Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege, poštovani gosti, mi danas raspravljamo o izveštajima četiri važne državne nezavisne institucije, odnosno o zaključcima koje su usvojili nadležni odbori.

Treba istaći da nezavisni državni organi predstavljaju relativno mladu pojavu u političkom sistemu Srbije. Kao takvi oni imaju važnu kontrolnu ulogu i svojim radom značajno doprinose uspostavljanju vladavine prava u demokratskim društvima, kakva je Srbija.

Dobro je da smo uspostavili praksu da o izveštajima nezavisnih državnih tela raspravljamo u plenumu i to govori o otvorenosti i spremnosti ovog parlamenta da raspravljamo o svim temama.

Izveštaj o radu koji nezavisne državne institucije jednom godišnje podnose javnosti služe da nam pokažu koliki stepen zaštite je ostvaren u slučajevima kada nastupe povrede ljudskih prava.

Ti izveštaji su indikatori koliko su građani upoznati, na koji sve način mogu da traže zaštitu, koliko su ohrabreni da se obrate nezavisnim državnim institucijama, jer važno je napomenuti da u situaciji kada veliki broj povreda ljudskih prava iz raznoraznih razloga ni ne stigne do sudova, nezavisne institucije imaju ključnu ulogu i značaj u ostvarivanju ljudskih prava, najugroženijih građana i grupa.

U svojim izveštajima nezavisne državne institucije takođe iznose i preporuke za unapređenje stanja iz svog delokruga rada i na nama je da preporuke razmotrimo i svi zajedno doprinesemo boljem radu ovih institucija, a na dobrobit svih građana.

Godina za nama više nego ikada ranije pokazala je i kod nas i svuda u svetu neophodnost pronalaženja balansa između zaštite zdravlja i poštovanja ljudskih prava, u prvom redu ravnopravnosti koja je u kontekstu pandemije koja nas je zadesila bila na ispitu u svim oblastima. I taj ispit Srbija je, rekla bih, položila.

Nadam se da biste se i vi sa tim složili.

Iako su nam ovde predstavljeni veoma značajni podaci i presek stanja iz prošle godine, naravno, govorim o svim nezavisnim telima čije smo izveštaje imali priliku da analiziramo, čini mi se da teška i složena situacija u kojoj smo se kao država i društvo našli tokom ove godine ipak govore da smo kao društvo na ovom polju pokazali zrelost, odgovornost i spremnost da se izborimo i sa najvećim izazovima.

Kada govorimo o zaštiti građana od diskriminacije, možemo slobodno reći da Srbija ima dobar zakonodavni okvir i on se primenjuje, što proizilazi iz iscrpnih podataka koji su predstavljeni u ovom izveštaju, jer građani sve više koriste mehanizam zaštite ravnopravnosti i sve više se obraćaju Poverenici.

Ne mislim da to pokazuje da u našem društvu ima više diskrimanacije, već da je ova nezavisna institucija, tj. ljudi koji je čine na čelu sa gospođom Janković, predano radila na tome kako bi naši građani znali kome mogu da se obrate za zaštitu svog prava na ravnopravnost.

U izveštaju Poverenice, objektivno se sagledava stanje u oblasti zaštite ravnopravnosti, daju preporuke koje su nam i svojevrsni putokaz.

Šta, zapravo, želim da kažem? Pored preporuka koje se ciljano odnose na konkretne društvene grupe, neke se odnose na donošenje strateških dokumenata i na svima nama je zadatak da ti planovi i strategije budu doneti i da počnu da se primenjuju, jer se odnose na najosetljivije grupe ili na sve građane Srbije, pored ostalog u cilju smanjenja siromaštva, poboljšanja položaja starijih, podsticanja razvoja seoskih sredina.

Jasno je da postoje i brojni problemi i izazovi. Primera radi, naši građani sa invaliditetom suočavaju se sa preprekama u pristupačnosti objektima. Žene u Srbiji i dalje su diskriminisane zbog trudnoće i porodiljskog odsustva, a pojedini građani imaju prigovore na dostupnost zdravstvenim uslugama, naročito sada u vreme pandemije.

Dakle, ima još toga na čemu treba raditi i mislim da tu mi kao poslanici i poslanice možemo da pomognemo, kao i da je velika uloga obrazovanja i medija.

Mislim da bi deca morala od malih nogu da se kroz školski sistem intenzivnije uče toleranciji i prihvatanju različitosti i takođe mislim da bi mediji mogli da se malo više pozabave tzv. običnim čovekom, da kroz pojedinačne priče pokazuju primere diskriminacije i time ohrabruju građane da potraže zaštitu.

Ovde smo svi na istom zadatku.

Hoću da istaknem još nešto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika u odnosu na sve prethodne godine, što govori o kredibilitetu institucije koji je građen čitavu deceniju i na čemu Poverenica Janković posebno predano radi sa svojim timom.

Zbog toga, puna podrška njenom izveštaju i zaključcima Odbora za ljudska i manjinska prava koji je prepoznao važnost preporuka Poverenice za celo naše društvo i sve naše građane.

Takođe, puna podrška i izveštaju Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, koji je u 2019. godini imao gotovo 14.000 rešenih predmeta.

Kada je reč o DRI, iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da je ona u pravom smislu te reči nezavisna, stručna i otvorena za saradnju. Kontrolisanjem javnih finansija DRI doprinosi da se novac građana troši pravilno i transparentno i na taj način obezbeđuje stabilnost javnih finansija, ali i osigurava bolje pružanje usluga građanima.

Posebna vrednost u radu DRI je što prvo upozorava i ukazuje na to kako treba da se postupa, pa tek onda sankcioniše. DRI ukazuje i na manjkavost pojedinih zakona, uredbi, pravilnika i u saradnji sa skupštinskim Odborom za finasije predlaže njihovo boljoljšanje.

Rezultati aktivnosti DRI su vidljivi i uočavaju se pre svega u tome što ova nezavisna državna institucija nadzoriše da se sredstva građana u budžetu lokalnih zajednica, pokrajina i Republike troše racionalno, zakonito i transparentno.

Zbog svega navednog, poslanička grupa SDPS će podršati izveštaje sve četiri nezavisne institucije. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je narodna poslanica Rozalija Ekres.
Da iskoristim priliku da se njoj obratim na mađarskom.
(Predsedavajuća Elvira Kovač se obraća na mađarskom jeziku.)

Poštovana potpredsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u svom obraćanju želim da se osvrnem na izveštaj o radu DRI za 2019. godinu sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Podnošenjem ovog izveštaja Narodnoj skupštini, DRI je ispunila svoju zakonsku obavezu izveštavanja. Poslanička grupa SVM će podržati zaključak koji je povodom razmatranja godišnjeg izveštaja o radu DRI za 2019. godinu predložio Odbor za republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Kao što je poznato, DRI je prema Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine najviši državni organ revizije i javnih sredstava u Republici Srbiji, u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11.000 korisnika javnih sredstava. Od osnivanja do danas, uz stalan i dinamičan razvoj kadrovskih kapaciteta i unapređenja revizorskog rada i proizvoda, DRI je kao nezavisna institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge da pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja koristeći resurse i da pouzdanim informacijama doprinosi maksimalno transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U ostvarivanju navedene uloge realizuje se, unapređuje i jača dobra saradnja sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kada se predstavljaju sektorski izveštaju, daju predlozi, odnosno inicijative za izmenu i dopunu propisa.

Uz kontinuiranu edukaciju i razvoj kadrovskih kapaciteta dobro je da se stalno razvijaju revizorski proizvodi, jer obrađuju značajne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupku donošenja relevantnih odluka.

Veoma su značajni učinci ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima, ako i kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarenih ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i unapređenje i transparentnost finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.

Važno je naglasiti da je pored datih preporuka za ispravke utvrđenih nepravilnosti po izvršenim revizija u 2019. godini kojih je bilo 1.970 DRI dala preporuke i za izmene važnih zakonskih propisa kao što su Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnoj svojini, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, kao i određenih podzakonskih akata i uredbi kojima će se dodatno unaprediti i precizirati raspolaganje javnim sredstvima.

Našu poslaničku grupu, poslaničku grupu SVM čini izuzetno zadovoljnom što je u Skupštini AP Vojvodine pre pet dana, kada je predstavljen izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu istaknuto da je poslovanje kompletno u skladu sa zakonskim rešenjima i standardima i da je AP Vojvodina prva dobila ovako pozitivnu ocenu.

Predsednik Saveta DRI je podsetio na to da je DRI dala dva puta za redom pozitivnom mišljenje na finansijske izveštaje o kontroli pokrajinskog budžeta ističući da je to prvi put da je ta institucija od početka svog rada dala takvu ocenu o nekom finansijskom izveštaju o kontroli budžeta. Svi direktni korisnici budžeta AP Vojvodine radili su po zakonu i dobili pozitivno mišljenje DRI.

Uloga DRI je od izuzetne važnosti i zbog procesa pristupanja Republike Srbije EU, na uspostavljanju i unapređenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, internih kontrola, kao i usklađivanja sa propisima davanjem smernica i postupcima revizije obzirom da je ova tema obuhvaćena Poglavljem 32 – finansijska kontrola u procesu pristupanja.

Pored navedenog poglavlja DRI je uključena u aktivnostima na Poglavlju 23 – pravosuđe i osnovna prava i Poglavlju 5 – javne nabavke. S tim u vezi je od izuzetnog značaja uloga DRI u sprovođenju revizija pravilnosti sa posebnim osvrtom na javne nabavke, odnosno postupak javnih nabavki, odabira ponuđača i zaključivanja ugovora, ali i realizacije zaključenih ugovora zato što DRI ima kadrovski potencijal koji ima integritet, stručna znanja i sposobnosti tako da istovremeno sa izvođenjem postupaka revizije finansijskih izveštaja može ostvariti celovit uvid u dokumentaciju u vezi sa postupcima, kao i realizacijom javnih nabavki i doneti kvalitetne i pouzdane nalaze, kao i predloge mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i unapređenje poslovanja u vezi sa postupcima javnih nabavki.

U obavljanju ovih značajnih aktivnosti važno je naglasiti međunarodnu saradnju koja DRI ostvaruje, naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama, Evropskim revizorskim sudom, programa UN za razvoj, Svetskom bankom, Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i bilateralnom saradnjom sa zemljama u okruženju. Zbog zacrtanog cilja pristupanja EU od značaja je činjenica da se revizije sprovode u skladu sa međunarodnim standardima revizije i osnovnim principima vrhovnih revizorskih institucija.

Kao zaključak možemo reći da je prepoznatljiva uloga DRI u aktivnostima na unapređenju zakonitog, racionalnog, namenskog i efikasnog korišćenja sredstava javnog sektora i u odgovornom raspolaganju državnom imovinom. Od izuzetnog značaja je i uloga u jačanju odgovornosti i transparentnosti u javnom sektoru, kao i u definisanju trajnih strateških ciljeva. Ove činjenice su dovoljan razlog da DRI ima našu punu podršku u obavljanju svojih aktivnosti i u narednom periodu.

Uverena sam da će uz ovakav trend razvoja koji je predstavljen u godišnjem izveštaju o radu DRI u narednom periodu ostvariti u potpunosti planirane strateške ciljeve i ispuniti najvažnija očekivanja. To su – jačanje odgovornosti integriteta i transparentnosti državnih organa i entiteta javnog sektora. Zbog svega navedenog poslanička grupa SVM će podržati zaključak koji je polazeći od preporuka i izveštaja DRI predložio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava čijom realizacijom će se omogućiti otklanjanje nepravilnosti na koje je DRI ukazala u svom izveštaju za prošlu 2019. godinu. Hvala lepo.

Zahvaljujem se.
Da iskoristim priliku, pošto to rade ostali predsedavajući da Rozaliji čestitam njeno prvo izlaganje u svojstvu narodne poslanice, pošto je malo kasnije ušla kada su neki poslanici otišli. Zahvaljujem.
Idemo dalje.
Naredna je narodna poslanica Dijana Radović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici državnih institucija, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas izveštaji za 2019. godinu, četiri važne i u svom radu nezavisne institucije.

Ne želim da umanjujem značaj drugih nezavisnih institucija, ali ono što možemo da zaključimo iz ovih izveštaja jeste da su naši građani prilikom zaštite svojih ljudskih prava bili najviše upućeni na Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ono što je svojstveno svim državnim porecima jeste da u radu i prilikom rada dolazi do određenih nepravilnosti, a samim Zaštitnik građana je upravo na institucija koja nastupa kada sve druge institucije zakažu i koja štiti naše građane kada neke druge institucije nisu u mogućnosti da im pruže efikasno rešenje.

Uvođenje institucija Zaštitnika građana u politički i pravni sistem naše države jeste odraz težnje da se naši građani fokusiraju, odnosno pozicioniraju u sam centar zaštite države. Na taj način postiže se pravedan i odgovoran odnos države prema građanima, ali takođe unapređuje se i razvija socijalna dimenzija države.

Ovim pravnim institutom svaki građanin ima zaštitu i sigurnost od vlasti, ali takođe ima zaštitu i od lošeg i nepravilnog postupanja organa javne uprave.

Složiću se sa konstatacijom gospodine Pašaliću, da Zaštitnik građanina jeste ta institucija koja zna šta je to što smeta građanima Srbije i da je to institucija koja se bavi pre svega kontrolom odnosa organa javne uprave prema građanima, ali generalno prema zaštiti svih ljudskih prava i sloboda.

Ono što je posebno važno jeste što danas u ovom visokom domu, domu svih građana Republike Srbije upravo razmatramo i analiziramo šta je to što je naše građane mučilo u prethodnom periodu, a za koji podnosite ove izveštaje.

Ono što možemo da vidimo iz izveštaja koji ste nam podneli, jeste da su pritužbe koje su vam podnosili građani, ali i kroz postupke koje ste pokretali po svojoj inicijativi, odnosno iz ovog izveštaja možemo da vidimo da ste posebnu pažnju posvetili najranjivijim grupama, a to je pre svega zaštita prava žena i dece, zatim zaštita prava žrtava nasilja u porodici ili u bilo kakvim drugim partnerskim odnosima, osobama sa invaliditetom, starijim osobama, Romkinjama i Romima, zatim drugim manjinskim grupama.

Kada su u pitanju posebne oblasti prava vidimo da su građani najviše poteškoća imali da ostvare svoja prava iz ekonomsko-imovinskih odnosa, ali takođe imali su najveće poteškoće i da ostvare svoja socijalna i kulturna prava.

Kroz širok delokrug vaših nadležnosti u 2019. godini, iako verujem da ste imali brojne izazove i probleme, uspeli ste da napravite bitan pomak u zaštiti ljudskih prava, ali takođe da napravite i pomak u unapređenju rada organa javne uprave.

Zaštita prava građana je posebno bitna, pre svega, od nepravilnog ili lošeg postupanja, a to je ono upravo što ste radili sve u prethodnom periodu.

Javna uprava je kroz širok spektar pružanja javnih usluga najneposrednija sa građanima, odnosno ostvaruje najneposredniju komunikaciju sa građanima i zbog toga je posebno važno da se svi usredsredimo da zaštitimo građane upravo od nekih loših postupanja i nepravilnog rada organa javne uprave, da bi je građani zaista doživljavali kao svoj servis, a to i jeste cilj procesa Reforme javne uprave koju sprovodimo, a o kojoj smo nešto više pričali na nekoj od prethodnih sednica.

Pored velikog institucionalnog značaja koji Srbija daje ovoj nezavisnoj instituciji bitna nam je i društvena afirmacija Zaštitnika građana i zato bih posebno naglasila da je bitno da nastavite ono što ste radili do sada, a to je da povećavate vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana, pogotovo onim građanima koji žive u unutrašnjosti Srbije.

Smatram da je to važno iz više razloga. Kroz ovakve posete opštinama i gradovima u razgovoru sa građanima, ali i sa predstavnicima gradskih i lokalnih vlasti, u razgovoru sa predstavnicima javnih ustanova, ali i organizacijama civilnih udruženja imaćete priliku da čujete ne samo ključne probleme sa kojima se susreću naši građani prilikom ostvarivanja svojih prava, ali takođe ćete imati priliku da vidite, da približite svoj rad našim građanima koji nisu u prilici možda da budu informisani ili upućeni na način kako bi to zaštitili svoja prava.

Naši građani bi na ovaj način bili više informisani, ali i upućeni, naročito onda kada se dešava da se zbog kršenja republičkih propisa u lokalnim sredinama, a to nije delokrug Zaštitnika građana, odnosno lokalnih Ombudsmana, i zato bih posebno pohvalila projekat koji ste naveli u ovom Izveštaju, a koji ste sproveli 2019. godine u saradnji sa Vladom Republike Bugarske, gde ste povećali vidljivost i dostupnost Zaštitnika građana građanima koji žive u nekim manjim gradovima, ali i u drugim opštinama u Srbiji.

Takođe, Zaštitnik građana smatram da treba da nastavi da usmerava sve svoje kapacitete i ka preventivnom delovanju, odnosno delovanju pre nastanka određenih problema, a kroz sprovođenje različitih istraživanja, studija, obaveštavanja i na taj način skrene pažnju i javnosti, ali i organa javne uprave da može doći do postojanja određenih problema.

Zaštitnik građana na ovaj način ne samo da štiti ljudska prava i slobode, već i doprinosi unapređenju određenih organa javne uprave, a pre svega kroz vid preventivnog delovanja kroz pružanje dobrih usluga, posredovanje, davanje saveta i mišljenja iz nekih pitanja koja se tiču njegove nadležnosti.

Važno je i napomenuti, i to treba naši građani da znaju, da je postupak kod Zaštitnika građana vrlo jednostavan i da je, pre svega, besplatan, da svaki građanin ukazujući na individualni slučaj kršenja nekih prava ili traženje zaštite svojih prava doprinosi i mogućem sistemskom ispravljanju u odnosu organa javne uprave prema svim našim građanima.

Ljudska i manjinska prava jesu indikator slobodnog i demokratskog društva, a zaštita tih prava najbolji je pokazatelj odnosa države prema građanima. Srbija se uvođenjem ove institucije opredelila za ostvarivanje prava i ostvarivanje ideja naših građana, principa jednakosti, ali i očuvanja dostojanstva svih građana.

Zato, težnja svih institucija u državi treba da bude da se prava i slobode koje su zagarantovane Ustavom, ali i zakonima ne krše, već poštuju, a to je cilj delovanja Zaštitnika građana prilikom zaštite svakog od nas, ali i svih naših građana.

Napomenula bih još na kraju da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanju podržati usvajanje ovog Izveštaja, ali i svih ostalih izveštaja koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dijani Radović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas možda i nije neki spektakularan dan ako bismo ovo gledali kao suvoparni izveštaj.

Izveštaji su obimni, na više stotina strana, temeljni, obuhvataju 2019. godinu, koju pomalo zaboravljamo opterećeni današnjim dešavanjima u 2020. godini, ali proći će i ova 2020. godina vrlo brzo i da ne bismo nekakve propuste napravili, jer ovde su ljudske sudbine i ljudski životi, finansije, ostvarena ili neostvarena prava građana Republike Srbije, onda moramo ovaj Izveštaj gledati tako kao ljudske živote i ljudske sudbine i budućnost.

Ovi izveštaji su jako važni, šta i kako će oni koje smo mi, u ime građana Republike Srbije birali, dali im određena prava i odgovornosti kao nezavisnim i samostalnim državnim organima, nastaviti da rade i da deluju u onim oblastima u kojima su dobili ovlašćenja.

Ono što je zajedničko za sva ova četiri nezavisna i samostalna državna organa jeste da se ona pomalo personifikuju i identifikuju sa ljudima koji su na čelu ovih institucija, ali i oni i mi svi znamo da iza njihovog temeljnog i dobrog rada stoje jako odgovorni i mnogobrojni stručni saradnici i pomoćnici i svi oni bez kojih niko od njih kao pojedinac ne bi mogao da ovakav obim posla obavi u toku jedne godine.

Ono što je zajedničko za sva ova četiri organa, a jeste obaveza ovog doma i obaveza Republike Srbije, jer su to i zaslužili u proteklom periodu, jeste da omogući da na još lakši, jednostavniji i efikasniji rad kroz stvaranje boljih materijalnih uslova, omogućavanje zapošljavanje većeg broja kvalifikovanih saradnika, njihovim adekvatnijim nagrađivanjem da bi se dobio što kvalitetniji kadar mi zaista obezbedimo da ove četiri institucije funkcionišu što je moguće idealnije i besprekornije.

Neko će reći da je najmanje interesantan državni revizor, šta tu ima da se sada razmišlja, dugovna strana, potražna strana, plus ili minus i digitron, papirić da li je sve sravnjeno i plaćeno, da li je ispoštovana procedura kod javnih nabavki ili nekih drugih propisa.

Međutim, nije tako i računovodstvo, ako mogu tako najjednostavnije da kažem, je jedna ozbiljna nauka koja traži izuzetno ozbiljno znanje, potkovanost, ali pre svega traži i stabilnost, kao i u svim oblastima života ništa nije ustrojeno tako da ne postoji dilema. Onda kada se razmišlja o dilemama, zna se kako se one razrešavaju, pa čak i kod državnog revizora.

Ono što je važno, važno je da je obezbeđena nezavisnost i samostalnost u radu državnog revizora i da svaka ona odluka koja nije definisana samim zakonskim propisima na najprecizniji način bude urađena sa njihove strane isključivo i na koriste građana Republike Srbije.

Naravno, zna se šta sledi posle toga, sledi inicijativa za korekciju određenih propisa, mada kažu da što više čovek pokušava da pojedinačno definiše svaku moguću situaciju, sve više rupa u zakonu i stvara.

Za državnog revizora i ono što radi samo možemo reći reči pohvale koliko ćemo uspeti da im pomognemo da dobiju još veći broj ljudi, kako bi se češće i brže mogli baviti svojim poslom u lokalnim sredinama, pomoći onima koji upravljaju budžetima da ih koriste na pravilan način i od toga će zavisiti koliko ćemo još više imati razloga da mi kao Skupština budemo zadovoljni, jer smo napravili dobar posao.

Svako od ovih ljudi koji se nalazi na čelu ovih institucija, činjenica je daje i pečat radu te institucije, jer ipak, na kraju balade, o svemu tome šta će u javnosti izaći i šta će se u mnogim predmetima uraditi, odlučuju oni, neko srčanošću, neko iskustvom, neko oslanjajući se na rutinu i saradnike, tako da srećom, kada je u pitanju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, srčanost koju ulaže i pozitivnu energiju u svoj rad, za razliku od nevladinog sektora koji se u mnogome bavi problematikom, a kojom se bavi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Brankica Janković, negde svoju srčanost zaustavlja u onom delu koji se završava sa ingerencijama koje ima, jer da je i za malo drugačije, bojim se da zbog nekih stvari bi uskoro mi morali da osnivamo ili nevladine organizacije ili agencije za zaštitu prava većine od diskriminacije, koju vrši agresivna manjina.

To je nešto što mi u Srbiji evidentno vidimo. Većina se povlači pred manjinom, sklanjajući se čak i popuštajući pred nekim tradicionalnim, proverenim vrednostima duboko usađenim u ovom društvu, što ja lično smatram da je nedopustivo i da može da bude kontraproduktivno u celoj ovoj situaciji.

Iz tog razloga potpuno podržavamo mi iz Pokreta socijalista, promenu Zakona o Zaštitniku građana, koji već traži dosta promena u svemu tome u svim ovim procedurama koje postoje u pravima u ovlašćenjima, u načinu kako će se ostvariti i realizovati preporuke, opomene i sve ono što u sklopu svojih ovlašćenja ima Zaštitnik građana.

Moram reći da, ne samo njegovo mišljenje, nego mišljenje i Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa i državnog revizora, za mene lično, a i za nas poslanike iz Pokreta socijalista je daleko važnije kada se donose novi zakoni, nego šta misli Venecijanska komisija, šta misli EU.

Mogu da kažem da me ne zanima ni Venecijanska komisija ni EU, gospodine Pašaliću, mene interesuje da zakon koji vi predlažete bude isključivo u interesu građana Republike Srbije.

Zašto ovakav odbojan stav prema Venecijanskoj komisiji? Za mene je to bio pojam sve do jednog trenutka od čoveka koji je član Venecijanske komisije, ali ne ispred Republike Srbije već od jedne od naših susednih država, nisam čuo rečenicu koja je otprilike rekla, sve što vam oni predlažu, 16 puta premerite, jer uglavnom, ništa dobro i pametno po vašu državu kao preporuku dobiti nećete.

Uvažavam mišljenja pametnijih od sebe, pa se toga i držim, ali pokušavam da kažem da ćemo se mi, iz Pokreta socijalista, držati nekih starih tradicionalnih vrednosti. Potpuno podržavamo brigu svih poverenika za borbu protiv diskriminacije svih vrsta, da li je to u pitanju rasna, polna, imovinska, pa čak i seksualne orijentacije, ali nećemo se složiti nikada sa zaključivanjem istopolnih brakova, sa registracijom istopolnih zajednica, jer mislimo da je to nešto, što je, za početak, apsolutno, suprotno Ustavu Republike Srbije, i svako angažovanje u tom pravcu smatram neustavnom delatnošću. Šta god o tome mislila gospoda iz EU, jer, pravo da vam kažem, ne pamtim da su nam ikada išta dobro poslali, od Kosovske bitke, preko ubistva Karađorđa, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata itd, itd. S te strane nam je malo toga dobrog došlo.

Meni je jako žao, ali je možda i dobro što danas ne govorimo o 2020. godini, jer smo još uvek u njoj, još uvek je sve sveže, ali koliko je bitna institucija i Zaštitnika građana i saradnja sa Poverenikom za informacije, kada je to u pitanju vidimo upravo u vreme vanrednog stanja, u vreme borbe protiv korone, kada smo zaista imali prilike da vidimo jedno maksimalno angažovanje i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana na tome da se detektuje svako moguće ugrožavanje bilo kojeg ljudskog prava i prava zagarantovanog Ustavom Republike Srbije na terenu sve vreme, a da iskreno rečeno, imam utisak da uopšte nisu vodili računa o svom zdravlju. Verovatno treba da prođe vreme da to malo analiziramo. Videli smo vas i na migrantskim krizama, videli smo vas i u zatvorima, videli smo vas i kada su suđenja u pitanju, ali videli smo vas na terenu i kad su bili neredi koji su se desili tokom leta, za koje mislim da su iscenirani sa zapada. Dobro, možda grešim, ili možda to tako otvoreno ne bi trebalo da govorim, ali to je iskreno rečeno, moja stvar.

Bićete podržani zaista, kada je u pitanju promena tog zakona, u svemu onom što dolazi do granice mešanja u tuđa ovlašćenja. Neke kolege pre mene su rekle da ovo nije četvrta grana vlasti, i sa tim se potpuno slažem. Iz tog razloga, namerno onaj uvod sa početka moje diskusije, ali, da imate vlast koja je definisana zakonima, da imate ovlašćenja i mogućnosti da ih koristite, to je apsolutno jasno.

Zato je jako dobro što smo 2017. i 2019. godine, kao Skupština na čelo ove dve jako važne institucije doveli ljude koji su bili sudije, koji jako dobro znaju da distanciraju lična osećanja od onoga što im je zakonom propisano i dozvoljeno. Mogu da razumem potrebu da se nađe efikasniji načini da, da tako kažem, privole da postupe po vašim preporukama oni koji su dužni to da učine, ali smatram da onaj deo kolača vlasti koji pripada nezavisnoj i samostalnoj vlasti, a to je sudska vlast, ne može niti sme, da bude jednim mikronom okrnjena ovlašćenjima koja će u budućem periodu biti preneta vama kao poverenicima.

Mislim da je to jako dobra nijansa i čini mi se, da to ide jako dobrim pravcem, ali o tome ćemo detaljnije razgovarati onog trenutka kada to bude došlo na dnevni red.

Pri kraju svoje diskusije zamoliću Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, da ovo shvati kao zvaničnu inicijativu s moje strane. O tome smo razgovarali prilikom njegovog izbora i mislim da je vreme da se o tome dobrano razmisli, a to je jedna nelogičnost koju je njegov prethodnik uradio. Praktično, na osnovu preporuke ranijeg Poverenika nije moguće kroz portal sudova utvrdi protiv koga se vode sudski postupci. Kaže, to nije u skladu sa ovim ili sa onim.

Prema srpskim zakonima, svako od nas, građana Republike Srbije punoletan ima pravo da danas uđe u svaku sudnicu, osim u izričito zabranjenim slučajevima da sedi, da odsluša suđenje, da bude javnost na tom suđenju i to je nesporno pravo svakog građanina. Ako svaki građanin može da uđe u sudnicu i da sazna da se u toj sudnici vodi nekakav postupak protiv Đorđa Komlenskog, ja apsolutno ne razumem odakle ideja prethodnom Povereniku, kojem ne želim ni ime da izgovorim, da svojom preporukom onemogući građanima Srbije da na jednostavan način koji su imali kroz portal sudova u onim segmentima zakonodavstva, odnosno, pravosudnog sistema u kojima je to dozvoljeno, provere da li se protiv nekoga vodi nekakav postupak, s kime će sutra sklopiti posao, ko im dolazi u kuću, da li firma sa kojom treba da sarađuju ima jedan ili 1001 sudski spor gde je tužena za neke stvari.

Mislim da je to u tom trenutku bila jedna klasična greška, da ne kažem i zloupotreba od strane poverenika. Mislim da na tome treba raditi da se to vrati ponovo, jer ako već imamo jako dobro razvijem portal sudova, naravno, ne treba da se pojavi matični broj, ne treba da se pojave podaci, ali po imenu i prezimenu ili po nazivu firme mora biti jednostavno svakome od nas da proveri s kim ima posla, ili onda, gospodo, predložiti da se Zakon o krivičnom postupku i drugi zakoni menjaju, pa čak i Ustav, da se ukinu i javna suđenja, jer, jednostavno, ovo je toliko kontradiktorno jedno drugom, da je apsolutno nepojmljivo.

Pošto želim da ostavim svojim kolegama vremena da mogu da vam kažu i oni svoja zapažanja, mogu da kažem da ćemo vaše izveštaje usvojiti, jer ovi izveštaji govore da se u toku 2019. godine, jako ozbiljno, jako odgovorno i jako naporno radilo, da je ugrožen ogroman trud i energija, da nije tako, verovatno bismo mnogo teže prošli kroz ovu 2020. godinu, o mojim razmišljanjima, šta treba omogućiti svim ovim institucijama za bolji rad, trudiću se da uvek govorim u Skupštini, a nadam se da ćemo zajednički to obezbediti. Ja vam želim da u 2021. godini se ne bavimo više kovidom i problemima koji je on prouzrokovao, već da se vratimo normalnim aktivnostima i da nastavite da radite ovako dobro, kao što ste i do sada radili. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Komlenskom.
Sledeća je narodna poslanica Samira Ćosović. Svesni ste da je vašoj poslaničkoj grupi preostalo vreme dva minuta i 45 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege, pred nama su danas izveštaji četiri nezavisne i samostalne državne institucije, čija je ulog nadzorna i savetodavna.

Svojim radom ove institucije doprinose i imaju veliki značaj u ostvarivanju ljudskih prava najugroženijih građana i osetljivih grupa.

Neću se baviti drugim telima, obratiću pažnju na instituciju Zaštitnika građana.

Prema Izveštaju koji je danas pred nama, 2019. godina bila je puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada državne uprave, organa nadležnog za upravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova, kojima su poverena javna ovlašćenja.

Čuvajući načelo nezavisnosti državnog organa kome je poverena briga o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, u Izveštaju se kaže da je u 2019. godini unapređen rad sa građanima rešavanjem brojnih pritužbi, povećanjem dostupnosti same institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji i uvećanjem broja reagovanja po sopstvenoj inicijativi.

Dostupnost institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji smatram posebno značajnom. Konkretno, građani Prijepolja i okolnih opština imaju mogućnost da se putem Skajpa iz biblioteke obrate pravnoj službi Zaštitnika građana i podnesu pritužbu na rad organa javne vlasti. Ukoliko ova institucija nije prava adresa za rešavanje njihovih problema, dobiće stručni savet kojim organima da se obrate i ostvare svoja prava.

Takođe smatram da su veoma važne posete gradovima i opštinama, sa ciljem da se građanima približe nadležnosti institucije i načini na koje mogu da ostvare svoja prava.

Iz Izveštaja se vidi da se Zaštitniku građana 2019. godine obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Od toga u oblasti ostvarivanja prava deteta kao posebno ugrožene grupe razmatrano je 223 predmeta, gde je ukazano na 485 povreda prava, čiji se najveći deo odnosi na posebna prava u oblasti prava deteta.

Posebno poražavajuće deluje saznanje da usled nedovoljnih finansijskih sredstava zbog sprovođenja ekonomskih mera, usluge za decu se ne razvijaju, a neke su i ukinute. Primera radi, jedna od prvih mera štednje u gradu Beogradu bila je prestanak finansiranja svratišta za decu ulice, a značajan broj jedinica lokalne samouprave nije uspostavio uslugu ličnog pratioca za decu i druge oblike podrške obrazovanju dece, zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Mene interesuje koliko lokalne samouprave imaju sluha za vaše preporuke, posebno za mene koja dolazim iz prosvete i znam koliki je značaj usluge ličnog pratioca…

(Predsedavajuća: Izvinite, moraćete privesti kraju.)

… kako za samu decu, tako i za roditelje i nastavno osoblje.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije jedan od glavnih ciljeva jeste jačanje svih institucija koje će sprovoditi vladavinu prava. Nezavisne institucije čije izveštaje danas razmatramo su neke od tih važnih institucija, čiji je rad značajan za uspostavljanje vladavine prava. Utoliko je značajnije razmatranje izveštaja u plenarnom delu, koje će doprineti razumevanju rada i postupanju nezavisnih institucija, što će doprineti i da se zakonska regulativa koja se bavi ovim pitanjima unapredi. Zahvaljujem.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.