Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Neću se više javljati na replike. Cenim ja želju svog uvaženog kolege, ali znate šta? Kada se kao narodni poslanik odričete makar dela svog suvereniteta teško ćete ga više ikada vratiti. To što jednom nekom date, više skoro nikada ne možete da vratite.

Mi smo pre, možda malo više od godinu dana, dali saglasnost za povećanje naknade korišćenja autoputeva, pričam kao narodni poslanik, a onda to prebacite na nivo odbornika u jedinice lokalne samouprave, da li je mogla DRI da promeni ili ceni našu odluku? Nijedno, ni drugo. Ne može. Nije moguće. Tako da, nemojte da pod izgovorom kontrole uništavamo suverenitet naših kolega u jedinicama lokalnih samouprava. Državni revizor ima pravo da kontroliše poslovanje i republičkih i lokalnih javnih preduzeća, njihov način investiranja, održavanja mreže, da li je to svrsishodno, nije i tako dalje, ali neke nadležnosti Revizor nema.

Nemojte da našim kolegama odbornicima uskraćujete prava za kojih su ih građani birali, jer onda se postavlja pitanje njihovog smisla, ništa drugo. Na kraju, ti ljudi odgovaraju, na nekim izborima pred svojim građanima. Ako su dobro radili, ako su imali dobre usluge, ako su pružali pristojne komunalne naknade prema svojim sugrađanima, biće ponovo izbrani, ako nisu zna se šta sleduje, politička kazna je nestanak sa političke scene.

Zahvaljujem.
(Vojislav Vujić: Replika.)
Ne. Moje diskreciono pravo je da odlučim kada ću zaključiti ovu raspravu. Replika se po pravu daje kada dolazi do uvredljivih izraza. Vi ste se obraćali jedni drugima dajući to pravo, bila sam zaista otvorena. Raspravićete o ovome na sednici Odbora za finansije, znam da ćete imati još nekoliko.
(Vojislav Vujić: Povreda Poslovnika.)
Molim Vas da nezloupotrebljavate, ali dobro, daću vam dva minuta povrede Poslovnika. Počećete sa članom, citirati ga, da vidim Poslovnik, objasniti šta sam to povredila.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Član 106. Ja sam pogrešno protumačen. Rekao sam minut i stvarno ne želim da otvaramo polemiku, ali samo da napravim paralelu zbog kolege Arsića.

Recimo, ovde je prisutan gospodin Pašalić. Gospodin Pašalić je neko ko je u medijima bio prozivan zbog novog Nacrta Zakona o Zaštiti građana, gde ste imali predlog da Zaštitnik građana kontroliše sudsku upravu, ne sudije, nego sudsku upravu i to je paralela sa ovim što ja pričam.

Evo, gospodin Pašalić je tu, pa mi odgovorite način na koji ste vi videli i ja vam kažem da će da se poklopi sa ovim što sam predložio DRI.

Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, verovatno ste mislili na član 104. jer, 106. je dnevni red, mislim, mi pričamo o dnevnom redu, ali u redu, promašen član.
Zaključujemo krug replika.
Da li želite, pošto ste reklamirali povredu Poslovnika, da se u danu za glasanje narodni poslanici izjasne o povredi Poslovnika?
(Vojislav Vujić: Ne.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se osvrnem na redovan godišnji Izveštaj za 2019. godinu koji je podneo Poverenik za zaštitu, odnosno Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ne sada ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što taj odbor nije nadležan da podnese zaključak o tom izveštaju Narodnoj skupštini, kao što je to učinio, da tako kažem, matični Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već iz jednog drugog razloga, zato što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio nadležan za sprovođenje procedure za izbor Poverenika. Nedavno smo mi Narodnoj skupštini predložili i izabrali vas, gospođo Janković, da vam damo dalje poverenje za novi mandat.

Zbog toga smatram da je raspravljanje u plenumu o sadržini i suštini Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od velikog značaja, jer samo saradnja i zajednički rad na ovako osetljivim pitanjima kao što su diskriminacija i ravnopravnost može dovesti do rezultata koji će se, naravno, na kraju najviše ticati građana Srbije.

Kada govorim o građanima Srbije, ne mislim samo na građane Beograda niti velikih gradova, već mislim i na sve one koji su u nekim udaljenim mestima ili selima, koji su fizički daleko od institucija, ali to nikako ne sme da znači da su daleko od ostvarivanja svojih prava ili ne sme da znači da je logično da trpe ili da se susreću sa diskriminacijom i neravnopravnošću.

U tom smislu, ja mogu i da vas pitam – koliko su česte pritužbe takvih ljudi koji se nalaze dalje, fizički daleko od institucija ili koliko su oni zapravo upoznati sa vašim nadležnostima, na koji način bismo mi mogli da ih upoznamo sa nadležnostima nezavisnih tela odnosno institucija koje postoje u našoj zemlji, jer pretpostavljam da bi uloga lokalne samouprave u tom trenutku bila možda čak i presudna?

I kada smo kod lokalnih samouprava, želim da kažem da mislim da je Niš krenuo korak dalje u suzbijanju diskriminacije. Naša zgrada opštine je sagrađena davno i tako je postavljena da je tek skoro prilagođena za invalide, međutim, taj ulaz u opštinu jeste omogućio invalidima da uđu u opštinu, ali im nije omogućeno da se popnu na drugi, treći ili četvrti sprat, da bi mogli da ostvare svoja prava ili da se interesuju oko predmeta koji se vode kod službenika javne uprave.

Želim da kažem i to da, zahvaljujući vašoj pomoći, zahvaljujući resornom ministarstvu odnosno Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i zahvaljujući jednoj odbornici, Jasmini Barać, koja je gradska odbornica sa invaliditetom i koja je pokrenula tu inicijativu, ta zgrada će se prilagoditi invalidima. Zgrada će dobiti lift i oni će moći mnogo lakše da ostvaruju svoja prava.

Ja sam zapravo ovim pitanjima odnosno primerima htela samo da istaknem na kojim sve stvarima treba da se radi, da su to neke svakodnevne stvari koje možda iz našeg ugla ne znače mnogo, ali iz ugla nekih drugih ljudi znače mnogo, ukoliko želimo da držimo određeni nivo u ovoj oblasti o kojoj sam ja danas izabrala da govorim.

Ono što jako smeta i ono što šalje ružnu sliku jeste govor mržnje koji može da se vidi na određenim medijima i društvenim mrežama, koji nije više uperen samo i isključivo prema predsedniku Aleksandru Vučiću već i prema njegovoj deci, neki od nas to osuđuju, ali mislim da to više nije dovoljno, mislim da moraju da reaguju nadležni državni organi, jer se već dovodi u pitanje i njegova bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Sa druge strane, imamo jednu odluku jednog od sudova u Beogradu koji je zabranio urednici jednog portala da se objavljuju informacije koje su vezane za aferu Dragana Đilasa koja je vezana zapravo za aferu izgradnje Mosta na Adi. Ja se prosto pitam kako ni jednom sudu ili ni jednom drugom državnom organu nije palo na pamet da se zabrani da se iznose i da se pišu gadosti o deci predsednika Republike? Zašto je sa jedne strane normalno i ispravno za sud da građani budu uskraćeni za informacije na koji način je Dragan Đilas trošio budžet grada Beograda dok je vodio Beograd, a nije ispravno da se svi građani, sva deca i deca predsednika Republike, zaštite od pretnji, psovki i uvreda?

Mislim da je strašno da se na takav način vodi politička borba. Naravno, koriste se neke psihološke metode kojima oni žele zapravo da oslabe Aleksandra Vučića, iako su i sami svesni da se to nikada neće desiti. Smatram da državni organi treba da reaguju. Treba da reaguju i institucije kao što je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, čim se u javnosti pojavi tako nešto, a ne možda samo po pritužbama građana. Ako je potrebno da mi reagujemo u parlamentu, a na taj način što ćemo menjati Krivični zakonik ili ćemo pooštravati odredbe bilo kojih drugih zakona, onda da i mi uradimo svoj deo posla. Jer, oni koji vređaju i oni koji okreću glavu od toga su oni koji kažu – nema veze, ne radi se o meni, nije važno, ali oni su ti koji bi trebalo da pomisle kako bi njima bilo da se o njima radi, da se, na primer, protiv njih vodi najprljavija medijska kampanja koja se vodi protiv Aleksandra Vučića proteklih godina.

Dakle, nemojte dirati decu i porodicu. Porodica je stub jednog društva, a u političku arenu možete argumentima. Srpska napredna stranka je uvek bila spremna i uvek će biti spremna za takvu vrstu borbe. Hvala.

Zahvaljujem se.
Sledeća je narodna poslanica Sandra Joković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi nezavisnih regulatornih tela, kolege poslanici i uvaženi građani i građanke Republike Srbije, danas se pred nama nalaze jako bitne tačke dnevnog reda za sve građane Srbije, a posebno za one koji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, kojoj i sama pripadam, a to sa ponosom govorim. U ovom parlamentu želim da ističem to kako bi se promenila slika koja prati Rome decenijama. Želim da pokažem da postoje obrazovani, vredni ljudi, koji su sposobni da unaprede položaj Roma u Srbiji.

Pohvalila bih zalaganje predsednika Aleksandra Vučića, koji je prepoznao probleme ove marginalizovane grupe i time omogućio da se u parlamentu nađe neko ko će zastupati stavove romske nacionalne manjine.

Neophodno je da veći broj pripadnika romske nacionalne manjine bude uključen u rad ministarstava, pogotovo onih koji imaju dodirnih tačaka sa oblastima koje su definisane strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

Kad kažem ministarstva, mislim na tri ključna koja su bitna za položaj ove nacionalne manjine, a to su: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Visokoobrazovani Romi koji imaju odgovarajuće kompetencije mogu obavljati i funkcije državnih sekretara, pomoćnika ministara i saradnika. Imajući u vidu činjenicu da je i predsednik Aleksandar Vučić dao predlog Vladi da ima veći broj zastupljenih pripadnika nacionalnih manjina koji će ući u držanu administraciju ne samo kako bi ispunili neku kvotu, kako bi se Romi našli na bitnim pozicijama, već zato što su obrazovani i kompetentni za unapređivanje i rešavanje niza problema sa kojima se susreću pripadnici ove nacionalne manjine.

Nedavno sam pročitala knjigu „Grad bola“, koju je napisao Meti Kamberi. Knjiga je bol dečaka koji je doživeo ono što nijedno dete ne bi trebalo doživeti, a to je da prosi, da zavisi od tuđe milostinje. Iz tog razloga preporučujem ovu knjigu jer jedino na taj način ćemo uspeti da pomerimo sopstvene granice i lakše ćemo razumeti jedni druge.

Neophodno je nastaviti kontinuirano na suzbijanju nasilja zasnovanog na nacionalnoj osnovi, kontinuirano preduzimanje mera za ekonomsko osnaživanje i podsticanje Roma i Romkinja, takođe i u pogledu pristupa adekvatnog stanovanja, zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i eliminisanju diskriminacije.

Diskriminacija je jedan oblik nasilja. Ne možemo ga potpuno iskoreniti, ali možemo u velikoj meri promeniti kroz donete zakone. Dosta toga je urađeno po pitanju Zakona o diskriminaciji. Takođe, i rešavanje problema o ostvarivanju građanskih prava, kako bi bili pravno vidljivi, omogućen je naknadni upis u Matične knjige rođenih, državljanstva, lična dokumenta i isprave.

Vlada Republike Srbije u proteklom periodu veliki posao je obavila po pitanju ljudskih i manjinskih prava, naročito formiranjem Ministarstva koje u svom domenu nadležnosti nosi naziv obuhvaćen ljudskim pravima.

Moje današnje izlaganje želim da bude samo podstrek kako Vladi, tako i svim građanima Srbije da nastavimo svi zajedno da radimo na poboljšanju života i uslova romske zajednice. Uverena sam da ukoliko nastavimo ovim tempom da donosimo zakone, unapređujemo ih i sprovodimo, položaj ove zajednice biće unapređen.

Optimizam mi uliva do sada preduzeti koraci od strane Vlade, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, koji se trudi da temeljno poboljša standarde života, kako ove nacionalne manjine, tako i svih građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama nema više prijavljenih, predlagači, ali bih molio zaista da budu kratki.
Milan Marinović, izvolite.

Hvala. Trudiću se zaista da budem kratak, samo ću se ukratko osvrnuti na nekoliko komentara koji su pojedini poslanici dali, a tiču se postupanja u mojim oblastima.
Gospodin Dragan Marković Palma je rekao da treba doneti odgovarajuće zakone koji će olakšati rad lokalne samouprave.
Gospodin poslanik Samir Tandir, rekao je da zakoni treba da budu usklađeni sa potrebama lokalne zajednice.
Doktor Muamer Bačevac je rekao podrška osnivanju lokalnih kancelarija od strane nezavisnih državnih organa.
U vezi toga, samo bih rekao da sam ja o tome pričao sa ministarkom državne uprave i da Poverenik planira, ukoliko se stvore uslovi, a nadam se da će te vi doneti takvu odluku kada budete izglasavali zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da otvori područne jedinice u pojedinim lokalnim samoupravama. Kojim bi to bilo, sada videćemo, ali svako bi bilo na korist ostvarenja prava i bilo bi u korist decentralizacije i došli bismo bliže građanima kako ne bi morali za svaku zaštitu prava u ove dve oblasti da se obraćaju Beogradu.
Što se tiče diskusije gospodina poslanika Nebojše Bakareca, pitanje zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama idealna prilika da se to reguliše je upravo ovaj rad na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama i videćemo da to uradimo.
Na komentar gospodina poslanika Đorđa Komlenskog u vezi portala sudova, obratićemo pažnju. Ja mislim da nema nikakvih problema da se to reši. I samo bih rekao još par reči, pošto nisam zbog poštovanja protiv epidemioloških mera bio na odboru kada je razmatran naš izveštaj, rekao bih par reči samo o predlogu Odbora za pravosuđe u odnosu na naš izveštaj.
Apsolutno podržavam predlog zaključaka koji je predložio Odbor Narodnoj skupštini. Drago mi je da su moji predlozi koji se tiču stanja u oblasti slobodnog pristupa informacija od javnog značaja i zaštite podataka prihvaćeni, da Narodna skupština poziva Vladu da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj što pre promeni i da se strateški okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti poboljša i da se na njemu radi.
Ja sam zahvalan Odboru, da kažem „a posteriori“ pošto su predložili zaključke. Unapred sam zahvalan Narodnoj skupštini i plenumu, ako podrže ove zaključke, jer će to biti na dobrobit ostvarenja oba prava. Hvala vam.