Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje, trenutno prijavljeno 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 144 narodna poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borisav Kovačević, Dragan M. Marković, Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Jelena Mihajlović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 2. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodna skupština obaveštavam vas da su pozvan i da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Darko Komnenić, pomoćnik ministra finansija, Marko Gvero, vršilac dužnosti Uprave za Trezor u Ministarstvu finansija, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Ana Jović, savetnik ministra finansija, Milesa Marjanović, načelnik odeljenja u Ministarstvu finansija, Nataša Škembarović i Vera Vukčević Gligorić, načelnici odeljenja u Upravi za Trezor u Ministarstvu finansija, Olivera Ružić Poparić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Irena Injac, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija.
Saglasno Odluci Narodna skupština da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 2. do 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o davanja garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke Srbija a.d Beograd“ po zaduženju Javnog preduzeća Skijališta Srbije – Beograd po osnovu Ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2020. godinu.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da, prijavio se.)
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, pred vama se danas nalaze četiri zakona i jedna odluka koja je veoma važna i koja se odnosi na isplatu jednokratne pomoći od 5.000 dinara do kraja ove godine, a pre nego što dođem na taj Finansijski plan i odluku koja je vezana za PIO fond, na početku par reči oko četiri zakona koja su danas pred vama.
Pred vama je danas, uvaženi poslanici, završni račun Republike Srbije za 2019. godinu. Ovo je prva godina nakon 18 godina da paralelno kako razmatramo budžet za narednu godinu takođe da se pred vama nalazi i završni račun za prethodnu godinu. To je posledica toga što smo prošle godine usvojili 18 završnih računa, za prethodnih 18 godina, što je bio veliki uspeh Skupštine Republike Srbije i veoma važna stvar za građanE Srbije, da se vidi, da se zna ko radi transparentno, ko radi javno i da opravdamo svaki utrošeni dinar u prethodnim godinama.
Završni račun za prethodnu godinu urađen je u skladu sa Zakonom. Ono što bih iskoristio priliku, samo da vam pročitam samo par cifara iz tog završnog računa. Samo da se svi prisetimo zajedno, a i građani Srbije, kakvi su nam rezultati bili tokom prošle godine.
Ukupni prihodi i primanja budžeta Republike Srbije za 2019. godinu iznose 1.328 milijardi. Ukupni rashodi i izdaci 1.296 milijardi. Budžetski suficit, uvažene dame i gospodo, 32 milijarde 178 miliona dinara. Kada od toga oduzmete izdatke za otplatu glavnice od 10,8 milijardi i izdatke za nabavku finansijske imovine od 7,9 milijardi dolazite do fiskalnog suficita za 2019. godinu, u iznosu od 13,4 milijarde dinara.
Juče smo govorili o tome da je u protekle četiri godine, naš suficit u budžetu bio, da nam je rezultat, izvinjavam se, bio pozitivan.
Dakle, imali smo suficit u budžetu. Evo završni račun za 2019. godinu upravo to potvrđuje, pri čemu će učešće javnog duga u BDP-u na 31. decembar 2019. godine je 52%, ukupan javni dug 23,9 milijardi evra.
Dakle, dame i gospodo, odgovorna ekonomska politika, teške reforme koje je započeo predsednik Vučić, dok je bio još predsednik Vlade, dovela je do toga da četiri godine zaredom imamo suficit u budžetu.
Evo, završni račun koji je danas pred vama i pred građanima Srbije, završni račun za 2019. godinu, upravo to potvrđuje, a to su upravo cifre, to su upravo stope rasta koje želimo da ponovo vidimo što pre u našoj zemlji. Nažalost, omela nas je pandemija korona virusa, ali već budžet za 2021. godinu, a o tome smo juče pričali, daje nam nadu da ćemo sa nikada većim investicijama, sa povećanjem plata i penzija i sa 6% stope rasta, koja je projektovana da se vratimo na ove rezultate koje smo imali do prošle godine.
Kada me neko pita, kažu loš je deficit, a loš je i suficit. Da vam kažem, bolje suficit, nego deficit, u svakom slučaju. S obzirom na suficit u protekle četiri godine imali smo dovoljno prostora i novca da izađemo sa preko 700 miliona dinara, preko šest milijardi evra pomoći našoj privredi i građanima Srbije tokom najveće ekonomske krize koja je prouzrokovana pandemijom korona virusa tokom ove godine.
Pred vama je, uvaženi poslanici, takođe i Zakon o budžetskom sistemu. Dve su najvažnije promene, osim par tehničkih koje su takođe u njemu.
Prva je da ovaj zakon definiše procenat povećanja plata u javnom sektoru. Dakle, veoma važan zakon. U ovom zakonu od 1. januara, imate odluku da se plate povećavaju za 5%, za sve medicinske radnike, a za 3,5% za sve ostale u javnom sektoru, a od 1. aprila i ostali imaće povećanje od 5%. Dakle, veoma važan zakon, veoma važna odluka, ide zajedno sa budžetom za 2021. godinu, o kojem smo raspravljali juče, i ja vas molim za podršku ovoj odluci.
Takođe, jedna veoma važna stvar se nalazi u ovom zakonu. Čuli ste i diskutovali smo o tome, već dve ili tri godine unazad, oko kontrole zapošljavanja u javnom sektoru, ovaj zakon napušta taj sistem kontrole. Dakle, napušta rad ili princip koji smo imali da svaki novozaposleni mora da bude odobren od strane Komisije za zapošljavanje Vlade Republike Srbije. Uvodi se malo fleksibilniji sistem, dakle, na korisnicima javnih sredstava, na institucijama, ustanovama, preduzećima, na njima je da zapošljavaju, ukoliko smatraju da treba da zapošljavaju, po njihovim i shodno njihovim potrebama i naravno, shodno novcu koji imaju. Ali, postoji jedno ograničenje, a to je da ne mogu da zapošljavaju više od 70% od onog broja svojih zaposlenih koji nisu više u preduzeću tokom prethodne godine.
Dakle, da budem jasan, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimum broj novozaposlenih koji može da se zaposli, bez prethodne saglasnosti Vlade je sedam. Dakle, do 70%. Ovo je princip koji daje mnogo veću fleksibilnost ustanovama institucijama, preduzećima, dakle, dane zavise toliko od odluke Vlade Republike Srbije, ali takođe, na njih stavlja veliku odgovornost, oni su odgovorni za zapošljavanje, oni su odgovorni za kontrolu i visinu platnog fonda, oni su odgovorni da li im ti kadrovi trebaju ili ne. Ono što je veoma važno, i to je imperativ, a to je da kvalitet njihovih usluga mora da raste iz godine u godinu, jer je to kvalitet na koji građani Srbije računaju.
Treći zakon koji je pred vama to su izmene i dopune Zakona o javnom dugu. Najvažnija stvar je planiranje, dakle, ono što želimo da uradimo, da napravimo zakon i proceduru malo fleksibilnijom kako bi mogli da smanjimo troškove zaduživanja, kako bi mogli bolje da planiramo i da upravljamo našim javnim dugom.
Za vašu informaciju projekcija centralnog nivoa javnog duga Republike Srbije za ovu godinu je 57,9%. Dakle, daleko smo ispod onog nivoa mastrihta od 60% uprkos pandemiji Korona virusa i uprkos programu koji je Vlada Republike Srbije sprovela da pomogne našu privredu u iznosu od preko 700 milijardi dinara.
Kada sam govorio malopre o završnom računu za 2019. godinu, pomenuo sam da je na 31. decembar prošle godine ukupno učešće javnog duga u BDP bilo 52%. Dakle, poraslo je tokom 2020. godine, ali i dalje je potpuno pod kontrolom, upravo zahvaljujući prostoru koji smo imali i koji smo zaradili tokom proteklih par godina kada smo imali suficit u budžetu i kada smo vraćali stare i skupe kredite.
Ono što je veoma važno, o tome sam pričao u javnosti već, čisto vama da još jedanput napomenem. Mi ćemo do kraja godine završiti proces pronalaska strateškog partnera za Komercijalnu banku. Od toga očekujemo priliv negde do 400 miliona evra, priliv u budžet, da samo vidite koliko konzervativno planiramo i radimo, mi na to uopšte nismo računali. Te prihode uopšte nemate u projekciji budžeta za 2021. godinu, jer smo hteli da budemo konzervativni, realni i da ne bude da planiramo nešto za šta postoji šansa da se možda ne desi. Desiće se i to je veoma važno.
Razlog zbog kojeg govorim o ovome je što ćemo mi skoro polovinu tog novca, 170 miliona evra iskoristiti i za vraćanje starih, skupih kredita, u ovom slučaju starog kredita koji smo uzeli od države Azerbejdžan 2012. godine, ne mi, nego ovi pre nas. Po kamatnoj stopi, verovali ili ne, od 4%. Dakle, mi ćemo prihode koje dobijemo najveći deo tog novca iskoristiti za vraćanje dugova, starih dugova, skupih dugova. To vam govori koliko odgovorno upravljamo našim javnim dugom i koliko se odgovorno bavimo našim javnim finansijama.
Da vas podsetim. Juče kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, govorili smo i o projekciji javnog duga za narednu godinu i deficit od 3% je upravo taj koji nam daje mogućnost da nastavimo već naredne godine da smanjujemo učešće javnog duga u BDP, gde nam je projekcija do kraja godine da dođemo na centralni novo od 57,5% ukoliko vratimo ovaj kredit prema Azerbejdžanu, a siguran sam da ćemo ga vratiti, dodatno smanjujemo učešće javnog duga u BDP za 0,4% jednom odlukom koja je veoma važna.
Dakle, stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite za koje nas je neko drugi zadužio po visokim kamatnim stopama u nekom prethodnom periodu.
Četvrti zakon koji je danas pred vama to je davanje garancije u korist Unikredit banke za javno preduzeće „Skijališta Srbije. To je izgradnja gondole Brzeće - Mali karaman. Ono što je meni važno da napomenem ovde, ovaj projekat je deo Projekta Srbija 2025. U realizaciju tog projekta „Skijališta Srbije“ su već krenula, ukoliko se ne varam, oni će do kraja godine ovu veoma važnu gondolu i otvoriti.
Dakle, spaja se, konačno, posle, ne znam koliko decenija se priča o tome, dakle, podnožje Kopaonika sa vrhom Kopaonika time dajete mogućnost da se i Brzeće i taj deo podnožja dalje razvija. Naravno, utičete na razvoj i turizma i svega ostalog u tom delu Srbije. Nije mala investicija 3,2 milijarde dinara, ali to je novac koji smo obezbedili za razvoj turizma u tom delu Srbiji i do kraja godine očekujem otvaranje te gondole.
Konačno, dame i gospodo, pred vama se danas nalazi Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene i dopune Finansijskog plana Fonda za PIO. Ono što mi je veoma važno, ukoliko se slažete i ukoliko se složite sa tim izmenama stvaraju se preduslovi da se 18.- decembra pred Sv. Nikolu za sve naše najstarije sugrađane, za sve naše penzionere, da se svakom od njih isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 5.000 dinara.
To je ogroman uspeh za nas. Dakle, na kraju veoma teške godine, godine kada je Republika Srbija, kada je naša država, pokazala koliko je jaka, koliko može da pomogne svima kojima je pomoć najpotrebnija, da krajem godine poslednja u nizu mera koje preduzimamo bude upravo pomoć našim najstarijim sugrađanima.
Posetiću vas, u aprilu mesecu, mi smo isplatili kao jednu vrstu pomoći i podrške 4.000 dinara, jednokratne pomoći zbog Kovida 19, zbog ublažavanja negativnih posledica pandemije Korona virusa, evo jednokratna pomoć od 5.000, dinara. Nema potrebe o tome da razgovaramo, ukoliko to znači našim najstarijim sugrađanima, ima ih milion i 717 hiljada. Dakle, na adrese milion i 717 hiljada naših najstarijih sugrađana 18. decembra stiže po 5.000 dinara.
Od 1. januara, o tome smo pričali i juče, po švajcarskoj formuli, sledi povećanje penzija za 5,9%. Dakle, penzije ne samo da su bezbedne, penzije ne samo da su stabilne, juče smo pričali i o stabilnosti PIO fonda i o tome kako iz godine u godinu dajemo manje novca iz budžeta za podršku PIO fondu upravo zbog toga što imamo veći broj zaposlenih, što rastu doprinosi, odnosno rastu prihodi PIO fonda i to je odgovorna ekonomska politika, to je ono na šta smo veoma ponosni i očekujem vašu podršku za ovu odluku. Hvala puno.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali jednu od tačaka dnevnog reda – Razmatranje Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije. Naravno, njega stavljamo na dnevni red tek onda kad imamo izveštaj o reviziji završnog računa budžeta i pored toga koje podnosi DRI, a pored toga imali smo i izveštaj o reviziji svih finansijskih organizacija socijalnog osiguranja, koje zajedno čine jedan paket, zajedno sa budžetom, kao tačku dnevnog reda.

Obično je bila praksa da uvek imamo, recimo, budžet sa pratećim zakonima na sednicama Skupštine, ali uveli smo sada praksu da se budžet posebno razmatra u tom dvostrukom vremenu, a da svi ostali zakoni, kao danas što pričamo, idu posebno.

Ono što sam samo želela da kažem to je da na osnovu izveštaja DRI u stvari se pokazuje da Srbija poštuje međunarodne standarde kada je u pitanju revizija odnosno računovodstvo i finansijsko upravljanje i da smo mi na dobrom putu da jednostavno te standarde uskladimo sa standardima EU, odnosno međunarodnih institucija koje se bave ovom temom.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2002. godine u parlamentu do prošle godine mi nismo imali uopšte ni jedan završen račun koji je po članu 177. Poslovnika o radu Narodne skupštine morao da ide sa budžetom, upravo zbog toga da pokaže kako se poslovalo prethodne godine. I nije bilo nama poslanicima a ni Ministarstvu finansija lako da mi ispravimo određene krive Drine i jednu neodgovornost svih onih koji su vodili i finansije i vodili državu do 2012. godine, kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela odgovornost za vođenje državom. Prvo je trebalo srediti finansije, pa posle toga, kad sve to sredite, konsolidujete, sve troškove, rashode, onda treba da uredite to izveštavanje da bude u skladu sa međunarodnim standardima.

Nije bilo jednostavno ni poslanicima SNS da podignu ruku za izveštaj o izvršenju budžeta 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine. Zašto govorim to? Zato što ovi sada koji nam spočitavaju neodgovorno vođenje finansija, neodgovornu politiku, oni su vodili tu državu i nije narod ni znao kako su se trošile pare. Nisu imali pojma uopšte na šta su sve podizali kredite. E, tek kad ste sredili na ovaj način, i to uz pomoć, moram da kažem, međunarodnih finansijskih institucija, znači tek onda vi imate uređene finansije i ne plašite se da izađete jednostavno ni pred građane Srbije i da kažete za šta trošite budžetska sredstva.

Ja se zahvaljujem Ministarstvu finansija i DRI i poslanicima. Sve probleme koje imamo još da rešavamo, tehničkog tipa, gde su u pitanju standardi o izveštavanju revizije budžeta u budućnosti, mi ćemo jednostavno podržati, podneti određene inicijative za izmene i dopune zakona ako to treba nešto tehnički da se uradi i mislim da u budućnosti zaista više ne treba da brinemo što se tiče javnih finansija. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, moram u svom današnjem obraćanju najpre da pohvalim Ministarstvo finansija, jer juče kada smo raspravljali o Predlogu budžeta za 2021. godinu, taj predlog budžeta je na vreme stigao u Skupštinu, u skupštinsku proceduru, poslanici su imali dovoljno vremena da se upoznaju sa jednim tako važnim dokumentom, a javnost je imala na uvid budžet za 2021. godinu.

U istom tom duhu želim da pohvalim i što danas raspravljamo o završnom računu budžeta za 2019. godinu i veoma je važno što u dva dana govorimo najpre o budžetu za sledeću godinu, a onda i o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, jer je oblast finansija jedna od najvažnijih i najosetljivijih oblasti u našem društvu.

Dobro je da javnost ima uvid u kretanje novca i veoma je važno, i građani Srbije imaju pravo da znaju, gde se potroši svaki dinar i kako se tokovi novca kreću, od onog trenutka kada se putem poreza novac sliva u budžet, pa do trenutka kada se novac iz budžeta isplaćuje krajnjem korisniku.

Ministar je malo pre napomenuo i zaista, to je odličan uspeh, mi smo poslednjih godina ostvarivali uspeh tako što smo imali suficit u budžetu prethodne četiri godine. To je rezultat jedne odgovorne fiskalne politike. Ali, da bismo došli do tako dobrih rezultata, bilo je potrebno jedno teško vreme, jedan teži period, gde su primenjene možda u tom trenutku nepopularne mere zarad fiskalne konsolidacije, ali smo postigli cilj – javne finansije su sada na zdravim nogama i upravo zahvaljujući tome mi smo kao društvo spremno dočekali krizu koju je iznenada izazvala pandemija zbog virusa korone. Država je u tom trenutku stala iza privrede i paketom sveobuhvatnih mera privreda je mogla da se osloni na tu pomoć i ljudi su bili zaštićeni od mogućih negativnih posledica.

Neću da nabrajam šta je sve bilo, ali, opet, istaći ću da je država pomogla sa nekoliko minimalnih zarada za zaposlene, Fond za razvoj je izašao sa jednim povoljnim kreditom u iznosu od 200 miliona evra, u aprilu su povećane plate, reći ću zasluženo, zdravstvenim radnicima, povećanje je bilo 10%, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima. Važno je što je pomoć usmerena i na ugostitelje, na hotelijere, jer je ova oblast zaista pogođena krizom.

Ove mere ostvarile su odlične efekte, ali moram da napomenem da su došle u pravom trenutku. Potrebno je nekad postaviti pitanje – šta bi se desilo da su ove mere zakasnile? Ili – šta bi se desilo da ovih mera uopšte nije ni bilo? Da li bi se sačuvala radna mesta? Da li bi svi proizvodni pogoni ostali neoštećeni? Koliko bi uopšte trajao proces oporavka od krize koju je izazvala korona?

Za pohvalu je i činjenica što se nastavlja sa rasterećenjem privrede kada govorimo o doprinosima na zarade. To ima jedan cilj – da se i dalje nastavi sa trendom smanjenja nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti je jednocifrena u ovom trenutku i nama iz Socijaldemokratske partije Srbije je to veoma važno, jer na taj način radnike stavljamo u jedan bolji položaj u odnosu na poslodavce. Radnici mogu da pregovaraju komotnije o novim uslovima rada, imaju alternativu jer se povećala ponuda na tržištu rada.

Posebno ističemo važnost dogovora na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da se poveća minimalna zarada u narednoj godini za 6,6%. Naravno, država je i tu imala sluha i izašla je u susret privrednicima da oni mogu da realizuju ovakav jedan program a da pri tom se napravi balans u smislu da se privredne aktivnosti nastave istim tempom kao i do sada, a da ne dođe do otpuštanja radnika.

Ministar je malopre napomenuo da ćemo usvajanjem jednog od ovih zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu moći da isplatimo u toku ovog meseca jednokratnu pomoć penzionerima. I penzioneri imaju razloga da budu zadovoljni, jer će i u sledećoj godini po novoj formuli imati povišicu. To su sredstva koja se isplaćuju iz realnih izvora, i to je najvažniji pokazatelj jedne zdrave ekonomije, odnosno zdravih finansija.

Važno je da se nastavi sa ulaganjem u infrastrukturu, puteve, železnice, dakle, u sve ono što građani Srbije svakodnevno koriste.

Iako je već sada 2021. godina možemo reći i neizvesna i nepredvidiva, privredna kretanja u našoj zemlji daju nam za pravo da budemo optimistični. Jednostavno privredna kretanja su takva da možemo da imamo realne procene. Ipak videćemo kako će biti početkom narednih meseci, kako će se odvijati situacija i u zavisnosti od toga videćemo dali će biti dodatnih rashoda iz budžeta.

Najvažnije je da se fokusiramo na budućnost, da i dalje ostanemo podjednako atraktivni za ulaganje kao i do sada, jer podsetiću da smo mi na prvom mestu u ovom delu Evrope po broju direktnih stranih investicija, odnosno više od pola direktnih stranih investicija u regionu završi u našoj zemlji. U kontinuitetu se radi na podizanju životnog standarda građana i te rezultate vidimo i sada.

Podržavam odluku da se zdravstveni radnici nagrade najviše i da povećanje plata bude najviše baš u zdravstvenom sektoru, jer su oni svojim zalaganjem i svojim primerom u prethodnom periodu to i zaslužili. I baš kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru ovom oblašću bavi se upravo Zakon o budžetskom sistemu i on konkretno definiše procente povećanja u javnom sektoru, i to je najznačajnija izmena u ovom zakonu.

Pored ovih povećanja koje je ministar malopre naveo, od aprila meseca predviđeno je i povećanje za pripadnike Vojske Srbije. To je povećanje negde za 10% i, koliko sam razumeo, ono se neće videti kroz ovaj zakon, ali će se videti tako što će se povećati koeficijent pripadnicima Vojske Srbije i veoma je važno, jer će ih to dodatno motivisati, da sačuvamo nivo profesionalnih vojnika u redovima vojske.

Procentualno učešće plate i penzija u ukupnom BDP se smanjuje, i to je pokazatelj jedne odgovorne fiskalne politike u cilju makroekonomske stabilizacije.

Ovim izmenama i dopunama zakona relaksiraju se mere koje se odnose na zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Mi smo krajem 2013. godine doneli odluku da je za zaposlenje u javnom sektoru na određeno vreme bila potrebna saglasnost Vlade. To su bile mere koje su u tom trenutku bile neophodne radi fiskalne konsolidacije i smatram da su te mere ispunile svrhu i zato mi danas možemo da govorimo o postepenom ukidanju ovih mera. Na ovaj način šaljemo i poruku mladim ljudima da ćemo obezbediti prostor da mogu da se zaposle lakše u javnom sektoru, da se zadrže u Srbiji, da pošaljemo poruku da najbolji treba da budu nagrađeni, da najvredniji treba da dobijaju dobra radna mesta, da pošaljemo poruku da smo mi društvo koje teži da stvori jednake šanse za sve. Mladi u Srbiji žele izvesnost i žele sigurnost, a mi smo ti koji tu sigurnost i tu izvesnost treba da im obezbedimo, da mogu da planiraju svoju budućnost u Srbiji.

Ovo zakonsko rešenje daje mogućnost da se reše neka prioritetna kadrovska pitanja u javnom sektoru i ranije je bilo sugestija da možda treba popustiti ove mere naročito u onom delu gde su kolektivi takvi, u javnom sektoru da su po broju godina, uslovno rečeno, stari kolektivi i bilo je potrebno podmlađivanje, ali i iz drugog razloga da bi starije kolege mogle svoje veštine i svoja znanja da prenesu mlađim kolegama i da ih obuče na pravi način.

Za kraj reći ću nešto i o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije po zaduživanju Skijališta Srbije za izgradnju gondole Brzeće - Mali karaman. Ovo je jedna veoma važna investicija za ovaj deo Srbije i što se tiče Kopaonika turizam je razvijen na ovoj planini, ali rekao bih više na onoj strani koja pripada teritoriji opštine Raška. Na ovaj način mi ćemo podsticati razvoj turizma na strani Kopaonika koji gravitira opštini Brus.

Bio sam nedavno u Brusu i tamo je posle dugo godina došlo do promene vlasti. Sada vlast čine predstavnici stranaka, to je koalicija koja je kompatibilna koaliciji na republičkom nivou. sreo sam se sa tim ljudima i sa direktorkom Turističke organizacije Brusa i video sam jedan entuzijazam kod njih i želju da pristupe odgovorno svom poslu i žele da pokrenu ovu opštinu. Zato mislim da će ova investicija njima mnogo značiti. Važno je zato da ih podržimo na tom putu.

Vrednost investicije nije mala – 3,2 milijarde dinara, ali ipak ova investicija može biti dobar zamajac za dalji privredni razvoj ovog dela Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Po redosledu prijava predsednika ili ovlašćenih predstavnika reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SVM ću govoriti o nekoliko zakona, a najpre o samom završnom računu i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali bih krenula možda od same teorije, znači, koji je naš zadatak, jer po teorijskim klasifikacijama definiše se da su nadležnosti Narodne skupštine raznolike - od normativne iliti zakonodavne nadležnosti preko kontrolne uloge, prava parlamenta da kontroliše Vladu, pa do njenih nadležnosti vezanih za izbore i do prava da organizuje, da uredi sopstvenu organizaciju.

Suština je da bez kontrolne uloge, bez nadzorne uloge Narodne skupštine i obezbeđivanja adekvatnih instrumenata kontrole, nadzora rada Vlade, mi zapravo ne možemo ni govoriti o postojanju parlamentarnog oblika državne vlasti.

Redovna razmatranja završnog računa predstavljaju neophodan preduslov, naravno, za adekvatno dobro planiranje budžeta Republike Srbije i jednu od važnih nadzornih uloga Narodne skupštine Republike Srbije.

Citiraću ovde nekoliko članova Ustava Republike Srbije i jedan zakon. Naime, član 92. Ustava Republike Srbije kaže: „Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljanju mišljenja DRI“. Nadalje, član 99. tačka 11) Ustava Republike Srbije kaže: „Narodna skupština usvaja budžet i završni račun Republike Srbije na predlog Vlade“. Nadalje, Zakon o budžetskom finansiranju kaže: „Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihoda i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultata budžeta Republike Srbije, budžetski deficit ili suficit i račun finansiranja“.

Zašto sam sve ovo citirala? Zašto sam planirala da u ime SVM krenem od toga, od samog Predloga zakona o završnom računu? Zato što je u periodu, kada govorimo o prethodnom periodu, od 2000. do 2019. godine, za 19 godina, Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine, ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila zakone. Zakonska obaveza usvajanja završnog računa uopšte se u Narodnoj skupštini nije poštovala od 2002. godine pa nadalje. S tim da je od 2002. godine do 2014. godine završni račun zapravo stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde nije raspravljalo i dobijali smo mnoge kritike vezano za ovo onda.

Onda, prošle godine, pre otprilike, tačno godinu dana, sedamnaest Predloga zakona o završnim računima, znači za ove preostale godine od 2002, pa sve do 2018. godine su razmatrani ovde konačno u plenumu, objedinjenoj raspravi. To je bila Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja prošle godine, ako govorimo tačno o datumima, to je bilo 16. decembra 2019. godine. Zbog toga mi pozdravljamo, izuzetno nas raduje što danas na vreme, znači na dnevnom redu imamo završni račun za 2019. godinu.

Postupak za donošenje završnog računa budžeta određen je članom 177. Poslovnika i predviđa da, kao što smo to čuli od uvažene predsednice, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije i izveštaj, naravno, Državne revizorske institucije o obavljenoj reviziji tog završnog računa budžeta, završnih računa finansijskih planova, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih finansijskih izveštaja Republike, o čemu se podnosi, naravno, izveštaj Narodnoj skupštini sa stavovima i preporukama matičnog odbora, u skladu sa zakonom kojim se reguliše Državna revizorska institucija.

Za kvalitetnu i sveobuhvatnu raspravu o završnom računu, važan segment predstavlja, kao što smo to čuli, mislim da treba nekoliko puta da naglasimo, i sam izveštaj DRI. Smatramo i to je činjenica da su u Srbiji do danas formirane sve neophodne institucije koje kontrolišu budžetski ciklus. Zakonom predviđena rešenja u najvećoj meri odgovaraju dobroj međunarodnoj praski. Naredni koraci koji bi možda mogli da unaprede ovaj proces, znači kontrolu javnih finansija, bi trebali da budu usmereni ka, možda boljoj međusobnoj koordinaciji i maksimalnom korišćenju kapaciteta koji postoje tih postojećih institucija, razvijanju kapaciteta za izbor prioriteta i analize efekata javnih politika.

Rashodi, kada pogledamo, znači malo da pričamo i o tom sadržaju završnog računa budžeta, kada pogledamo rashode i izdatke budžeta Republike Srbije u 2019. godini, oni su izvršeni u iznosu od 93,70% od planiranih tako da ovo dokazuje i pokazuje da su rashodi zapravo dobro planirani i u skladu sa tim su dobro i realizovani.

Ostvareni tekući prihodi i primanja veći su za 22,98% u odnosu na prethodnu 2018. godinu, što pokazuje takođe, znači, visok procenat povećanja.

Ako se osvrnemo na rashode, konstatujemo da su ukupno izvršeni rashodi i izdaci veći za skoro 15%, 14,88% u odnosu na prethodnu 2018. godinu. U odnosu na povećanje prihoda procenat izvršenja rashoda je manji za 8,1%. Značajno je još pogledati i ukupni javni dug. Naime, ukupni javni dug Republike Srbije, znači na nivou države je na dan 31. decembra prošle 2019. godine iznosio 23,9 milijardi evra, odnosno kada pričamo o BDP iznosio je 52% BDP.

Tokom prošle 2019. godine je došlo do smanjenja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti, jer kada pogledamo prethodnu godinu to je tada bilo 53,7, toliko je iznosilo znači na kraju 2018. godine, dok je na kraju 2019. godine sa 53,7 smanjen na 52%.

Kao što sam naglasila na samom početku, drugi predlog zakona o kojem bih želela da iznesem stav poslaničke grupe SVM je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Zapravo bih se u svom izlaganju osvrnula na dve dopune koje su predložene, pre svega, sa aspekta implikacija koja će njihova primena doneti u praksi.

U prvoj smo čuli i od uvaženog prethodnog govornika, znači, prva dopuna je Zakona o budžetskom sistemu, je ona kojom se uređuju pravila za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kojom se zapravo u suštini, ako tako mogu da formulišem, relaksira mera koja je na snazi poslednjih, juče smo u ovom uvaženom domu čuli, šest godina.

Ja sam nekako računala da je mera tzv. "zabrane zapošljavanja" na snazi već punih sedam godina u Republici Srbiji, zabrana ili ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru. Svi mi znamo da je ova mera bila izuzetno teška, nepopularna, ali smo svesni toga da je nužno potrebna u sklopu svih ostalih mera preduzetih u cilju fiskalne konsolidacije.

Upravo predložena dopuna o kojoj danas razgovaramo je pokazatelj da nakon stroge kontrole, punih sedam godina zapošljavanja u javnom sektoru je konačno zaustavljena ekspanzija nekontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, ali smo sa druge strane srećniji i pozdravljamo da je konačno došao momenat da se ova mera, naravno, sprovodi, ali u mnogo relaksirajućem obliku, ako mogu tako da formulišem.

Dakle, posle sedam godina regulativa vezana za popunjavanje slobodnih i upražnjenih radnih mesta se menja. Naime, do sada je postojala, svi mi znamo, vrlo komplikovana obaveza prethodnog pribavljanja saglasnosti od nadležnog tela Vlade Republike Srbije ili te famozne komisije, potpuno razumevajući da je u prethodnom periodu sprovođenja mera fiskalne konsolidacije ovo bila nužna mera.

Svedoci smo i da je ovakva procedura ipak dovodila do praktičnih problema. Znači, problema u praksi. Osnovni problem je bio nedostatak kadrova u određenim sektorima i ta neka pitanja su se rešavala povećanjem ugovornog angažovanja ili povećanjem tog broja ugovora na određeno vreme. Ovaj problem je zaista prepoznat i naveden fiskalnom strategijom za naredni srednjoročni period, znači za period 2021/2023 godina, kojom se navodi.

Tokom procesa konsolidacije, na snazi je bila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Sa jedne strane, to je omogućavalo, što je dobro, kontrolu nivoa zarada, ali se sa druge strane povećao broj ugovora o radu na određeno vreme kao i nedostatak kadrova u pojedinim delovima javne uprave.

Sada je na snazi fleksibilniji način kontrole zapošljavanja koji je baziran na srednjoročnom planiranju broja zaposlenih u svim oblastima javnog sektora u skladu sa budžetskim ograničenjima.

Predloženo rešenje koje se nalazi pred nama po kojem se omogućuje korisnicima javnih sredstava da u određenoj meri, a koja je zapravo definisana tako da je korisnicima javnih sredstava sada dozvoljeno da bez posebnih dozvola i odobrenja tog adekvatnog tela komisije, Vlade i saglasnosti prime u radni odnos broj zaposlenih koji ne prelazi 70% od ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos, umanjen za broj novozaposlenih u prethodnoj kalendarskoj godini.

Želela bih još jednom da naglasim da poslanička grupa SVM pozdravlja ovakvo rešenje iz više razloga. Možda su dva-tri razloga najznačajnija, jer na ovaj način opet postoji kontrola zapošljavanja, što je značajno za sprečavanje povećanja učešća rashoda u budžetu, a time posledično i na stabilnost javnih finansija.

Ova mera je pokazatelj, ali i ispit zrelosti svih nas, da smo u stanju da odgovorno vodimo kadrovsku politiku. Znači, svim korisnicima javnih sredstava zakon sada omogućuje određenu slobodu da popune nedostajuća prioritetna radna mesta, što je zaista bio ogroman problem u prethodnom periodu.

Na kraju, ova relaksacija zapošljavanja bez saglasnosti te komisije, adekvatnog tela Vlade Republike Srbije, definisana je jednako za sve, što je izuzetno značajno za sve korisnike javnih sredstava.

Znači, ova odredba koju sada uvodima i na koji način menjamo Zakon o budžetskom sistemu osvetljava i to da su ove izuzetno, kako sam rekla, nepopularne teške mere koje su se sprovodile u prethodnih šest-sedam godina, zaista dale rezultate, ali da su na neki način još uvek potrebne u nekom blaže definisanom formatu i da idemo u pravcu kada ćemo regulativu ograničenja i mera, koje se definišu ko zabrana, zameniti mehanizmom odgovornog vođenja kadrovske politike, koja treba zaista da bude takva da po broju, po kvalitetu odgovori zahtevima našeg razvoja i održivosti.

Drugom dopunom Zakona o budžetskom sistemu se definiše odgovornost za preuzimanje obaveza. Naime, dosadašnje rešenje iz važećeg zakona je podrazumevalo opšte pravilo da preuzete obaveze u toku jedne godine mogu biti do nivoa odobrene aproprijacije u budžetu za tu godinu.

Ovo je jedno čvrsto budžetsko pravilo koje ima za cilj pre svega održavanje budžetske discipline, odnosno sprečavanje preuzimanja obaveza preko iznosa odobrenog budžetom. Međutim, dosledna primena ovog principa u praksi znači da je u budžetu zapravo planirano više od dvomesečnog iznosa za komunalne, energetske usluge, pa i za rashode za zaposlene. Zašto? Potpuno logično, zato što svi mi znamo da decembarske račune iz ove godine dobijamo u januaru sledeće godine i plaćamo ih na teret naredne budžetske godine. U budžetu moramo imati visinu aproprijacije koja odgovara jednom računu iz prethodne godine plus dvanaestomesečni fond za tekuću godinu.

Pritom smo potpuno svesni da jedna dvanaestina planiranih sredstava neće i ne može biti iskorišćena u tekućoj godini, isto je i sa rashodima za zaposlene, jer po pravilu plate se isplaćuju nakon isteka tog meseca. U tom smislu, predloženom dopunom Zakona o budžetskom sistemu rashodi za zaposlene, penzije, energetske usluge, usluge komunikacija, komunalne usluge i zakup imovine i opreme se planiraju do iznosa koji dospeva za plaćanje u tekućoj budžetskoj godini, a ne do iznosa preuzete obaveze. Ovaj problem će se na ovaj način u potpunosti prevazići.

Činjenica da su navedenim izuzimanjem obuhvaćeni samo stalni troškovi rashoda i plata i penzija, odnosno rashodi koji su linijski, stalni i nužni za funkcionisanje organa i organizacija, mi je svakako podržavamo zbog nekoliko razloga, rešava se problem diskrepance između gotovinskog i obračunskog principa u planiranju ovih rashoda i svodi iznos koji je potreban za navedene namene na onaj koji treba da tereti tu budžetsku godinu. Sledstveno navedenom oslobađaju se sredstva koja u toj godini ne bi bila utrošena za raspoređivanje za neke druge važnije ili važne prioritete.

Na kraju, ono što je najvažnije, ne umanjuje se čvrstina fiskalne odgovornosti i discipline u smislu preuzimanja obaveza. Dakle, da ih tako nazovemo, prirodno linijski rashodi nisu mesto na kom se može kreirati nekontrolisano preuzimanje obaveza koje bi teretilo buduće budžetske periode.

Zbog svega navedenog da još jednom sumiram i naglasim izuzetno nas raduje što smo konačno stigli do te faze da posle toliko godina na vreme raspravljamo i o Predlogu zakona o završnom računu budžeta, da je on ovde na vreme, da ne moramo da imamo objedinjenu raspravu i da kasnimo itd. Nadam se da će to tako raditi i u budućnosti.

Podržavamo svakako predložene dopune Zakona o budžetskom sistemu i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu i u danu za glasanje će poslanici SVM glasati za. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala Elvira.
Želim pre nego što nastavimo dalje, samo da vas obavestim da saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Isto tako, želim da vas obavestim da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona i predloga odluka određena i Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave.
Idemo dalje, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, odnosno poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, pažljivo sam juče slušala vaše izlaganje, ministre, o budžetu, kao i raspravu mojih kolega, kao i današnje vaše uvodno izlaganje o budžetskom sistemu, i prvo što primećujem je da je budžet planiran kao investicioni i da se mnogo više ulaže u poboljšanje životnog standarda građana.

Posebno želim da naglasim kao dugogodišnji reprezentativac i da pohvalim odvajanje 10 miliona evra za razvoj i unapređenje sporta i poboljšanje uslova kako profesionalnog, tako i amaterskog sporta i znamo da nam je svim puno srce kada naši sportisti osvajaju medalje širom sveta i mislim da su zaslužili svu podršku koju država može da pruži, a pogotovo ova podrška ima veliku težinu zbog zdravstvenih i finansijske situacije u kojoj se nalazi ceo svet, pa i naša zemlja. Ipak ste i Vlada, odnosno i vaše ministarstvo je našlo načina da pored svih izazova vrednuje i sport i naše sportiste.

Moram da se osvrnem i na jučerašnju raspravu, pošto se današnja i jučerašnja rasprava prosto prepliću i povezane su. Jedan kolega je juče, koji dolazi iz Raške oblasti, uputio par kritika na predloženi budžet. Odnosile su se na to da se kroz budžet ne odvajaju ravnopravno sredstva za sve delove Srbije, a meni je kao poslanici koja dolazi iz Raške oblasti to zasmetalo.

Vi ste, ministre, to odmah demantovali i čak u ovoj najvećoj kriznoj godini za celu svetsku ekonomiju Vlada Republike Srbije izdvojila je dodatnih 216 miliona dinara i to za tekuću likvidnost, završetak kapitalnih investicija i to za Novi Pazar 191 milion, za Sjenicu 25 i za Tutin 10 miliona dinara. Pre nekoliko nedelja smo obnovili kredit za izgradnju gasovoda Aleksandrovac – Tutin, koji predstavlja veliku pomoć i privredi i građanstvu, kao i završetak puta Sjenica-Tutin, kojim će se sigurno olakšati život svim ljudima koji gravitiraju u toj oblasti.

Ne smem ni da izostavim da je prvim rebalansom budžeta u 2020. godini odvojeno 3,3 milijarde dinara za nastavak izgradnje Moravskog koridora i koji nije bitan samo za Raški okrug, već i za Rasinski, Zlatiborski, Povoravski. To je dugoročna investicija koja će ovom delu Srbije omogućiti da se ubrzano razvija i time polako decentralizujemo Srbiju i centar razvoja pomeramo iz Beograda ka drugim delovima Srbije. Iz svega ovoga vidimo da je budžet planiran da podigne standard života svim građanima bez obzira kojoj nacionalnost pripadaju.

Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu posle mnogo godina imamo priliku da se uz budžet raspravlja i o završnom računu. Imali smo situaciju da prošle godine u ovom visokom domu raspravljamo i usvajamo 17 zakasnelih završih računa. Tada ste vi najavili, ministre, da će se uz budžet usvajati završni račun kako to zakon i nalaže.

Zbog čega su važni završni računi? Prvo, važni su da bi građani videli gde je utrošen svaki dinar i time se pokazala transparentnost rada Vlade, a sa druge strane, to je dobra budžetska praksa.

Želim da pohvalim prisustvo na Odboru za finansije guvernerke Narodne banke, predsednika Fiskalnog saveta, kao i predstavnika DRI koji su imali nekoliko tehničkih zamerki, ali je završni račun ocenjen kao pozitivan. Guvernerka je na Odboru za finansije istakla da ćemo biti jedna od retkih zemalja koja će imati pun ekonomski oporavak i da će Narodna banka Srbije učiniti sve kako bi kao i do sada očuvala stabilnost deviznog kursa, finansijsku stabilnost i stabilnost cena.

Predlog zakona o budžetskom sistemu članom 8. produžava rok za uvođenje rodnog odgovornog budžetiranja kod svih budžetskih korisnika i na svim nivoima vlasti i mi možemo da se pohvalimo da smo u svetu prepoznati upravo po uvođenju rodnog odgovornog budžetiranja i treba da budemo ponosni na sve što smo uradili u ovom procesu.

Jedan od ciljeva Vlade i to se stalno ističe i potencira je da se poveća kvalitet života i muškarca i žene, a u Srbiji jedan od najvažnijih instrumenata koji vode ka tome je upravo uvođenje rodnog ravnopravnog budžetiranja. Jedna od najvažnijih promena u predloženom Zakonu o budžetskom sistemu je mogućnost da povećaju plate u javnom sektoru i juče ste izneli, ministre, tokom vašeg izlaganja da nijedna zemlja u Evropi u vreme ova pandemije i sa svim izazovima sa kojima se susreću u 2020. godine, rešavanje raznih problema koje je ova pandemija i donela, ne povećava plate, mi to radimo jer smo blagovremeno doneli mere podrške privredi i znamo koliko je ta podrška bila i u maju i u septembru i oktobru.

Prvo imamo povećanje plata zaposlenim u zdravstvu za 10% i ovo je jedan od načina da se zahvalimo svim ljudima zaposlenim u zdravstvenom sektoru koji su ne samo u proteklih devet meseci, koliko traje ova borba sa pandemijom, danonoćno brinuli i radili na tome da sačuvaju sve ljudske živote, već i za njihovu svakodnevnu posvećenost i požrtvovanost.

I kroz predloženi budžet usvojena su velika sredstva da se još više unapredi zdravstveni sistem u Srbiji, kao infrastruktura, tako i uslovi rada.

Vlada je vodila računa da sačuva makroekonomsku stabilnost, s obzirom da imamo povećanje plata i penzija i teži ka tome da imamo najmanji pad BDP u Evropi, a sa druge strane da sačuva živote građana naših i da odgovori svom haosu koji je pandemija napravila.

Što se tiče Predloga zakona o javnom dugu, pohvalila bih predložene izmene koje se odnose na mogućnost da Srbija emitovanjem državnih hartija od vrednosti finansira projekte predviđene budžetom. Srbija se zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, gradnju autoputeva, mostove, železničku infrastrukturu, a ne kao pre nekoliko godina kada se zaduživala da bi mogla da isplati plate i penzije.

Svi znamo koliko je ulaganje u infrastrukturu važno i sigurna sam da će projekat Srbija 2025 koji obuhvata mnoge infrastrukturne projekte biti realizovan u potpunosti, čime bi se poboljšao standard građana a svakako bi postali jedna od najatraktivnijih destinacija u Evropi.

Što se tiče kapitalnih investicija za 2021. godinu planirano je 330 milijardi dinara za ove namene. Nadam se da ćete nastaviti sa dinamikom spuštanja nivoa javnog duga, s obzirom da se svakodnevno radi na unapređenju fiskalne strategije i ne sumnjam da će tako i biti.

Jedinstvena Srbija podržava politiku ove vlade da kroz ulaganja u sve segmente društva podstičemo razvoj svih delova naše zemlje i kao što je i predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, juče rekao, podržaćemo budžet Republike zato što investicioni i domaćinski, kao i predložene zakone koji prate budžet. Imate punu podršku za dalji rad i napredak naše zemlje.

Zahvaljujem.