Zahvaljujem.
Ne mislim da sam povredila Poslovnik. Pokušaćemo da usmerimo tok diskusije. Svi ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa imaju dvadeset minuta na raspolaganju i prethodna je govorila o temi dnevnog reda.
Skupština je preduzela sve epidemiološke mere. Svi mi nosimo maske, imate i pleksiglas. Ako je odlučeno da ćemo raditi, onda ćemo raditi, ne vidim razloga da skratimo raspravu.
Osnovno pitanje je da li želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika?

Ja vam pričam jedno, vi pričate drugo. Ne vredi. Ne možemo da nađemo zajednički jezik.

Hoću da pomognem svima nama. Znam ja da imamo uslove, ali kažem, moramo biti racionalni, o tome govori Poslovnik. Ovo nema veze sa temom. Pričati o sudstvu. Ne mora svako da iskoristi svojih dvadeset minuta, neka govori pet minuta ali kako treba.

Zahvaljujem.
Nije na nama da skraćujemo pravo narodnih poslanika da govore.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović, povreda Poslovnika.
Iznesite tačno član Poslovnika, citirajte ga, obrazložite ako je povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107. stav 1. da govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.

Dakle, kada ćemo da pričamo o sudstvu ako nećemo danas kada biramo sudije. Moramo svi da shvatimo da je ovo parlament, mesto za raspravu. Možemo mi da pričamo o konkretnim sudijama, ali možemo da pričamo i o nekim principima na kojima se zasniva izbor sudija, odnosno naša obaveza je da kao političke stranke, odnosno, predstavnici naroda iskažemo stavove šta očekujemo o sudstvu.

Tako da, apelujem na vas da dopustite raspravu kada govorimo o sudstvu u onim okvirima u kojima je to moguće, naravno, da niko ne ide van teme.

Zahvaljujem.
Ja sam zaista dopustila, kako što ste to videli, a smatrala sam da se apsolutno priča o temi dnevnog reda koja je izuzetno značajna.
Malopre sam naglasila da ne želim da skraćujem pravo narodnih poslanika. Poslovnikom je regulisano koliko vremena oni imaju i do sada su pričali o temi dnevnog reda. Na pola izlaganja je predsedavao sam predsednik parlamenta.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo?
(Branimir Jovanović: Ne.)
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Života Starčević kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Izvolite.

Upravo sam to hteo reći, treća sreća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva, danas smo u prilici da raspravljamo i biramo sudije koji se po prvi put kandiduju za nosioce pravosudnih funkcija i meni kao poslaniku je čast da mogu da podržim ove predloge i svakako će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, izbor sudija je jedna od ustavnih nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije dana Ustavom Republike Srbije u svom članu 99.

Svedoci smo da se zadnjih godina povela rasprava o tome da je možda potrebno dati veći stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ta rasprava se vodi nekoliko godina unazad i rezultirala je time da je Vlada Republike Srbije 2018. godine napravila nacrt amandmana za promenu Ustava u tom delu kada je u pitanju izbor pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija.

Taj nacrt je analizirala i Venecijanska komisija i dala svoje mišljenje. Mišljenje o tom nacrtu dao je i Visoki savet sudstva. Ja ne bih ovom prilikom da se bavim detaljima te rasprave u pojedinostima. Rekoh, suština je ta da je bila namera da se možda da viši stepen samostalnosti pravosudnim organima i nosiocima pravosudnih funkcija od Narodne skupštine Republike Srbije.

U zadnje vreme je više puta i sam predsednik Narodne skupštine Republike Srbije najavio mogućnost pokretanja procedure za izmenu Ustava u tom delu.

Ono što je sigurno, Jedinstvena Srbija će uzeti učešće u tom procesu, kao što uzima aktivno učešće i u svim drugim društvenim procesima, ali ja ovom prilikom moram da kažem da i sadašnji Ustav u svom članu 4. garantuje nezavisnost sudske grane vlasti i ovaj sadašnji Ustav garantuje stalnost i nepremestivost nosioca pravosudnih funkcija. Ovaj Ustav daje i ustavno pravo i nadležnost Narodnoj skupštini da bira nosioce pravosudnih funkcija i Narodna skupština jeste odraz biračke volje naroda, pa je tom analogijom i sam izbor sudija odraz te volje naroda, ali to nije suština o kojoj ja želim danas da govorim.

Naime, mi možemo ovde napraviti idealan sistem izbora pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija. Možemo obezbediti i najviši stepen autonomije istima, a da taj sistem bude obesmišljen. Zašto? Zato što sistem sam po sebi ne znači ništa bez ljudi. Šta to znači? To znači da nije sve do sistema, već je i do svakog pojedinačnog nosioca pravosudnih funkcija, do njegove stručnosti, do njegove osposobljenosti, do njegove posvećenosti poslu, do njegovih, na kraju krajeva, ličnih, moralnih nadzora i integriteta.ž

O tome sam pričao i kada smo govorili u skupštinskoj raspravi o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika, kada sam rekao da nikakav kodeks, nikakav Poslovnik o radu ne može od nas 250 da napravi idealnim poslanicima, jer ni Kodeks, ni Poslovnik o radu ne znače ništa bez ljudi i da je mnogo toga i do ljudi, do njihove stručnosti, do njihovih moralnih i drugih kvaliteta. Tako je i kod sudija. Dobar sudija je onaj koji je posvećen zakletvi koju je dao da će da sudi po pravu, po pravdi i zakonu. Sudija koji drži do svog integriteta i do nekih opštih društvenih i moralnih načela je i do sada bio nezavistan sudija. Takav sudija će i u buduće biti nezavistan. Opet, s druge strane, oni kojih je, Bogu hvala, jako malo, koji su svoje lične ili možda političke interese stavili ispred opštih i interesa građana, države i društva, oni ni do sada nisu bili nezavisni i oni ni u jednom sistemu neće biti nezavisni, jer su se, jednostavno, vezali za lične ili neke druge interese, a ne za opšte ili za interese građana, društva i države.

Još je Ivo Andrić, čiju tablu, ploču ovde sa ponosom gledamo u ovoj skupštinskoj sali, naš Nobelovac, u svom delu „Znakovi pored puta“ napisao: „Kažu da postoji mesto pravog suda i pune pravde. To je mesto gde istina sija kao sunce koje nikad ne zalazi, gde pravda caruje“. Na pitanje skeptika – gde se nalazi i da li zaista postoji takvo mesto, on je napisao: „Ono je među nama, tu gde mi stojimo. Budi hrabar, iskren, postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan i takvo mesto će biti svuda gde tvoja noga zakorači i gde tvoj glas odjekuje“.

Naravno, Ivo Andrić je to mnogo lepše rekao, ono što je suština ove priče i naravno da mnogo toga zavisi i od samih nosioca pravosudnih funkcija.

Naime, Ustav Republike Srbije u svom članu 152. kaže: „Zabranjeno je političko delovanje sudija“. Mi imamo situaciju da u pojedinim političkim emisijama svako malo zovu sudiju koji tamo ne iznosi svoje pravno tumačenje i mišljenje, već iznosi politički stav i to je možda dobar primer da nije sve do sistema, nego da je do pojedinca.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisnost sudstva centralni, osnovni postulat svakog demokratskog poretka koji se oslanja na pravni poredak.

Takođe, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da nezavisnost sudstva ne može i ne sme biti vrednost za sebe, sama sebi cilj i nezavisnost sudstva ne možemo posmatrati kao privilegiju jedne grane vlasti, niti smemo i možemo posmatrati kao privilegiju nosioca pravosudnih funkcija, već isključivo kao sredstvo kojim se brane ljudska prava i slobode.

Da bi postigli taj cilj – nezavisno sredstvo koje je usmereno na zaštitu ljudskih prava i sloboda, svaki od nosioca pravosudnih funkcija mora dati svoj maksimum u radu u odnosu na svoju stručnost, u odnosu na svoju posvećenost poslu, u odnosu na svoju obučenost, u odnosu na svoje najbolje ljudske karakterne crte.

Naravno da mi treba da oblikujemo, usklađujemo sistem, pa i pravosudni sistem, da ga usklađujemo sa vremenom i prostorom, da pratimo i tokove koji su aktuelni u svetu, ali to moramo da radimo, pre svega, zbog nas i zato što je to naša potreba, a ne zbog toga što nam to neko kaže da to treba da uradimo ili nameće. Zašto? Jer taj neko sa strane, ti centri svetske moći svakako će Srbiji nametnuti pravo sile, a Srbija na to pravo sile može i mora odgovoriti samo silom prava i nikako ne treba potceniti silu prava, jer je jako izdržljiva i to možemo videti na primerima i u procesu koji se dešava u našoj južnoj Pokrajini Kosovo i Metohija i u mnogim primerima unutar naše zemlje, ali i u mnogim primerima u svetu.

Da zaključim. Nema vlasti bez ljudi, pa nema ni sudske. Nema prosperiteta bez pravde i dobre politike. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju u kojoj vlada volja naroda, a ne volja pojedinaca koji žele svoju volju da nametnu narodu uz pomoć nekih sa strane. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju prosperiteta. Jedinstvena Srbija se zalaže za Srbiju pravde. Zato ćemo u danu za glasanje glasati za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Životi Starčeviću.
Sledeći prema prijavama je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila.
Izvolite.

Gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege koji predstavljaju sve narode koji žive na ovoj teritoriji Srbije, kao poslanik i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS u danu za glasanje mi ćemo podržati izbor svih ovih predloženih sudija.

Verujem Visokom savetu sudstva da je proveo sve što treba i da smo dobili predloge za ljude koji zaslužuju tu funkciju. Naravno, nadam se da više nećemo nikada za tri godine preispitivati dostojnost tih ljudi, jer to je odredba koja ne treba da postoji.

Što se tiče izbora sudija, ja se nadam da će i dalje ostati ovlašćenje ove Skupštine da prvi izbor sudija bude u Skupštini Srbije. Ne mislim da je dobro da deset ljudi kasnije odlučuju ko će biti i ko neće biti sudija. O svemu ostalom, o sastavu Visokog saveta sudstva, o promeni imena Vrhovnog kasacionog suda, jer to su babe i žabe, ne može Vrhovni i Kasacioni zajedno nikako. To su sve formalno priče koje ćemo uraditi nadam se.

Ono što je meni palo u oči i što bode oči kada pričamo o izboru sudija. Kako je moguće da u Ivanjici ne postoji niko ko je zainteresovan, nije ni dostojan da bude sudija Opštinskog suda u Ivanjici. Zamislite u vašem Valjevu dođe neko iz Beograda da vam bude sudija, jer nema interesovanja i nema zaposlenih u Valjevu koji to zaslužuju.

(Mihailo Jokić: … iz Bajine Bašte.)

To nije dobro.

Molim vas, bez dobacivanja i direktnog obraćanja jedni drugima.
Nastavite.

Samo sam rekao to što sam rekao. To je jedna primedba koja mi je bola oči. Ja bih se zamislio i u Ministarstvu pravde, a i u vašem Visokom savetu sudstva zbog takvih pojava.

Evropska komisija je stavila primedbe na pravosuđe u Srbiji. Ja nisam došao na red kada je to bila tema dnevnog reda sednice, jer su prethodni poslanici potrošili vreme i onda neću da se vraćam nazad. Ali, jedan deo je prihvaćen i to je ponovljen predlog Vlade da se rešava o promeni Ustava.

Ono što ja želim i što mislim da govorim u ime svih advokata ovde i svih nas koji želimo dobrobit pravosuđu, da se to što pre nađe na dnevnom redu ovde, da vidimo mi da li vi iz Vlade mislite da nešto precizirate tu vašu inicijativu ili da i mi na Odboru za ustavna pitanja, gde imam čast da budem član, to sredimo i da mi uredimo promenu pravosuđa, ali samo pravosuđa, jer za to onda referendum ne mora.

Ako budemo gurali i promenu nadležnosti, onda moramo da idemo na referendum i to će mnogo da traje. Kako kažu Rimljani - Ad calendas Graecas. To neće nikad biti završeno, u svakom slučaju ne u vreme zasedanja ove Skupštine. Zato bi želeo da što pre to pitanje rešimo, jer i od toga će zavisiti koja će biti ovlašćenja Skupštine i šta ćemo mi da radimo u budućnosti u vezi pravosuđa.

Podsećam vas, u 18. veku, 1740. i neke godine, Monteskje je napisao deo De l'esprit des loix, to znači u prevodu - duh zakona. U njemu je predložio promenu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i odmah su počele priče. Kod zakonodavne imamo fer izbore, kod Vlade da li su ministarstva dovoljno brojna, nisu, jesu, da li treba da imaju ovo ili ono. Ali, kod pravosuđa jedino što je bilo bitno do sada da li je pravosuđe nezavisno.

Ja se zalažem za nezavisno pravosuđe, ali ne može da bude ni na nebu, ni na zemlji. Svi mi od nekoga zavisimo, mi od birača, Vlada od nas. Pravosuđe mora da zavisi, bar kod prvog izbora, od ove Skupštine.

Želim da vas napomenem i građanima koji slušaju, sve manje nas sluša, ali svejedno, daj da iskoristimo to što u ovoj sali više nemamo nadgornjavanja sa opozicijom oko nekih stvari koje nisu bitne. Mi možemo da uredimo pravosuđe potpuno kako treba, da napravimo pravosuđe dostojno nas, jer nećemo imati opstrukciju od raznoraznih izjava i raznoraznih ideja o ministarstvima za nepotrebna dela itd.

Očekivao sam da pred ovom Skupštinom, očekujući da imamo Kosovo koje je jedna priča, jedno pitanje sam postavio, odgovor mi je bio po Nušiću. On ima to u autobiografiji, kad pitate kako se neko zove, on ti odgovori - moja tetka svira violinu. Ja sam tražio da se formira nešto za Kosovo i da se prati rad suda u Hagu. Odgovorili su mi nešto što nisam ni pitao.

Nadam se da će ovde da vrca od delovanja Ministarstva pravde. Zakon o krivičnom postupku, koji je nedorečen i ima neki sudija za prethodni postupak koji je bio neki istražni sudija, pa sad ima neku nadležnost kod pritvora, pa nešto odlučuje o zakonima, o dokazima, ovamo ili onamo. Znači, to je živ klan - nedoklan.

Da li mi treba da vidimo, da li UKP, Uprava kriminalističke policije treba da bude u MUP-u ili treba da bude u Tužilaštvu ili bar u Ministarstvu pravde, da bi radila svoj posao, a MUP-u je dovoljno uniformisana policija. To je sve da bi se efikasno radilo, da bismo birali prave sudije, jer te sudije moraju da budu zainteresovane, da budu tamo, da konkurišu deset na jedan, a ne da uvozimo iz drugog grada u Ivanjicu, zato što tamo nema zainteresovanih.

Ministarstvo pravosuđa ima šansu koju nikad neće imati, da iskoristi ovaj parlament, da očisti zakone, da razjasni određene stvari.

Ja ću vam kao advokat samo nabrojati, da ne bih iskoristio više od pola vremena, da se Valjevac ne ljuti da trošim vreme. Hajde da vidimo problem određivanja i držanja u pritvoru bez osnova tamo gde prerasta u mere represije. To je stalno tako. Imate javnost, uhapsite čoveka. Zašto ga uhapse? Produžava se pritvor da niko ne zna zašto. Kaže - to javnost traži. Pa nije vox populi, vox dei. To je samo priča, na latinskom, nije glas javnosti glas Boga.

Mi moramo da budemo stručni. Jedan DNK se vadi danas mesecima. To je pitanje sati. Umesto toga sati su meseci.

Prisustvo branioca – gde je prisustvo branioca kad se izdaje potvrda o oduzetim predmetima? Tamo možete da upišete šta god hoćete ako branioca nema. Kako je to moguće da branilac nema uvid u predmet pre davanja iskaza okrivljenog, a to tužilac ima?

Pogledajte predmete u drugom stepenu. Ja vam govorim primedbe moje kancelarije, 14 advokata ima tamo. Svako je napisao po jednu primedbu i ja vam ih nabrajam. U drugom stepenu katastra predmeti se po žalbi rešavaju dve do tri godine. Gde je kadar u centrima za socijalni rad? Gde su psiholozi? Gde su pedagozi? Svega toga nema ili nema u dovoljnom broju. Na kraju, preopterećenost beogradskih sudova je nenormalna i zato se dešava da su razmaci između suđenja dva puta godišnje i onda neko odloži i gotovo. Neću više da vam zadržavam pažnju.

Želim da kažem nešto veoma važno. Ili ćemo mi ovde urediti pravosuđe ili ni jedna Skupština ga nikad neće urediti, jer sad imamo tu mogućnost da pričamo o pravosuđu, da ne pričamo o ovome i onome i da ga rešimo. I Zakon o krivičnom postupku i Krivični zakon da vidimo da li treba od 15 do 20 godina izricati, 16,17, 18, ne samo 20, pa 40, pa doživotna robija. Sve to moramo da vidimo i kada se jednom to uradi onda da stanemo iza toga i da imamo uređen pravni sistem u kome će i sudija biti dobro plaćen da ne bi bio korumpiran, jer u vreme ove promašene, to je najlepša reč koju mogu da kažem, reforme pravosuđa pod DOS-om, jer ipak ti ljudi odlaze polako u penziju i sada ostaje na nama da izaberemo mlade ljudi i ljude koji nisu opterećeni time, ali da ih platimo kako treba i da budu apolitični. Hvala vam lepo. Ja sam, eto, uštedeo osam minuta, Valjevac, smanjio sam.