Hvala gospodine Milićeviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Poštovani, naravno, što država Srbija bude više sarađivala sa drugim zemljama, što saradnja sa partnerskim službama bude teška, to ćemo i mi biti bezbedniji. Ne treba niko da se plaši. Uvek se postavlja pitanje zašto mi to radimo, ko to nama preti, zašto bi mi prihvatili tuđe sukobe kao svoje?
Mi ne prihvatamo tuđe sukobe kao svoje. Politika vojne neutralnosti za koju se izborio predsednik Vučić i izborili ste se i vi glasajući za dokumenta koja su je definisala i odredila, jeste politika koja nam garantuje da možemo da biramo i svoje prijatelje, a neprijatelji nas i onako izaberu sami, ali je to politika koja nas ne sprečava da učestvujemo u svetskoj borbi protiv zla.
Onaj ko misli da zanemarivanjem terorizma, da će terorizam zanemariti njega, ne samo da je pogrešio, nego se svrstao na stranu zla. Ne boriti se protiv zla je kao da ste na njegovog strani. Nema nikakve razlike. Tako da sporazum o saradnji sa Ruskom Federacijom u oblasti borbe protiv terorizma je sporazum koji nama pomaže da budemo bezbedniji, nama pomaže da budemo sigurniji, da velika super sila stavi na raspolaganje svoje obaveštajne kapacitete koje mi nikada nećemo imati i saznanja koja ona prikuplja u celom svetu, a mi samo na ograničenom prostoru naše zemlje. Dakle, to je za nas na prvom mestu korisno i svakako da sam vam zahvalan na podršci.
Kada ste govorili o društvenim mrežama i govorili o sigurnosti naše, vaše, sve naše dece, znate ja se već dugo zalažem za to da se na društvenim mrežama, sa kojih je krenulo puno zla i puno mržnje, da se ukine anonimnost. Sve što hoćete da kažete, vi to i potpišite i u tome nema pretnje, u tome nema ničeg lošeg.
Znate, ako ste toliko đubre, ako ste takav skot da možete da napišete za trogodišnje dete Aleksandra Vučića da je pašče, onda skote to i potpiši, onda budi ponosan na to koliko si đubre, da tvoja majka vidi koga je rodila, da sutra tvoje dete vidi ko mu je bio otac i čime je zadužio Srbiju. Potpiši to što misliš.
Ja svaku svoju rečenicu potpišem. Potpiši i ti. Nema nikakve veze da li sam je izgovorio u mikrofon pred Narodnom skupštinom ili sam napisao tvit na društvenim mrežama, isto je. To je moje. Pa ako je tvoje to da kažeš njegovom detetu da je pašče, potpiši to.
Znate, obično kažu to ionako možete da saznate, imate odeljenje za visokotehnološki kriminal, ma nije stvar u tome da resurse policije treba da trošimo na takve skotove, nego potpiši odmah i kada bi to bilo tako, videli bi ste koliko bi takvih kukavica se manje oglasilo i koliko bi ih manje bilo. Obično kada ih policija privede, kada ih pronađe ili kažu to je bilo u afektu ili bio sam pijan ili ne znam šta sam radio, niko ne stane iza toga što je napisao, niko ne stane iza te gadosti, gluposti koju je napisao. Znači, da nije bio anoniman, on to ne bi ni uradio.
Mislim da je to možda i jedini način. Uvek ćemo mi naravno i tražiti i sankcionisati i kažnjavati, ali zašto kada možemo vrlo jednostavno, na jednostavan način da rešimo taj problem. Potpiši ono što misliš i gotovo.
Verujem da naša deca, svačije dete zaslužuje bar toliko, da nikakvo đubre ne može da mu napiše da je pašče. Toliko zaslužujemo i toliko ova država može da uradi i to naravno nije samo naš problem, to je globalni problem, ali treba da razmišljamo o tome kako da se kao Skupština, kao institucija, kao sistem suprotstavimo takvim ljudima, jer ovo je sistemski odgovor na to.
Znate, anonimnost na društvenim mrežama je dovela do toga da ono najgore u čoveku bude slobodno, da ono najgore u čoveku bude nešto što može da bude javno, bez kazne i bez osude. Smatram da je civilizacijska stvar da se sa time izborimo.
Malo porodica u Srbiji, možda ni jedna, kao porodica Aleksandra Vučića zna šta je mržnja i zna kakvi neljudi stavljaju njihovo ime u usta. To nije politika, znate, to nije žustra i verbalna rasprava u ovom visokom domu. To nije povišeni ton u argumentovanoj raspravi. To je primitivna, odvratna mržnja koja će jednog dana tom Vukanu biti pročitana. Jednog dana će taj mali pametni dečkić naučiti da čita i jednog dana će mu neko to pročitati. To ne može da bude nešto dobro i ne sme da bude nešto što je nekažnjeno. Ne sme da bude.
Pomenuli ste ovde ono što se popularno u našim medijima zove afera prisluškivanja. Mogu da vam kažem, pogrešno se zove afera, to nije nikakva afera. Afera je nešto što je nedokazano, afera je nešto što možda jeste ili možda nije. Ministarstvo unutrašnjih poslova, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, je sprovelo istragu i ono što mogu da kažem jeste da smatram da smo u našoj istrazi učinili činjenice o prisluškivanju nesumnjivim. Sve dalje je na nadležnom tužilaštvu, kvalifikacija dela, brzina daljih radnji i to je nešto što će u narednom periodu raditi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ja imam veliko poštovanje i poverenje u gospodina Nenadića koji vodi tok, da će na najbolji način tumačiti činjenice koje smo mu dostavili i da se ovo više nikada neće ponoviti.
Naša javnost će biti, naravno, informisana o svakom koraku, u skladu sa zakonom, nikako drugačije. Ono što ja kao ministar unutrašnjih poslova i neko ko je formirao radnu grupu koja se bavila istragom po pitanju prisluškivanja mogu da kažem, jeste da se ovo nikada više ne sme ponoviti i da se takva zloupotreba sistema nikada više ne sme ponoviti, ne samo kada je u pitanju predsednik Vučić i njegova porodica, nego bilo koji građanin naše zemlje. To je zadatak čitavog našeg sistema, da sačuvamo sistem od zloupotrebe i sačuvamo sistem od ljudi koji takve zloupotrebe mogu da čine.
O motivima istraga će reći šta ima da kaže, nadležni pravosudni organi će ceniti sve to, a ono što ja mogu da kažem, to je da se predsednik Aleksandar Vučić bavi politikom, nije biznismen, ne bavi se nikakvim parama, ne komunicira na bilo koji način sa nekim ljudima sa kojima ne bi trebao. Kada njega slušate, vi ga slušate samo iz političkih razloga. Ne može biti ništa drugo. Kada slušate članove njegove porodice, onda to možete da radite isključivo iz najnižih pobuda. To možete da radite samo zato što vam smeta politička stabilnost u ovoj zemlji i stabilnost za koju se Aleksandar Vučić izborio. I on je osetljiv na svoju porodicu kao i svako od nas. Naravno da ga to najviše pogađa i naravno da ga to najviše boli. Kada to počnete da dirate, vi znate zašto to radite.
Dakle, rano je da govorim o motivima, ali ne mogu da zamislim motiv koji nije veoma, veoma zlonameran i prema Aleksandru Vučiću i prema Srbiji, a da to radite i da ste to radili. Sve što mogu da kažem je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo ono što u skladu sa zakonom treba da uradi, da je predalo sve relevantne činjenice Tužilaštvu za organizovani kriminal i da mi očekujemo, naravno, dalje stav nadležnog tužilaštva.
Ono što još jednom hoću da ponovim, nikada se ovo više ne sme ponoviti. Nikada se ovo više ne sme ponoviti nikome! Srbija je ozbiljna zemlja, uređena zemlja, Srbija je zemlja u kojoj se poštuje zakon i zato i kada se dese ovakve stvari, ono što je dobro, jeste što se to dozna, prepozna i što niko neće ostati bez odgovarajuće kazne za svoje ponašanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio o Sporazumu sa Iranom. Dragocen sporazum. Treba Iran poštovati iz još jednog razloga, a to je što Iran nije priznao Kosovo, nije priznao lažnu državu i s tim ih treba više ceniti. Ako to uporedimo, recimo, sa Crnom Gorom koja je priznala Kosovo, lažnu državu, a koja je nekada bila najnaglašeniji deo srpskog roda i srpskog naroda.

Bogatstvo jedne zemlje se uskoro neće ceniti količinom zlata i dijamanata koje proizvodi ta zemlja, već količinom hrane i pijaće vode koju zemlja proizvodi ili ima resurse da ih proizvede. Mislim da je Iran zahvalno tržište, ne samo za biljke, već i za stočnu proizvodnju, stočarsku proizvodnju za prehrambene proizvode koje ova država može proizvesti, a ta razmena može da bude obostrana.

Dame i gospodo narodni poslanici, bunio se gospodin iz Trstenika, veliki opozicionar Vuka potomka Jeremića, koji je svoju stranku orijentirao nekoliko puta, pa ne znam da li je više kod Tadića, Jeremića ili kod koga je već on sebe parkirao trenutno sa političkom strankom koju je prenosio sa sobom od jednog do drugog lidera. Za primarnu proizvodnju isplaćeno mu je 440.000 dinara 2015. godine. Isplaćeno mu je 2016. godine za atomizer 88.000. Godine 2017. mu je isplaćeno 385.451 dinar za pocinkovanu žicu. Za traktor mu je isplaćeno 893.833 dinara. Za zasad voća isplaćeno mu je 354.600 dinara.

Dakle, više miliona je dobio za vreme vladavine SNS i koalicionih partnera. Voleo bih da nam kaže koliko je tih subvencija povukao pre 2015. godine, odnosno za vreme vlasti u kojoj je on sam učestvovao. Verujem da su ti iznosi minorni ili gotovo nisu nikakvi. On je subvencije dobijao na sasvim drugi način. Njemu je tast koji je bio u Zavodu za zapošljavanje prebacivao po ugovorima za ljudske resurse, za udruženje gde su bili on, tast i žena, prebacio mu je preko 40 miliona i verovatno mu subvencije u poljoprivredu onda nisu toliko bile bitne. Uglavnom, ogovara poljoprivredu koja mu je dala deset puta više nego što mu je davala njegova vlast. Toliko o gospodinu.

Sada bih govorio o Sporazumu sa Rusijom, o terorizmu. Terorizam je nasilje ili pokušaj nasilja da bi se ostvarili određeni ciljevi. On može da bude zbog separatizma, može da ima nacionalne predznake, može da ima verske, ali ja bih govorio o političkom kriminalitetu kao obliku terorizma. Terorizam nije samo nasilje, terorizam je i pretnja nasiljem.

Da krenemo redom i da govorimo malo o tom unutrašnjem terorizmu, kako ga klasifikuju Amerikanci, pa da vidimo taj politički kriminalitet koji se dešava u Srbiji od onih koji navodno imaju neki nedostatak dijaloga. Koliko se ja sećam, svi uslovi koje je nama isporučila Tanja Fajon su prihvaćeni, ne zato što ih je ona isporučila, već zato što smo mi hteli da budemo otvoreni i što smo van toga još skinuli, smanjili cenzus na 3%. To nije pomoglo. Sećamo se svi pretnji silovanjem, mislim da je bila pretnja silovanjem premijerki. Pretnja nasiljem je terorizam. Sećamo se svi pretnji streljanjem, pa se sećamo kako su njihovi aktivisti pretili da nas treba strpati u logore. Đorđe Vukadinović je rekao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo su vešali rodoljube, već nas treba vešati na nekom drugom mestu.

Svi se sećamo pretnje porodici i predsednika Republike, a samom predsedniku Republike više puta je prećeno ubistvom, ne samo njemu, već i članovima porodice. Hajde da se setimo i nasilja koje je urađeno. Hajde da se setimo nasilja, kao politički kriminalitet nad predsednikom Narodne skupštine, to je bila gospođa Maja Gojković. Setimo se nasilja nad predsednikom Administrativnog odbora. Setimo se nasilja nad predsednikom najbrojnije poslaničke grupe ovde u Narodnoj skupštini. Setimo se pokušaja upada u Narodnu skupštinu. Setimo se upada u Narodnu skupštinu koji je policija sprečila u holu, dakle, ipak se upad u hol Narodne skupštine, u zgradu Narodne skupštine desio nasilan. Setimo se političkog nasilja koje je izvršeno nada mnom na stepeništu Narodne skupštine, direktno primenjeno nasilje u cilju zastrašivanja ne samo naroda, naših političkih pristalica, već pokušaj sticanja vlasti na nelegalan način. To je terorizam.

Rusija i Srbija imaju zajedničke, na Balkanu i u Rusiji se dešavaju neke stvari potpomognute spolja, dešavaju se oblici terorizma koji su se kod nas desili na Kosovu i Metohiji, u našoj južnoj pokrajini, koji su rezultirali secesijom, odnosno ja ću se usuditi da kažem i okupacijom od strane NATO pakta, koji su deo naše teritorije izuzeli silom i dodelili albanskim teroristima, koje su prethodno proglasili teroristima, ali se i kasnije svrstali u borce za slobodu, navodne borce za slobodu i demokratiju.

Jedni te isti oblici terorizma su na Balkanu i u Rusiji, borba za slobodu, i u Belorusiji, a u Americi se to sasvim drugačije tumači. Ja verujem da je Tramp pobedio na glasanju, ali kao što je Staljin rekao – nije bitno ko glasa, već ko broji. Zato verujem da je Tramp pobedio na glasanju, a Bajden je na brojanju i mi to što se desilo, bez obzira što mi je Tramp bio simpatičniji, moramo priznati, a društvene mreže koje su u Srbiji sasvim otvorene, da recimo Boško Obradović pozove na vojni puč, pozove na državni udar, znači to je radio nekoliko puta, proglasi i neku bunu i pobunu, pri tome izvrši neki nasilni akt, dešavalo se da upada u stanicu policije, čini mi se u Lučanima, desio nam se upad u RTS. Sve su to oblici političkog terorizma koji su primenjeni na teritoriji Republike Srbije, a pri tome imaju medijske sponzore u obliku luksemburških medija koje ovde navodno reemituju program iz Luksemburga i onda kao program iz Luksemburga gledate prenos sa devet kamera na Trgu Nikole Pašića upada u Narodnu skupštinu i više pokušaja ubistava policajaca.

Svaki kamen koji se bacio i koji ima odgovarajuću težinu, a bilo je i onih koji su teški nekoliko kilograma, za mene je pokušaj ubistva policajaca ili pokušaj teškog povređivanja, što se pojedinim policajcima i desilo. Svuda u svetu, a posebno u Americi, ja verujem da bi bila otvorena paljba na takvu vrstu demonstranata, odnosno navodnih boraca za slobodu.

U Srbiji se, na sreću, odgovor vlasti nije desio, ali nemojmo da potcenjujemo one koji svakoga dana pozivaju na neku vrstu nasilja. Danas je u štampi izašao Dragan Đilas, kaže: „Pašće krv“. Ako neki političar kaže da će pasti krv, za mene je to terorizam. Druga naslovna stranica: „Đilas sprema ulične nerede“. Imali smo više neprijavljenih političkih skupova na kojima se desilo nasilje. Sem upada u RTS, pokušaja upada u Predsedništvo, imali smo pregrađivanje ulice, čupanje saobraćajnih znakova, imali smo napad na građevinske radnike, napad na gradilišta, napad na komunalne radnike. Ja vas pitam – da li je to neki određeni oblik terorizma?

Poslednje od onog što se meni nije dopalo u vezi sa Rusijom je pokušaj okupljanja ili okupljanje podrške Navaljnom, odnosno dešavanja koja se trenutno događaju u Rusiji, gde mi nemamo ama baš nikakav interes da se u takvu vrstu protesta mešamo, a posebno da podržavamo proteste protiv ruske vlasti koja nam je omogućila da ne budemo genocidan narod i do neba uvek treba da im budemo zahvalni zato što su u Ujedinjenim nacijama uložili veto i sprečili da srpski narod bude genocidan narod.

Okupljanje je za mene još tragikomičnija stvar zato što je izvršeno na platou ispred Hrama Svetog Save, a izgradnju Hrama Svetog Save i njegovo ulepšavanje je potpomogla Ruska Federacija. Dakle, krajnje je nemoralno održavati takve skupove i pokušavati kvariti odnose sa onima koji delimično mogu da potpomognu Srbiju, odnosno da je odbrane.

Draganu Đilasu to nije prvi put. Ja ću pokušati sada da pronađem depeše Vikiliksa, a njegov kum Mlađan Đorđević, koji je bio njegov politički zamenik, dakle, gde je bio Đilas po političkoj liniji tu se nalazio i Mlađan Đorđević, od kancelarije Tadićeve, to je bio savetnik Borisa Tadića za Kosovo i Metohiju, to je bio i njegov biznis saveznik jer je bio suosnivač „Dajrekt medije“. Dakle, oni pokušavaju da se predstave kao prijatelji Rusije.

Hajde da vidimo koliko su Dragan Đilas i njegov kum prijatelji Rusije. Kaže depeša Vikiliksa, da ne čitam broj, od 21. avgusta, koja se odnosi na sastanak 13. avgusta 2009. godine, koji je Dragan Đilas održao u američkoj ambasadi, kaže ovako depeša: „U toku svoje posete američkoj ambasadi u razgovoru sa otpravnicom ambasade Dženifer Braš gradonačelnik Beograda i čelnik DS Dragan Đilas je otvoreno izrazio nezadovoljstvo i kritiku ruskog ambasadora Konuzina. Đilas je odmah naglasio gospođi Braš da kod njega postoji lična netrpeljivost prema ruskom ambasadoru Konuzinu i da će učiniti sve u svojoj moći da bojkotuje i umanji značaj najavljene posete ruskog predsednika Medvedeva Beogradu i Srbiji. Dalje, u depeši kažu – opisujući svoj stav prema Konuzinu je rekao doslovce da prema njemu ima osećaj gađenja.

Đilas je posebno uveravao otpravnicu da on i DS čine sve da ne dođe do zbližavanja između Srbije i Rusije i pružio je gospođi Braš uveravanja da se takav stav deli i kod predsednika Tadića.

Jedine dve zemlje značajne u svetu koje nam mogu pomoći pri spoljnim pritiscima kojima je naša zemlja permanentno izložena su Rusija i Kina. Dakle, ukoliko neko na ovakav način postupa prema Rusiji, ukoliko neko pokušava demonstracijama da podrži rušenje vlasti u Rusiji, taj nije prijatelj ne Rusije, taj nije prijatelj srpskog naroda.

Dame i gospodo, u jednom drugom delu koji ću ostaviti za kraj ove sednice, reći ću još ponešto posebno o Sporazumu o razmeni tajnih podataka sa Vojvodstvom Luksemburg. Tu me posebno interesuje ova medijska mafija koja daje podršku svim oblicima nasilja koji se dešavaju u ovoj našoj lepoj i napaćenoj državi Srbiji.

Uglavnom, mi ne treba da branimo vlast, mi treba da branimo državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Mi ne treba da rešavamo tuđe probleme, treba da rešavamo svoje. Mi treba da dozvolimo da postoje razlike među nama, ali te razlike ne treba da budu podele. Mi ne treba da ulazimo u sukobe sami sa sobom, rešavajući neke tuđe probleme, treba da se posvetimo svojim problemima. U sukobu samih sa sobom sigurno gubimo mi.

Mi treba da se staramo o razvoju i ekonomiji ove zemlje, jer samo nas ekonomija može izvući, da uporedo sa infrastrukturom dižemo investicije, dižemo fabrike, da tim komunikacijama, da tom infrastrukturom putuje naša roba, putuju naši radnici, putuju naši zaposleni. Mi treba da vodimo brigu o sebi, mi treba da se posvetimo kvalitetu života naših građana, da taj kvalitet dižemo, da budemo prvi u regionu, a da uskoro stignemo i neke druge razvijenije zemlje u Evropi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne)
Prelazimo na spisak prijavljenih narodnih poslanika.
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i dosad da podržim i da govorim o ovim predlozima sporazuma koji su danas na dnevnom redu. Osvrnuću se najviše na poljoprivredu zato što smo svedoci da kada je najteže da je tu poljoprivreda, da je tu seljak, jer je seljak tu i kada se brani zemlja i kada se hrani zemlja.

Ovim sporazumom koji današnjeg dana o kome raspravljamo i govorimo vezano sporazum naše zemlje i Irana to je nešto odlično za nas, za našu zemlju, za naše institute i za sve one koji imaju veze sa poljoprivredom, jer naši kvalitetni proizvodi iz naših instituta, da li je to NS seme iz Novog Sada, da li je to Zemun Polje, ili neki drugi institut, to je ona prepoznatljivost naša koja stoji unazad 40, 50 godina. Ti instituti su uvek imali kvalitetne proizvode i ta njihova semenska roba se sada nalazi, a i nalazila se više od 80 zemalja u svetu. Mislim da ćemo mi ovim našim potvrđivanjem sporazuma omogućiti normalno da se sa Iranom napravi još bolja saradnja, jer smo u prethodnom periodu imali tu saradnju i gde su već naši proizvodi tamo kod njih već funkcionišu, gde se daju dobri rezultati i mislim da je to ispravna stvar.

Inače, poštovani potpredsedniče Vlade i uvaženi ministre, gospodine Nedimoviću, mi sa vama smo imali saradnju, imaćemo i u narednom periodu i ovo što sada radimo to je stvarno pozitivno. S tim, ja ću reći nekoliko stvari koje nisu baš u okviru ovog dnevnog reda, ali tiču se poljoprivrede, tiču se naših poljoprivrednika, ljudi i svih naših koji žive tu na jugoistoku Srbije u tim tzv. marginalnim područjima ili područjima sa težim uslovima života.

Inače, unazad nekoliko nedelja imali smo i poplave, unazad nekoliko nedelja imali smo i ledolome, gde je osim problema sa nedostatkom struje u tim našim seoskim područjima gde su se događale veoma loše stvari jesu ta neka naša sela, u nekim opštinama je uvedeno vanrednog stanje i ljudi su imali štete, ali i to još negde nije rešeno, ali to će biti rešeno. Ja sam uvek potencirao, jer sad u ministarstvu u okviru Vlade imamo Ministarstva za selo, gde očekujem da ćemo u okviru tog Ministarstva normalno i Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za porodicu, to su sva ministarstva bitna za funkcionisanje i za boljitak za naša sela.

Mislim da je dobro da sada u okviru današnjeg dana kažem samo nekoliko stvari vezano za poljoprivredu, jer u tim našim selima gde se desio taj ledolom, gde smo imali problema, imamo veliki problema i sa voćnjacima. Veliki problemi sa voćnjacima zato što su veliki broj stabala su se polomila od težine snega. Mislim da su u nekim delovima tih područja bile uvedene i vanredne situacije.

Ja bih sada voleo, ja vas čisto obaveštavam, vi to sigurno znate, zato što ste veoma obavešteni, zato što imate puno informacija, da veliki broj tih voćnjaka su sad u lošoj situaciji. Neki su možda bili osigurani zato što im država Srbija daje mogućnost osiguranja i voćnjaka, stoke i svega onoga što se tiče poljoprivrede, ali možda neko u međuvremenu nije imao mogućnost da to osigura, a sada su napravljene velike štete za te voćnjake. Bilo bi dobro da u nekom narednom periodu lokalne samouprave obezbede da odu na teren, da se vidi kakva je šteta i u okviru gde je uvedena vanredna situacija da se u okviru toga obezbede i određena sredstva iz budžeta Republike Srbije, da se na neki način saniraju štete za te poljoprivrednike.

Još jedna od bitnih stvari, ovog današnjeg dana je, sporazum, naša zemlja Srbija sa Ruskom Federacijom, vezano za terorizam, za saradnju u borbi protiv terorista. To je veliki problem. Sve to se sada dešava i dešava će se, da te naše zemlje treba da sarađuju Ruskom Federacijo. Mi smo nevezano za taj terorizam, mi smo imali problema sada isto na jugo-istoku Srbije i od poplava, i od ledoloma, gde je stvarno veliki broj opština, veliki broj ljudi su imali problema, gde nisu imali struje, ali tu se našao Ruski humanitarni centar koji je na poziv lokalnih samouprava, na poziv opština, izašlo u susret i obezbedio određen broj agregata i sve ostale potrebne stvari.

To je ta saradnja naše zemlje Srbije sa Ruskom Federacijom, jer kada je najteže, tu su ljudi iz nama bratske Rusije, tu su normalno ljudi iz EU. Zbog toga mislim da je potrebno da ove sporazume prihvatimo. Ja ću kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove sporazume. Jedna od bitnih stvari jeste da i poslanički klub u kome sam ja, akademik Zukorlić ima dosta veza u islamskim zemljama, tako da i on u tom delu može da se uključi i obezbedi više pomoći i veću saradnju sa našim tim prijateljima iz muslimanskih zemalja. Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima, narodni poslanik, Vladan Glišić.

Ako vi zaćutite, kamenje će progovoriti. Ova lepa biblijska izreka objašnjava kakav sam ja to kamen koji ovde govori o onome o čemu vi glasno ćutite.

Sporazumi koji se ovde pominju prolaze, ali se ne obraća pažnja na jedan sporazum koji je deo jedne ozbiljne strategije i tiče se toga kakav mi odnos imamo prema NATO paktu i EU. Sporazum sa Velikim vojvodstvom Luksemburga, to malom državom koja je u središtu EU, koja je jedan od osnivača EU ali i jedan od najvernijih saveznika NATO. Taj sporazum u svom obrazloženju, to je zakon koji potvrđuje ovaj sporazum ima između ostalog pozivanjem na to da je to još jedan od načina da intenziviramo saradnju sa EU i sa NATO.

Govorim o onome o čemu vi ćutite zato što sam ne samo jedini opozicioni poslanik srpskog naroda u ovom parlamentu, nego mnogo više zbog toga što sam jedini poslanik koji u ovom parlamentu otvoreno govori protiv politike EU nema alternativu. Kažem, otvoreno zato što znam da mnogi od vas, prijatelji SNS mislite isto što i ja, ali zbog jakih NATO struktura u vrhovima vaših stranaka, to ne možete reći, jer poštujete stranačku disciplinu. I zato što mi svi znamo da po definiciji međunarodnog prava NATO vojnici na Kosovu i Metohiji jesu okupaciona sila i zato što znamo da niste vi krivi, ali ste nasledili u Ministarstvu odbrane Kancelariju NATO, tako da je NATO i na drugom delu teritorije jedna prikrivena okupaciona sila.

Zato je svaka vlada od 5. oktobra 2000. godine na ovamo u nuždi da sarađuje sa okupatorom, pa tako i vaša Vlada. Ja vam to ne zameram. Ja nisam ni demagog, ni revolucionarni avanturista, jer smatram da smo mi revolucionarnim avanturizmom izgubili nekoliko miliona ljudi u 20 veku. Zato poštujem to što vi morate da radite, ali ono zbog čega ne glasam za ove zakone i zbog čega pokušavam da vas probudim iz tog vašeg ćutanja jeste činjenica da mnoge stvari koje možete da uradite ne smete da ne uradite, a ne radite ih. Tako se postavlja pitanje, da li nam treba ovakav sporazum pre nego koordinaciono telo za ispitivanje posledica NATO bombardovanja i NATO agresije koji se okupio, to telo se kao naučni tim okupilo oko doktorke Danice Grujičić i već nekoliko godina čeka da počne da funkcioniše.

U prethodnom sazivu Vlade četiri vaša ministarstva podržalo to koordinaciono telo ali, gle čuda, desilo se da predsednik vaše Vlade, tadašnje i današnje, zaboravi da potpiše odluku kojom će to koordinaciono telo profunkcionisati i utvrditi da ono što se desilo 1999. godine, je izazvalo epidemiju kancera u našoj zemlji. Tri puta više ljudi oboljeva u Srbiji od kancera nego u drugim evropskim zemljama.

Ne samo da su gađali osiromašenim uranijumom mimo svih međunarodnih konvencija, već su gađali po mapama Hazarda, izazvali ekološku katastrofu zato što su gađali postrojenja Elektroprivrede, naftne i hemijske industrije.

Danas dolazite u situaciju da vam preko „Slobodne Evrope“ vama neki evroparlamentarci poručuju kako se mora zaustaviti kineski uticaj u Srbiji, jer on izaziva ekološke katastrofe. Isti ti evropralamentarci koji se za ovih 20 godina nisu setili da se izvinu za to što su uradili njihovi vojnici srpskom narodu.

Zato ja govorim i pokušavam da vas probudim da uradite ono što možete da uradite, da naterate predsednika svoje Vlade da potpiše rešenje kojim će koordinaciono telo zaživeti i utvrditi na naučnim neoborivim činjenicama da smo mi bili žrtve jedne genocidne namere ove alijanse sa kojom mi hoćemo intenzivniju saradnju i ovim sporazumom o saradnji sa Luksemburgom.

Još nešto hoću da vam kažem, imate dva miliona glasača, imate 230 poslanika, imate 60% podrške ljudi koji su izašli na izbore. Vi imate istorijsku šansu da vratite suverenitet ovom narodu. Vi imate šansu da donesete Zakon o vojnoj neutralnosti koji uporno zaboravljamo da donesemo. Vi imate šansu da kada budete menjali Ustav povodom pravosudnih seta zakona da ubacite u preambulu pored Kosova i Metohije i obavezu da je vojna neutralnost sastavni deo naše strategije i našeg ustavnog poretka.

Hvala vam, ako me budete čuli.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, predsednik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, pravo na repliku.

Zahvaljujem se, gospodine Orliću.

Moram da primetim gospodine Glišiću, sve ovo što vi sada govorite govorio je u prošlom mandatu, doduše, ne tako smireno i tako sofisticirano, Boško Obradović, pa je na kraju završio kod onih koji otvoreno zagovaraju ulazak Srbije i u EU i u NATO pakt, pa se plašim da ne krenete i vi tim putem.

Ne mogu za dve minute da odgovorim na sve neistine i poluistine koje ste izgovorili, ali pokušaću to da uradim.

Vi imate jedan pristup problemu koji je imao i vaš nekadašnji predsednik stranke Boško Obradović, a to je da je Srbija kriva što je NATO pakt nešto uradio ili što je EU nešto uradila. Zašto bi Srbija bila kriva? Da li je Srbija kriva zato što je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju 1999. godine? Da li je Srbija kriva ako neki evropski zvaničnik da neku izjavu koja nije u interesu Republike Srbije? Pričate o tome da je vojska NATO pakta okupatorska na Kosovu i Metohiji.

I vas, kao i mene, kao i sve nas ovde, boli činjenica što na Kosovu i Metohiji nije samo i isključivo Vojska Srbije, ali isto tako, moram da vas podsetim da se Srbija danas, sem na svoj Ustav, kada je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju još jedino poziva na Rezoluciju 1244. To je još jedina pravna veza, kako bi rekli stari rimski pravnici „iuris vinculum“ između Srbije i Kosova i Metohije. Po toj Rezoluciji 1244 u kojoj se kaže da će UN biti vojno prisutne na Kosovu i Meothiji uz, citiram, suštinsko učešće NATO-a, to je dakle Rezolucija koju je izglasao Savet bezbednosti UN.

I ma koliko da nam je teško što snage NATO-a u mnogo prilika su okretale glavu od terora koji se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, moram da kažem, znam da to nije popularno, vi to ne morate da kažete, ali znam da mislite isto kao ja, ali ja imamo obavezu to da kažem – da nije te i takve oružane sile na Kosovu i Metohiji, veliko je pitanje da li bi jedan Srbin živeo tamo, uz sve njihove slabosti.

Što se tiče kineskih investicija, kažite mi koja je to kineska fabrika pod pritiskom EU zatvorena u Srbiji? Da li ste primetili da se građani Republike Srbije masovno vakcinišu upravo kineskim vakcinama? Pa, kako smo to poklekli pod pritiscima EU i NATO-a? Hoću da vam kažem, gospodine Glišiću, mnogo toga ste rekli u pokušaju da ocenite Aleksandra Vučića, SNS, i Vladu Republike Srbije, to radite veštije i mnogo kulturnije nego Boško Obradović, ali matrica vam je ista. Spominjete neko koordinaciono telo koje treba da ispita posledice NATO bombardovanja, pa neko neće da potpiše, pa zato što, navodno, po vama neće da potpiše, mi smo za NATO pakt, ne znam da li je prisutan u sali doktor Darko Laketić, znam da vi u prošlom mandatu niste bili narodni poslanik, ali trebali biste malo da se informišete o tome i šta smo mi radili dok vas ovde nije bilo, dok niste kao biblijski prorok došli ovde da nam vi sada objasnite šta je to što mi treba da uradimo, a navodno nismo uradili, a mi smo to, zapravo, uradili.

Naime, doktor Darko Laketić je, gospodine Glišiću, još pre nekoliko godina ovde od nas iz Srpske napredne stranke i naših prijatelja iz drugih političkih partija, koje su nas u tome podržale, izabran za predsednika Komisije Narodne skupštine koja treba da ispita posledice bombardovanja Republike Srbije 1999. godine, municijom sa osiromašenim uranijumom, Gospodin Darko Laketić je sa svojim kolegama iz te Komisije taj posao završio. Uspostavili smo veoma intenzivnu saradnju sa italijanskim parlamentom, i verovali vi ili ne, a verujte mi slobodno, jer ja nemam nameru da vas lažem, upravo smo od italijanskog parlamenta, od jedne slične komisije koja se bavila tim problemom u Italiji, a odnosila se na problem masovnog oboljevanja italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji upravo od raznih vrsta tumora, da smo upravo od Italijana dobili najveću moguću pomoć i najviše informacija o tome kakve su strašne posledice izazvane na, pre svega, KiM, ali i u drugim delovima Republike Srbije, gde je NATO pakt 1999. godine, koristio municiju sa osiromašenim uranijumom.

Hoću da vam kažem, ja razumem vašu potrebu da vi ovde budete jedini patriota, jedini Srbin, kako vi kažete, i najveći Srbin, i jedini koji je protiv EU, jedini koji je protiv NATO pakta, jedini koji hoće da obnovi Dušanovo carstvo i sve je to lepo, ali vam kažem da za 90% stvari koje ste rekli, apsolutno niste u pravu.