Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem svojim kolegama i naravno građanima Republike Srbije da termin koji podrazumeva nešto što se u moderno vreme u proteklih nekoliko godina posebno u određenim nevladinim krugovima koristi, jer to je tzv. četvrti stub vlasti ili četvrta grana vlasti, a misli se na nezavisna tela i regulatorna tela, da to ne postoji, da Vlada Republike Srbije i većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naša, podržava rad.
Danas imamo na dnevnom redu saglasnost o Finansijskom planu Agencije za energetiku, Agencije za elektronske medije i Komisija za hartije od vrednosti, i da nije sporno da oni treba da rade svoj posao u domenu svojih zakonskih i ustavnih ovlašćenja, ali želim da zbog svih građana Republike Srbije još jednom kažem da su te agencije, da su ta tela odgovorna za svoj rad najvišem zakonodavnom telu u našoj zemlji, a to je ovaj cenjeni dom u kojem mi sedimo, to je Narodna skupština Republike Srbije i to su narodni poslanici i to treba da se zna, treba da se zna da narodni poslanici isključivo kontrolišu rad ovih regulatornih i nezavisnih tela i da smo mi kao narodni poslanici i kao ljudi koji su izabrani od strane građana Republike Srbije, od strane našeg naroda, odgovorni za to da se sprovode javne politike za šta su odgovorna ova regulatorna tela i zašta su odgovorna ova nezavisna tela o kojima danas razgovaramo.
Naravno, želim da kažem kada su u pitanju elektronski mediji da imamo stvarno jednu situaciju koja evo već mesecima pokušavaju i moje kolege narodni poslanici i kolege iz Vlade pa i sam predsednik Republike, gospodin Vučić da je nekako razjasne građanima i da pokušaju i ove druge delove i druge stubove vlasti i posebno onu sudsku, da ih ohrabrimo da reše neka pitanja koja su okviru njihovih ustavnih nadležnosti. Moj uvaženi kolega, gospodin Mirković je govorio o tome, govorio je o nekim medijima koji ne da ne poštuju zakone naše zemlje koji se tiču poreza, koji se tiču fiskalne politike, nego ne poštuju elementarno našu zemlju imajući u vidu da je on sam pokazao i izneo ovde dokaz da oni kada pominju Republiku Srbiju, kada pominju u kojoj rade, a mi znam svi gde se nalaze i kako emituju taj program koji emituju, tu mislim i neću da se ustručavam da kažem i na Novu S i na N1, da prikazuju ovu zemlju i njenu teritoriju bez neodvojivog dela, bez KiM. To su stvari o kojima treba da razgovaramo i ovde u parlamentu i o kojima treba javno da debatujemo i da pošaljemo poruku svima onima koji žele da se bave bilo kojim poslom u ovoj zemlji, pa i medijskim jer to je biznis kao i svaki drugi, elementarno – treba da poštuju Ustav ove zemlje, treba da poštuju ovu zemlju, treba da poštuju narod Republike Srbije i sve njene građane.
Ono što treba da bude najveći vid i ispoljavanje patriotizma to je plaćanje poreza. Svako onaj koji danas plaća porez u ovoj zemlji, da li je to neko mikro preduzeće, malo, da li je velika kompanija, domaća, strana, bilo ko posebno u ovim uslovima pandemije izazvane Kovidom 19 od strane ove većine u parlamentu, od strane Vlade Republike Srbije, od strane predsednika države, gospodina Vučića označen je kao heroj. Svako ko zapošljava ljude, svako ko obezbeđuje na slobodnom tržištu zarade zaposlenih, ko stvara bolji poslovni ambijent u ovoj zemlji, ko stvara uslove za bolji život u ovoj zemlji zaslužuje pažnju i zaslužuje poštovanje i zaslužuje jedino što je jedna demokratska država liberalno-ekonomski orjentisana dužna da uradi, a to je da stvori takav ambijent da svi na jednak način mogu da posluju i da rade svoj posao.
Zašto bi neki mediji, zašto bi bilo ko drugi, bilo koja kompanija bila u prednosti u odnosu na druge i zašto bi pored toga nama bilo zabranjivano ili bi bili razapinjani na istim tim medijima ako govorimo o elementarnim stvarima koje treba da ispuni svako onaj ko želi da posluje u ovoj zemlji, a to je sledeće – da plati porez na dodatu vrednost, da plati porez na dohodak građana, odnosno poreze i doprinose na zarade zaposlenih, da plati porez na dobit ukoliko je, hvala Bogu, ima, da li je to komplikovano, da li je to problematično, da li se mi razlikujemo od bilo koje zemlje u regionu, u Evropi, u celom svetu? Pa ne razlikujemo se.
Jedina velika razlika, kada govorimo o Srbiji, je što smo mi u protekli četiri ili pet godina, zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući njegovim naporima i ekonomskim reformama koje je sproveo, a koje danas nastavlja Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić nastavlja ekonomske reforme i stvara takvu poresku politiku da smo mi najkonkurentniji u regionu i kada je u pitanju stopa poreza na dodatu vrednost i kada je u pitanju stopa poreza na dohodak građana i na dobit kompanija. Zato u ovolikom broju strane kompanije dolaze u Srbiju, žele da investiraju i imaju poverenja u ovu zemlju da u njoj ulože svoj kapital i da svoju sudbinu, sudbinu svojih firmi, svojih zaposlenih vežu dugoročno za ovu zemlju.
Mi sada, dame i gospodo narodni poslanici treba da razmatramo i treba mesecima u raznim debatama, ovde u parlamentu, na televiziji, da se borimo da dokažemo ono što je, kako da kažem, normalno valjda, što je bazično u svakoj normalnoj zemlji, a to je da onaj ko želi da posluje, ko želi da ima neki bilo kakav uticaj društveni u zemlji treba bar toliko da se udostoji da poštuje njene zakona i da plaća porez u toj zemlji.
Uvaženi kolega Mirkoviću, možda su se poveli time da je Luksemburg priznao tzv. Kosovo, odnosno samoproglašenu nezavisnost Kosova, pa su poneseni time prikazali kartu Republike Srbije bez Kosova i Metohije.
Naravno, ovo je šala, ali nije šala i nije slučajno to što su uradili, kao što nije ni slučajno što je ovo preduzeće, ova produkcija JSP, prikazala preko 400 puta spotove koji su direktno zadirali u ono što je demokratsko, osnovno, ustavno pravo svakog građanina Republike Srbije i zagarantovano i što i mi ovde kao predstavnici građana garantujemo, a to je pravo na izbor, pravo da budu birani i pravo da biraju, i onda kažu kako su oni eto, iz neke svoje, eto tako, došlo im je, palo im je na pamet ideja da plate, naravno po beneficiranoj ceni 400 puta objavljivanje spotova koji promovišu bojkot izbora, parlamentarnih i lokalnih, dakle na svim nivoima u Republici Srbiji.
Da li oni misle stvarno i te tajkunske televizije i ti strani centri moći i ti liberalni krugovi u Evropi i ovde, da smo mi stvarno narod i ljudi i vlast i država i većina koja osvaja ovde ogroman broj glasova građana Republike Srbije, da smo mi toliko naivni i da ćemo mi tek tako dozvoliti da oni urušavaju sve ono što smo uspeli da uradimo u proteklih nekoliko godina na političkom, privrednom, zdravstvenom, socijalnom i svim drugim poljima.
Takođe, želim da kažem da ima i nekih tzv. opozicionih lidera čija je podrška danas, vidim da je Boško Obradović, ne znam da li da se smejem, moram to da podelim sa vama, pozvao je predsednika parlamenta da otvori dijalog između vlasti i opozicije. On valjda čovek ne shvata da na nivou podrške, one podrške koju njegov idejni vođa i onaj koga on uzdiže u velike visine, a to je Dimitrije Ljotić, prošao na izborima 1935. godine u Kraljevini Jugoslaviji kao što bi on danas prošao na izborima sa 1% podrške. I, zamislite do sada on zove i on poziva predsednika parlamenta gospodina Dačića da gospodin Dačić otvori dijalog sa njima ili sa drugima, koji imaju valjda po 0,2%, 0,5% ili 0,3% da sažmem sve u jedno sve je to jedna statistička greška od političkih ideja, političkih stranaka, a i samih tzv. političkih lidera.
Ali, želim da kažem da bez obzira na ono što je rađeno u prethodnom periodu i dalje ćemo se boriti kao SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima da zaštitimo sve te ljude koji rade u REM-u i koje mi ohrabrujemo da rade svoj posao i da ćemo isto reagovati kao što smo reagovali kada je Boško Obradović sa svojom kamarilom otišao ispred REM-a i kada ga je odande isterala Olivera Zekić. Onako jedna žena, svi je znamo, ponovo izabrana u Savet REM-a, koja i nije neke preterano jake konstitucije, ali je intelektualno naravno jako bila nadmoćna i tog jakog Boška Obradovića koji je ulazio u RTS, upadao sa motornom testerom, upadao ovde kod nas u Narodnu skupštinu Republike Srbije, donosio kamen, širio ovde fašističke ideje, uspela da otera u roku od nekoliko sekundi.
Borićemo se protiv toga da to postane „mein strim“ kao što je to on uradio na RTS-u, kao što je pokušao sa svojim prijateljima da upadne u Skupštinu Grada Beograda, kada su ga tri žene isterale odande. I njega i njegovu kamarilu. Andrea, Maša i Nataša su isterale tog fašistu kada je hteo da upadne i da prekine sednicu Skupštine Grada Beograda.
Želim da pošaljem tu poruku da ćemo se zajedno boriti protiv toga, da ćemo obezbediti uslove svim ovim agencijama, svim ovim ljudima, celokupnu infrastrukturu, samo za jedno. Samo da rade svoj posao i to jeste najveći kvalitet i to jeste ono što je suština ove vlasti, da svako radi svoj posao i da ova Vlada, ova većina u parlamentu stvara dobar ambijent, da se ova država razvija, da jača svoju spoljno političku poziciju i da naravno sa uspehom i sa dobrim rezultatom radi na tome da sačuvamo svoje vitalne, nacionalne i sve druge interese.
Moram da pomenem i nešto što je pre nekoliko sati objavljeno, zahvaljujući upravo onome što se zove analitičko istraživačko novinarstvo, a to je vezano za nešto novo pošto svaki dan prosto isplivava nešto što je vezano za najgore moguće oblike korupcije koja se dešavala do 2012. godine u našoj zemlji. Govorim o tzv. sada se pojavila kompanija „Sil komerc“ koja je za konsalting usluge u procesu izgradnje mosta na Adi naplatila legalno, neko je od mojih kolega lepo juče rekao, mislim da je Milenko Jovanov, kao Srećko Šojić u „Tesnoj koži“ – mućkao sam, ali sam mućkao u skladu sa propisi. Dva i po miliona evra su naplatili za neke konsalting usluge. Niko ne zna kakve, a još osam miliona kroz određene novčane transakcije koje mogu da se podvedu pod krivično delo pranja novca.
I naravno da pozivam državne organe nadležne i sudove da odmah, momentalno procesuiraju ovo, jer ovome očigledno ljudi nema kraja. Ili ćemo se izboriti sa ovakvim stvarima koje svakodnevno pokušavamo ovde da iznesemo, da pokažemo, da dokažemo, da pokažemo ugovore i da prikažemo onima koji su nadležni za to da treba da reaguju, jer od njih u ovom trenutku, mi smo sve uradili šta je bilo moguće, Vlada je uradila šta je moguće, policija je uradila šta je bilo moguće, sada su na redu oni koji to treba da finalizuju, da procesuiraju, jer moramo stati sa ovakvom vrstom ponašanja i moramo otkriti svaki vid i svaku korupcionašku aferu koja se pojavi u ovoj zemlji.
Ali ovo su stvarno cifre, ovi milioni su stvarno nešto od čega samo može svakog normalnog čoveka koga mi predstavljamo ovde u parlamentu… Mi predstavljamo normalne, obične ljude i u ovom Beogradu i u svakom delu ove zemlje, ne predstavljamo mi taj tzv. kao što oni kažu „krug dvojke“ i sve one koji misle da im pripada da imaju i da rade konsalting od dva i po miliona ili osam miliona evra. Koji konsalting su radili? Kakav? Koji su to stručnjaci? Zoran Rubinjoni? Strane firme koje su osnovane u Delaveru, onda osnovale ćerke firme ovde i naravno ne treba biti ni preterano veliki ekspert niti ekonomista da se vidi kakva je namera svega toga bila.
I to niko neće da objavi. Ja ovu situaciju sa medijima u Srbiji mogu da uporedim sa onom situacijom koja se dešava u jednoj od najvećih demokratskih zemalja i najvećih demokratija na svetu, kao u Americi. Identično. Otvorite „Njujork tajms“, otvorite „Vašington post“, otvorite bilo koji portal Si-En-En bilo koji mejnstrim medij, 90% tekstova je bilo protiv Trampa i protiv njegove administracije, kao i ovde. Otvorite bilo koji portal, otvorite društvene mreže, svi imaju jedan i svi imaju isti cilj. Ne mogu da pobede Vučića na slobodnim demokratskim izborima, ne mogu da pobede sa idejama, ne mogu da predlože nove projekte, jednostavno nisu sposobni za to i naravno formira se ta tajkunsko-medijska NGO koalicija koja misli, na naravno nasilan način, da sruši predsednika države i da sruši sve ono što smo uradili do sada, što je urađeno za dobrobit naše zemlje i našeg naroda i da ponovo ovu zemlju vrati valjda pet, deset ili petnaest godina unazad.
Želim da vam kažem još nešto, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je kompleksan trenutak u kojem živimo, ne samo u vezi ove pandemije, o kojoj neću danas govoriti, jer se dovoljno govori o tome i dovoljno se koplja u vezi te teme ukrštaju na političkom i na svim drugim planovima. Govorim o nekim drugim opasnostima za vitalne interese naše zemlje, a tiču se onoga što određeni liberalni krugovi žele da postignu kada je u pitanju Srbija i region.
Danas sam pročitao izjavu Danijela Servera, a to će vama, predsedniče parlamenta, biti veoma interesantno, koji poziva novu administraciju u Americi da preispita Dejtonski sporazum, da preispita ovlašćenja entiteta i da definiše jednu novu politiku prema regionu, prema Bosni i Hercegovini, naravno, uzročno-posledično i prema Republici Srbiji.
Na nama je, dame i gospodo narodni poslanici, da one tekovine koje je predsednik Vučić u odnosima bilateralnim sa najvećim svetskim igračima, Kinom, Ruskom Federacijom, Evropskom unijom, pa ovoga puta i sa SAD, oličenim u Vašingtonskom sporazumu, da to nastavimo i da se borimo kod nove administracije i administracije koju formira izabrani predsednik Džo Bajden, da se borimo za što bolju poziciju naše zemlje, da odbranimo Republiku Srpsku, da odbranimo prava i interese Srba u celom regionu i gde god oni žive.
Da to povežem sa Agencijom za energetiku, jako je značajno da pomenem taj deo iz Vašingtonskog sporazuma koji se tiče saradnje u oblasti energetike, koji se tiče diverzifikovanja snabdevanja Republike Srbije energentima, i to je jako važno, jako je važno što ćemo raditi projekat gasovoda koji će spajati Srbiju i Bugarsku i napravićemo još jednu mogućnost da se i naša zemlja, a naravno posebno naša privreda snabdeva iz nekih drugih izvora i da promenimo situaciju koja sada postoji, jer naravno svima vam je jasno, uz poštovanje svakog i svakog partnera, da država koja želi da bude suverena i nezavisna mora da ima diverzifikovano snabdevanje energentima i mora da ima sigurnost snabdevanja energentima, kako bi održala svoju privredu i kako bi odbranila svoje najvitalnije nacionalne i sve druge interese. To je, dakle, od najvećeg značaja kada je u pitanju saradnja u oblasti energetike.
Završiću time da je ona jako značajna i zbog Kosova i Metohije. Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu između predsednika Vučića i predsednika Trampa definiše i zajedničko upravljanje jezerom Gazivode, koje je od strateškog interesa ne samo za Kosovo i Metohiju, nego za ceo region, kako za Srbe tako i za Albance. Mislim da mnogi ne mogu ni da shvate koliko je predsednik Vučić, zahvaljujući mudrosti, zahvaljujući viziji, zahvaljujući njegovoj energiji, koliko je u stvari dobra učinio kroz to što je potpisao Vašingtonski sporazum, što je sačuvao Gazivode, što je sačuvao snabdevanje električnom energijom posebno za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i za ovu drugu stranu, sprečavajući ono što oni godinama pokušavaju i što imaju u glavi, a to je da vojno i silom zauzmu prirodne resurse i sve druge resurse na koje Republika Srbija i na koje naš narod ima pravo i za koje se bori.
Nastojaćemo kod nove administracije da i njima prikažemo ono što je bivša prihvatila, a to je da Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Tu politiku ćemo nastaviti, to jeste politika i to jeste orijentacija naše većine ovde u parlamentu, uz sve ono što se tiče unutrašnje politike što možemo da uradimo na polju obezbeđivanja uslova svima koji mogu da pomognu da se ova država modernizuje, koji mogu da pomognu da ova država zapošljava još više ljudi i koji mogu da pomognu da se vizija predsednika Vučića „Srbija 20-25“ ostvari, da se implementira u punom kapacitetu, a slobodno mogu da vam kažem da se ta vizija ne odnosi samo na 2025. godinu, nego na mnogo, mnogo više godina i siguran sam da ćemo imati prilike i da ćemo dobiti poverenje naroda da vodimo, na čelu sa predsednikom Vučićem, ovu zemlju, da je modernizujemo i da je razvijamo. Hvala.