Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Uvažena gospođo Jevđić, dali ste mi šlagvort za jednu temu koju bih samo želeo da podelim sa vama i sa građanima Srbije, a to je ulaganje u sport, ulaganje u Ministarstvo omladine i ministarstvo sporta. Pomenuli ste pomoć koju smo obezbedili, kako bi se ublažile negativne posledice Kovida 19.
Ono što građani Srbije možda ne znaju, nisu primetili, nisu čuli ili možda neko od vas nije čuo, mi smo u sklopu programa za smanjenje negativnih posledice koje su uzrokovane Kovidom 19 obezbedili 1,1 milijardu dinara tokom prošlog meseca, dakle, 10 miliona evra za podršku sportu. Ja mislim i ne sećam se u poslednjih desetak, petnaestak godina, dvadeset godina, da je bila toliko masovna i jaka podrška svim našim klubovima.
Ovde u ovom programu obezbeđena je pomoć za 298 klubova širom Srbije, dakle, košarka, odbojka, rukomet, vaterpolo, rvanje, tekvondo, veslanje, kajak, atletika, streljaštvo, plivanje, tenis, stoni tenis, karate i džudo. Svi klubovi iz prve i druge lige, svi klubovi i muški i ženski, dobili su pomoć od 600 hiljada dinara do 8,5 miliona dinara, u zavisnosti da li imaju međunarodna takmičenja. Za najveći broj tih klubova to je skoro pa godišnji njihov budžet.
Sport je možda i najbolji brend koji imamo. Sport je važan i za promociju naše zemlje. sport je važan i za zdravlje naše nacije. Uvek je nekako tema ovde privreda, pomoć privredi, minimalne zarade, zaposleni, garantne šeme, moratorijumi na kredite itd. a da ne zaboravimo pomoć koju je Vlada Republike Srbije na inicijativu predsednika Vučića dala najvećem broju naših sportskih klubova. Mislim da se u istoriji ovako nešto nije desilo, ovoliko masovna pomoć i to u trenutku kada je ta pomoć najpotrebnija.
Dakle, od 600.000 do 8,5 miliona dinara, svaki od tih pojedinačnih klubova. Veoma važna stvar, a naša posvećenost sportu i omladini se ogleda i u budžetu za 2021. godinu. Inicijalni budžet za 2020. godinu, dakle, za ovu godinu, za Ministarstvo sporta i omladine je bio 5,6 milijardi, a sada je u budžetu za narednu godinu 6,4 milijardi i mi smo u ovom budžetu obezbedili ne samo novac za oko 570 nacionalnih priznanja, oko 400 stipendija koje preko Ministarstva dajemo na godišnjem nivou, već i za velika međunarodna takmičenja kojima je Srbija domaćin. Evropsko prvenstvo u odbojci za žene, kvalifikacioni turnir za odlazak na Olimpijske igre za košarkaše, Svetsko prvenstvo u dvorani u atletici 2022. godine, Svetsko prvenstvo u veslanju 2023. godine. Novac za to obezbeđen, u budžetu Ministarstva sporta. Pri tome, obezbeđena su sredstva za organizaciju preko 50 međunarodnih i nacionalnih takmičenja, „Školarijada“ – svetsko prvenstvo u školskom sportu biće u Srbiji. Biciklistička trka Beograd-Banja Luka, Svetsko prvenstvo u rvanju do 23 godine, Evropski kup u skijanju, Svetski kup u džudou i još 80 sportova i razna takmičenja koja su vezana za ove sportove.
Jedna veoma važna stvar za kraj, dakle obezbeđen je i novac za završetak multifunkcionalne dvorane ove u Beogradu. Dakle, nacionalni trening centar za šest sportova – karate, tekvondo, džudo, rvanje, sportsko penjanje i streljaštvo preko milijarde dinara je obezbeđeno i za završetak ovog multifunkcionalnog objekta. Tako da će ovi, nazovi manji sportovi imati najsavremenije i najbolje moguće uslove da se rađaju novi šampioni.
Dakle, sportu, razvoju omladine posvećeni smo ne samo ovom jednokratnom pomoći za ovu godinu, već to je očigledno i budžetom za narednu godinu. Hvala Marija još jednom što ste me podsetili da govorim i o sportu. Da ne zaboravim, u budžetu imamo i novac za opremanje stotinu fiskulturnih sala širom Srbije. Takođe je obezbeđen u novac u budžetu za 2021. godinu. Tako da će moj kolega Udovičić imati čime da se bavi tokom naredne godine. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Koleginica Jevđić želi da odgovori kratko.

Ja ću biti kratka.

Samo da se zahvalim. I vi ste se na kraju dotakli školskog sporta koji je jako bitan i mislim da je to nešto na šta trebamo svi mi da stavimo akcenat i ministar omladine i sporta to odlično radi. Drago mi je što ima pomoć i Vlade i vašeg ministarstva.

Želim samo da vam kažem da je svima nama puno srce kada sportisti osvajaju medalje širom sveta, ali nažalost setimo ih se samo kada je to. Sada ste pokazali da Vlada dugoročno misli i da će ulagati u sport i u narednim godinama i da će naši sportisti koji tek stasavaju u one profesionalne sportiste koji će ponosno stajati i ceo svet slušati himnu Srbije i nositi zastavu Srbije na leđima, biti cenjeni i od nekih drugih koji budu dolazili. Zahvaljujem.

Hvala.

Sledeći ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe je narodni poslanik Uglješa Marković.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, SPS je u prethodnom periodu dala svoj nesebičan doprinos u stabilizaciji i konsolidaciji ekonomije Republike Srbije pokazujući zajedno sa našim koalicionim partnerima da se ne plašimo ni odgovornosti i nimalo lakih odluka i da se isključivo i samo vodimo interesima naše zemlje i njenih građana.

Juče smo razgovarali o Predlogu budžeta, danas ćemo između ostalog diskutovati i o završnom računu budžeta republike za 2019. godinu, kao i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o javnom dugu.

Pohvalio bih to što se danas pred nama nalazi završni račun budžeta za 2019. godinu koji nam inače pruža informacije na koji način su ministarstva raspolagala sa novcem svih građana Republike Srbije, kao i to na koji način je Vlada raspolagala sa budžetskom rezervom i predložen završni račun za 2019. godinu je praktično potvrdio sve informacije o fiskalnom rezultatu republike iz mesečnih izveštaja Ministarstva finansija.

Možemo sa ponosom da kažemo da je Srbija 2019. godinu završila sa suficitom u budžetu u iznosu od 16,4 milijardi dinara, što je čak i Fiskalni savet ocenio pozitivno.

Usvajanjem završnog računa završavamo jedan budžetski ciklus i dobro je i ministar je govorio malopre o tome, dobro je da se poštu zakonska obaveza i da postane praksa da se pred nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini i ubuduće pre donošenja budžeta za narednu godinu raspravlja o završnom računu budžeta za prethodnu.

Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu i uvođenjem novih instituta stvaraju se mogućnosti za zaštitu od finansijskih rizika, eliminisanje, odnosno smanjenje rizika usled nastalih deviznim kursem, kao i promenom kamatne stope kao i drugim koji mogu nastati, a u vezi su zaduživanjem i uspostavlja se okvir za postojanje mogućnosti zaduživanja Republike, a za finansiranje projekata putem hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu.

Jedan od pokazatelja da li smo na dobrom putu će biti učešće troškova kamata u BDP koji je projektovan da padne na ispod 1,8% do 2023. godine.

Zakon o budžetskom sistemu je krovni zakon po kom se obezbeđuju budžetskih prihodi, regulišu se rokovi za donošenje budžeta i smatram, naravno svi ti budžetski prihodi zavise od naše fiskalne politike i realnih ekonomskih izvora. Srbija je svoju ozbiljnost u vođenju fiskalne politike pokazala i u prethodnim godinama, ali i u ovoj godini i on se oslikava, pogotovo u ovako teško situaciji u kojoj se nalazimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu.

Srbija kao mala zemlja, a otvorena ekonomija, prirodno deli sudbinu drugih zemalja. Posledice po globalnu ekonomiju po nekim procenama su najveće od Drugog svetskog rata i rast, o tome je govorio i ministar Siniša Mali juče, rast naše ekonomije u 2019. godini i u prvom kvartalu 2020. godine je usporila epidemija izazvana koronom virusom i kako i na globalnu ekonomiju tako i na našu privredu ostavila posledice, ali mislim da i te kako imamo razloga da budemo ponosni na pad naše ekonomije za manje 1%, što je jedan od najvećih uspeha u celoj Evropi, pogotovo imajući u vidu, kao što sam rekao, šta je sve to dovelo do toga i uvođenje vanrednog stanja u kom smo bili i prirodnog pada tražnje u takvim okolnostima.

Paketom mera koji je Vlada donela u iznosu od 12,5% BDP sprečen je značajan gubitak radnih mesta i smatram da bez tih mera u narednoj godini naš napredak bi bio značajno sporiji. Takođe, pravovremenom reakcijom je obezbeđena i stabilnost i predvidljivost našeg deviznog kursa i zahvaljujući svemu tome mi ovu godinu završavamo sa učešćem javnog duga ispod 58% u BDP što je po svim takođe, ekonomskim parametrima i zakonima jedan značajan rezultat koji pokazuje između ostalog i vitalnost naših finansija.

Predlog budžeta za 2021. godinu je na projektovano dobrim osnovama, jako realan i ostvariv rast BDP od 6%, spuštanje deficita na 3%. Naravno, smatram da treba biti oprezan usled nepredviđenih okolnosti u kojima se nalazimo, ali ohrabruje i činjenica da je Vlada o predlogu budžeta ostavila rezerve za potrebe konsolidacije naše ekonomije u slučaju nepredviđenih okolnosti, a izazvanih epidemijom.

U ime poslaničke grupe SPS posebno želim da pozdravim izmenu Zakona o budžetskom sistemu kojim se dozvoljava zapošljavanje u javnom sektoru, dozvoljavanje zapošljavanja korisnicima javnih sredstava u iznosu od 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos po bilo kom osnovu na neodređeno, umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno, odnosno određeno, u svojstvu pripravnika. Mislim da je sjajna poruka. Mislim da takođe i iznad tog broja ostavljena mogućnost da se zapošljava uz kontrolu Vlade Republike Srbije, odnosno vladine komisije kako sama mera ne bi izgubila svoju suštinu i kako bi dala maksimalnu efikasnost.

Mislim da je sjajna i jasna poruka države da pored novih radnih mesta u privatnom sektoru država misli na mlade ljude, otvara im svoja vrata i mislim, da pogotovo u ovom trenutku kada je u pitanju i zdravlje i zdravstvo, ali ostali segmenti našeg javnog sektora i te kako je potrebno i zanavljanje kadrova i da se otvore vrata mladim i obrazovanim ljudima koji bi bili spremni da svoju energiju, svoj rad i svoj entuzijazam ulože u rad državnih organa.

Takođe, povećanje plata u javnom sektoru od 3,5% u januaru, nakon toga u aprilu 1,5%, kao i u zdravstvu 5%, povećanje penzija u narednoj godini, sve to s jedne strane pokazuje i vitalnost naših finansija, a s druge strane dovešće do povećanja ukupne naše tražnje i povećanja privredne aktivnosti. To se pokazalo i u prethodnom periodu kada smo određenim merama povećavali našu tražnju kao dobar metod da se poveća i ukupna naša privreda.

Povećavanjem, takođe, minimalne cene rada verujemo da neće opteretiti našu privredu dovoljno i pokazuje se da država, a ja ka predstavnik Socijalističke partije Srbije, kao socijalista, posebno želim to da naglasim, vodi računa i o socijalnoj komponenti. Jedan od najboljih pokazatelja da je to tako jeste i činjenica da je od 2012. do 2020. godine minimalna zarada skočila sa 12 hiljada dinara na 32 hiljade dinara.

Vlada, celokupna Vlada, kao i resorno ministarstvo, Ministarstvo finansija su u prethodnom periodu pokazali efikasnost, efektivnost, ali ono što je posebno značajno kada su u pitanju veliki sistemi, veliku dozu fleksibilnosti da u kriznim trenucima, pravovremenim merama uspeju da stvore fiskalni prostor i da imamo u projekciji za sledeću godinu ulaganje i u zdravstveni sistem, ali i da nastavljamo sa kapitalnim investicijama, da nastavljamo sa povećanjem plata i penzija, a da pritom održavamo stabilnim naše javne finansije i tempo smanjenja javnog duga.

Poslanički klub SPS će podržati izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu i koji se nalaze pred nama dajući pun svoj doprinos Vladi Republike Srbije za sve izazove koji se nalaze pred nama. Nastavljamo da unapređujemo život svih građana u Republici Srbiji stvarajući bolje uslove za ostanak mladih ljudi u našoj zemlji. Takođe, stvaramo predvidljivije uslove za dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta, kao i za jačanje naše domaće privrede. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Pre nego što nastavimo, moram da iskoristim priliku da pozdravim našu dugogodišnju narodnu poslanicu, sada ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospođu Mariju Obradović koja nam se pridružila s obzirom da su svi članovi Vlade pozvani na ovu sednicu.
Da nastavimo, sledeći ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe je Ana Čarapić.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici na dnevnom redu danas imamo pet predloga zakona. Ovaj set od pet predloga zakona prati Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, a to su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona koji se odnosi na davanje garancije Republike Srbije u korist „Unikredit banke a.d. Beograd“ po zaduženju Javnog preduzeća Skijališta Srbije po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju gondole Brzeće – Mali Karaman i na kraju imamo odluku o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopuna Finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu.

Poštovana ministarka, u toku jučerašnje i današnje rasprave pažljivo sam slušala svoje kolege narodne poslanike i ono što mogu da primetim je da je u poslednjih par godina zaista, ogromno zadovoljstvo nas poslanika vladajuće većine da diskutujemo o budžetu za narednu godinu.

Pre svega, izabrali smo odgovorne ministre, izabrali smo odgovornu predsednicu Vlade, građani Srbije su izabrali najodgovornijeg predsednika države u istoriji Srbije i u skladu sa tim na dnevnom redu imamo, najblaže rečeno, odlične predloge zakona.

Od kako je SNS na čelu države ne samo da se poštuje budžetski kalendar, već mogu slobodno da kažem da mi budžet za svaku narednu godinu usvajamo gotovo pre roka.

Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu dostavljen je Narodnoj skupštini na razmatranje 20. novembra. Isti je slučaj i sa predlozima zakona o budžetima za prethodne godine. Osim što se poštuje budžetski kalendar mi i za narednu godinu imamo razvoji budžet, kao i za prethodne godine, a to znači da je naš budžet, sa jedne strane usmeren na rast životnog standarda svih građana, kroz povećanje penzija i plata, a sa druge strane nastavljamo i u 2021. godini da obaramo rekorde, kada su u pitanju javna ulaganja.

Setimo se samo da kada je Dragan Đilas bio na čelu Srbije, da kada je Dragan Đilas vodio i upravljao javnim finansijama ne samo da se kasnilo sa usvajanjem budžeta za narednu godinu, već smo Predlog zakona o budžetu za svaku narednu godinu usvajali gotovo poslednjih dana decembra.

Za vreme Dragana Đilasa mogli smo samo da sanjamo o Predlogu zakona o završnom računu, zato što nikom nije padalo na pamet da informiše građane gde se troši državni novac, odnosno novac građana Srbije. Tadašnji budžeti su se svodili ni manje ni više nego na zaduživanja. Oni su se zaduživali kako bi finansirali penzije i plate i kako bi servisirali dugove javnih preduzeća.

Članovi SNS ne samo da čine sve što je u najboljim interesima građana Srbije, već građane Srbije na transparentan način informišu gde je utrošen novac građana Srbije i zato danas po prvi put nakon 18 godina, paralelno raspravljamo o završnom računu za 2019. godinu i o Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, građani mogu da prate šta smo realizovali, šta smo uradili u prethodnom periodu i da vide kakvi su nam planovi za budući period.

Takođe, građani mogu da vide kakvo nam je stanje u državnoj kasi, a predlog zakona o završnom računu za 2019. godinu upravo govori da nam je stanje u državnoj kasi odlično zato što smo u 2019. godini četvrtu godinu za redom ostvarili suficit u budžetu, i to u iznosu od 30 milijardi 178 miliona dinara.

Činjenica je da je danas sve mnogo bolje nego pre 7,5 godina i zato razumem ogromnu dozu nervoze i kod Dragana Đilasa i kod njegove tzv. elite.

Oni su, po svemu sudeći, još uvek u 2012. godini i nikako ne žele da primete da je ovo 2020. godina i da su se okolnosti u Srbiji drastično promenile.

Do 2012. godine državna kasa, kasa grada Beograda pripadala je samo Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, međutim, građani su 2012. godine rekli stop mafiji, stop kriminalu i državna kasa, kasa grada Beograda je vraćena građanima Srbije zato što upravo građanima i pripada.

Razlika između vremena kada je Dragan Đilas bio na vlasti i vremena Aleksandra Vučića je najblaže rečeno ogromna.

U vreme Dragana Đilasa je preko 600 miliona evra državnog novca završilo na računima Đilasovih preduzeća, dok u vreme Aleksandra Vučića i SNS preko 600 miliona evra državnog novca isplaćeno je građanima Srbije, i to svakom punoletnom građaninu po 100 evra.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, samo su njegov brat Gojko i Dragan Đilas kupovali stanove za sebe, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS gradi se preko 360 stanova za porodice u Kraljevu čiji su stanovi oštećeni 2010. godine u zemljotresu.

Takođe se gradi na stotine stanova za pripadnike snaga bezbednosti, dok je Dragan Đilas topio oružje naših očeva i dedova. Dakle, otopljeno je preko 30.000 komada oružja u Železari Smederevo, Aleksandar Vučić i SNS opremaju vojsku najsavremenijom opremom, a u Železari Smederevo dolaskom kineskog investitora 2016. godine sada radi preko 4.500 ljudi i Železara Smederevo uspešno posluje.

Za vreme Dragana Đilasa samo su oboleli od dve retke bolesti mogli da se leče u inostranstvu o trošku budžeta Republike Srbije, a dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS od čak 22 retke bolesti.

Godine 2015. kada je Aleksandar Vučić bio premijer prvi put nakon 20 godina ćutanja krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na 2.000 ubijenih i preko 220.000 proteranih Srba sa teritorije Republike Srpske krajine u vojnoj operaciji „Oluja“.

Takođe krenulo se sa obeležavanjem Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja.

Da ne govorim o kulturi. Dok je Dragan Đilas zatvarao muzeje po Srbiji, Aleksandar Vučić i SNS su obnovili Narodni muzej u Beograd, otvorili su Muzej iluzija, u Srbiji je otvoreno i obnovljeno na desetine muzeja.

Takođe, za vreme Dragana Đilasa, kada je reč o broju snimljenih filmova i serija, dakle za vreme Dragana Đilasa snimljeno je oko pedesetak serija, dok za vreme Aleksandra Vučića i SNS blizu 90, što je duplo više.

Da ne govorim o obnovljenoj tvrđavi u Golupcu, da ne govorim o završenom Hramu Svetog Save. Nakon skoro 100 godina čekanja mi smo dobili završen Hram Svetog Save.

Dakle, svima nam je i više nego jasno kakav je Dragan Đilas i zašto su ga građani oterali u političku prošlost.

Poštovana ministarka, osim što ste u ovoj godini izdvojili 12,7% BDP-a za ekonomski paket podrške privredi, vi i u narednoj godini nastavljate da sprovodite mere podizanja životnog standarda svih građana u Srbiji, i to kroz povećanja penzija i plata. Nastavljate sa realizacijom infrastrukturnih projekata i za 2021. godinu ste predvideli čak 330 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata i za kapitalna ulaganja.

Kada je u pitanju sektor saobraćaja, najviše sredstava opredeljeno je za izgradnju brze pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, opredeljena su sredstva za rekonstrukciju pruga Niš-Dimitrovgrad, Subotica-Segedin, nastavlja se sa izgradnjom Moravskog koridora, sa izgradnjom Koridora 11, sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, i tako dalje.

U 2021. godini opredeljena su sredstva i za početak izgradnje auto-puta E-70, odnosno auto-puta od Niša do Merdara u dužini od 77 kilometara, i ovaj auto-put je toliko značajan zato što će predstavljati motor razvoja za čitav Toplički okrug.

Što se tiče Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, kapitalna ulaganja su se više nego udesetostručila, odnosno porasla su sa 4,2 milijarde dinara u 2014. godini, na čak 49 milijardi dinara u 2020. godini.

U 2021. godini se predviđaju ulaganja za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u preko 60 jedinica lokalnih samouprava.

U 2021. godini, nastavljamo sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih domova zdravlja, sa izgradnjom kliničkih centara itd.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO za 2020. godinu, izmenama i dopunama je predviđeno povećanje plata i penzija.

Dakle, od 1. januara, krećemo sa povećanjem plata zaposlenih u zdravstvu i to za 5%. Takođe, u 2021. godini, opredeljena su sredstva za povećanje zarada svih zaposlenih u javnom sektoru i to 3,5% počev od 1. januara, odnosno od decembarske plate, a još dodatnih 1,5% očekuje rast zarada zaposlenih u javnom sektoru od martovske plate, odnosno od 1. aprila. Takođe, ide se i sa povećanjem zarada za pripadnike Ministarstva odbrane i to u iznosu od 10%, počev od martovske plate.

Dakle, država brine za ljude koji rade najodgovorniji posao u našoj državi, odnosno za ljude koji brane pravo našeg naroda na slobodu i za ljude koji nas čuvaju.

Kada su pitanju naši najstariji sugrađani, od 1. januara imaćemo uvećane penzije za 5,9% i to nije sve. Osim jednokratne novčane pomoći koju su penzioneri dobili u aprilu mesecu u iznosu od 4.000 dinara, naši najstariji sugrađani, dakle, milion i 717 hiljada penzionera očekuje još jedna isplata jednokratne novčane pomoći i to za desetak dana.

Ono što želim da kažem, da smo mi obezbedili sredstva za isplatu ove jednokratne novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara, zato što u Fondu PIO je premašen priliv po osnovu doprinosa i to za iznos od 10,6 milijardi dinara. Dakle, isplatu jednokratne novčane pomoći vršimo iz realnih izvora, zato što imamo veći priliv po osnovu doprinosa u Fondu PIO i to za čak, kao što sam rekla, već 10,6 milijardi dinara.

Kada je u pitanju privatni sektor, mi podjednako brinemo i o privatnom sektoru. Ono što želim da kažem, da su plate, odnosno zarade u privatnom sektoru od 2012. do 2020. godine, povećane za čak 42%, dok su zarade u javnom sektoru povećane drastično manje nego u privatnom sektoru i to za 28%.

Upravo, cilj Vlade Republike Srbije je da smanji jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora, kako bi stimulisali naše građane da traže zaposlenje u privatnom sektoru, zato što mi hoćemo realnu ekonomiju, a upravo i sve činimo da taj cilj i realizujemo.

Ono što, takođe, želim da kažem da je minimalna zarada drastično povećana, odnosno duplirana je u odnosu na period iz 2012. godine. Godine 2012. minimalna zarada je iznosila 15.000 dinara, a 2021. godine, iznosiće čak 32.000 dinara. Sasvim sam sigurna da bi ovo povećanje bilo još veće da nismo imali ovu situaciju sa kovidom u 2020. godini.

U narednoj godini, takođe, nastavljamo da sprovodimo mere rasterećenja privrede i neoporezivi deo zarade povećaćemo sa 16.300 dinara na 18.300 dinara, zato što upravo država na ovaj način želi da ostavi privrednicima slobodna novčana sredstava kako bi privrednici mogli da povećaju zarade svojih zaposlenih ili da investiraju ta sredstva i na taj način otvore nova radna mesta.

Zakonom o budžetskom sistemu predviđena je relaksacija mera ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru koja je uvedena 2013. godine. Dakle, korisnici javnih sredstava imaće određenu slobodu pri zapošljavanju ali uz poštovanje odgovornog i disciplinovanog sprovođenja kadrovske politike.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, pre svega želim da istaknem da je u 2020. godini, bez obzira na situaciju sa kovidom, javni dug ostao pod kontrolom, javni dug se minimalno povećao jer treba da imamo zapravo u vidu da je država izdvojila čak 12,7% BDP za ekonomski paket podrške privredi.

Ono što je dobro jeste da nam je javni dug sada 57% BDP. To je čak 3% ispod nivoa Mastrihta. U poređenju sa drugim zemljama Srbija i te kako dobro stoji kada su u pitanju javne finansije.

Država je uspela i da uštedi sredstva, tako da će za 72.500 koji rade u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim agencijama, rent a kar agencijama, do kraja godine biti isplaćena još jedna minimalna zarada, a pri tom neće biti ugrožena fiskalna stabilnost.

Predlog zakona o javnom dugu precizno definiše hedžing, a hedžing predstavlja instrument zaštite od finansijskog rizika. Ovo, zapravo, znači da će Ministarstvo finansija i u narednom periodu nastaviti da sprovodi zamenu skupog i skupih kredita prethodne vlasti, odnosno Dragana Đilasa sa kamatnim stopama od 7% i 8% u jeftine kredite sa kamatnim stopama oko 2%. Na ovaj način država je i u prethodnom periodu ostvarila ogromnu uštedu, a i u narednom periodu uštedećemo novac po ovom osnovu.

Srbija je prošle godine u junu i novembru mesecu ostvarila istorijski ekonomski uspeh na međunarodnom finansijskom tržištu u Londonu emitovanjem dugoročnih evroobvrznica sa rekordno niskim kamatnim stopama. Niske kamatne stope smo ostvarili zato što je postojalo ogromno interesovanje stranih investitora za naše državne evroobveznice, a ovoliko interesovanje stranih investitora je upravo zato što je u Srbiji postignuta i monetarna i fiskalna stabilnost.

Sa ovom praksom se nastavilo i 2020. godine, tako da je 23. novembra 2020. godine, Republika Srbija po drugi put u 2020. godini, izašla na Londonsku berzu gde smo emitovali obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12%, kako bi otplatili najskuplju obveznicu iz 2011. godine, koja je emitovana po kamatnoj stopi od 7,25%. Da je prethodna vlast emitovala obveznicu sa kamatnom stopom od 2,12% mi bi ostvarili uštede od preko pola milijarde evra i zamislite šta vi sve moglo u Srbiji da se uradi sa tim novcem. Sadašnja vlast, odnosno Srpska napredna stranka, ne povećava javni dug, već otplaćuje dug prethodne vlasti i obveznice koje je emitovala prethodna vlast. Mi smanjujemo nivo javnog duga.

Mi kada se zadužujemo, zadužujemo se pod povoljnim uslovima i to za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Kao što možemo da zaključimo iz svega što smo čuli u toku današnje i jučerašnje rasprave, građani Srbije danas imaju jaku i stabilnu ekonomiju koja je apsolutno otporna na sve eksterne potrese, građani Srbije žele visok životni standard i kvalitetne uslove života, a upravo to je suština svih predloga zakona koji su na dnevnom redu.

Zato će Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati sve predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Pre nego što pređemo na listu govornika, reč ima ministarka Marija Obradović.

Hvala predsedavajuća Kovač, da se zahvalim vama na ljubaznim rečima kada sam preuzela praćenje ove diskusije od ministra Siniša Malog.
Pozdravljam sve kolege i koji nas prate ovde u sali, a građani treba da znaju da je veliki broj poslanika prisutan tokom ove diskusije u sali, i opozicije i vladajuće većine, naravno, što pokazuje da smo zaista svi politički svesni da pri usvajanju i tokom diskusije za ovako važan dokument u državi jasno nam je da svi moramo da budemo ovde, da se progovori o tome šta su plusevi a šta minusi ovog veoma važnog dokumenta, koji će nam diktirati naš tempo i način funkcionisanja u narednoj godini.
Zamenila sam ministra Sinišu Malog jer se on nalazi za nekoliko minuta u Palati Srbije, gde će početi sastanak predsednika Aleksandra Vučića sa ministrima u Vladi Srbije i direktorima javnih preduzeća koji su zaduženi za strateške projekte u oblasti infrastrukture, rudarstva, energetike i privrede. Veoma je važno i javnost će biti upoznata sa tim, negde oko 13.30 časova predsednik države će izaći sa najnovijim informacijama kada su naši planovi u ovoj oblasti u pitanju. Upravo zbog toga se ja nalazim sada kao član Vlade ovde sa vama u nastavku diskusije tokom današnjeg dana.
Hvala poslanice Čarapić, ja sam izuzetno pažljivo pratila vaše izlaganje i evo ovde sa saradnicima iz Ministarstva finansija zaista sve pohvale za način na koji ste diskutovali o temama koje su na dnevnom redu u parlamentu. Mislim da je izuzetno važno, ne moraju ostali da se slože sa vama, da se narodskim jezikom, jednostavno, objasne sve ove brojke koje se nalaze na hiljadama strana u budžetu Republike Srbije i ovim pratećim zakonima.
Često ove ozbiljne finansijske rasprave zamaraju prosečnog građanina, a mi zapravo ovde pričamo o tome kako će prosečan građanin u Srbiji da živi, kolike će biti plate, kolike će biti penzije, šta je to od kapitalnih infrastrukturnih projekata, šta je to od socijalnih davanja, kuda će ići naša kultura, sport, sve ono što čini život jedne države u Srbiji.
Sve pohvale sa moje strane i nadam se da i vaše kolege žele da usvoje taj način komuniciranja sa građanima, sa biračima, da shvate o čemu mi danas ovde pričamo u parlamentu.
Ja ću iskoristiti ovu priliku vrlo kratko, možda ću kasnije imati još mogućnosti, kada sam već ovde, da kažem dve-tri reči o planiranom budžetu za 2021. godinu kada je ministarstvo na čijem čelu sam ja, a to je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Od samog početka, evo, ovih nekoliko nedelja, u javnosti često govorimo o tome, a i u konsultacijama sa predsednicima opština i gradonačelnicima, da želimo da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave bude posebno shvaćeno kao roditeljska kuća za naše gradove i opštine u Srbiji, bez obzira ko je na vlasti u tim opštinama. Kad kažem – roditeljska kuća, za mene je to ideja da se tamo vraćate i obraćate onda kada je teško i kada ste iscrpeli sva sredstva i sve mogućnosti da sami vodite svoje gradove i opštine. I u tim teškim trenucima se obraćate kao roditeljskoj kući, ali i inače svakodnevno, da vidimo šta je to što možemo da pomognemo, ne samo kada su finansiranja u pitanju. Jer, reći ću vam, budžet koji je predviđen za 2021. godinu za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije neka visoka cifra na papiru, ali ono što mi možemo da uradimo i kroz različite međunarodne projekte koje finansiraju međunarodni subjekti i ono što možemo da pomognemo u umrežavanju, kontaktima sa ostalim ministarstvima, javnim preduzećima, institucijama u Srbiji, to je naš ključni zadatak.
Zato bih želela da ljude iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave upravo u tom svetlu doživljavate, kao neku kontakt tačku koja će vama biti stalna u vašem dnevnom rukovođenju gradovima i opštinama.
Dakle, po svim izvorima finansiranja za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave opredeljena su sredstva u iznosu od dve milijarde 457 miliona 344 hiljade dinara, dakle, negde oko dve i po milijarde dinara. To je povećanje od 68% u odnosu na prethodnu godinu.
Trudila sam se da sa pozicije ministra državne uprave i lokalne samouprave, a bogami, verujte mi, i da iskoristim svoj politički autoritet, da mi značajno uvećamo predloženi budžet za narednu godinu.
Evo, saradnici Siniše Malog sigurno znaju koliko sam ja i prelazila granice pristojnosti kada je planiranje budžeta u pitanju, ali, jednostavno, radeći u političkoj stranci od 2008. godine jasno mi je koliko treba pomoći lokalnim samoupravama. Vi ćete reći – pa, dobro, šta ti možeš da pomogneš sa ove dve i po milijarde, a od toga je samo 460 miliona opredeljeno za budžetski fond koji pomaže lokalnim samoupravama? Evo, da popričamo o tome.
Ne radi se samo o 460 miliona koje ćete vi dobiti da potpomognemo neke vaše projekte, da li je to neko uređenje trga, da li je to neko popločavanje, neka rasveta, je li to pomoć oko neke vodovodne i kanalizacione mreže, da li je u pitanju završetak doma zdravlja, da li rekonstrukcija neke zgrade, škole, vrtića, nekog igrališta, ili je to opremanje nekog prostora koji je za vas neophodan u lokalnoj samoupravi. I u ovoj godini će toga biti manje, a mnogo smo to radili više prethodnih godina, a to je pomoć u organizaciji različitih manifestacija i dešavanja u vašim gradovima i opštinama. To je nešto što je, takođe, važno za funkcionisanje u vašim sredinama.
Dakle, ima mnogo prostora gde možemo da sarađujemo. To je ovih 460 miliona dinara i za taj budžetski fond mi ćemo negde u januaru, trudićemo se da što pre pripremimo taj javni poziv, gde mogu da apliciraju sve lokalne samouprave sa svojim projektima, ali je važno da sada razmišljate, kada imate nekih 40-45 dana do raspisivanja tog javnog poziva, da već pripremite dokumentacije i projekte i da sa tim već aplicirate u januaru, da probamo što pre da potpišemo ugovore i da što pre krenemo u realizaciju svih tih projekata.
Svakog četvrtka od 14.00 časova pa do kraja dana se u ministarstvu viđam sa gradonačelnicima i predsednicima opština. Tu smo na raspolaganju koliko god treba da vam budemo i kontakt prvi za ono što mi možemo da pomognemo i što možemo ka drugim institucijama i ministarstvima da pomognemo.
Javite se i preko onoga što smo svakodnevno u kontaktu direktno na liniji ministar sa poslanicima, gradonačelnicima i predsednicima opština, da probamo da što više iskoristimo naše kontakte.
Osim tog budžetskog fonda, postoji i jedan jako zanimljiv projekat. O tome ćemo pričati u narednim danima. Dakle, 240 miliona dinara je namenjeno za imenovanje ulica u okviru procesa ažuriranja adresnog registra.
Mi smo u 2019. godini, odnosno ministarstvo je omogućilo obeležavanje novoimenovanih ulica u jednom manjem delu lokalnih samouprava i za 2021. godinu smo planirali sredstva za dalju realizaciju tog projekta. Adresni registar, odnosno dalje ažuriranje, to je jedan težak pešački posao, gde zapravo pokušavamo da rešimo ono što nije najvažnije u Srbiji, ali složićete se da je to nešto što iritira ljude u svakodnevnom životu. Nemamo obeleženu ulicu, nemamo brojeve pravilno određene. To je nešto što čini svakodnevni život i mislim da i na tome treba da radimo.
Ovo ministarstvo inače se bavi tim brojnim svakodnevnim stvarima koje mogu ponekad da vam zagorčaju život i upravo pre dolaska u parlament, dakle, danas oko 10.00 časova potpisali smo ugovore sa tri opštine, a to su Paraćin, Topola i Kosjerić, za otvaranje jedinstvenog upravnog mesta.
To je takođe jedan od projekata koje ovo ministarstvo radi. Jedinstveno upravno mesto se zove komplikovano, ali je jednostavna stvar. To je jedan šalter, jedno mesto u opštinskoj upravi gde građani dođu i mogu usmeno ili pisano da podnesu zahtev šta je to što je njima potrebno od opštine. Dakle, sve ono što ste obilazili, brojne šaltere, što ste tražili vezu u različitim opštinskim službama, nadležnim organima da završite svoje poslove, bilo od nekih papira, uobičajenih potvrda i ostalih papira koja su nam potrebna za završavanje naših upravnih postupaka, oko legalizacije zemljišta, objekata, sve ono zbog čega svakodnevno odlazite u lokalne samouprave, sada ćete uraditi na jednom mestu. To je jedinstveno upravno mesto. Predate svoj zahtev, a službenik koji primi vaš zahtev ide po službama, po institucijama i pokušava da reši vaš problem i samo vas kontaktira o svemu tome.
Dakle, mi smo opredelili od prilike od pet do osam miliona dinara u zavisnosti od veličine opštine po jednoj lokalnoj samoupravi i treba da se javite. Samo desetak gradova i opština u Srbiji u ovom trenutku ima jedinstveno upravno mesto. To značajno olakšava život građana, postajete bolji servis građana i u ovom trenutku pored 10 gradova u Srbiji, dodali smo dakle još ova tri - Topolu, Kosjerić i Paraćin tokom pre podneva, i u još četiri grada ćemo otvoriti u decembru jedinstveno upravno mesto. To su Stara Pazova, Rača, Kuršumlija i Pirot.
Dakle, vidimo se do kraja decembra u vašim gradovima, ali ono što sam zamolila gradonačelnike i predsednike opština da pričaju sa svojim građanima o tome. Nije dovoljno da mi opredelimo. Ako mislite da je malo pet, šest, osam miliona dinara koje država opredeli da napravite šalter salu, da da softvere, da obuči radnike da mogu da budu na usluzi građanima, ako mislite da je to malo i da smo vam samo to pomogli da napravite u vašim opštinama, a da pri tom ne pričate o građanima šta oni mogu da koriste, onda je tu neko na krivom putu. Dakle, važno je da sve ono što radimo u modernizaciji javne uprave i lokalne samouprave objašnjavate građanima, da pravite promotivni materijal i u svakodnevnom kontaktu sa njima objašnjavate u šta je uložen novac u vašoj opštini.
Imamo još jedan lep program zove se – Partnerstvo za lokalni razvoj. Tu je opredeljeno oko 463 miliona dinara, i to je zaista kapitalni projekat koji treba da popravi pružanje usluga u našim opštinama i gradovima. Tu jačamo lokalne finansije, i to značajno utiče na smanjenje odliva stanovništva, posebno u malim opštinama i vi ste videli ovo što sam ja spomenula, i Kuršumlija i Kosjerić, Topola, pre toga Paraćin, dakle, to su sve manja mesta u kojima je važno da građani budu svesni da mi popravljamo životni standard, da popravljamo uslugu koja se njima pruža.
U ovoj godini, kada rekoh jedinstvena upravna mesta, mi smo opredelili još 40 miliona dinara, što je vrlo značajno. Tu ćemo mi moći desetak sigurno gradova još da ubacimo u one već postojeće gradove koji imaju jedinstvena upravna mesta i ne dobija se jedinstveno upravno mesto u gradu, da kažem uslovno, na lepe oči.
Jedinstveno upravno mesto znači da opština kada se prijavi… Evo, prethodni konkurs kada smo imali prijavilo se 12 lokalnih samouprava, a samo tri su prošle. Neophodno je, dakle, pored onih tehničkih uslova i prostora u vašim opštinama, opštinskim upravama da vi imate i zaposlene koji mogu tu da rade, da imate određene servise koje već pružate u vašoj opštini, što znači da određeni stepen modernizacije kod vas već mora da postoji i otvaranje jedinstvenog upravnog mesta zapravo znači naša podrška vama na vašem putu da modernizujete vašu opštinu.
To bile neke krupne stvari koje se nalaze u našem ministarstvu. Ima još projekata i pričaću, naravno. Mi imamo i kroz reformu javne uprave odličnu saradnju sa IPA i tu su neka značajna sredstva takođe planirana kao sredstva pomoći Evropske unije, ali o svemu tome možemo i kasnije da govorimo. Ja ću sada svakako pažljivo slušati šta je to što su vaše zamerke. Mislim da samo u toj ozbiljnoj interakciji između članova Vlade Srbije i vas poslanika možemo da napravimo dobar rezultat i korekcije na ovom najvažnijem dokumentu, naravno pored Ustava države. Hvala.