Zahvaljujem, predsedavajuća.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, danas možda i nije neki spektakularan dan ako bismo ovo gledali kao suvoparni izveštaj.
Izveštaji su obimni, na više stotina strana, temeljni, obuhvataju 2019. godinu, koju pomalo zaboravljamo opterećeni današnjim dešavanjima u 2020. godini, ali proći će i ova 2020. godina vrlo brzo i da ne bismo nekakve propuste napravili, jer ovde su ljudske sudbine i ljudski životi, finansije, ostvarena ili neostvarena prava građana Republike Srbije, onda moramo ovaj Izveštaj gledati tako kao ljudske živote i ljudske sudbine i budućnost.
Ovi izveštaji su jako važni, šta i kako će oni koje smo mi, u ime građana Republike Srbije birali, dali im određena prava i odgovornosti kao nezavisnim i samostalnim državnim organima, nastaviti da rade i da deluju u onim oblastima u kojima su dobili ovlašćenja.
Ono što je zajedničko za sva ova četiri nezavisna i samostalna državna organa jeste da se ona pomalo personifikuju i identifikuju sa ljudima koji su na čelu ovih institucija, ali i oni i mi svi znamo da iza njihovog temeljnog i dobrog rada stoje jako odgovorni i mnogobrojni stručni saradnici i pomoćnici i svi oni bez kojih niko od njih kao pojedinac ne bi mogao da ovakav obim posla obavi u toku jedne godine.
Ono što je zajedničko za sva ova četiri organa, a jeste obaveza ovog doma i obaveza Republike Srbije, jer su to i zaslužili u proteklom periodu, jeste da omogući da na još lakši, jednostavniji i efikasniji rad kroz stvaranje boljih materijalnih uslova, omogućavanje zapošljavanje većeg broja kvalifikovanih saradnika, njihovim adekvatnijim nagrađivanjem da bi se dobio što kvalitetniji kadar mi zaista obezbedimo da ove četiri institucije funkcionišu što je moguće idealnije i besprekornije.
Neko će reći da je najmanje interesantan državni revizor, šta tu ima da se sada razmišlja, dugovna strana, potražna strana, plus ili minus i digitron, papirić da li je sve sravnjeno i plaćeno, da li je ispoštovana procedura kod javnih nabavki ili nekih drugih propisa.
Međutim, nije tako i računovodstvo, ako mogu tako najjednostavnije da kažem, je jedna ozbiljna nauka koja traži izuzetno ozbiljno znanje, potkovanost, ali pre svega traži i stabilnost, kao i u svim oblastima života ništa nije ustrojeno tako da ne postoji dilema. Onda kada se razmišlja o dilemama, zna se kako se one razrešavaju, pa čak i kod državnog revizora.
Ono što je važno, važno je da je obezbeđena nezavisnost i samostalnost u radu državnog revizora i da svaka ona odluka koja nije definisana samim zakonskim propisima na najprecizniji način bude urađena sa njihove strane isključivo i na koriste građana Republike Srbije.
Naravno, zna se šta sledi posle toga, sledi inicijativa za korekciju određenih propisa, mada kažu da što više čovek pokušava da pojedinačno definiše svaku moguću situaciju, sve više rupa u zakonu i stvara.
Za državnog revizora i ono što radi samo možemo reći reči pohvale koliko ćemo uspeti da im pomognemo da dobiju još veći broj ljudi, kako bi se češće i brže mogli baviti svojim poslom u lokalnim sredinama, pomoći onima koji upravljaju budžetima da ih koriste na pravilan način i od toga će zavisiti koliko ćemo još više imati razloga da mi kao Skupština budemo zadovoljni, jer smo napravili dobar posao.
Svako od ovih ljudi koji se nalazi na čelu ovih institucija, činjenica je daje i pečat radu te institucije, jer ipak, na kraju balade, o svemu tome šta će u javnosti izaći i šta će se u mnogim predmetima uraditi, odlučuju oni, neko srčanošću, neko iskustvom, neko oslanjajući se na rutinu i saradnike, tako da srećom, kada je u pitanju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, srčanost koju ulaže i pozitivnu energiju u svoj rad, za razliku od nevladinog sektora koji se u mnogome bavi problematikom, a kojom se bavi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Brankica Janković, negde svoju srčanost zaustavlja u onom delu koji se završava sa ingerencijama koje ima, jer da je i za malo drugačije, bojim se da zbog nekih stvari bi uskoro mi morali da osnivamo ili nevladine organizacije ili agencije za zaštitu prava većine od diskriminacije, koju vrši agresivna manjina.
To je nešto što mi u Srbiji evidentno vidimo. Većina se povlači pred manjinom, sklanjajući se čak i popuštajući pred nekim tradicionalnim, proverenim vrednostima duboko usađenim u ovom društvu, što ja lično smatram da je nedopustivo i da može da bude kontraproduktivno u celoj ovoj situaciji.
Iz tog razloga potpuno podržavamo mi iz Pokreta socijalista, promenu Zakona o Zaštitniku građana, koji već traži dosta promena u svemu tome u svim ovim procedurama koje postoje u pravima u ovlašćenjima, u načinu kako će se ostvariti i realizovati preporuke, opomene i sve ono što u sklopu svojih ovlašćenja ima Zaštitnik građana.
Moram reći da, ne samo njegovo mišljenje, nego mišljenje i Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa i državnog revizora, za mene lično, a i za nas poslanike iz Pokreta socijalista je daleko važnije kada se donose novi zakoni, nego šta misli Venecijanska komisija, šta misli EU.
Mogu da kažem da me ne zanima ni Venecijanska komisija ni EU, gospodine Pašaliću, mene interesuje da zakon koji vi predlažete bude isključivo u interesu građana Republike Srbije.
Zašto ovakav odbojan stav prema Venecijanskoj komisiji? Za mene je to bio pojam sve do jednog trenutka od čoveka koji je član Venecijanske komisije, ali ne ispred Republike Srbije već od jedne od naših susednih država, nisam čuo rečenicu koja je otprilike rekla, sve što vam oni predlažu, 16 puta premerite, jer uglavnom, ništa dobro i pametno po vašu državu kao preporuku dobiti nećete.
Uvažavam mišljenja pametnijih od sebe, pa se toga i držim, ali pokušavam da kažem da ćemo se mi, iz Pokreta socijalista, držati nekih starih tradicionalnih vrednosti. Potpuno podržavamo brigu svih poverenika za borbu protiv diskriminacije svih vrsta, da li je to u pitanju rasna, polna, imovinska, pa čak i seksualne orijentacije, ali nećemo se složiti nikada sa zaključivanjem istopolnih brakova, sa registracijom istopolnih zajednica, jer mislimo da je to nešto, što je, za početak, apsolutno, suprotno Ustavu Republike Srbije, i svako angažovanje u tom pravcu smatram neustavnom delatnošću. Šta god o tome mislila gospoda iz EU, jer, pravo da vam kažem, ne pamtim da su nam ikada išta dobro poslali, od Kosovske bitke, preko ubistva Karađorđa, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata itd, itd. S te strane nam je malo toga dobrog došlo.
Meni je jako žao, ali je možda i dobro što danas ne govorimo o 2020. godini, jer smo još uvek u njoj, još uvek je sve sveže, ali koliko je bitna institucija i Zaštitnika građana i saradnja sa Poverenikom za informacije, kada je to u pitanju vidimo upravo u vreme vanrednog stanja, u vreme borbe protiv korone, kada smo zaista imali prilike da vidimo jedno maksimalno angažovanje i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana na tome da se detektuje svako moguće ugrožavanje bilo kojeg ljudskog prava i prava zagarantovanog Ustavom Republike Srbije na terenu sve vreme, a da iskreno rečeno, imam utisak da uopšte nisu vodili računa o svom zdravlju. Verovatno treba da prođe vreme da to malo analiziramo. Videli smo vas i na migrantskim krizama, videli smo vas i u zatvorima, videli smo vas i kada su suđenja u pitanju, ali videli smo vas na terenu i kad su bili neredi koji su se desili tokom leta, za koje mislim da su iscenirani sa zapada. Dobro, možda grešim, ili možda to tako otvoreno ne bi trebalo da govorim, ali to je iskreno rečeno, moja stvar.
Bićete podržani zaista, kada je u pitanju promena tog zakona, u svemu onom što dolazi do granice mešanja u tuđa ovlašćenja. Neke kolege pre mene su rekle da ovo nije četvrta grana vlasti, i sa tim se potpuno slažem. Iz tog razloga, namerno onaj uvod sa početka moje diskusije, ali, da imate vlast koja je definisana zakonima, da imate ovlašćenja i mogućnosti da ih koristite, to je apsolutno jasno.
Zato je jako dobro što smo 2017. i 2019. godine, kao Skupština na čelo ove dve jako važne institucije doveli ljude koji su bili sudije, koji jako dobro znaju da distanciraju lična osećanja od onoga što im je zakonom propisano i dozvoljeno. Mogu da razumem potrebu da se nađe efikasniji načini da, da tako kažem, privole da postupe po vašim preporukama oni koji su dužni to da učine, ali smatram da onaj deo kolača vlasti koji pripada nezavisnoj i samostalnoj vlasti, a to je sudska vlast, ne može niti sme, da bude jednim mikronom okrnjena ovlašćenjima koja će u budućem periodu biti preneta vama kao poverenicima.
Mislim da je to jako dobra nijansa i čini mi se, da to ide jako dobrim pravcem, ali o tome ćemo detaljnije razgovarati onog trenutka kada to bude došlo na dnevni red.
Pri kraju svoje diskusije zamoliću Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, da ovo shvati kao zvaničnu inicijativu s moje strane. O tome smo razgovarali prilikom njegovog izbora i mislim da je vreme da se o tome dobrano razmisli, a to je jedna nelogičnost koju je njegov prethodnik uradio. Praktično, na osnovu preporuke ranijeg Poverenika nije moguće kroz portal sudova utvrdi protiv koga se vode sudski postupci. Kaže, to nije u skladu sa ovim ili sa onim.
Prema srpskim zakonima, svako od nas, građana Republike Srbije punoletan ima pravo da danas uđe u svaku sudnicu, osim u izričito zabranjenim slučajevima da sedi, da odsluša suđenje, da bude javnost na tom suđenju i to je nesporno pravo svakog građanina. Ako svaki građanin može da uđe u sudnicu i da sazna da se u toj sudnici vodi nekakav postupak protiv Đorđa Komlenskog, ja apsolutno ne razumem odakle ideja prethodnom Povereniku, kojem ne želim ni ime da izgovorim, da svojom preporukom onemogući građanima Srbije da na jednostavan način koji su imali kroz portal sudova u onim segmentima zakonodavstva, odnosno, pravosudnog sistema u kojima je to dozvoljeno, provere da li se protiv nekoga vodi nekakav postupak, s kime će sutra sklopiti posao, ko im dolazi u kuću, da li firma sa kojom treba da sarađuju ima jedan ili 1001 sudski spor gde je tužena za neke stvari.
Mislim da je to u tom trenutku bila jedna klasična greška, da ne kažem i zloupotreba od strane poverenika. Mislim da na tome treba raditi da se to vrati ponovo, jer ako već imamo jako dobro razvijem portal sudova, naravno, ne treba da se pojavi matični broj, ne treba da se pojave podaci, ali po imenu i prezimenu ili po nazivu firme mora biti jednostavno svakome od nas da proveri s kim ima posla, ili onda, gospodo, predložiti da se Zakon o krivičnom postupku i drugi zakoni menjaju, pa čak i Ustav, da se ukinu i javna suđenja, jer, jednostavno, ovo je toliko kontradiktorno jedno drugom, da je apsolutno nepojmljivo.
Pošto želim da ostavim svojim kolegama vremena da mogu da vam kažu i oni svoja zapažanja, mogu da kažem da ćemo vaše izveštaje usvojiti, jer ovi izveštaji govore da se u toku 2019. godine, jako ozbiljno, jako odgovorno i jako naporno radilo, da je ugrožen ogroman trud i energija, da nije tako, verovatno bismo mnogo teže prošli kroz ovu 2020. godinu, o mojim razmišljanjima, šta treba omogućiti svim ovim institucijama za bolji rad, trudiću se da uvek govorim u Skupštini, a nadam se da ćemo zajednički to obezbediti. Ja vam želim da u 2021. godini se ne bavimo više kovidom i problemima koji je on prouzrokovao, već da se vratimo normalnim aktivnostima i da nastavite da radite ovako dobro, kao što ste i do sada radili. Hvala.