Kolega, ja se sećam vremena, ako ste vi zaboravili, za vreme bivšeg režima kada je takođe vaš predsednik stranke participirao vlast, da ako je neko hteo da primi injekciju morao je da kupi alkohol i vatu, špric i iglu. Tako je bilo pre nekoliko godina, nismo to zaboravili.

Takođe, moram da vam kažem da srednje teški pacijenti i teški pacijenti, znači, onima kojima je zdravlje i život su najozbiljnije ugroženi, imaju apsolutno besplatno lečenje od svega, od antibiotika, suplemenata, vitamina, antipiretika, analgetika i svega ostalog.

Jedan moj sugrađanin, koji je inače doktor internista, kaže ovako – vidim da se država ozbiljno pripremila i skidam kapu predsedniku Aleksandru Vučiću. Prvi put mogu da dam čoveku lek čija jedna doza košta 1.500 evra i da ga imam dovoljno za svakog pacijenta kome je taj lek potreban, jer taj lek treba da mu sačuva život.

Jel o tome pričamo mi ili pričamo o vitaminima ili aspirinima? Vitamini i aspirini, jel tome pričamo? Antibiotici? Ne možete da kupite u slobodnoj prodaji antibiotik bez recepta. Ako ga kupujete sa receptom, on je besplatan.

Nemojte da iznosite neistine. Analgetici i antipiretici nikad nisu bili na pozitivnoj listi za lečenje i oni ne leče, oni olakšavaju bolest, podnošenje bolesti. Izlečili biste svakako i bez toga. Ono što leči je besplatno i nemojte tako da budete zluradi.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Vreme predviđeno za repliku je isteklo.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, ako mi dozvolite kratko, s obzirom da je današnja tema veoma, veoma ozbiljna, samo da se ukratko osvrnem na komentar ili obrazloženje javnog duga i budžeta Republike Srbije za 2021. godinu od velikih stručnjaka iz bivšeg režima, ovo su vrhunski finansijski eksperti, krem de la krem eksperata koji su u nekom prethodnom periodu vodili i uništili Srbiju.
Pokazaću svim građanima Srbije, neka pogledaju ako može da se vidi, šta je gospodin Aleksić danas napisao na jednoj tabli i predstavio građanima Srbije ispred Skupštine Republike Srbije. Kaže gospodin Aleksić da je javni dug Republike Srbije 2012. godine, ako se ne varam, napisao je 15 milijardi dinara. Dakle, iskazao je javni dug u dinarima, rekao je 15 milijardi dinara. Onda je rekao – javni dug 2021. godine, čak nije rekao ni godine, nego je napravio štamparsku grešku pa je rekao – gidine, je napisao u dinarima, 31 milijardu dinara, pa je onda obrisao, preškrabao i napisao da je to u dolarima.
Dakle, dinari 2012. godine, dolari 2021. godine. Onda je izračunao da je to 62% BDP, potpuno pogrešno naravno, i rekao da se toliko svaki građanin Republike Srbije zadužio ali u evrima. Majstor je uporedio dinare iz 2012. godine, dolare ili dinare, šta god da je mislio ovde, 2021. godine i onda rekao u evrima razlika kako je to sve izgledalo.
Uvaženi građani Srbije, ja ću, pošto je ovo primer, krem de la krem, vrhunski, finansijski ekspert bivšeg režima, reći da je javni dug 2021. godine bio 17 milijardi 717 miliona evra. Gospodin Aleksić je promašio samo za nekih 17,5 milijardi evra. Koliko je to neznanje? Kolika je to površnost? Potpuno je naravno pogrešno dao informaciju o javnom dugu, o projekciji javnog duga za narednu godinu, 2021. godinu, gde jasno piše i kod vas u budžetu da će javni dug biti 57,5% na kraju godine u odnosu na BDP.
Uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, samo da vidimo i da vi vidite sa kim imate posla. Od 15 milijardi dinara preko 31 milijardu dolara ili dinara na dve hiljade evra po građaninu Srbije. Prosto neverovatno. Da ne kažem da ono što je dalje rekao u svom obraćanju, da se budžet za privredu smanjuje. Smanjuje se budžet Agenciji za borbu protiv korupcije, a samo Zavod za statistiku dobija više novca.
Uvaženi građani Srbije, uvaženi poslanici, samo da bude jasno, za privredu budžetom za 2019. godinu bilo je izdvojeno 20,16 milijardi dinara, budžetom za 2020. godinu 23 milijarde dinara, a u budžetu za 2021. godinu za privredu Ministarstvo privrede 41,7 milijardi dinara. Naravno, izdvojio sam jednokratnu pomoć za kovid koja je išla preko Ministarstva privrede tokom ove godine. Dakle, neistinita informacija. Iz godine u godinu povećava se izdvajanje za našu privredu i podrška i razvoj našoj privredi.
Agencija za sprečavanje korupcije u 2019. godini imala je budžet od 254,6 miliona dinara, u 2020. godini 292,6, a u 2021. godini 290 miliona dinara, ali jedna informacija koja je za vas ključna, u ovoj godini Agencija je imala 25 miliona dinara ekstra koje su bile vezane za parlamentarne i lokalne izbore koji su bili održani. I tu se budžet iz godine u godinu povećava i upravo Agencija za borbu protiv korupcije na pravi način taj budžet i koristi.
Republički zavod za statistiku sledeće godine, samo da vi znate, ima dodatni novac upravo zbog toga, i to je 1,9 milijardi dinara, što treba da završi planirani popis građana Srbije. Veliko neznanje, velika malicioznost od najvećeg eksperta finansijskog bivšeg režima gospodina Miroslava Aleksića, krem de la krem Narodne stranke.
Još jedan kratak osvrt, pošto sam u međuvremenu dobio i izjavu Dušana Nikezića, još jednog velikog eksperta, koga se sećamo i kako je bio savetnik Mirka Cvetkovića i učestvovao u radu vlada od 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine. Kaže i drznuo se da kaže i da pita – zašto pre četiri godine niste podigli plate lekarima na hiljadu evra? Gospodine Nikeziću, ja ću da vam odgovorim vrlo prosto – zbog vaše vlasti, vaše vladavine, novca koji je vaš šef, vaš predsednik Dragan Đilas stavio u svoj džep, novca koji ste opljačkali i opustošili ovu zemlju, a daću vam i precizne podatke 2008. godine deficit budžeta koji ste vi ostavili 72 milijarde, 2009. godine 127,1 milijardu, 2010. godine 141 milijardu, 2011. godine 163,5 milijardu, 2012. godine 245,1 milijardu. Ukupno 748 milijardi dinara ste nam ostavili deficita, rupe u budžetu, koje od 2014. godine je ova vlada pokušavala da zatvori kroz fiskalnu konsolidaciju, kroz teške reforme koje su svi građani Srbije prošli da bismo te vaše rupe zapušili, da bismo te vaše gubitke pokrili, a tu negde se drznulo i pominje se verovatno i 619 miliona evra koje je Dragan Đilas stavio na račune svojih privatnih firmi dok je vodio grad Beograd.
Zato, gospodine Nikeziću, nismo imali mogućnost, nažalost da povećamo plate, ali smo zato odmah nakon fiskalne konsolidacije, odmah nakon reformi kroz koje smo prošli krenuli intenzivno da povećavamo plate svih zaposlenih u javnom sektoru, pogotovo medicinskih radnika.
Ako hoćete u detalje, samo mi dozvolite, izvinjavam se ako sam produžio, samo mi dozvolite precizne podatke. Dakle, medicinska sestra 2011. godine, u oktobru mesecu, plata 34.804,3 dinara. Ista ta medicinska sestra 2020. godine, u aprilu mesecu, ima 57.399 dinara, što je povećanje od 22.300 dinara ili 63%. Za lekare koje vi pominjete, evo primer, 2011. godine u oktobru plata 63.727 dinara, istog tog lekara plata u aprilu mesecu ove godine 98.734 dinara. Sa 5% koje sledi biće preko 100.000 dinara, 103.670 dinara, za 54% povećanje.
To vam je, gospodine Nikeziću, odgovor kako se odgovornom ekonomskom politikom, kako se teškim merama, sa jedne strane, fiskalnom konsolidacijom dolazi do stabilnih javnih finansija, a onda se novac koji se zaradi ulaže u autoputeve, ulaže u bolnice, ulaže u škole, u vrtiće, ulaže u plate i povećanje penzija. Plate i penzije sigurne, bezbedne i rastu iz godine u godinu, a ne kako je bilo u vašem slučaju kada su se pojedinci, privatnici bogatili na štetu i na račun države, koji su ostajali dugovi i ogromni deficiti. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Vraćamo se na listu govornika.
Sledeća je Jasmina Karanac.

Zahvaljujem predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, mi na ovoj sednici usvajamo budžet za 2021. godinu, ali u potpuno izmenjenim, rekla bih, pre svega izmenjenim životnim okolnostima u odnosu na sve prethodne godine, u vreme kada se naša zemlja suočava sa strašnom pandemijom i brojkama koje iz dana u dan obaraju nove rekorde.

Naša država u otežanim uslovima krize ogromna sredstva na dnevnom nivou izdvaja za nove bolnice, obnovu i proširenje postojećih kapaciteta, za lekove, medicinsku opremu, ali i za plate i penzije i sve to ide iz budžeta.

U planu je da se sa tim nastavi i u 2021. godini, što je predviđeno i budžetom koji se nalazi pred nama. U ostalom, ministar je detaljno obrazložio jutros koje bolnice i domovi zdravlja u Srbiji su ovim budžetom predviđeni za obnovu i rekonstrukciju tokom naredne godine i svi toga moramo biti svesni. Nema građanina koji je zatražio lekarsku pomoć, a da je nije dobio, da nije smešten u bolnicu ako je to neophodno.

Ovde treba istaći značaj izgradnje dve nove kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, i to u rekordnom roku. Batajnica već prima pacijente i Kruševac će za nekoliko dana. Sve to će umnogome rasteretiti druge bolnice i omogućiti lečenje najtežih bolesnika. Za sada se borimo i sistem opstaje, zahvaljujući lekarima i drugom medicinskom i nemedicinskom osoblju koji ulažu nadljudske napore, ali i državi.

Ima i onih koji kritikuju i naravno uvek i sve možemo kritikovati, ali ovo je vreme kada sve podele moramo ostaviti po strani. Moramo biti solidarni i usmereni jedni na druge, pomagati jedni drugima, pridržavati se svih neophodnih mera, iako nam je već svima svega preko glave, ali samo odgovorni, usmereni ka jednom cilju, a to je borba protiv virusa, možemo pomoći i našim zdravstvenim radnicima i jedni drugima i našoj zemlji.

Smatram da treba da bude tema broj jedan sve ovo i stoga sve resurse i kapacitete moramo usmeriti na borbu protiv korona virusa svesni da život i država ne smeju da stanu. Ne možemo zaustaviti ekonomiju jer moramo obezbediti sredstva za borbu protiv pandemije, za plate i penzije, za investicije.

S toga ohrabruje činjenica da je ovim Predlogom budžeta predviđeno 330 milijardi dinara za kapitalne investicije, što bi trebalo da omogući privredni rast od 6%. Planirana uvećana izdvajanja za javne investicije podržao je i Fiskalni savet, karakterišući ih kao dobre elemente predloženog budžeta.

Ovogodišnji budžet projektovan je na približno 12 milijardi evra i on je realan. To kaže i MMF, sa kojim Srbija i dalje ima aranžman, ali to kažu i brojni istaknuti ekonomisti u Srbiji.

Budžet je za oko pola milijarde evra uvećan u odnosu na prethodni, što je realno, jer se državna kasa projektuje na osnovu očekivanog privrednog rasta. Taj rast je planiran na 6%, dakle, za gotovo 1% veći u odnosu na tekuću godinu sa čim se saglasio i MMF, tako da je, još jednom ističem, budžet realno isplaniran.

Takođe, planirani deficit od 3%, koji je u skladu sa stavom MMF-a, daje mogućnost podrške predviđenoj stopi rasta od 6%.

I Fiskalni savet je sugerisao da projekti koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovništva, kao i za privredni oporavak zemlje u šta spada opremanje zdravstvenog sistema kao investicije u osnovnu infrastrukturu, budu realizovani što efikasnije. To je uostalom i plan Vlade Republike Srbije.

S tim u vezi, treba istaći da su ovim budžetom predviđena sredstva za izgradnju autoputa Preljina-Požega, koji treba da bude završen do kraja 2021. godine, zatim Moravskog koridora, autoputa Niš-Pločnik, autoputa Ruma-Šabac-Loznica i nekih brzih saobraćajnica, zatim, za rehabilitaciju pruga, kao i za nove industrijske parkove. Sve ovo je važno za podsticaj domaćih i stranih investitora da ulažu u Srbiju jer bez puteva nema ni investicija. Primer dobre prakse je autoput Miloš Veliki, koji omogućava, ne samo bezbednu i brzu vožnju, već i primer sve više investicija duž trase autoputa.

Značajna sredstva predviđena su i za podršku poljoprivrednicima. Samo za IPARD biće izdvojeno 4,7 milijardi dinara i smatram da je ovo dobro, jer većim izdvajanjima u poljoprivredu država nikako nije na gubitku. Naprotiv, poljoprivreda je jedan od najvažnijih ekonomskih sektora. Ulaganja u poljoprivredu su sigurna investicija, a uloženi novac se najbrže i najsigurnije vraća zato što je svaki poljoprivredni proizvođač sam za sebe firma koja stvara novu dodatu vrednost.

Ove godine 5,2% ukupnog budžeta planirano je za Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za brigu o selu, što je značajno uvećanje za prethodni budžet.

Ono što je moja sugestija, ministre, jesu i dalje nikad dovoljna sredstva za zaštitu životne sredine. Briga o životnoj sredini mora da bude jedan od prioriteta, a bez ulaganja nema ni zdrave životne sredine. Bez većih ulaganja u komunalnu infrastrukturu takođe nema zdrave životne sredine. Samo zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije i bitan faktor za kvalitet života ljudi.

Zato ohrabruju najave u projekte za prečišćavanje kako otpadnih voda, tako i vazduha, ali i za sanaciju čak 15 deponija u Srbiji, što je odlična vest. Za prečišćavanje otpadnih voda je predviđeno 3,2 milijarde dolara i tim projektom biće obuhvaćeno čak 70 lokalnih samouprava. Još jednom napominjem, samo uz veću brigu i veća ulaganja možemo imati i zdraviju životnu sredinu.

Ono što mene posebno raduje kada su u pitanju zakoni o kojima raspravljamo na ovoj sednici je i to što će od 1. januara iduće godine do 31. decembra 2023. godine biti olakšano zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme u javnom sektoru, nakon što je šest godina na snazi bila zabrana zapošljavanja u tom sektoru. O zapošljavanju u javnom sektoru više neće odlučivati vladina komisija, već same institucije prema svojim potrebama i mogućnostima. To je dobra već i način da ljude zadržimo u Srbiji, ali o tome će se više reći tokom sutrašnje rasprave.

Za kraj da se vratim na budžet. Ohrabruje ipak ocena Fiskalnog saveta da Srbija i pored svetske krize nije ni blizu opasnosti od izbijanja fiskalne krize i da će država moći sigurno u narednom periodu uredno da izvršava svoje finansijske obaveze.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati, kako Predlog budžeta, tako i ostale predložene zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najbitnija obaveza svakog organa izvršne vlasti od onih najmanjih, od opština, gradova, pokrajina, pa do Vlade je usvajanje budžeta.

Jedinstvena Srbija je državotvorna stranka. Mi smo od kad učestvujemo u ovom radu parlamenta glasali za sve budžete, za sve budžete koji su dobri za građane Republike Srbije i ovaj budžet je dobar za građane Republike Srbije i zato ćemo ga podržati.

Jedan stari predsednik opštine iz onog nekada vremena mi je rekao da su dve najbitnije stvari u toku kalendarske godine za predsednika opštine ili u ovom slučaju možemo da kažemo ministra ili predsednika Vlade, je kad se usvaja budžet i kad se usvaja završni račun.

Srbija je od 2002. do 2018. godine imala jednu neobjašnjivu pauzu zašto se po svim važećim zakonima ovde nikako nije ni pojavio završni račun, a gospodine ministre, mislim da ste vi najzaslužniji što smo konačno uspeli da postignemo taj kontinuitet i naravno uz pomoć parlamenta od ove godine počinjemo da usvajamo i završne račune.

Bićete upamćeni i po tome što ste za razliku od svih prethodnih ministara disciplinovali sve korisnike budžeta. Jednostavno, sa vašim, na vreme pripremljenim, uputstvima, sve ih je bilo sramota da ne odreaguju i svi su uglavnom, bar oni sa kojima sam ja razgovarao, a bave se lokalnim finansijama, rekli – slušajte, kad je mogao ministar da na vreme uradi sve ovo, bilo bi sramota da to mi ne uradimo.

Tako da, to izgleda kao mala stvar, ali kad se spusti od vašeg ministarstva pa na niže, to je veliki uspeh.

Kada pričamo o budžetu, ja i kao član Odbora za finansije od 2012. godine moram da se osvrnem i na ono što radi DRI sa gospodinom Duškom Pejovićem i ono što radi Fiskalni savet sa gospodinom Pavlom Petrovićem.

Gospodin Pavle Petrović je pre par dana ovde u ovom parlamentu u polemici koju je vodio sa predsednikom moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Draganom Markovićem Palmom, u jednom trenutku rekao sledeće – da će ostati upamćene 2015, 2016. i 2017. godina kao godine u kojima smo imali ozbiljnu fiskalnu stabilizaciju i odlične rezultate.

To me uvek podseća na onu priču između oca i sina, kad otac nikako da pohvali sina u njegovom prisustvu, nego uvek kod nekog drugog to kaže. Ja to primećujem i u ovom slučaju ovde.

Ako je gospodin Pavle Petrović 2015, 2016. i 2017. u mom prisustvu i svih članova Odbora za finansije kritikovao te budžete, a onda je trebalo da prođe godina koliko je sada prošlo i da iste te godine hvali, mene ne plaši ni jedna teška reč ili neka kritika koju Fiskalni savet uputi budžetu koji je danas na dnevnom redu.

Siguran sam da će i ovaj budžet koji nije za poređenje sa budžetima od prethodnih godina, zato što je ova 2020. sama po sebi napravila takvu problematičnu i konfuznu situaciju da je pitanje kad će sve ovo i da se završi.

Državna revizorska institucija je dala korektne predloge, savete iz delokruga njihove delatnosti i ono što sam ja primetio, a mislim da vama ministre može da bude bar neka dobra ideja ako ništa više, je to da su oni konstatovali da se vrlo loše upravlja sa nekretninama u smislu poslovnog prostora i stambenog prostora koji pripada državi, opštinama i gradovima i da mi nemamo za sada jasnu evidenciju zbog specifičnih načina knjiženja, zato što svako nađe neki svoj način, pa neko kaže – imam objekata pet a ne kaže da je taj objekat od 3.000 kvadrata, 5.000 kvadrata ili slično.

Smatram da bi bilo dobro da se uradi jedno softversko rešenje gde bi sve ovo konačno bilo transparentno i da imamo jednu situaciju gde bi mogli da vidimo prvo kako smo vlasnički došli do svih tih nekretnina, kakva je njihova rentabilnost i uopšte za sve resore i za sve ostale ministre koji imaju neku ideju da se nešto konkretno sa njima u budućnosti uradi.

Jedino što bih ja mogao uslovno da zamerim DRI, to je ono što je i gospodin Dragan Marković Palma rekao kad su oni ovde podnosili izveštaj, a to je bilo da su u najvećem delu konstatovali neka pogrešna knjiženja, nepravilnosti od 500, 600, 700 evra. On je tada rekao - u redu je, greške se dešavaju, dajte malo da zanemarimo te sitne i da se bavimo krupnim zverkama, zato što njihovi postupci prave mnogo veću štetu budžetu Republike Srbije.

Mi smo imali značajan rast prihoda nekoliko zadnjih godina u svim budžetima koje smo ovde glasali i sigurno da i ovaj budžet ne bi bio ovakav da sve velike svetske sile nisu u odnosima sa Republikom Srbijom kakvu imamo danas.

Upravo jake i stabilne finansije zavise i od te spoljne politike koliko sad to deluje direktno ili indirektno, ali činjenica je da je Aleksandar Vučić u periodu koji je iza nas, naravno sa gospodinom Dačićem, predsednikom sadašnjeg parlamenta, uradio dosta da se postigne upravo ta politička stabilnost iza koje svakako sledi finansijska.

Ova muka koja nas je pogodila, Kovid 19 ili korona, nije pogodila samo nas, pogodila je čitav svet. Ono što sam ja primetio u ovom budžetu, o tome su pričale i kolege pre mene, to su upravo velika povećanja koja trebamo da očekujemo i kada su u pitanju plate zdravstvenih radnika i penzioneri i javni sektor.

Vi ste malo pre i objasnili kako su u zadnjih nekoliko godina i u privatnom sektoru smanjivala ta razlika između plata privatnog i javnog sektora i prosto smatram da upravo ta situacija velike, da kažem, napetosti je kroz ovaj budžet dala jednu sigurnost građanima Republike Srbije zato što ste vi dali onako one dve ljudske stvari ljudima u 2021. godini upravo zbog ovih dobrih mera, a to su vera i nada.

Tako da, kada svi kažemo treba da se štedi, trebamo da se pripremamo za neka krizna vremena, vi šaljete jednu poruku gde svi građani mogu da budu opušteni zato što sigurno mogu da računaju na državu i da država neće nikog da zaboravi.

Pošto ja nemam puno vremena zbog organizacije u našoj poslaničkoj grupi, hoću samo da još jednu stvar spomenem za koju smatram da je bitna, a to su subvencije koje ste planirali i u ovom budžetu. Mi smo u ovoj godini, 2020. godini imali dosta subvencija. Trebamo da analiziramo njihove mere, efekte, da li su postignuti ciljevi, ali svakako treba pohvaliti da ste uspeli da iznađete način i mogućnosti da i u 2021. godini ne manjkamo sa subvencijama u različitim osnovama.

Još jednom ponavljam, poslanička grupa JS će podržati ovaj budžet. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno, gospodine Vujiću.
Samo ukratko oko subvencija, to mi je veoma važno da razjasnim građanima Srbije. Dakle, kada su subvencije u pitanju da ne bude nejasnoća ili nesporazuma. Dakle, to nije podrška gubitašima i gubitaškim firmama kao što je bilo u nekom prethodnom periodu. Kada pogledate spisak subvencija koje mi imamo trenutno u planu za narednu godinu, to je recimo podrška razvoju preduzetništva, podrška industrijskom razvoju. Tu je, recimo, podsticaji koji su vezani za vaučere, odnosno vaučeri za sve građane Srbije za razvoj turizma i putovanje po Srbiji.
Ono što je veoma važno, tu je podrška naučno-tehnološkim parkovima u Beogradu, Nišu, Čačku. To je podrška Fondu za inovacionu delatnost. To je podrška Fondu za nauku, za razne programe, za mlade, za istraživače koji imamo u našoj zemlji.
Dakle, to mi je veoma važno da razumemo. Jeste, idemo sa više novca, ali idemo upravo zbog toga što želimo da podržimo te programe, želimo da podržimo ono, kada kažem "ono" mislim na inovacije, na razvoj, što nam osigurava i bolju i uspešniju budućnost.
Ono što je vezano za ekologiju, da odgovorim vašoj koleginici koja je malo pre o tome pričala, ekologija je za nas veoma važna. Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi građani Srbije, ekologija, ulaganja u životnu sredinu u očuvanje životne sredine u čistu ekonomiju, u zelenu ekonomiju je jedan o prioriteta Vlade Republike Srbije.
Upravo kada pogledate budžet za 2021. godinu imate više nego dovoljno potvrda za tako nešto. Budžet Ministarstva ekologije u 2021. godini je 8,31 milijardu dinara. Budžet na početku 2020. godine bio je 7,9. Smanjio se tokom Kovid krize na 5,8. Dakle, imamo u apsolutnom i u procentualnom iznosu povećanje budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ono što je mnogo važnije i hoću da vas upoznam sa tim, a to su konkretni projekti koje ćemo iz dodatnih izvora da finansiramo, a koji su upravo usmereni ka očuvanju životne sredine, odnosno zelenoj ekologiji, zelenoj ekonomiji o kojoj govorimo sve vreme.
Mi smo za ekologiju, za zaštitu životne sredine obezbedili i kredit od EBRD-a u ukupnom iznosu od 120 miliona evra. Taj će kredit biti iskorišćen za sledeće projekte: regionalni sistem za upravljanje otpadom, izgradnja u Apatinu, Baču, Kuli, Prijepolju, Priboju, Sjenici, Dimitrovgradu, Beloj Palanci, Babušnici, Golubac, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi, Veliko Gradište, Žabari i Žagubica, Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Koceljeva, Vladimirci, Barajevo, Lazarevac, Obranovac, Valjevo, Bajina Bašta, Požega, Arilje, Ivanjica, Čajetina, Kosjerić, Čačak, Lučani, Šabac, Irig, Pećinci, Ruma, Šid, Sremski Karlovci, Stara Pazova.
Dakle, za to ćemo utrošiti 120 miliona evra. Naredne godine kreću projekti, rok završetka 2023. godine.
Izgradnja novih postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže. To smo od CEB-a dobili 200 miliona evra. To je fabrika za preradu otpadnih voda, primarna kanalizaciona mreža, prečišćavanje otpadnih voda: Ražanj, Takovo, Topola, Osečina, Babušnica, Divčibare, Bela Palanka, Novi Kneževac, Srbobran, Dimitrovgrad, Pećinci, Knjaževac, Negotin, Bačka Palanka, Temerin, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Gornji Milanovac, Bajina Bašta, Boljevac, Ivanjica, Velikog Gradište, Raška, Apatin, Lapovo, Priboj, Ruma, Baška Palanka.
Dodatno imamo i zamenu postojeće kotlarnice u Kragujevcu sa čvrstog goriva prebacujemo kotlarnicu na ekološki prihvatljivo gorivo. I dodatno na sve ovo, dakle ogromne investicije u ekologiju idemo i sa projektom završetka nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u 70 lokalnih samouprava. To radimo sa kineskim partnerom. Već na proleće očekujemo početak radova. Ukupna vrednost ovih projekata je 3,2 milijarde dolara. Deo projekta „Srbija 2025“.
Naredne godine krećemo u masovne radove, ako tako mogu da se izrazim u izuzetno velike investicije upravo u ekologiju, zaštitu čovekove sredine, da obezbedimo da svako domaćinstvo u Srbiji ima priključak i na vodu i kanalizaciju i da svaka lokalna samouprava ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda do kraja 2025. godine. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Naredni je gospodin Nandor Kiš. Veliko mi je zadovoljstvo što mogu na mađarskom da mu dam reč.