Zahvaljujem.
Sledeći na redu je gospodin Branimir Jovanović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, iako su pravila rada, organizacije i funkcionisanja parlamenta propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, smatram da ćemo usvajanjem Kodeksa ponašanja, odnosno pravilnika ponašanja narodnog poslanika dodatno precizirati ovu jednu oblast, definisati standarde koje treba da primenimo i u praksi.

Kodeks ponašanja je usaglašen sa Poslovnikom, što je najvažnije. On će unaprediti rad parlamenta, ali on sadrži i određene novine u odnosu na Poslovnik, pre svega, kada govorimo o sankcionisanju nedoličnog i neprimerenog ponašanja i ovaj put to se izražava u jednoj javnoj opomeni, a ne samo da se svede na novčanu kaznu i mislim da smo na taj način napravili jedan korak napred.

Ovaj kodeks zasniva se na načelima, na standardima, na vrednostima koje su opšte prihvaćene ne samo za naše društvo, već su ti principi na kojima počivaju i organi rada razvijenih zapadnih institucija.

Smatram da je usvajanje jednog ovakvog akta važno ne samo da bismo naše standarde odnosno naš pravni okvir usaglasili sa pravnim okvirom i standardima zemalja Evropske unije, već i da bismo unapredili rad Narodne skupštine i da bismo negovali i sačuvali dostojanstvo ovakve institucije kao centralnog zakonodavnog organa.

Na nama je da i kroz ovaj kodeks, odnosno poštovanje kodeksa, sačuvamo dostojanstvo, da povratimo poverenje građana u ovu instituciju. Jednostavno, poverenje je uvek takvo da ga je teško steći, lako se gubi, a mislim da svi događaji iz prošlosti su doveli do toga da mi moramo da radimo na ovoj oblasti, moramo da radimo na tome da čuvamo dostojanstvo i da negujemo poverenje građana Srbije u instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije.

U nekim evropskim državama kodeks ponašanja je regulisan tako što je sadržan u više različitih dokumenata. Mi smo napravili jedan dobar potez ovim kodeksom jer smo objedinili u jednom dokumentu sva ona pravila koja smatramo da treba da poštuju narodni poslanici da bi Skupština funkcionisala normalno.

Važno je zbog nas samih da rad parlamenta bude dobro organizovan, da imamo kvalitetne rasprave, da govorimo o tačkama koje su na dnevnom redu, da ne pravimo neke bespotrebne digresije i da rezultat takve rasprave budu kvalitetni zakoni, kvalitetan pravni okvir koji će regulisati različite društvene oblasti, a pre svega koji će uticati na podizanje životnog standarda stanovnika Srbije.

To možemo da postignemo jedino tako ako kroz poštovanje Poslovnika i ovakvog kodeksa ponašanja napravimo, odnosno kreiramo jedan ambijent rada gde ćemo imati poštovanje jedni prema drugima, političke stranke da imaju poštovanja i uvažavanja prema svojim političkim neistomišljenicima i zaista razumljivo je da svaka politička partija iznosi svoje programske ciljeve, da iznosi svoju ideologiju, da iznose različite stavove, nemam ništa protiv ni da se sukobimo sa različitim argumentima, ali na kraju plod svega toga treba da bude jedna dobra zakonska norma u interesu svih građana Srbije.

Nažalost, iskustvo iz prošlih godina, ali mogu slobodno reći i iskustva od obnavljanja višestranačkog parlamentarizma u Srbiji, gotovo 30 godina, idu u prilog tome i govore da je ovakav kodeks ponašanja i te kako potreban Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo je mnogo negativnih događaja u prošlom sazivu i sam sam svedok takvih događaja. Poslanici su često iznosili neistine da bi time možda uzdigli sebe ili da bi unizili svog političkog oponenta, bilo je i demonstriranja nasilja u Skupštini, u sali gde se održavaju sednice Skupštine Republike Srbije, u sali gde se održavaju sednice odbora, bilo je nasilja i ispred Skupštine Republike Srbije. Pojedini poslanici su ovde unosili uvredljive transparente, a sve to zarad neke, mogu reći, jeftine promocije, zarad pažnje koju dobijaju u medijima na taj način, da skrenu pažnju na sebe.

Ako odemo još malo više u prošlost, možemo da vidimo da je bilo i drastičnijih primera, da su se nekada poslanici u ovoj sali obračunavali fizički jedini sa drugima, bilo je čupanja mikrofona, polivanja vodom, gađanja cipelom predsedavajućeg i sve to je stvorilo jednu ružnu sliku o Narodnoj skupštini Republike Srbije i zato smatram da je dobro što danas govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i na svima nama je jedna odgovornost da popravimo takvu jednu sliku i mislim da smo na pravom putu.

Činjenica je da ni stroge novčane kazne nisu pomogle da se pojedini poslanici neprikladno ponašaju, da se neprikladno izražavaju. Jednostavno poslanici moraju da budu svesni da su oni ovde predstavnici svih građana Srbije, da predstavljaju pre svega svoje birače, da su oni ogledalo svojih političkih partija, ali sa druge strane i političke stranke moraju da budu svesne da one jednim delom preuzimaju odgovornost kada kandiduju određene ljude za mesto narodnih poslanika i da moraju da vode računa koga će postaviti na tim listama da budu narodni poslanici, odnosno ko će ih zastupati u Skupštini Republike Srbije.

Neće se niko prelaskom Skupštinskog praga odjednom preobraziti, pa neće tako postati ni više obrazovan, ni kulturan, ni vaspitan, niti će imati bogatiji rečnik. Jednostavno mi svoje vaspitanje nosimo iz kuće, nosimo ga iz porodice, obrazovanje stičemo u školi, na fakultetu i neće Kodeks ponašanja sigurno nikoga ni prevaspitati, niti će nekoga edukovati, ali moramo da budemo svesni da mi svojim nastupima, da svojim govorima pre svega promovišemo sami sebe, da na taj način govorimo i o svojim nekim kvalitetima, ali često znaju da dođu do izražaja i naše mane.

Ne očekujem da ćemo usvajanjem ovog Kodeksa preko noći rešiti sve probleme. Sigurno će i dalje biti nekog neprikladnog rečnika, da će biti neprimerenog ponašanja, ali ovaj Kodeks ponašanja mora da bude jedna smernica, jedna opomena svima nama i narodnim poslanicima koji budu u ovom parlamentu, da vodimo računa kako govorimo, kako se odnosimo prema našim političim protivnicima.

Francuski političar i premijer Francuske s početka 20. veka, Žorž Klemanso, je na jednom govoru na otvorenom imao takvu jednu neprijatnost da je doživeo da su mu njegovi politički protivnici zviždali, uzvikivali, ometali ga i čak oponašali glasove životinja ne bi li ga uvredili na taj način. Njegovi saradnici su želeli u tom trenutku da se obračunaju sa političkim protivnicima, ali on im je tada poručio u toku govora da to ne čine.

Rekao je tada da svako ima pravo da izrazi svoje stavove, da iskaže svoje misli, a da očigledno njegovi politički protivnici iskazuju svoje misli na jeziku koji im je najpribližniji.

On je na taj način ne samo unizio svoje političke protivnike, nego je pokazao njima da su oni svojim uvredljivim gestikulacijama pokazali više o sebi, nego od drugima.

Upravo sam želeo na ovom primeru da pokažem kako se neprikladan rečnik i neprikladno ponašanje nekada mogu vratiti kao bumerang onome ko koristi takav rečnik.

Parlament je mesto gde treba da iznosimo činjenice, gde treba da sučeljavamo stavove i gde treba na kraju da pobeđuju argumenti. Za nas iz SDPS je važno i zato insistiramo na jednoj pristojnoj komunikaciji i na međusobnom uvažavanju.

Očekujem da ćemo svi mi u ovom sastavu na kraju mandata moći da kažemo da smo dostojanstveno predstavljali građane Srbije, da smo pozitivno uticali na ugled Narodne skupštine Republike Srbije i za početak dobro je i to što su se svi predstavnici poslaničkih grupa kao članovi Radne grupe koja je bila zadužena za izradu Kodeksa složili da je kodeks neophodan i uglavnom smo jedinstveni bili kada je bila reč o ovom Predlogu Kodeksa ponašanja.

I uvek kada govorimo o ponašanju i obraćanju poslanika, moramo da obratimo pažnju i na jedan drugi smer tog toka komunikacija. Ne mislim samo na poslanike, već na sve državne funkcionere.

Ovih dana, odnosno prethodnih meseci, svedoci smo da se na račun najviših državnih funkcionera iznose brojne uvrede, da se vređaju članovi njihove porodice i oni sami, počevši od predsednika države, premijera. Stav nas iz SDPS i na tom ćemo uvek insistirati je da ne sme niko da bude žrtva vređanja, da ne sme niko da bude žrtva pretnji, niti najviši državni funkcioneri i članovi njihove porodice, kao ni građani Srbije.

I zato svi zajedno moramo da budemo jedinstveni u tome kako da podignemo i ugled Narodne skupštine, ali i kako da zaštitimo svakog funkcionera, kako da zaštitimo svakog građanina Srbije, jer često postavimo pitanje – ako je neko danas u stanju da vređa svakog dana ili predsednika Republike ili premijera ili ministra ili narodnog poslanika, kako se tek onda osećaju drugi građani Srbije koji nemaju realno tu zaštitu kao što imaju pojedini državni funkcioneri.

Jednostavno, moramo svi zajedno da radimo i da budemo jedinstveni u tome da svako takvo vređanje naiđe na jednu široku osudu javnosti i tek onda ćemo znati da smo uspeli u tom procesu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Pre sledećeg govornika, samo kratko obaveštenje da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova saglasno članu 27. i članu 87, a zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sledeći govornik je gospodin Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, predložili ste jedan izuzetno važan i značajan dokument koji će doprineti radu parlamenta i period koji je pred nama i sama primena ovog dokumenta će najbolje potvrditi ovakvu konstataciju.

Naravno da će poslanički klub SPS podržati svaki predlog koji će ojačati ugled Narodne skupštine Republike Srbije, koji će sačuvati dostojanstvo parlamenta i koji će osnažiti poverenje građana u najviše zakonodavno telo.

Naravno da imamo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, imamo i pravilnike kojima je definisan, jasno su definisane procedure, pravila ponašanja unutar parlamenta u plenumu.

Poslovnik o radu koji je usvojen 2011. godine i kojeg je, mogu slobodno reći, i pregazilo vreme, jer i taj Poslovnik o radu smo usvojili kao jedno prelazno rešenje te 2011. godine poštujući i stav i Ustavnog suda i stručne javnosti i Evropske komisije, ali evo to prelazno rešenje je ostalo aktuelno i do 2020. godine, i ja verujem da ovaj Saziv ima spremnosti, volje i snage da se bavi i ovim važnim aktom i da ćemo u periodu koji je pred nama raditi na izradi novog Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik, njima jesu uređena pravila ponašanja i jasne procedure unutar plenuma, ali etički kodeks ima jedan, rekao bih, širi kontekst. Osim toga što ovo jeste kvalitativan iskorak u smislu poboljšanja i jasnijeg preciziranja pravila ponašanja unutar parlamenta, on se bavi i pitanjem i ponašanjem narodnih poslanika van ove zgrade.

Dozvolite, mi nismo narodni poslanici samo u ovom plenumu, mi nismo narodni poslanici samo u ovoj zgradi, mi smo narodni poslanici i legitimno izabrani predstavnici građana i van ove zgrade i van ovog parlamenta i građani od nas očekuju i odgovoran i ozbiljan odnos.

Ovo je, rekao bih, potvrda da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Oni koji ne žele da se pokaju za ono što su uradili i koji pokazuju da im nije žao, oni uvek ostaju na dnu. Oni uvek ostaju u mulju, mogu sa sigurnošću reći. Mislim da je ovo naša obaveza ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već i u zemlji u kojoj će drugi poštovati i nas.

Pred Srbijom su velika iskušenja i ovo nije šansa i nije prilika za političku demagogiju, nije prilika za politikanstvo, već prilika da damo jedan zajednički doprinos, kao legitimno izabrani predstavnici građana.

Ovo je novo vreme, nije referendumsko pitanje, ne izjašnjavamo se za i protiv, već je potreba da se promeni kultura rada, potreba da se promeni kultura življenja.

Licemerno je reći ono što se moglo čuti tokom proteklih dana na račun etičkog kodeksa, važnog dokumenta, da je ovo pokušaj ograničavanja slobode i izražavanja i da je ovo nekakav politički sud da zapreti poslanicima da misle drugačije. Naprotiv, dame i gospodo narodni poslanici, pa mi želimo demokratsku raspravu, mi želimo demokratsku sučeljavanje mišljenja, argumentovanu demokratsku raspravu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata.

Poslanik, to smo mnogo puta do sada rekli, nije snažan onoliko koliko je fizički jak, pa može da unese pištaljku ovde u parlament ili da lupa u poslaničke klupe, poslanik je jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa.

Etički kodeks, ono što je rekao kolega iz JS, baštini istinu, kao temeljnu vrednost, pa valjda je istina i interes svih nas. Ovakva konstatacija izrečena na račun etičkog kodeksa je istinita taman onoliko koliko je istinito i to da je razlog za bojkot parlamenta u prethodnom sazivu bio taj što je neko želeo da onemogući demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.

Zar neko veruje u to? Ne, razlog bojkota parlamenta u prethodnom sazivu je upravo bio suprotan. Mi smo sve vreme čekali da čujemo šta je to alternativa. Nismo je čuli. Razlog za bojkot parlamenta je bio nespremnost za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, jer jedan deo opozicije nije bio spreman da kroz tako argumentovanu raspravu pokaže svoju snagu, već je pokazivao nešto drugo. Jednu vrstu političke anemičnosti i jednu vrstu političke impotentnosti.

Za nas je ključno pitanje danas, kada govorimo o etičkom kodeksu, zašto etički kodeks nije usvojen u prethodnom vremenskom periodu? Mi smo na ovome radili skoro dva saziva i imali smo gotovo finalno izrađen dokument. Nije usvojen.

Naš stav, stav vladajuće koalicije je bio jasan, dakle, mi želimo etički kodeks, ali smo želeli da napravimo što širi konsenzus, jer kada govorimo o etičkom kodeksu, kada govorimo o Poslovniku o radu Narodne skupštine, o usvajanju novog Poslovnika o radu Narodne skupštine, to nikako ne sme i ne treba da bude odraz aktuelnog političkog trenutka, već treba postići što širi konsenzus. Treba napraviti jedan univerzalan model, univerzalan pristup koji će biti prihvatljiv i za neke naredne parlamentarne većine, a ne svaka parlamentarna većina da donosi novi etički kodeks i da donosi novi Poslovnik o radu.

Setite se 2000. godine, gospodin Atlagić se seća 2000. godine. Ništa tada nije valjalo zato što je crveno, nije valjao ni Poslovnik o radu, a bilo bi im bolje da su ostavili taj Poslovnik o radu od 2000. godine, jer taj Poslovnik je unosio i odgovornost i ozbiljnost u radu. On je insistirao na tome da u svakom trenutku u sali bude 126 poslanika, a o svakoj povredi Poslovnika su se poslanici istog trenutka izjašnjavali.

Dakle, potpuno je jasno, ako napravimo jednu retrospektivu i vratimo se unazad, događaja iz prošlosti zašto nekome nije bio interes da se usvoji etički kodeks, pa onda ne bi mogli da unose kamen u Skupštinu, pa ne bi mogli fizički da upadnu u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne bi mogli fizički da nasrnu na predsednika Administrativnog odbora ili fizički da nasrnu na poslanike koji žele samo odgovorno, ozbiljno da rade svoj posao ili da pokušaju nasilno da uđu u Narodnu skupštinu, pa ko je još bilo kada u bilo kojem trenutku zabranio bilo kojem poslaniku da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije?

Dakle, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nedostatak ideja, nedostatak programa dovodi do onog najprimitivnijeg ponašanja koje se može okarakterisati kao nasilničko i kao siledžijsko ponašanje, dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice političkih okvira. Niti je to politika, niti je ovo suština postojanja politike i to ne sme nikako da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Evo prilike da se svi zajedno odupremo tome i nisu ovo samo politički problemi, već moralni imperativi. Oni koji su se opredelili za ovakav put, za drugačiji put, nisu oni uživali u plodovima, već u trnu. Mi smo želeli da im pomognemo, oni nas nisu razumeli, želeli smo da im pomognemo tako što smo kroz izmene izbornih zakona spustili cenzus na 3%, želeli da napravimo reprezentativan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, da politiku vratimo u parlament, da oživimo parlament i vrlo jasno rekli – politika treba da se vodi u parlamentu, a ne na ulici. Nisu mogli da dostignu ni tih 3%, nisu imali ni hrabrosti, ni snage da učestvuju na tim parlamentarnim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ključna reč kada govorimo o radu parlamenta, ključna reč …

Gospodine Milićeviću, pošto ste obećali da ćete govoriti 10 minuta…
(Đorđe Milićević: Ali imam 20.)
Imate 20, ali potpredsednik Orlić rekao kada je dan za glasanje i u koliko, ja bih vas zamolio da to ostavite posle glasanja, da bi sada izvršili glasanje o prethodnim tačkama.
(Đorđe Milićević: Ako mi dozvolite pet minuta, ja bih završio.)
U redu, bojim se da neće biti pet minuta.

Završiću.
Čini mi se da je ključna reč kada govorimo o radu parlamenta – pristojnost. Pristojnost je nešto što moramo da pružimo državi i njenim građanima. Ruzvelt je rekao da je pristojnost najpraktičniji način vođenja politike, a istovremeno da je to i okvir čitavom društvu. Definitivno na različite načine sagledavamo reč i značenje reči pristojnost.
Govorimo o potrebi da se iz javnog diskursa izbaci sve ono negativno, sve ono što bi moglo okarakterisati kao nasilje, kako bi imali normalnu i pristojnu komunikaciju, kako bi imali normalan i pristojan parlament. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali ujedno uvažavajući i princip odgovornosti. Nije se bežalo od odgovornosti, nisu se skrivale greške, nisu se plasirale laži da bi se prikrile bilo čije brljotine.
Dakle, to i jeste suština pristojnosti. Pošteno raditi, biti odgovoran za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno. Važno je imati snage i hrabrosti, priznati grešku i prihvatiti konsekvence za te greške.
Srbiji vrsta nepristojnih podela u ovom trenutku nije potrebna i sve ovo je bio ozbiljan napredak na političkoj sceni Srbiji, gde godinama unazad apsolutno niko nizašta nije bio odgovoran i apsolutno niko nizašta nije kriv.
Ne treba da budemo samo predstavnici političkih stranaka i ne treba da budemo predstavnici samo građana, već treba da budemo primer za čitavo društvo. Cilj da se bez izbora dođe na vlast u Srbiji definitivno neće proći.
Građani su na izborima jasno rekli šta misle o političkim partijama, šta misle o izbornim listama. Ovaj parlament je glas naroda i na samom kraju, predsedniče, reći ću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i mi ne želimo da diskriminišemo bilo koga. Poštujemo prava nacionalnih manjina.
U ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, mislim da to ranije nije bila praksa, ali imate dva potpredsednika iz redova nacionalnih manjina, imamo poslaničke grupe koje predsedavaju Narodnom skupštinom, imamo poslaničke grupe nacionalnih manjina, imaju prirodan prag, a ne neophodan cenzus od 3%, ali isto tako nacionalne manjine moraju da znaju jedno, da moraju poštovati Ustav i zakon države u kojoj živimo.
Kako odgovoriti na samom kraju na sve one negativne tendencije i pojave, dakle na pokušaj da se minimizira i u najnegativnijem kontekstu predstavi rad parlamenta u narednom vremenskom periodu. Svaki komentar treba shvatiti kao kompliment i treba da nastavimo da radimo onako kako smo radili od trenutka konstituisanja do danas. Dakle, odgovorno, ozbiljno, posvećeno, u najboljem interesu građana, da parlament i u narednom periodu bude ono što je danas, a to je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu. Zahvaljujem predsedniče.

Hvala.
Ja se izvinjavam što sam prekinuo da ne koristite 20 minuta, ali zbog glasanja.
Potpredsednik Orlić je najavio da će dan za glasanje biti u ovo vreme.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum postoji ako je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, te vas molim da ubacite svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Primenom elektronskog sistema utvrđeno je da je u sali prisutno u ovom trenutku 182 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pošto sada prelazimo na odlučivanje o predlozima odluka o izboru, odnosno prestanku funkcija, to su tačke od 10. do 18. dnevnog reda, podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 2. tačka 12) i 15) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština svoje izborne nadležnosti vrši većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu prelazimo na odlučivanje.
Deseta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 183, za – 183.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke. Jedanaesta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke. Dvanaest tačka.
Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u celini.
Stavljam na glasanje.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 183, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke.
Trinaesta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i iz reda profesora pravnog fakulteta, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Četrnaesta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 183, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke.
Petnaesta tačka.
Pre nego što pređemo na glasanje o ovoj tački dnevnog reda, podsećam vas na odredbe člana 201. st. 3. i 4. Poslovnika koje glase:
„U toku pretresa na sednici nadležnog Odbora i na sednici Narodne skupštine, narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih funkcionera iz stava 1. ovog člana, pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito i obrazloženo.
O Predlogu za izbor svakog od osporenih kandidata, Narodna skupština odlučuje pojedinačno, a o predlogu za izbor kandidata koji nisu osporeni, odlučuje u celini, javnim glasanjem.“
U sladu sa tim odredbama, stavljam na glasanje predlog da se za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici izabere Snežana Bjelogrlić, sudija Osnovnog suda u Ivanjici, čiji je predlog osporio narodni poslanik Miloš Terzić.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – pet, nije glasalo 179.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila Snežanu Bjelogrlić za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru predsednika sudova bez osporenog kandidata, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke, u celini.
Inače, kada je reč o ovom predlogu koji je osporen, nije reč ni o kakvom osporavanju koliko sam ja razumeo, reč je o proceduralnim pitanjima, da ne bi u javnosti ispalo da je reč o nekom problemu, već jednostavno, pošto je nespojivost funkcija na koje je u međuvremenu izabrana sa ovim mestom predsednika suda na koji je ona konkurisala pre nego što je došla do tog izbora. To je bio osnovni problem.
Šesnaesta tačka.
Pre nego što pređemo na glasanje o ovoj tački dnevnog reda, podsećam vas na odredbe koje sam malopre pročitao, reč je o osporavanju nekog kandidata sa liste.
U skladu sa tim, stavljam na glasanje predlog da se za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu izabere Zlatoje Ankić, sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu, čiji je predlog osporio narodni poslanik Miloš Terzić.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, nije glasalo 184.
Konstatujem da Narodna skupština jednoglasno nije izabrala Zlatoja Ankića za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru predsednika sudova bez osporenog kandidata, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Sedamnaesta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu i predsednika Privrednog suda u Beogradu, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Osamnaesta tačka.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno 184, za – 184.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Dame i gospodo narodni poslanici, završili smo glasanje o tačkama dnevnog reda od 10. do 18.
Pre nego što dam pauzu samo želim da vas podsetim da ćemo…
Molim?
(Đorđe Milićević: Da nastavim?)
Ne, ne možeš sada da nastaviš, zato što imaju poslanici pauzu.
Vidite kako izgleda kad neko zloupotrebljava to što sam ja predsednik Skupštine, ali ne ide mu to od ruke.
Samo želim da vas podsetim još jednom, pošto smo se tako dogovorili na Kolegijumu, a dobro je da to znate, zbog svog vremena i uopšte aktivnosti koje imate, mi ćemo danas popodne, sada ćemo imati pauzu od 14 do 15 sati kao i svakoga dana, popodne ćemo nastaviti raspravu o kodeksu ponašanja narodnih poslanika.
Tu raspravu ćemo nastaviti i sutra ujutru, prvo će biti, kao što znate, objašnjenja, odnosno postavljanje pitanja, a nakon toga koliko još ostane poslanika da učestvuje i u raspravi i biće glasanje o svim ostalim tačkama dnevnog reda o kojima nismo glasali.
Time ćemo sutra završiti praktično rad, čak verovatno možda i do 14 sati, a to smo obećali da to uradimo zbog toga što, kao što znate, jedan deo naših građana katoličke vere slavi Božić. U tom smislu je nešto što… nećemo raditi sutra popodne i u petak. U subotu nastavljamo sa radom, a gotovo sigurno, još nismo zakazali, ali imaćemo sednice i u nedelju i u ponedeljak i u utorak, zato što u utorak u ponoć zatvaramo i završavamo redovno zasedanje u 24.00 časova.
Sada dajem pauzu od sat vremena.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo raspravu.
Sledeći se prijavio Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o važnoj temi etičkog kodeksa u Skupštini Republike Srbije.

Pre nego što pređem na temu, želim da se osvrnem na izlaganje gospodina Đorđa Milićevića, koji je rekao manjinske zajednice moraju da poštuju Ustav. Svi građani, građanke i građani u Republici Srbiji moraju da poštuju Ustav. Ne mislim da je rečeno ništa zlonamerno, ali zbog diskursa i zbog definicija to želim da kažem iz dva razloga. Prvo, zato što to implicira da manjinske zajednice ne poštuju Ustav, što nije tačno. Druga stvar jeste da Ustav moraju da poštuju sve građanke i građani u Republici Srbiji, a da li se on nekom sviđa ili ne sviđa, to apsolutno nije važno.

Naravno da ni Ustav nije savršen akt i da je podložan izmenama, to je, između ostalog, i moj stav, ali dok je na snazi svi građanke i građani koji u Republici Srbiji žive moraju da poštuju taj akt.

Kada govorimo o kodeksu, tu su ključne reči, po meni, pristojnost, ali, između ostalog, i politička korektnost. To je nešto što ne možete da naučite onog dana kada vam građani daju podršku na izborima. To je nešto prvenstveno što donosite iz svoje kuće, iz svoje porodice. Da ono što ne želite da se vama radi vi ne radite ni drugim ljudima.

Znači, svako od nas sada kada bi hteo mogao bi da gurne prst u oko nekom drugom i kada govorimo o kolektivitetima kao narodima da pokrećemo raznorazne povjesne teme, da se bavimo historijom ili revizijom historije ili interpretacijom historije na svoj način. Takođe, u odnosu između političkih subjekata, između stranaka možemo da gurnemo prst u oko jedni drugima i da se bavimo, takođe, vraćanjem u prošlost, analizom šta je ko kada i kako radio itd. To pristojni, kulturni ljudi svakako ne rade. Takođe, i u međuljudskim odnosima možemo tim da se bavimo.

Znači, kada govorimo o kodeksu ponašanja, prvenstveno ključna stvar jeste, mi ćemo to usvojiti, glasaćemo za to. Jako mi je žao što to moramo da usvajamo zato što to neko traži od nas, jer se podrazumeva da čovek kada dobije mandat, kada uđe u parlament da mu je potpuno jasno kako on treba da se ponaša i da sve norme ponašanja koje je do tada imao da ih diže na veći nivo, jer ima odgovornost za datu reč, pogotovo u ovom časnom Domu, najvećem predstavničkom telu.

Što se tiče toga šta se sve radilo u ovom parlamentu, ne želim da se vraćam mnogo u prošlost, ali smo svedoci da su se ovde razne stvari dešavale, da je obezbeđenje reagovalo, da su ljudi donosili kamenje ili kamenice, da su se gađali cipelama. To je nešto što svakako nama u tom trenutku i u tom sazivu parlamenta nije služilo na čast.

Ono sa čim se ne slažem, a što se želi steći slika u javnosti, jeste da iz nekog razloga ovaj saziv parlamenta ima problem sa legitimitetom, što apsolutno nije tačno. Građani su na slobodnim izborima izašli i glasali za stranke, za narodne poslanike za koje su smatrali da oni treba da ih predstavljaju i danas smo mi tu. Drago mi je što ovaj saziv parlamenta nema problem kada je u pitanju disciplina i određena politička korektnost.

Takođe, ne slažem se sa ponašanjem pojedinih narodnih poslanika koji su ističući pojedine zastave želeli da privuku pažnju. Tu govorim o toj političkoj korektnosti. Svako od nas ima svoju političku opciju, ima konferencije za štampu, ima prostorije stranke, ima dovoljno prostora da iskaže svoj politički stav. Ovaj Dom u kom se nalazimo, kroz obraćanje, kroz diskusije, kroz argumentaciju, sasvim dovoljno ima prostora da svako iznese svoj stav i da kaže ono što on zastupa, potpuno uvažavajući mišljenje drugog i drugačijeg, i kada je u pitanju drugačiji politički pristup i kada je u pitanju drugačije nacionalno opredeljenje.

Koliko Stranka pravde i pomirenja posvećuje pažnju vraćanju morala u politiku govori i to što je ime naše stranke Stranka pravde i pomirenja. Lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić više je puta ovde u Skupštini i u drugim javnim obraćanjima isticao da je svrha, između ostalog, našeg bavljenja politikom vraćanje etike u politiku.

Kada ćemo imati potpuno odgovornu i poštenu upravu, državnu upravu i lokalnu samoupravu? Kada proizvedemo takav ljudski resurs, kada imamo takve ljude. Kada ćemo imati bržu upravu? Kada budemo imali sposobnije ljude na tim pozicijama. I ono kada razgovaramo sa direktorima velikih domaćih i stranih kompanija, kada razgovaramo mi unutar naših političkih opcija, shvatićemo da je najveća vrednost koju ima naše društvo i naša zajednica, svako društvo i svaka zajednica, u stvari ljudski resurs i da tome treba da se posvetimo.

Ovaj kodeks o kome danas govorimo i koji ćemo sutra usvojiti svakako je važan, ali je važnije od toga da vidimo šta naša deca uče u školama, šta naša deca uče u našim kućama, kako mi vaspitavamo našu decu i generacije koje dolaze. Kada od toga krenemo neće više biti važno da li imamo Poslovnik u parlamentu ili da li imamo kodeks koji definiše način ponašanja i što je još poražavajući način sankcionisanja.

Ono što je takođe važno u ime naše stranke jeste Stranka pravde i pomirenja. Znači, važno je pomirenje, ne samo među nama ovde ljudima, već prevashodno prema narodima, pogotovo ovde gde mi živimo na zapadnom Balkanu među političkim opcijama. Važno je da ne unosimo ostrašćenost u politički diskurs jer bliža prošlost nas jako dobro uči da su teške reči teške izrečene optužbe na odgovornim mestima bile čak uvod i u ratove. Podržaćemo svakako usvajanje ovog kodeksa.

Ono što hoću da kažem jeste da sada živimo u jednom trenutku gde imamo jednu opštu vulgarizaciju društva. Ona se ne dešava samo ovde u parlamentu i u lokalnim parlamentima, ona je naprosto produkt trenutka u kom mi živimo. Kada otvorimo dnevne novine, pogledamo televiziju, vi naprosto imate jednu inflaciju te vulgarizacije i onda nemoguće je ni parlament kao jedno najviše predstavničko telo građana poštedeti svega toga. Zato je jako važno da imamo jednu dominaciju pozitivnih vesti nad negativni.

Mi znamo da vest, čitanost najbolje prodaje negativna vest. Međutim mi na taj način pospešujemo jednu negativnu energiju, jedno negativno razmišljanje u društvu. Iz tog razloga vrlo retko ćemo danas čuti pozitivne vesti, vesti kao što je primer da je policajac Ivan Milojević u Novom Pazaru hitrom i odgovornom akcijom spasao jedno ljudsko biće. Svi smo čuli šta se tamo desilo, da smo imali jedan mafijaški, revolveraški obračun, ali malo nas je zapamtilo ime ovog čoveka. To je ta vulgarizacija društva o kojoj ja govorim i gde mi između ostalog sa ovog mesta trebamo poslati poruku da to tako ne treba.

Takođe, imali smo akcije, humane akcije u trenutku i sada kada se naše društvo i naša država i svi građani i medicinski sektor bore sa kovidom 19, sa pandemijom tog virusa, da je dijaspora iz naše zemlje, a posebno moram da kažem iz oblasti iz koje ja dolazim iz Sandžaka, za svaki dom zdravlja i bolnicu dobili su donaciju u vidu medicinske opreme, rendgen aparata, automobila za prevoz hitne pomoći. To su pozitivne vesti koje mi ne možemo na žalost da nađemo u medijima.

Ovaj kodeks nam je jako važan, ali hoću da istaknem da ni ova ni prethodne skupštine nisu ništa ni bolje ni gore od skupština koje imamo i u EU i u zapadnom svetu. I tamo se dešava da ljudi u nekom trenutku rasprave pređu neku granicu koja se zove politička korektnost. Možemo i da analiziramo predsednike i najmoćnijih država i da pogledamo kako se oni obraćaju medijima ili kako se obraćaju ženama u politici.

Ponosan sam na ponašanje ogromnog broja kolega u ovoj Skupštini ali i na ponašanje najvećih državnih funkcionera i mislim da u odnosu neke prethodne godine imamo u javnom diskursu i u parlamentu i u Vladi mnogo više tolerancije i mnogo jedan bolji odnos.

U danu za glasanje glasaćemo za usvajanje ovog kodeksa. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Đorđe Milićević, po kom osnovu ste se javili? Replika.
Izvolite.