Uvažena predsedavajuća, uvaženi gosti, drage koleginice i kolege narodni poslanici, da krenem sa pohvalama izveštaju RATEL-a, koji je zaista obiman i vidi se da su iz godine u godinu izveštaji Regulatorne agencije sve obimniji, odnosno sadržajniji. Pogledao sam izveštaj za 2012. godinu, on je bio na svega 15 stranica. Vidim da su izveštaji za 2018. i 2019. godinu na negde 70 - 80 stranica i zaista su detaljni, tako da iz izveštaja svako može da se dobro upozna sa radom i aktivnostima vaše agencije.
Ono što bih još primetio jeste da je RATEL uspeo da sebe približi korisnicima, odnosno građanima, kroz različite usluge i da prosto svakom čoveku, svakom korisniku usluga mobilne telefonije ili nekih drugih usluga RATEL bude bliži. Nisam bio na početku, pa ne znam da li je neko govorio o aplikacijama koje korisnici mogu da skinu sa google play store ili apple prodavnice i da jednostavno u svakom trenutku provere brzinu interneta dolaznog i odlaznog i da izmere kvalitet usluge, da prosto vide da li ono što operator njima nudi u ugovoru i terifira i naplaćuje je i ono što oni zaista dobijaju kada koriste tu uslugu. To se odnosi kako na bežični, tako i na internet koji je kablovski.
Osim te aplikacije, zanimljiv je i benčmarking, odnosno to uporedno merenje kvaliteta servisa sva tri mobilna operatera, koji svakom potencijalnom korisniku mobilne telefonije daje mogućnost da se, uvidom u te podatke i kvalitet pojedinih usluga i servisa u odnosu na lokaciju na kojoj se on najčešće nalazi, opredeli koju će vrstu mobilnog operatera da izabere. To je zaista, vidim iz izveštaja, bio jedan jako kompleksan posao u 50 gradova gde su vršena merenja. Deset hiljada kilometara je pređeno automobilom. Kada tu dodamo i ono što su inženjeri prešli pešaka, odnosno noseći uređaje u rancu na leđima, onda je to jedan zaista impozantan posao, ali je sve to rezultiralo nečim što građani, odnosno krajnji korisnici usluga mobilne telefonije mogu da vide i da na kraju iskoriste.
Takođe, jako je korisno to što RATEL iz godine u godinu povećava broj stanica, kontrolno mernih stanica za merenje jačine elektromagnetnog polja u određenom opsegu frekvencija i ukupno merenje kumulativno jačine elektromagnetnog polja, jer znamo da postoje određena razmišljanja, možda ne baš biološki i medicinski potpuno dokazana, ima suprotnih mišljenja, da jačina elektromagnetnog polja, odnosno nejonizujuća zračenja mogu da štetno utiču na zdravlje.
Vidim da se broj tih mernokontrolnih tačaka povećava, a da ih je u ovom trenutku negde preko 70, 75 na 35 lokacija, odnosno 35 gradova, blizu objekata koji su sa te strane osetljivi, bolnice, škole, obdaništa. Znači, tamo gde se ljudi, odnosno deca, najmlađi dugo zadržavaju i da su rezultati svih tih merenja u okvirima onoga što je propisano. Znači, ono što se dobije kao rezultat merenja poredi se sa onim što se nalazi u propisu, odnosno pravilniku i vidi se da li na određenoj lokaciji elektromagnetno polje prelazi graničnu vrednost ili ne. Kako smo čuli, za sada je sve u redu, jačina elektromagnetnog polja na svim merenim mestima je u dozvoljenim granicama. Mislim da se tu radi o neprekidnom dvadesetčetvoročasovnom monitoringu. Mislim da ste to vi i rekli u odgovoru na pitanje jednog poslanika.
Ono što je jako zanimljivo i što možda predstavlja centralni deo vašeg posla, to je monitoring nad radiofrekvencijskim spektrom u zemlji. Naravno da oni koji to legalno koriste uz dozvolu, treba da koriste u skladu sa dozvolom i propisima, a da oni koji nelegalno koriste budu sankcionisani.
Dobro je, mi imamo dva centra, jedan je u Beogradu, drugi je u Nišu, i negde oko 16 tih merno-kontrolnih stanica koje, da kažem, su daljinski upravljane i pomažu radu centara.
Sa aspekta bezbednosti, i nacionalne i bezbednosti vazdušnog saobraćaja itd, jako je bitno da se blagovremeno detektuje i otkrije izvor velike smetnje ili smetnje koja može da ugrozi prenos značajnih signala. Dobro je što taj broj, da kažem, kontrolno-mernih stanica nije velik, ali je značajan i treba da bude možda i veći, kako bi se merenjem u više tačaka što preciznije odredila lokacija sa koje potiče izvor smetnje koji se kasnije, naravno, mora neutralisati, jer smetnja može da bude i bezbedonosno vrlo opasna. Recimo, u vazdušnom saobraćaju da ugrozi komunikaciju aviona i kontrole leta.
Takođe, Nacionalni CERT je nešto što opet pospešuje tu komunikaciju sa građanima. Vidim da ste vi otvoreni za prijem svih bezbedonosnih pretnji, odnosno bezbedonosnih pretnji u oblasti informaciono-komunikacionih mreža i sistema, da centar objavljuje te podatke i da upozorava i građane i pravna lica da postoje određene opasnosti i prosto, jednostavno da kažem, predupređuje ih da ne nasednu. Vidim da postoje na sajtu obaveštenja o fišingu, kada neko pokuša da se predstavi kao određena banka i traži podatke od korisnika.
Naravno, kolege su pominjale bezbednost dece na internetu. Video sam da se i time bavite, odnosno da imate spotove, vrlo prilagođene video-klipove prilagođene dečijem uzrastu, koji ih na neki način uče da ne nasednu različitim provokacijama u tom delu, odnosno u toj oblasti.
To je što se tiče pohvala, ali pošto ja nikad samo ne hvalim, moram da ovako postavim i neka pitanja, odnosno možda iznesem neka razmišljanja koja su subjektivna, ali nisu strašna.
Vidim da su 2012. godine prihodi bili negde oko milijardu i 400 miliona i da je više od polovine prihoda išlo na troškove Agencije i ostatak se uplaćuje u budžet države. Od tih 720 miliona koji su otišli na troškove, 300 i nešto miliona je tada otišlo za plate. U poređenju sa 2019. godinom, prihodi su znatno veći, preko dve milijarde dinara, 900 miliona je otišlo na troškove, znači, 200 miliona više u odnosu na davnu 2012. godinu. Raduje me činjenica da masa za plate nije povećana, iako ste broj zaposlenih morali da povećate jer je vama pridružena i Agencija za poštanske usluge, a morali ste da osnujete i Nacionalni CERT.
Znači, u tom smislu nemam primedbe, ali imam jednu dilemu koja sad nije upućena vama nego više kolegama poslanicima i javnosti. Mislim da, kada su u pitanju nezavisne regulatorne agencije i nezavisna tela, oni su nezavisne u svom stručnom radu, domenu, ali to ne znači da su nezavisne u smislu da same sebi treba da određuju plate. Ja sam mišljenja da je država ta, u ovom slučaju Narodna skupština ili Ministarstvo finansija, neko ko treba da da okvir u kojem će da se kreću plate zaposlenih u nezavisnim regulatornim agencijama i telima, jer, kažem, nezavisnost se odnosi na nezavisnost u struci. To je kao autonomija univerziteta.
Znate, neki pojam autonomije univerziteta zloupotrebljavaju, pa misle da je to neko ostrvo na kome mogu sad da uspostave sva svoja pravila. Ne, oni su autonomni u smislu pravljenja studijskih programa, nastavnih planova, slobode izbora nastavnika u zvanje itd, ali moraju da primenjuju propise i regulativu države u kojoj žive, pogotovo što država iz budžeta finansira univerzitet.
Ovde se radi sada o nečem drugom. Vi zarađujete sav taj novac čiji deo uplaćujete u budžet Republike Srbije, ja to ne sporim, ali je činjenica da ga vi, a i druge regulatorne agencije zarađujete korišćenjem nacionalnog resursa, jer radio-frekvencijski spektar je nacionalno blago, imovina i resurs ove države. On nije neograničen, barem u onom delu koji se koristi za prenos signala.
Prema tome, korišćenje tog resursa, odnosno prihodi ili dobit iz korišćenja tog resursa treba da pripada narodu. Prema tome, moj stav je da nezavisne agencije ne mogu da same sebi određuju zarade, bez obzira što ste se vi, video sam, negde zaustavili. Znači, pre par godina niste povećavali te zarade i najdramatičnije je bilo, mislim, na početku, da su oni na početku, negde tamo kada su osnovali RATEL, 2005. godine pa nadalje, nekako zloupotrebili tu poziciju što su nezavisna agencija i onda su koristeći prihode koji u stvari pripadaju državi i narodu malo više davali sebi na platama. Znači, u suštini, ovo i nije kritika, više je komentar.
Moram samo da se osvrnem na konkurs za izbor direktora RATEL-a. Izveštaj koji razmatramo odnosi se na vreme kada smo imali drugog direktora, godine 2020. avgusta meseca izabran je novi direktora RATEL-a. Ja sam pokušao da na internetu nađem njegovu biografiju. Zanimljivo je da biografije nema, odnosno postoji samo par rečenica, da je završio Saobraćajni fakultet, odsek za PTT i to je to. Negde sam u nekom skupštinskom izveštaju iskopao da je radio u RATEL-u i da je bio direktor Sektora za poštanske usluge. To sam slučajno našao u nekom skupštinskom izveštaju.
Šta je glavna zamerka javnosti iz oblasti elektrotehnike, tačnije telekomunikacija, na izbor direktora RATEL-a? To je da se prvi put dešava i da se dešava presedan da se za direktora RATEL-a bira lice koje nije ekspert za elektronske komunikacije, nego za poštanski saobraćaj, a ruku na srce, u čitavoj ovoj priči elektronske komunikacije predstavljaju, još kada se doda i bezbednost podataka, 95 do 98% posla. Pošta je odavno sve dileme rešila, Poštanski savez postoji sto godina, sve konvencije su donete, svi propisi, nešto malo je tu ostalo Poštanskoj regulatornoj agenciji, zato je ona i pridodata RATEL-u. Mišljenje ljudi iz struke sa kojima ja imam komunikaciju je da je logično, kao što je direktor Univerzitetskog kliničkog centra, recimo, redovni profesor medicine, mišljenje struke je da i direktor Regulatorne agencije za telekomunikacije treba da bude iz struke elektronskih komunikacija. Jer, pazite, i u vašem izveštaju devet poglavlja je posvećeno elektronskim komunikacijama, a jedno poglavlje je posvećeno poštanskom saobraćaju.
Eto, to je to. Neke male, kažem, kritike na kraju, ali u svakom slučaju se vidi, pošto je Agencija mlada, ona je 2005. godine osnovana, da zaista postoji veliki napredak u radu, da se spektar delovanja, odnosno sektora i aktivnosti širi, da se RATEL približio građanima i da korišćenjem savremenih metoda svi ti podaci merenja do kojih RATEL dođe ili koje napravi u stvari su otvoreni podaci, nalaze se na sajtu otvorenih podataka. Ja znam da ste dobili nagradu kao agencija po tom pitanju.
U pitanju je jedina zamerka, da kažem, stručne javnosti je da je RATEL dosta zatvoren, začauren i da nije otvoren za eksperte koji nisu u RATEL-u, već da RATEL nekako, otprilike kao jedna zatvorenija organizacija uvek rukovodioce bira iz sopstvenih redova. Hvala.
