Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.0

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, vama sam već jednom prilikom na Odboru za ustavna pitanja i pravosuđe naglasila koliko su teme kojima se bavite, važne SPS. Zbog toga ću danas upravo pričati o vašem izveštaju, odnosno o nekim njegovim aspektima koji su meni najbliži i koje možda smatram najaktuelnijim, budući da želim da budem što konciznija, ali neću propustiti priliku da kažem da je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS ove godine i formalno proglašen za džentlmena 2020. godine.

Mislim da je to informacija koja je u kontekstu borbe za rodnu ravnopravnost izuzetno važna. Važno je da sve narodne poslanice znaju da će uvek imati snažnu podršku predsednika Skupštine Ivice Dačića.

U vašem izveštaju ste naveli da je potrebno promovisati participaciju mladih i zbog toga želim da vam ukažem, a verovatno ste i primetili, odnosno demonstrirali smo da su mladi narodni poslanici i te kako sposobni da artikulišu mišljenje i interese građana Srbije. Ja sam danas četvrti mladi poslanike sa liste SPS koji govori, a treća narodna poslanica koja komentariše izveštaje koji su na dnevnom redu.

U tom kontekstu kao mlada žena moram da istaknem pitanje koje se pred većinom mladih žena kad tada pojavi, a to je da li napredovati u poslu, da li se dalje usavršavati, da li kako se to moderno kaže juriti karijeru ili je možda važnije požuriti sa brakom i porodicom. I da često je to ili ili, upravo zbog diskriminacije koju ste izveštaju detektovali, a koja se vrši na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

U strahu od sprečavanja, odnosno smanjenih mogućnosti za napredovanje na poslu, u strahu od otkaza i uopšte pogoršanja položaja na radnom mestu žene često odlažu odluku o stupanju u brak i odluku o potomstvu. Zato smatram da je borba upravo protiv ovog vida diskriminacije izuzetno, izuzetno važna. Smatram da će u godinama koje dolaze sve manje biti važna diskriminacija po osnovu pola, a sve važnija diskriminacija upravo po ovom osnovu jer će žene koje imaju porodične obaveze biti u nešto lošijem položaju u odnosu na one koje su od te odluke o potomstvu i braku odustale. Zbog toga su vaše preporuke u pogledu načina za usklađivanje rada i roditeljstva izuzetno značajne. Mi moramo podsticati poslodavce da ih što šire primenjuju.

Evo, recimo rad od kuće se do sada retko primenjivao, a u vreme pandemije se pokazao kao jedan potpuno primenljiv radno-pravni mehanizam. Postoje i drugi radno-pravni mehanizmi koje ste naveli i mi moramo da ih stavimo u širu primenu. Naše društvo ne sme da osuđuje žene koje su se odlučile da prioritet stave na svoj poslovni uspeh. Isto tako ne smemo da osuđujemo žene koje su se odlučile da se u potpunosti posvete porodici i brizi o deci, koje su se odlučile da budu domaćice jer smatram da je to jedna titula. Isto tako moramo omogućiti ženama da spoje te dve uloge. U tome veliki doprinos mogu da daju i muškarci ukoliko bi bili spremniji da preuzmu deo poslova oko dece.

Evo, smeška mi se narodna poslanica Sneža Paunović, koja me je jutros kada smo diskutovale rekla da ako budem apelovala na muškarce da preuzmu brigu o deci da se nikada neću udati. Žena je zadržala svoju tradicionalnu ulogu. Žena je i dalje majka, žena je i dalje supruga, ali je sada i zaposlena, sada snosi i deo tereta izdržavanja cele porodice. Vidite, moderan muškarac, on želi ženu koja je uspešna, ali da nije uspešnija od njega. On želi ženu koju ne mora da izdržava, ženu koja zarađuje, ali da ipak ne zarađuje više od njega. Želi ženu koja je lepa, ali da ipak nije prelepa. Mislim da ti zahteva muškaraca i žena međusobno moraju da se usklade.

Eto, vi ste i naveli da muškarci retko koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, a zapravo to možda i ne bi bilo loše. Treba priznati da su žene neretko i uspešnije. Žene su danas uspešne, doktorke, profesorke, advokatice ali su isto tako i uspešna vojna lica, vozači kamiona. Mislim da će ta podela na muške i ženske poslove u nekom narednom periodu biti u potpunosti izgubljena.

U svakom slučaju, poruka je da treba jasno da osudimo svaki vid diskriminacije žena i naročito one poslodavce koji na razgovorima za posao postavljaju pitanje o bračnim i porodičnim prilikama i planovima. Moramo ne samo da sankcionišemo nego da učinimo da se takvih pitanja stide.

Ovim bih završila temu o rodnoj ravnopravnosti i kao socijalistkinja moram da se osvrnem na naše stare, na naše bake i dece koji su izgradili ovu zemlju i kojima dugujemo zahvalnost i moramo da se borimo da oni svoje zrele godine provedu u najmanju ruku dostojanstveno. Verujem da ćemo svi mi jednog dana biti bake i deke i to takve da ćemo biti dostojni poštovanja naših unuka.

Za kraj iskoristila bih priliku, pošto je ovo moje poslednje izlaganje u ovoj godini da građanima Republike Srbije čestitam novu 2021. godinu sa osnovnom željom da korona virus što pre postane jedna ružna uspomena i da u novoj godini stvaraju prelepe, prelepe uspomene i mnogo zdravlja i veselja. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću isključivo pričati o izveštaju o DRI, zato što sam imao i prilike da budem učesnik toga sa druge strane i želim da podelim određena iskustva koja imam i imam određene predloge.

Prva funkcija DRI je kontrola. Kontrola koja treba da u javnom sektoru, ko koristi javne finansije, jednostavno da kaže da li se to radi dobro, da li ne i prvenstveno da usmeri da to se radi onako kako treba.

Mislim da su srećnici, ima veliki broj subjekata koji su u sistemu javnih finansija i da su oni srećnici tamo gde dođe DRI iz razloga što svaka kontrola, svaka inspekcija, svaka dobronamerna stvar, a mislim da je to DRI, je ta koja jednostavno, prvenstveno upućuje kako treba raditi pravilno koristiti sredstva. Ona jeste mlada, možda je među najmlađim, ali njeni efekti se vide jako dobro.

Ono drugo što se postiže radom DRI, to je ujednačavanje kriterijuma u radu sa finansijama. Znate, dok nije bilo ove institucije jednostavno svi smo mi čitali zakone, svi smo mi mislili da radimo najbolje, međutim kada kontrola prođe i svakom od korisnika javnih finansija usmeri ga kako treba da radim, mislim da se onda na nivou cele države ujednačuje ili ujednači sistem rada sa finansijama.

Mislim da je to jako dobra stvar. Ti korisnici javnih finansija mogu međusobno da komuniciraju naravno u jednom pozitivnom smislu, u smislu da to najbolje rade.

Treća stvar koja je po meni jako bitna, a to je da na osnovu iskustva koje DRI stiče svojim pregledima u raznim institucijama države jednostavno predlaže nadležnima promenu zakonske regulative i podzakonske regulative. To je jako dobra stvar i mislim da je to jedna od najbitnijih stvari koje oni mogu da doprinesu jednom dobrom radu u buduće.

Vidim da je ovde u izveštaju rečeno šta je prihvaćeno, šta se predlaže, a nije prihvaćeno itd. Mislim da je to jako dobra stvar i da na tome treba istrajavati i nadležnima koji donose, odnosno predlažu zakone, naravno da deo tih propisa se donosi u ovoj Skupštini, deo verovatno na nivou Vlade, deo na nivou ministarstava i drugih subjekata, jednostavno iskustvo koje vi nosite mislim da daje dobre predloge i dobra rešenja. To treba da nastavite, da budete uporni u svojim predlozima.

U okviru toga, ja hoću da kažem nešto i stalno istrajavam na tome da jednostavno objasnim da nešto što treba uraditi treba uraditi i mislim da imamo slično mišljenje sa DRI, a to je u lokalnom budžetu predviđeni deficit od 10% ili minus 10%.

Šta to znači? Znači da ukoliko imate mogućnosti kada donosite budžet za sledeću godinu vi predvidite da ako vam je budžet 500 miliona da možete još 50 miliona da potrošite preko tih 500 miliona, naravno ako imate sredstava.

Šta biva ako imate i više sredstava, kvalitetnih? Zašto da ne potrošite i više? To dosad nije bila praksa.

Znate, pogotovo je to, budžet se donosi na nivou godine, ali kod malih opština koje imaju male budžete, recimo zna se da će kroz naredne dve, tri, četiri godine da se radi neka veća investicija gde treba da učestvujete vi kao mala opština sa više sredstava.

Naravno, ako ste dobri domaćini vi ćete u dve, tri, četiri godine da ostavljate deo sredstava da bi u trećoj, četvrtoj godini koristili za jednu veću investiciju na vašoj teritoriji. Vas posle ograniči to, tih 10% da ne možete da prekoračite taj budžetski deficit, što je apsurdno.

Zato, ako neki opštinski budžet ili gradski budžet, prvenstveno mislim na male opštine, rekao sam iz kojih razloga, ako redovno servisira budžetske korisnike, znači plaća sve račune, odnosno potrebe koje budžet inače plaća, ako sve obaveze ili račune plati, na nuli je, što se tiče računa i plaćanja. Ako nemate ni jednog kredita, zaduženja, a imate sredstva na računu zašto takvom budžetu ne bi dozvolili deficit da bude više od 10% u tim posebnim slučajevima?

Zato predlažem da i dalje istrajavamo na jednoj dobroj, pozitivnoj stvari, jer samim tim mi dižemo tu opštinu. Ako dižemo pojedine opštine i gradove, dižemo i celu Srbiju. Zašto bi ta sredstva stajala zarobljena? Ona su zarobljena, njih ne možemo da koristimo. Možemo samo da ih ostavimo u banci gde će se naplaćivati neka kamata, itd. Mislim da to ne treba da bude krajnji cilj korišćenja sredstava.

Sredstva treba da se, budžetska sredstva, koriste na pravi način, ne da stoje stalno u banci, nego da se ona okreću kroz dobre investicije u ovoj Srbiji.

Zato mislim da, i predlažem, da i dalje istrajavamo, odnosno prvenstveno vi, a mi kao poslanici da podržimo takvo rešenje.

Evo, s tim ću završiti, mislim da ste vi kao institucija, dobrodošli svuda gde se koriste sredstva javnih finansija. Dobro došli i hvala vam.

Hvala vama.
Sada reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Samo da podsetim kolege da možemo da nastavimo malo ležernije da komuniciramo zato što više nema direktnog prenosa. Znači, trenutno RTS je ženska odbojka Ub- Železničar. Naravno, želim da bolja ekipa pobedi, a mi da nastavimo da radimo ovo zašta smo se danas okupili.

Prvo moram da kažem, i koleginici Dubravki Kralj, vidim da je i ona izašla, ali da je izrazila sumnju u svoju udaju, kako je posavetovala njena koleginica iz SPS-a, da neće moći da se uda zato što očekuje da mora da nađe muškarca, tj. da je nemoguće naći muškarca koji prihvata 50% kućnih poslova.

Obzirom sada da su ovde i koleginice iz rodne ravnopravnosti ja sam siguran, znači, uprkos jednoj takvoj činjenici da će koleginica Kralj, tj. da će se za nju sigurno naći neko ko prihvata tih 50% kućnih poslova.

Danas na dnevnom redu, kada su u pitanju ove četiri institucije, je i Izveštaj za koji svakako moramo, ne mislim moramo, ne moramo da glasamo, ali ja sam siguran da ćemo svi da glasamo i da ćemo da usvojimo te vaše izveštaje.

Moram da pohvalim sve četiri nezavisne institucije. To je sigurno.

Prvo, u odnosu na politički život u Srbiji vi ste svi relativno mladi kao institucija i ono na šta ću ja danas da potrošim malo više vremena to je DRI, obzirom i da sam član Odbora za finansije.

Kod vas se možda taj rast nekako najlakše vidi, jer ste vi u početku sa skromna dva tima danas uspeli da dođete na već nekih 13 ozbiljno obučenih timova za kontrolu finansija u javnom sektoru.

Svakako da vaši izveštaji i da vaš rad mogu da doprinesu boljem sagledavanju, pre svega, poslovanja svih tih javnih institucija, kada smo u pitanju mi narodni poslanici kojima ste vi dužni da podnosite ovakve izveštaje.

Ono što je činjenica je da ste ne samo forme radi prisustvovali u svim tim kontrolama. Danas smo imali više takvih razgovora i vi ste podneli i veliki broj prekršajnih prijava, krivičnih prijava, itd. Praksa u nekim drugim zemljama je da DRI ima mogućnost, kao, recimo, u Holandiji, ne samo da upućujete prekršajne i krivične prijave, nego da bukvalno donese kompletan proces, odredi, na kraju donese i presudu.

Zašto to pričam? Vi ste danas u jednom trenutku polemisali sa predsednikom poslaničke grupe JS, Draganom Markovićem Palmom, koji je pokušao iz prakse, iz nekog tog političkog života na lokalu da vam ukaže na određene nedostatke tih kontrola. Jedan od primera je, recimo, bilo i čišćenje snega, gde je grad dobio prijavu zato što nisu dobro odradio javnu nabavku. On vam je rekao da ne postoji svaki put mogućnost da se uradi tačno javna nabavka. Mi ne znamo koliko će snega da padne. Ne znamo koliko dugo će sneg da pada, a ono što se očekuje od lokalnih i gradskih vlasti je da ulice budu čiste.

Ja sam siguran da je većina kolega koja sprovodi lokalnu vlast ako treba da bira između prekršajne prijave koju će neko da plati i toga da ulice budu čiste, verujte mi, 99% će da kaže – hoćemo da ulice budu čiste.

Isto tako, iz vaše te prakse koja, kažem, već nije mala i vi ste obišli opštine i gradove, ja mislim da je dobra stvar da vi to iskustvo, pre svega dobro iskustvo, ne samo loše primere, nego i dobro iskustvo, prenosite na vašim predavanjima i drugim kolegama koji vode opštine i gradove.

Svakako, ja mogu da pohvalim, a i na jednom Odboru za finansije sam sa vama o tome diskutovao, predlog i realizaciju projekta da se konkretno u Jagodini svi građani voze besplatno i da se za taj prevoz na celoj teritoriji koja ima preko 100 sela izdvaja iznos koji neki gradovi u apsolutnom iznosu plaćaju onom ko prevozi prevoz, pri tom da građani moraju i oni da plate prevoz. Slažete se da je to nešto što treba da bude preporuka i drugim opštinama i gradovima.

Ne znam koliko je u vašoj mogućnosti, ali voleo bih da uradite jednu analizu, kada su u pitanju transferna sredstva koja se daju opštinama i gradovima sa nivoa Republike. Znači, Republika ima jednu određenu kasu koju se trudi da na najbolji mogući način svima rasporedi.

Jedna od primera je, recimo, moja Vrnjačka banja koja od transfernih sredstava dobija 80 miliona godišnje, a drugi grad koji je naš prvi komšija, Trstenik, nemam razloga da ne kažem, i pozdravljam koleginicu Milenu Turk, bila je i naša koleginica ovde, a vodi danas kao predsednica opštine Trstenik, da Trstenik još od nekog vremena, od pre nekih desetak godina ima 450 miliona sa manje, više sličnim parametrima koje ima Vrnjačka banja.

Znači, ja ovde ne kažem da bilo kome šta treba da se uzme, nego samo da se povede računa da se nekima drugima nešto što im sleduje da.

Ono što smatram da bi trebalo da bude akcenat mog današnjeg obraćanja je jedan predlog DRI ili uopšte kolegama koje su ovde prisutne da možda trebamo da razmišljamo još o jednoj nezavisnoj instituciji, koliko god se one nekim sviđale ili ne. najbitnije je da svi shvatimo da su upravo one jedan od mehanizama kako mi možemo da vršimo određeni nivo kontrole.

Pošto mi ističe vreme, trudiću se da budem što koncizniji, a to je da napravimo nezavisnu instituciju koja će se baviti kontrolom organizovanosti posla u okviru javnih preduzeća.

Primer, cenu struje određuje država, energenata određuje država. Kad je u pitanju cena vode, opštine i gradovi određuju koliko košta kubik vode. Imamo raspon od 28 dinara do 100 dinara cene vode kad su u pitanju fizička lica, da ne pričam koliko je kada su pravna lica u pitanju, što znači da isto preduzeće na istoj teritoriji sa približno istom površinom vodovodne mreže ima 50 radnika, navodim primer, a drugo ima 250. Naravno, da ovo gde ima 250 uvek mora da traži veću cenu vode.

Mislim da je to jedan od mehanizama gde bi mi sa ovog nivoa Skupštine, mogli da uspostavimo određeni nivo kontrole. Kažu, šta vi imate da kontrolišete javna preduzeća. Imamo, što ne možemo. Kome je kontrola mogla da nanese štetu. Narodna skupština kontroliše vojsku, kontroliše policiju preko svojih odbora, zašto ne bismo mogli da vršimo kontrolu rada javnih preduzeća na nivou opština i gradova. Mislim da je to ispravno, mislim da to trebamo.

Kolega Arsiću, voleo bih da mi samo kažete, zašto ne možete? Kontrola nikome ne može da smeta. Znači, od toga bukvalno svi možemo da imamo koristi.

Pošto vidim da mi je vreme isteklo, nažalost, ovo su interesantne teme, o ovome bi moglo dosta da se priča.

Još jednom ću reći da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri izveštaja. Ja ću da vam poželim sreću u daljem radu. Ono što je rekao gospodin Dragan Marković Palma, svi ovde zajedno morate da budete dostupni svakom od građana. Ovo ne pričam tendenciozno da se bilo kome uputi kritika, nije ni on danas uputio, nego prosto, ovo sada nije u javnom prenosu, ali kada je bilo u direktnom prenosu, bitno je da građani znaju da ste vi, pre svega, svi otvoreni za saradnju sa sima. Hvala.

Hvala vama.

Potrošili ste vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu.

Molim narodne poslanike da se ne obraćaju direktno jedni drugima više.

Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda mi kao narodni poslanici smo se zakleli da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, i da se manemo više tih populističkih priča oko toga kako hoćemo da zaštitimo građane Srbije od njihovih javnih preduzeća na lokalnom nivou.

Ne možemo da radimo mi tu kontrolu. Da li mi dajemo saglasnost na cenovnik javnih preduzeća gde su gradovi i opštine? Mi ne dajemo. Da li bilo koji cenovnik javnih usluga može da bude primenjen pre nego što odbornici koji jesu vlasni za to, daju saglasnost? Ne može biti primenjen.

Znači, mi smo na republičkom nivou. Kontrolišemo republička preduzeća. Odbornici u jedinicama skupština lokalnih samouprava kontrolišu svoja preduzeća i nemojte taj posao da im oduzimate. To je njihovo, to je njihova opština, to je njihova odgovornost, to su njihovi građani, to su njihove komšije.

Zamislite da sad ja kao narodni poslanik iz Požarevca idem da kontrolišem kolika je cena vode, recimo, u Jagodini. Kako bi me pogledao predsednik vaše stranke, Dragan Marković Palma? Rekao bi mi, izvini nisi nadležan ti si poslanik, to rade odbornici. Nemojte da mešate te dve stvari. Zato i postoje, ne tri grane vlasti, nego tri nivoa vlasti: republički, pokrajinski i lokalni. I ako republika krene da vrši neki nadzor nad radom i autonomne pokrajine i lokalne samouprave, onda one gube smisao. Onda postajemo klasična centralizovana država koja ima samo jedan nivo vlasti, a to je Narodna skupština. To nije u skladu sa Ustavom.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda mi kao narodni poslanici smo se zakleli da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, i da se manemo više tih populističkih priča oko toga kako hoćemo da zaštitimo građane Srbije od njihovih javnih preduzeća na lokalnom nivou.

Ne možemo da radimo mi tu kontrolu. Da li mi dajemo saglasnost na cenovnik javnih preduzeća gde su gradovi i opštine? Mi ne dajemo. Da li bilo koji cenovnik javnih usluga može da bude primenjen pre nego što odbornici koji jesu vlasni za to, daju saglasnost? Ne može biti primenjen.

Znači, mi smo na republičkom nivou. Kontrolišemo republička preduzeća. Odbornici u jedinicama skupština lokalnih samouprava kontrolišu svoja preduzeća i nemojte taj posao da im oduzimate. To je njihovo, to je njihova opština, to je njihova odgovornost, to su njihovi građani, to su njihove komšije.

Zamislite da sad ja kao narodni poslanik iz Požarevca idem da kontrolišem kolika je cena vode, recimo, u Jagodini. Kako bi me pogledao predsednik vaše stranke, Dragan Marković Palma? Rekao bi mi, izvini nisi nadležan ti si poslanik, to rade odbornici. Nemojte da mešate te dve stvari. Zato i postoje, ne tri grane vlasti, nego tri nivoa vlasti: republički, pokrajinski i lokalni. I ako republika krene da vrši neki nadzor nad radom i autonomne pokrajine i lokalne samouprave, onda one gube smisao. Onda postajemo klasična centralizovana država koja ima samo jedan nivo vlasti, a to je Narodna skupština. To nije u skladu sa Ustavom.

Hvala.
Reč ima Vojislav Vujić.
Izvolite.

Znate šta, ako ste već hteli po Poslovniku, sve da bude, gospodin Arsić je dobacio meni s mesta, ja sam mu krajnje kulturno odgovorio, ali nemam ništa protiv da se otvori diskusija na ovu temu.

Znači, ja nisam rekao da narodni poslanici trebaju da kontrolišu. Čisto sumnjam i da su svi dovoljno obučeni da mogu da se bave takvim poslom. Ja sam upravo rekao da gospoda iz DRI u skladu sa njihovim iskustvom i kapacitetom koji se, Bogu hvala, povećava, trebaju da razmišljaju o takvom načinu kontrole. Mi ovde nikome ne uzimamo nikakva prava, kontrola ne može nikom da šteti. Ako ide u prilog građanima, to je, gospodine Arsiću, naš posao. Mi smo zato položili zakletvu i ne vidim šta je u tome loše.

Nikome mi nećemo da lupamo packe, nego kao i u ovom primeru kako radi DRI da ukažemo na nedostatke i probleme. Ako trebamo da otvaramo i da se borimo za radna mesta, to ne treba da bude popunjavanje na silu javnog sektora, nego upravo, treba da se borimo za dovođenje investitora, kao što to radi predsednik države, kao što to rade ministri, ako hoćete ponovo, i kada pominjete i kao što radi i Dragan Marković Palma. To je posao svakog gradonačelnika. Dovođenjem investitora otvaramo mesta u realnom sektoru, a tako svima ostalima olakšavamo da mogu da rade svoj posao i da imamo veće prihode.

Nemojte da shvatite ništa pogrešno u mom nastupu, krajnje je dobronameran. Hvala.