Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, pred vama se danas nalaze četiri zakona i jedna odluka koja je veoma važna i koja se odnosi na isplatu jednokratne pomoći od 5.000 dinara do kraja ove godine, a pre nego što dođem na taj Finansijski plan i odluku koja je vezana za PIO fond, na početku par reči oko četiri zakona koja su danas pred vama.
Pred vama je danas, uvaženi poslanici, završni račun Republike Srbije za 2019. godinu. Ovo je prva godina nakon 18 godina da paralelno kako razmatramo budžet za narednu godinu takođe da se pred vama nalazi i završni račun za prethodnu godinu. To je posledica toga što smo prošle godine usvojili 18 završnih računa, za prethodnih 18 godina, što je bio veliki uspeh Skupštine Republike Srbije i veoma važna stvar za građanE Srbije, da se vidi, da se zna ko radi transparentno, ko radi javno i da opravdamo svaki utrošeni dinar u prethodnim godinama.
Završni račun za prethodnu godinu urađen je u skladu sa Zakonom. Ono što bih iskoristio priliku, samo da vam pročitam samo par cifara iz tog završnog računa. Samo da se svi prisetimo zajedno, a i građani Srbije, kakvi su nam rezultati bili tokom prošle godine.
Ukupni prihodi i primanja budžeta Republike Srbije za 2019. godinu iznose 1.328 milijardi. Ukupni rashodi i izdaci 1.296 milijardi. Budžetski suficit, uvažene dame i gospodo, 32 milijarde 178 miliona dinara. Kada od toga oduzmete izdatke za otplatu glavnice od 10,8 milijardi i izdatke za nabavku finansijske imovine od 7,9 milijardi dolazite do fiskalnog suficita za 2019. godinu, u iznosu od 13,4 milijarde dinara.
Juče smo govorili o tome da je u protekle četiri godine, naš suficit u budžetu bio, da nam je rezultat, izvinjavam se, bio pozitivan.
Dakle, imali smo suficit u budžetu. Evo završni račun za 2019. godinu upravo to potvrđuje, pri čemu će učešće javnog duga u BDP-u na 31. decembar 2019. godine je 52%, ukupan javni dug 23,9 milijardi evra.
Dakle, dame i gospodo, odgovorna ekonomska politika, teške reforme koje je započeo predsednik Vučić, dok je bio još predsednik Vlade, dovela je do toga da četiri godine zaredom imamo suficit u budžetu.
Evo, završni račun koji je danas pred vama i pred građanima Srbije, završni račun za 2019. godinu, upravo to potvrđuje, a to su upravo cifre, to su upravo stope rasta koje želimo da ponovo vidimo što pre u našoj zemlji. Nažalost, omela nas je pandemija korona virusa, ali već budžet za 2021. godinu, a o tome smo juče pričali, daje nam nadu da ćemo sa nikada većim investicijama, sa povećanjem plata i penzija i sa 6% stope rasta, koja je projektovana da se vratimo na ove rezultate koje smo imali do prošle godine.
Kada me neko pita, kažu loš je deficit, a loš je i suficit. Da vam kažem, bolje suficit, nego deficit, u svakom slučaju. S obzirom na suficit u protekle četiri godine imali smo dovoljno prostora i novca da izađemo sa preko 700 miliona dinara, preko šest milijardi evra pomoći našoj privredi i građanima Srbije tokom najveće ekonomske krize koja je prouzrokovana pandemijom korona virusa tokom ove godine.
Pred vama je, uvaženi poslanici, takođe i Zakon o budžetskom sistemu. Dve su najvažnije promene, osim par tehničkih koje su takođe u njemu.
Prva je da ovaj zakon definiše procenat povećanja plata u javnom sektoru. Dakle, veoma važan zakon. U ovom zakonu od 1. januara, imate odluku da se plate povećavaju za 5%, za sve medicinske radnike, a za 3,5% za sve ostale u javnom sektoru, a od 1. aprila i ostali imaće povećanje od 5%. Dakle, veoma važan zakon, veoma važna odluka, ide zajedno sa budžetom za 2021. godinu, o kojem smo raspravljali juče, i ja vas molim za podršku ovoj odluci.
Takođe, jedna veoma važna stvar se nalazi u ovom zakonu. Čuli ste i diskutovali smo o tome, već dve ili tri godine unazad, oko kontrole zapošljavanja u javnom sektoru, ovaj zakon napušta taj sistem kontrole. Dakle, napušta rad ili princip koji smo imali da svaki novozaposleni mora da bude odobren od strane Komisije za zapošljavanje Vlade Republike Srbije. Uvodi se malo fleksibilniji sistem, dakle, na korisnicima javnih sredstava, na institucijama, ustanovama, preduzećima, na njima je da zapošljavaju, ukoliko smatraju da treba da zapošljavaju, po njihovim i shodno njihovim potrebama i naravno, shodno novcu koji imaju. Ali, postoji jedno ograničenje, a to je da ne mogu da zapošljavaju više od 70% od onog broja svojih zaposlenih koji nisu više u preduzeću tokom prethodne godine.
Dakle, da budem jasan, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimum broj novozaposlenih koji može da se zaposli, bez prethodne saglasnosti Vlade je sedam. Dakle, do 70%. Ovo je princip koji daje mnogo veću fleksibilnost ustanovama institucijama, preduzećima, dakle, dane zavise toliko od odluke Vlade Republike Srbije, ali takođe, na njih stavlja veliku odgovornost, oni su odgovorni za zapošljavanje, oni su odgovorni za kontrolu i visinu platnog fonda, oni su odgovorni da li im ti kadrovi trebaju ili ne. Ono što je veoma važno, i to je imperativ, a to je da kvalitet njihovih usluga mora da raste iz godine u godinu, jer je to kvalitet na koji građani Srbije računaju.
Treći zakon koji je pred vama to su izmene i dopune Zakona o javnom dugu. Najvažnija stvar je planiranje, dakle, ono što želimo da uradimo, da napravimo zakon i proceduru malo fleksibilnijom kako bi mogli da smanjimo troškove zaduživanja, kako bi mogli bolje da planiramo i da upravljamo našim javnim dugom.
Za vašu informaciju projekcija centralnog nivoa javnog duga Republike Srbije za ovu godinu je 57,9%. Dakle, daleko smo ispod onog nivoa mastrihta od 60% uprkos pandemiji Korona virusa i uprkos programu koji je Vlada Republike Srbije sprovela da pomogne našu privredu u iznosu od preko 700 milijardi dinara.
Kada sam govorio malopre o završnom računu za 2019. godinu, pomenuo sam da je na 31. decembar prošle godine ukupno učešće javnog duga u BDP bilo 52%. Dakle, poraslo je tokom 2020. godine, ali i dalje je potpuno pod kontrolom, upravo zahvaljujući prostoru koji smo imali i koji smo zaradili tokom proteklih par godina kada smo imali suficit u budžetu i kada smo vraćali stare i skupe kredite.
Ono što je veoma važno, o tome sam pričao u javnosti već, čisto vama da još jedanput napomenem. Mi ćemo do kraja godine završiti proces pronalaska strateškog partnera za Komercijalnu banku. Od toga očekujemo priliv negde do 400 miliona evra, priliv u budžet, da samo vidite koliko konzervativno planiramo i radimo, mi na to uopšte nismo računali. Te prihode uopšte nemate u projekciji budžeta za 2021. godinu, jer smo hteli da budemo konzervativni, realni i da ne bude da planiramo nešto za šta postoji šansa da se možda ne desi. Desiće se i to je veoma važno.
Razlog zbog kojeg govorim o ovome je što ćemo mi skoro polovinu tog novca, 170 miliona evra iskoristiti i za vraćanje starih, skupih kredita, u ovom slučaju starog kredita koji smo uzeli od države Azerbejdžan 2012. godine, ne mi, nego ovi pre nas. Po kamatnoj stopi, verovali ili ne, od 4%. Dakle, mi ćemo prihode koje dobijemo najveći deo tog novca iskoristiti za vraćanje dugova, starih dugova, skupih dugova. To vam govori koliko odgovorno upravljamo našim javnim dugom i koliko se odgovorno bavimo našim javnim finansijama.
Da vas podsetim. Juče kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, govorili smo i o projekciji javnog duga za narednu godinu i deficit od 3% je upravo taj koji nam daje mogućnost da nastavimo već naredne godine da smanjujemo učešće javnog duga u BDP, gde nam je projekcija do kraja godine da dođemo na centralni novo od 57,5% ukoliko vratimo ovaj kredit prema Azerbejdžanu, a siguran sam da ćemo ga vratiti, dodatno smanjujemo učešće javnog duga u BDP za 0,4% jednom odlukom koja je veoma važna.
Dakle, stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite za koje nas je neko drugi zadužio po visokim kamatnim stopama u nekom prethodnom periodu.
Četvrti zakon koji je danas pred vama to je davanje garancije u korist Unikredit banke za javno preduzeće „Skijališta Srbije. To je izgradnja gondole Brzeće - Mali karaman. Ono što je meni važno da napomenem ovde, ovaj projekat je deo Projekta Srbija 2025. U realizaciju tog projekta „Skijališta Srbije“ su već krenula, ukoliko se ne varam, oni će do kraja godine ovu veoma važnu gondolu i otvoriti.
Dakle, spaja se, konačno, posle, ne znam koliko decenija se priča o tome, dakle, podnožje Kopaonika sa vrhom Kopaonika time dajete mogućnost da se i Brzeće i taj deo podnožja dalje razvija. Naravno, utičete na razvoj i turizma i svega ostalog u tom delu Srbije. Nije mala investicija 3,2 milijarde dinara, ali to je novac koji smo obezbedili za razvoj turizma u tom delu Srbiji i do kraja godine očekujem otvaranje te gondole.
Konačno, dame i gospodo, pred vama se danas nalazi Predlog odluke o davanju saglasnosti na izmene i dopune Finansijskog plana Fonda za PIO. Ono što mi je veoma važno, ukoliko se slažete i ukoliko se složite sa tim izmenama stvaraju se preduslovi da se 18.- decembra pred Sv. Nikolu za sve naše najstarije sugrađane, za sve naše penzionere, da se svakom od njih isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 5.000 dinara.
To je ogroman uspeh za nas. Dakle, na kraju veoma teške godine, godine kada je Republika Srbija, kada je naša država, pokazala koliko je jaka, koliko može da pomogne svima kojima je pomoć najpotrebnija, da krajem godine poslednja u nizu mera koje preduzimamo bude upravo pomoć našim najstarijim sugrađanima.
Posetiću vas, u aprilu mesecu, mi smo isplatili kao jednu vrstu pomoći i podrške 4.000 dinara, jednokratne pomoći zbog Kovida 19, zbog ublažavanja negativnih posledica pandemije Korona virusa, evo jednokratna pomoć od 5.000, dinara. Nema potrebe o tome da razgovaramo, ukoliko to znači našim najstarijim sugrađanima, ima ih milion i 717 hiljada. Dakle, na adrese milion i 717 hiljada naših najstarijih sugrađana 18. decembra stiže po 5.000 dinara.
Od 1. januara, o tome smo pričali i juče, po švajcarskoj formuli, sledi povećanje penzija za 5,9%. Dakle, penzije ne samo da su bezbedne, penzije ne samo da su stabilne, juče smo pričali i o stabilnosti PIO fonda i o tome kako iz godine u godinu dajemo manje novca iz budžeta za podršku PIO fondu upravo zbog toga što imamo veći broj zaposlenih, što rastu doprinosi, odnosno rastu prihodi PIO fonda i to je odgovorna ekonomska politika, to je ono na šta smo veoma ponosni i očekujem vašu podršku za ovu odluku. Hvala puno.