko ćerke firme u kojoj je direktor bio Gojko Đilas. To je istina i to sami kažete.

Kukajte i vrištite koliko hoćete. Slobodno to radite, a mi ćemo to, takođe, da ponavljamo i nećemo da dozvolimo da se ponovo dešava ovoj zemlji i ovom napaćenom narodu kom ste već ogulili kožu sa leđa.

Ne dopada vam se Narodna skupština zato što je izabrana na demokratskim izborima, i to znate, zato što je OEBS i njegova misija ODIR rekla ne samo da su izbori ove godine održani efikasno u neljudskim uslovima pandemije Kovid-19, već zato što su, slušajte sada šta kaže taj izveštaj, učesnici izbora mogli da sprovode kampanju, osnovne slobode izražavanja i okupljanja bile su poštovane. Tačka. Dakle, to kažu ljudi koji su posmatrali ove izbore i vi znate da je sve istina, baš kao što je istina da nećemo dozvoliti da ponovo harate i pustošite, da se ponovo besomučno bogatite, preprodajete sami sebi svoje reklamne sekunde da bi utajili porez, da bi ova država imala manje sredstava, između ostalog, i za ove bolnice koje gradimo ovih dana, između ostalog i za sredstva za lečenje.

Nadate se bilo kakvoj nesreći, jer mislite da ćete na krilima te nesreće vi da se vratite. Nećete nikad. Dok je u ovoj zemlji ubedljive većine, a kako stvari stoje biće je i ne bojte se ni za to, za politiku Aleksandra Vučića, dok je podrške tog čoveka lično i sve ono što radi, uprkos svemu onome što rade ovi njemu sa druge strane, sigurno ćemo se mi boriti za ovu državu, sigurno ćemo se boriti za njene institucije. Još jednom pokazujemo to i na ovoj sednici, ali budite uvereni pokazivaćemo na svakoj narednoj ništa manje energično, ništa manje srčano i ništa manje jasno, jer smo mi ovde u ovoj sali zakletvu položili da služimo građanima Srbije, istini i pravdi. Ta je istina i ta je pravda danas na strani poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, na strani naše politike i hrabrih ljudi poput Marka Atlagića i ostalih.

Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Možete li samo, gospodine Dačiću, da mi kažete vreme koje mi je preostalo.

Nisam vam rekao da vas ne bih dekuražirao, ali…