Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, da se mi vratimo na temu.

Pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, a lično bih se osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ulazak u XXI vek obeležen je serijom terorističkih napada, pre svega na tlu SAD-a, da bi se ti napadi potom nastavili u Evropi, ali i u ostatku sveta.

Kao neko ko se duži niz godina bavi upravo ovim fenomenom, mogu slobodno reći da je nalet terorističke beskrupuloznosti prestrašio sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma. Od tog momenta upravo međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu, bez obzira na stepen njene vojne ili ekonomske razvijenosti.

Iako terorizam nije nova pojava, nepoznata u istorijskoj prošlosti, njegovi savremeni oblici su podstakli sve relevantne subjekte međunarodnih odnosa da se terorizmom bave.

U jeku ovdašnjih, pre svega, tragičnih događaja, počev od 11. septembra, pa sve do nedavnih napada u Beču 2020. godine, sigurno možemo reći da ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj koja je imuna na terorizam.

Savremeni bezbednosni trenutak je nakon perioda svetskih ratova i blokovske podele sveta značajno osetljiviji iz razloga što je rizik sa kojim se svakodnevno suočavaju države sada oličen stalnim pretnjama od dobro organizovanih radikalnih terorističkih grupacija.

Dakle, savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju, sve je učestaliji, akcije su brutalnije, veoma često sa smrtnim ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije. Žrtve su masovnije, a materijalna razaranja su sve većih razmera.

Stoga se sve više javlja potreba za organizovanim i snažnim suprotstavljanjem terorizmu, što nije lak zadatak. Naprotiv, možemo reći da je i teži i neizvesniji, nego kada je reč o tradicionalnim bezbednosnim pretnjama i rizicima.

S obzirom da je izveštaj EVROPOL-a za 2020. godinu još nije gotov, obično se završava negde u junu, prethodni izveštaj o terorizmu u Evropi pokazuje nam da se terorizam donekle primirio. Naime, u 2018. godini imamo 129 terorističkih napada na tlu Evrope, a 2019. godine 119. Ukoliko uzmemo u obzir da terorizam kao šumski požar brzo plane, a još se brže širi, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protivterorističku borbu moramo postaviti na zavidnom nivou u praksi.

Upravo ovaj Sporazum to i čini. Dakle, Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje, a sve u cilju borbe protiv terorizma, a samim tim i zaštite naših građana.

Ti oblici saradnje su jasno definisani u Sporazumu i odnose se na razmenu informacijama o terorističkim grupama, njihovim vođama, članovima, kao i njihovim aktivnostima, razmena informacija o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, odnosno na koji način se te terorističke grupacije finansiraju, razmena informacija o vrstama oružja, municije, eksplozivnih sredstava koje te terorističke grupacije koriste.

Obe potpisnice Sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje podatke, ili informacije koje poseduju, a koje mogu omogućiti da se spreči činjenje nekih terorističkih akata.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke koji mogu omogućiti hapšenje jednog ili više lica za koje se sumnja da su učestvovali ili mogu učestovati u nekom terorističkom aktu ili na neki način taj akt pomažu.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju na raspolaganje operativne podatke o nezakonitom prometu oružja, municije, eksplozivnih sredstava, otrovnih supstanci i radioaktivnih materijala.

Takođe, obe potpisnice sporazuma sarađuju u oblasti stručnog usavršavanja i edukacije osoba koje učestvuju u radu.

Obe potpisnice sporazuma međusobno sarađuju na podizanju novo bezbednosti u oblasti transporta između država i u tom cilju preduzimaju mere za primenu i razmenu odgovarajućih informacija.

Dakle, reč je o jednom izuzetno važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države, samim tim i naših građana.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo kao i za ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i bezbednu Srbiju. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana ministar, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, mirna, stabilna i bezbedna Srbija je preduslov napretka razvoja i života njenih građana.

Stabilnost, sigurnost i bezbednost jeste politika koju realizuje SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali jeste i politika koju realizuje Vlada Republike Srbije. Sa tog aspekta govoriću o Predlogu sporazuma o saradnji u borbi protiv terorizma, koji je potpisan 18. juna 2020. godine u Beogradu, a prilikom posete ministra inostranih poslova Ruske Federacije, gospodina Sergeja Lavrova.

Želim da istaknem da nijedna zemlja na ovom svetu nije izolovana, nije sama sebi dovoljna, da je terorizam globalni fenomen i pretnja svetskom miru i bezbednosti za svaku državu ponaosob. U tom smislu i te kako je velika važnost potpisanog Sporazuma o saradnji u borbi protiv terorizma sa Ruskom Federacijom i te kako će biti važna i realizacija ovog sporazuma upravo sa apsekta sprečavanja eventualnih terorističkih napada upravo sa aspekta razmene informacija o terorističkim grupama, o vođama, o finansijskim sredstvima kojima te terorističke organizacije raspolažu, razmena operativnih podataka između nadležnih službi, a Predlogom sporazuma tačno su i precizirane koje su službe u Republici Srbiji nadležne za sprovođenje ovog sporazuma.

Takođe, ovim sporazumom je precizirana i razmena informacija u vezi nastavnih planova kojima se školuju kadrovi za obavljanje ovih poslova, a sve u cilju jačanja kadrovskih kapaciteta u nadležnim institucijama, ali i te kako je važna razmena informaciono-analitičkih podataka koji se odnose na procenu rizika od terorizma kako na globalnom, tako i svetskom nivou.

U svakom slučaju, Predlogom ovog sporazuma ovlašćeni nadležni organi u Republici Srbiji su Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Takođe, želim da naglasim da je ovim sporazumom predviđena i tajnost podataka upravo na osnovu sporazuma koji je Republika Srbija sa Ruskom Federacijom u oblasti zaštite tajnih podataka potpisala 16. oktobra 2014. godine.

Terorizam je svakako pretnja miru i bezbednosti u čitavom svetu, ali ja moram da istaknem da je značaj ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom značajan iz razloga što su politički odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije danas najbolji u odnosu na sva prethodna vremena.

Naime, želim da istaknem da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, prisustvovao obeležavanju 75. godišnjice pobede nad fašizmom, kada je na Crvenom trgu, zajedno sa ruskim vojnicima, koračalo i 75 vojnika Vojske Srbije, odnosno najstarije i elitne jedinice. U pitanju su bili gardisti.

Takođe, želim da naglasim da Republika Srbija jeste vojno neutralna zemlja. Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste EU.

Srbija jeste vojno neutralna zemlja, ali za razliku od onih koji su sve stubove države do 2012. godine urušavali na sve moguće načine, a među tim stubovima jeste i Vojska Srbije, od 2012. godine, odnosno nakon mera fiskalne konsolidacije, koje su preduzete 2014. godine, došlo je do jačanja naših oružanih snaga u svakom mogućem smislu, jačanja ne radi pretnje bilo kome, nego radi odvraćanja eventualnog agresora.

Kao primer borbene gotovosti naše vojske, kao primer opremljenosti, volje i želje za ovim pozivom naših vojnika, izdvojiću vojnu taktičku vežbu koja se izvela 10. oktobra 2020. godine na Pešteru i gde je lično prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tom prilikom, na toj vežbi, vežbu je izvodilo, inače, 2.800 srpskih vojnika, ali prikazano je i najsavremenije oruđe i oružje, njih oko 150, među njima i 40 vazduhoplova, odnosno aviona.

To u vreme onih koji su vladali do 2012. godine mogla je biti samo misaona imenica. Oruđa i oružja vojska nije imala, a i njima su ukinuli vojni rok. U vreme najveće elementarne nepogode koja je zadesila Republiku Srbiju 2014. godine u maju mesecu, iza sebe nisu ostavili čak ni čamac za spasavanje ljudi od poplave, jer su čamce prodavali za devet hiljada dinara.

Za razliku od njih, danas se u Republici Srbiji, zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Republike i Vlade, vodi odgovorna politika u cilju očuvanja bezbednosti, sigurnosti i zdravlja naroda.

Ruska Federacija, naravno, njoj zahvaljujemo na njenom principijelnom stavu koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, posebno kada je u pitanju Kosovo i Metohija, naravno, dugujemo večitu zahvalnost i tome što je Rusija uložila veto u Savetu Ujedinjenih nacija i na taj način sprečila da država Srbija bude genocidna tvorevina, ali u petoj nedelji naše borbe protiv Kovida 19, 11 ruskih aviona dopremilo je pomoć Republici Srbiji. U tim avionima nije se nalazila samo medicinska oprema, nalazila su se i dezinfekciona sredstva, ali ono što je možda mnogo važnije, to je da su u tim avionima poslati i 78 specijalista lekara koji su u tom momentu pomagali našim herojima, našim lekarima da se bore za svaki život građanina u Republici Srbiji.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu glasaće za pomenute sporazume. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Adam Šukalo ima reč.

Zahvaljujem, predsedniče.

Evo, na samom početku, moram da kažem da sam jako zadovoljan što danas raspravljamo o ovim sporazumima, prvenstveno što raspravljamo o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore.

Nisam to rekao tek tako iz prostog razloga da bi to zvučalo kao neka floskula, već zaista smatram da je dobro i pozitivno da ovakvi međudržavni sporazumi, u ovom slučaju tri države, potpisuju ovako važne sporazume, a pogotovu je važno način kako se došlo od ovog sporazuma i koliko je bilo potrebno i vremena i mudrosti, ali pre svega, realnosti da se prihvati da nešto što je životno pitanje, procesno pitanje, civilizacijsko pitanje, normativno u smislu evropske normative i svih drugih akata koji su potrebni da uskladimo i sve to na jednu stranu, a na drugu stranu je život koji se odvija čak i u vazdušnom saobraćaju, u ovom smislu reči, između ove tri države.

Dobro je što upravo potpisujemo ovaj Sporazum koji usvajaju i Savet ministara Bosne i Hercegovine i, u ovom slučaju Vlada Srbije i Vlada Crne Gore, i ratifikuju postojeći parlamenti koji su nadležni za ovakve stvari.

To je upravo pokazatelj da država Srbija poštuje teritorijalni i svaki drugi integritet BiH i Crne Gore i da rešavanje ovakvih pitanja, u kojem, ako bi samo iz jednog ugla posmatrao ovaj sporazum, u onim delovima, recimo, gde BiH nije u mogućnosti da kontroliše i svoj vazdušni prostor, nema nikakvih problema da zajedno sa Srbijom, zajedno sa Crnom Gorom, u zajedničkom interesu pokrije sav prostor.

Ako bi po toj analogiji koristili primer za sve drugo, onda bi prvo što bi bilo itekako važno reći, da isto tako kao što danas dobijamo pozitivne signale i inicijative u ovom slučaju iz Sarajeva, ova inicijativa je potekla od Saveta ministara koji dolaze iz Sarajeva, iz BiH, i evo i ovde dobija podršku i usvaja, da tako kad dolaze inicijative za potpisivanje sporazuma, različitih inicijativa iz Republike Srpske, koja je sastavni deo BiH, niko iz Sarajeva ili iz Podgorice ne spori to pitanje i postavlja Republiku Srbiju u poziciju hegemonije, u smislu toga da zloupotrebljava određene interese BiH ili, ne daj Bože, resurse.

Samo bih dve digresije na tom pitanju ovde postavio. Jedno je strateško pitanje izgradnje aerodroma u Trebinju, jer smo čuli mnogo negativnih, da kažem, komentara koji dolaze iz Sarajeva, kao da je to nešto što mi kad pokrenemo odavde, donosimo loše Trebinju, Republici Srpskoj, pa i BiH, kao da Republika Srpska nije sastavni deo BiH, pa je to problem. Pa kad se nešto investira tako strateški važno u Republiku Srpsku, u ovom slučaju u Trebinje, a samim tim i BiH, to ispada kao da se investiralo u drugu državu.

Upravo je to poštovanje i BiH i Republike Srpske i svakog grada gde takve investicije, a pogotovo je važno Trebinje, se pokreću i te inicijative dolaze iz Srbije.

Znači, moramo imati dvosmernu ulicu u ovoj vrsti priče. Moramo da se čujemo, da osluškujemo, a ne jedni druge da napadamo, pa da je osnovna poruka koja ovih dana dolazi iz Sarajeva to kako da se što više mrzimo. Pa smo čuli poruke koje je uputio Bakir Izetbegović, koje se ne mogu komentarisati. U normalnim, civilizacijskim parlamentima, u državama koje se smatraju da su civilizacijske, ono što je on izgovorio je neoprostivo, neoprostivo u svakom smislu reči.

Nikada u Srbiji to nikad niko nije rekao, nikada niko. I danas, posle toliko godina, i posle ratnih sukoba koji su bili devedesetih, mi imamo izjave koje su praktično i dovele do krvoprolića na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo BiH.

Izuzetno sam srećan upravo iz tog razloga, zato što se ova pitanja uređuju. Po ovom obrascu, ako racionalno razgovaramo, mi možemo o svemu razgovarati, pa i o državnoj granici na Drini, ali ne možemo da razgovaramo o stvarima koje jednosmerno Bakir Izetbegović pokušava da imputira Srbiji kao obavezu u smislu određenih dugovanja i svega ostalog, da je to uslov za neku buduću saradnju. Život ide dalje, poslovi idu dalje. Ljudi koji se bave biznisom u BiH, u Crnoj Gori, koji investiraju u različitim sektorima, pa i u ovom sektoru koji danas raspravljamo, o IT sektoru, recimo, rade bez obzira na to šta misli Bakir Izetbegović i kakve je on poruke slao prema Srbiji.

Oni se dobro razumeju sa nama, dobro se razumeju i znaju u kom pravcu ide. Srbija je motor ovog regiona, Srbija vuče ne samo Republiku Srpsku, već i BiH napred, a poruke koje dolaze iz Sarajeva, poruke koje su dolazile iz Podgorice, nažalost, poneku čujemo još uvek, idu u tom pravcu da se taj put zaustavi.

Nemojte motor koji je pokrenuo Aleksandar Vučić ovde u Srbiji, koji vuče kompletan region, da u te točkove ubacujete klipove, klipove koji liče na neke ratne igre, na neke ratne zastave itd.

I drugi primer koji ću ovde da ispričam je sjajna inicijativa i u ovom slučaju, ne samo inicijativa, već mi smo potpisali Memorandum sa Vladom Republike Srpske o izgradnji tri hidrocentrale na području gornje Drine, kako se zove, i to je strateški projekat u ovom slučaju. Opet po istoj analogiji, kada gledamo ovo, jeste potpisano zato što su nadležnosti u oblasti koncesija i oblasti voda u nadležnosti Republike Srpske, kao entiteta, pa je zato Vlada Republike Srbije inicirala i zajedno pokrenula inicijativu sa Vladom Republike Srpske, i to zato što je po Dejtonskom mirovnom sporazumu, po normativi u nadležnosti Republike Srpske. Da je u nadležnosti Saveta ministara, koji ima izuzetno male nadležnosti, u smislu izvršnih ovlašćenja, potpisalo bi se sa Savetom ministara i u tom slučaju Srbija ima interesa, ali u ovom slučaju normativno, ustavno, kako god hoćete pripada Republici Srpskoj.

Šta smo dobili od te inicijative koja je samo u prvoj fazi 520 miliona evra za izgradnju? Ja moram reći kapitalnog istorijskog projekta, primarno Buk Bijela, o kojem se priča, pa ja ne znam, barem zadnjih 50 godina i sada konačno krećemo u tu vrstu priče i postoje finansijske predispozicije. Mi u budžetu planiramo da se u Trebinju gradi aerodrom, kao da se gradi na Marsu, a ne u Bosni i Hercegovini, ne u Republici Srpskoj.

Oni koji nam trebaju biti partneri u Sarajevu upućuju - to je atak na Republiku Srpsku, to je atak na Bosnu i Hercegovinu. Nije atak, to je saradnja. To je saradnja koja ide u tom pravcu u kojem podrazumevamo da ono što… Kada pomognemo nešto Republici Srpskoj, bilo kojoj opštini, ali ako nešto investiramo zajedno na Drini, pa to je zajednički interes. Kako to može biti upućeno protiv Bosne i Hercegovine?

Prema tome, ako koristimo ovaj primer ovde, analogija za sve to je takva i neka se ne raduju oni koji smatraju da ovo što je potpisano će biti na nekim sudovima koji se opet pod političkom kontrolom obore. Od životnog interesa je za građane Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, Republike Srbije, Crne Gore da se u energetskom sektoru ovi istorijski projekti ne pokrenu, već da zažive i da svi imaju interese i ekonomske i finansijske i u smislu zapošljavanja i infrastrukture i jedne i druge i treće države da radi i da se razvija. Toliko od mene.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.

Zahvaljujem.

Predsedniče i uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencija, ali pre toga dozvolite da se na kratko osvrnem na istorijat nastanka razvoja poštanskih usluga na prostoru naše zemlje.

Počeci poštanskih usluga datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i pravovremenim prenošenjem važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara za vreme Turaka.

Godine 1805. za vreme Prvog srpskog ustanka organizuje se mreža prenosa pisama za potrebe srpske vojske i organa vlasti, a 1811. godine, otvaraju se prve tzv. mezulane za prenos usmenih, ali i pismenih saopštenja za potrebe države. To su preteče. današnjih pošta.

Godine 1830. sultanskim hatišerifom od 29. avgusta Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje unutrašnje potrebe, a 1840. godine, to je jedna vrlo važna godina, uspostavlja se javni poštanski saobraćaj u državi Srbiji, kada se 25. maja, po starom kalendaru, odnosno 7. juna, po novom kalendaru, otvara prva pošta ovde u Beogradu na Kalemegdanu, i to je ujedno i dan „Pošte Srbije“, kao javnog preduzeća koje više od 180 godina obeležava ovaj dan, kao dan svoje firme.

„Pošta Srbije“ danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima i jedan je od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog i ekonomskog, kulturnog razvoja naše države i našeg društva i ona je danas najveći infrastrukturni sistem u državi Srbiji. Treba svi da budemo ponosni na jednu ovakvu instituciju koja predstavlja jedan od simbola države Srbije, ali da vodimo računa o njenom daljem razvoju i njenom funkcionisanju.

Kada već govorimo o „Pošti Srbije“, želim da pohvalim i njene zaposlene, posebno poštare, dostavljače, šalterske radnike, oni čine dve trećine ukupnog broja zaposlenih u ovom javnom preduzeću, jer oni su za vreme pandemije, posle zaposlenih u zdravstvenom sistemu i sistemu bezbednosti Republike Srbije, takođe i heroji, jer svojim radom i požrtvovanjem, uz svakodnevnu opasnost po sopstveno zdravlje, daju veliki doprinos društvu u celini, jer su na usluzi građanima i privredi u celini.

Godine 1843. je predstavljeno tzv. Ustrojenije poštanskog zavedenija, odnosno uređenje poštanske službe, i to je prvi zakonski akt kojim se uređuje princip pošte kao javne službe. Godine 1855. godina je važna godina za našu zemlju, jer je to godina kada je započeta era srpskih telekomunikacija, kada se uvodi telegramski saobraćaj, slanje prvog telegrama iz Kragujevca za Beograd. Godina 1874. je takođe vrlo važna godina, jer je to godina kada se u Bernu osniva Svetski poštanski savez i Srbija je bila jedna od 22 zemlje koja je bila osnivač ovog međunarodnog saveza i treba da budemo ponosni na ovu činjenicu – jedna mala zemlja je postala osnivač ovako vrlo važne svetske organizacije.

Danas Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na međunarodnom nivou. To je ne politička organizacija koja danas broji 192 članice i ne bavi se unutrašnjim pitanje i organizacijom saobraćaja u oblasti poštanskog funkcionisanja samih država članica, ali sve članice su u obavezi da primenjuju regulative Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom saobraćaju.

Osnovni principi ovih regulativa su jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita i jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.

Značaj poštovanja ovih principa je posebno bio važan za našu zemlju 1992. godine kada je Savet bezbednosti UN uveo sankcije našoj zemlji. Podsetiću vas na jednu Rezoluciju 757 koja je predvidela potpuni međunarodni ekonomski embargo našoj zemlji i zahvaljujući članstvu Srbije u Svetskom poštanskom savezu, ali i poštovanju principa navedenih regulativa, građani su bili u prilici da putem poštanskih usluga dobijaju lekove, hranu, novac, ali i ostale potrepštine iz inostranstva.

Svetski poštanski savez i Crveni krst bile su jedne od retkih međunarodnih organizacija koje se nisu oglušile o principe svoga delovanja i mi smo im na tome zahvalni.

Drugi dodatni protokol Svetske poštanske konvencije sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke, pakete. Izvršene su izmene u delu koje se odnose na obračun terminalnih troškova za glomazne pismonosne pošiljke tzv. male pakete.

Sve države članice Svetskog poštanskog saveza su u obavezi da ratifikuju akta u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Za našu državu to znači usvajanje zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije ovde u Narodnoj skupštini.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj zakon kako bi ova obaveza naše zemlje na međunarodnom nivou bila izvršena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ovo su, naravno, kao i uvek u Narodnoj skupštini Republike Srbije važne teme, važne za građane Srbije. Sporazum o saradnji sa Ruskom Federacijom u borbi protiv terorizma za nas je posebno značajan, jer znamo situaciju u regionu zapadnog Balkana, znamo izazove i opasnosti koje nas vrebaju, pa gotovo u svakom delu ovog našeg regiona: od Kosova i Metohije, raške oblasti, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, jednog dela Republike Hrvatske, gotovo u svim delovima, prostorima bivše Jugoslavije stoji nešto što može nepažnjom, nemarom ili jednim lošim odnosom da se probudi u ko zna šta.

Jako je važno zbog toga imati na čelu države odgovorne ljude, nemati samo političare, već državnike i Srbija ima tu sreću da u ovako teškoj bezbednosnoj, opasno izazovnoj situaciji ima na svom čelu državnika kakav je predsednik Aleksandar Vučić. Upravo zahvaljujući odgovornoj politici, spasonosnoj po Srbiju i njene građane, predsednika Aleksandra Vučića baziranoj na ekonomiji, miru, stabilnosti, odgovornosti, odgovornoj politici, odgovornoj i prema građanima, ali odgovornoj i prema svima onima koji žive u ovom regionu, jer smo okrenuti jedni prema drugima… Zato je Aleksandar Vučić državnik, a ne političar.

Zato on danas u Srbiji uživa podršku 70% građana Srbije, zbog toga što svaku odluku koju država Srbija donosi, donosi promišljeno, donosi tako što se razmisli kakvi će efekti tih odluka biti po svu našu decu u decenijama koje su pred nama.

Mi ne razmišljamo iz mandata u mandat, da li će on trajati dve, četiri godine, pa kratkoročno, već dugoročno odluke koje donosimo kao država kako će se odraziti na život budućih pokoljenja u ovom regionu. U tom smislu, Sporazum sa Ruskom Federacijom u borbi protiv terorizma, saradnji jednoj sveobuhvatnoj, je važan za nas. Važno da razmenjujemo iskustva sa Ruskom Federacijom, da razmenjujemo iskustva sa onom državom koja je zaista istinski prijateljski okrenuta prema Republici Srbiji i koja je to dokazala više puta u bogatoj istoriji naše saradnje.

Imate te teroriste, rekao sam, na KiM koji ugrožavaju bezbednost. Jedan deo u BiH koji poziva ponovo na nekakve sukobe i na sve to smo navikli prethodnih, rekao bih, 30 godina i odgovaramo mirno. Odgovaramo putevima, auto-putevima kojima spajamo ljude, odgovaramo novim školama i sa ove i sa one strane Drine, radnim mestima i sa ove i sa one strane Drine i time što ponudimo vakcine za ljude na Kosovu za sve nacionalnosti koje tamo žive i time pokazujemo da smo odgovorni, da želimo zaista istinski mir i saradnju, jer je to jedino ono što može da nam donese dobit svima u ovom regionu. Nikome sukobi nisu doneli sreću, ni jedna država nije bila bogatija i bogatije izašla iz tih sukoba 90-ih godina. Zato ne želimo da nam se to ikada ponovi i zato vodimo tu, ponoviću ponovo, odgovornu politiku po našu državu.

Ali, postoje oni koji to ne žele. I najteže mi pada što su to upravo jedan deo političke scene, opozicione scene u Republici Srbiji, predvođen tajkunom i kriminalcem, Draganom Đilasom. Nisam ja rekao pre nekoliko nedelja da je on šef kriminalne grupe, nego da je inspirator kriminalaca, mafijaša i drugih tajkuna i ludaka koji svakodnevno napadaju predsednika Republike, koji ugrožavaju bezbednost Republike Srbije ili žele da je ugroze, koji bi time što hoće da sruše Aleksandra Vučića, da sruše Republiku Srbiju i da smo mi ti koji ovde moramo biti prvi stub odbrane politike predsednika Republike Aleksandra Vučića i prvi stub odbrane Republike Srbije, da branimo interese sve naše dece koja ovde žive, da branimo svaku školu koja je renovirana u Srbiji, da branimo svaku bolnicu koja je napravljena, koji kažu - oni će to da sruše.

Spomenik Stefanu Nemanji koji će sutra biti otkriven na Savskom trgu. jedan od tih je rekao kad oni dođu na vlast da ga sruše. Zamislite koliko morate da budete bolesni u svojoj glavi pa da kažete da ćete da srušite spomenik Stefanu Nemanji.

Mi smo dužni njemu taj spomenik stotinama godina i sada ispravljamo sve one stvari koje nismo prema sebi kao narodu bili dovoljno odgovorni da uradimo ranije, da se odužimo ljudima koji su stvorili ovu državu, koji su je napravili, da se odužimo svojoj bogatoj srednjovekovnoj istoriji koju smo bili zaboravili u jednom trenutku, koje smo se potpuno, rekao bih, nepravedno stideli, gurali nekako, nećemo to da pominjemo. Zašto da ne? Imamo jednu od najbogatijih srednjovekovnih istorija u Evropi, možda i svetu. Čega to mi treba da se stidimo kao narod? Kažu neki da smo genocidni. Koga smo mi proterali ikada sa teritorije države u kojoj živimo gde smo, koju smo to državu ikada napali kao Republika Srbija i Srbija uopšte? Koga? Gde? Kad? To niko ne zna da navede, ali podršku tome daje Dragan Đilas zajedno sa Jeremićem, sa Obradovićem i ostalim ološem koji je okupio oko sebe.

Podršku zato što drugačije ne može da se vrati na vlast u Republici Srbiji nego ulicom. Onda je smislio „ministarstvo za sprovođenje izbora“ znajući da to neće da prođe i da to ne može da prođe ni u jednoj normalnoj državi jer to nigde ne postoji kako bi našao, izmislio razlog da u Srbiji nema uslova za nekakve, kako on kaže, demokratske izbore, kako ih on vidi jer su demokratski samo kada mafija pobeđuje, da bi onda organizovao haos na ulicama Beograda i Srbije i rekao da nam to sledi ukoliko njihove ucene, ne zahtevi, neće oni da razgovaraju, nije njima do dijaloga, do priče, do dogovora. Ne želi mafija da se dogovori sa Srbijom. Mafija je protiv Srbije i napada i predsednika i napadaće i Srbiju i predsednika u narednim danima, nedeljama i mesecima sve jače.

Na nama je da građanima objasnimo šta stoji iza toga, kakve opasnosti nas vrebaju iza te šarene laže koju nude Srbije, iza tih plata od hiljadu evra, ne znam kakvih sve penzija, bogatih itd, oni su upravo ti koji su stotine miliona uskratili penzionerima u Beogradu. Evo, tu je šef odborničke grupe iz Grada Beograda, Mirković, pa će on detaljnije to možda da vam objasni kako je to bilo, koliko stotina miliona su ostali dužni penzionerima u Gradu Beogradu i kolike su bile penzije na nivou Srbije. Kolike su danas? Neuporedivo veće i 2025. godine će biti još veće.

Koliki je bio minimalac za vreme Dragana Đilasa, a koliki je danas? Kolika je bila prosečna plata tada, a kolika je danas? Sve to su pokazatelji kako izgleda kada Srbiju vodi mafija i kako izgleda kada Srbiju vodi državnik kakav je Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.