Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se osvrnuti na Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.
Zaključivanjem sporazuma koji reguliše saradnju u ovoj oblasti je izuzetno značajno kako za uvoznike tako i za izvoznike koji se bave ovim poslom, tako i za oblast zdravstvene zaštite i prevencije koja je jako važna prilikom uvoza robe biljnog porekla, koji vrlo često nosi rizik po zdravlje biljnog i životinjskog sveta.
Sporazumom se jasno definišu svi koraci koji se preduzimaju u procesu uvoza i izvoza čime se olakšava procedura samog uvoza i izvoza sa jedne strane, a rizik unosa opasnih i štetnih živih organizama se svodi na minimum, to jest definiše se proces pregleda, kontrole i neposrednog ispitivanja kao i koraci koji se preduzimaju u slučaju pojave opasnih živih organizama.
U ovom sporazumu je definisan fitosanitarni sertifikat koji izdaju ovlašćene institucije, a koji služi kao prateći dokumenat o zdravstvenoj ispravnosti materijala biljnog porekla. Nešto što nije definisano ovim sporazumom, a što hoću da naglasim, to je izvoz drvnog materijala ili elemenata od drvnog materijala koji su takođe biljnog porekla i koji bi mogli da se tretiraju kao takvi. Najčešće to mogu biti drvene palete, elementi za drvene palete i rezana sirova građa.
Iz iskustva mogu reći, kada se radi o izvozu ovakve robe, vrlo često dolazi do nejasnoća u tumačenju, naročito ako se ovakav materijal podvrgava toplotnom tretiranju u skladu sa međunarodnim ICCP standardom, kada se drvo tretira na 56 stepeni celzijusovih najčešće 30 minuta.
Vrlo često, prilikom izvoza ovakvog materijala i pored toga što takav drveni materijal prati zvanična potvrda privrednog subjekta koji je izvršio toplotno tretiranje, u pojedinim zemljama prilikom uvoza, pored pomenute potvrde, vrlo često se traži i fito sertifikat što je u ovom slučaju suvišno, ali vrlo često to ostaje na tumačenju carinskih i ostalih službi, pa je u jednom slučaju potreban, a u drugom slučaju ne treba.
Zato naglašavam da bi se ovakvim sporazumima moglo i trebalo definisati sve što je neophodno od prateće dokumentacije kako bi se izbegle neprijatnosti i problemi prilikom izvoza koje su posledica tumačenja pojedinaca.
Dalje, u svom izlaganju iskoristila bih priliku da iznesem neke probleme iz područja odakle ja dolazim. Očekivala sam da će ministar biti prisutan, ali svejedno ja ću iskoristiti priliku da problem ukratko iznesem.
Dakle, radi se o preduzeću "Napredak", koje je bilo u društvenom vlasništvu i koga je nedavno kupio jedan investitor. Kao što rekoh, "Napredak" je u prošlosti se bavio uzgojem životinja, pretežno ovaca i koza i prodajom mesnih i mlečnih proizvoda. Bio je oslonac razvoja opštine Bosilegrad. Preduzeće "Napredak" nije preživelo proces tranzicije. Dugo je trajao proces privatizacije i sada kada se konačno pojavio investitor i krenuo u popravku i saniranje objekata, pojavili su se novi problemi.
Dakle, društvenom preduzeću "Napredak" su od strane Republike Srbije u prošlosti date nepokretnosti na trajno korišćenje, kao što su pašnjaci, livade, šume, voćnjaci i šumsko zemljište na kojima je preduzeće u prošlosti baziralo svoju proizvodnju, a imovina je unapređena održavanjem, sadnjom voćnjaka i kultivisanjem.
Nakon kupovine tog društvenog preduzeća došlo je do oduzimanja tako datog prava trajnog korišćenja na nepokretnostima, na kojima je to preduzeće zasnovalo proizvodnju, pri čemu je do izuzimanja parcela došlo nakon kupovine, koje su po kulturi pretežno poljoprivredno zemljište, a koje je od vitalnog značaja za proces proizvodnje u budućnosti, te je na ovaj način došlo do obesmišljavanja daljeg poslovanja tog privrednog subjekta na teritoriji opštine Bosilegrad.
Zbog toga se ja kao narodni poslanik, u ime mojih sugrađana i u svoje lično ime obraćam Ministarstvu poljoprivrede sa molbom da ukoliko postoje zakonske mogućnost, da se predmetne nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo i koristilo pre prodaje, da se ti isti vrate ovom preduzeću na korišćenje i to zaključenjem novog ugovora gde će predmet biti upravo sve nepokretnosti koje je društveno preduzeće posedovalo pre prodaje, kao i eventualno druge nepokretnosti koje su u vlasništvu Republike Srbije, a od posebnog su značaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Zatim, obavestiti Republički geodetski zavod da obustavi proces, tj. postupak promene upisa prava korišćenja sa bivšeg korisnika društveno preduzeće "Napredak" na Ministarstvo poljoprivrede kao novog vlasnika. Dalje, potrebno je investitoru dati garanciju da mu se neće jednostranim odlukama oduzimati posedi na kojima bazira stočarsku proizvodnju, osim u naravno zakonom propisanim slučajevima.
Stoga, molim Ministarstvo da uvaži ovu moju molbu i da svi zajedno pomognemo da se ova investicija realizuje u sredini za koju gotovo da i ne postoje zainteresovanost investitora da ulože ovde svoj novac.
Prema rečima investitora, Ministarstvo poljoprivrede preko lokalne samouprave, kroz aukcijski postupak daje u zakup sve parcele koje su bile ili su još uvek u katastru upisane na "Napredak" u korišćenju, čak i parcele na kojima su objekti farme i letnjikovci, a koji su kupljeni i vode se na "Napredak".
Napominjem, ako je bivše društveno preduzeće "Napredak" koristilo preko pet hiljada hektara livada i pašnjaka i preko 400 hektara njiva i voćnjaka, novo preduzeće bez korišćenja ovog potencijala nema nikakvu mogućnost za organizovanje i podizanje stočarske proizvodnje. Dakle, ne može se gajiti stoka bez njiva, livada i pašnjaka. Zato, hajde da učinimo sve da zadržimo bar ovog investitora koji je već odlučio da uloži svoj kapital u naš kraj, jer je to od velikog značaja za ceo region iz jako puno razloga.
Na kraju, da naglasim, da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume i zakone koje danas imamo na dnevnom redu. Hvala.