Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku da pre tri dana čujemo rezultate rada u prvih sto dana Vlade Republike Srbije. I građani Srbije znaju koliko smo postigli u prethodnom periodu, a isto tako znaju da smo sve to radili u vanrednim okolnostima. I pored toga Srbija je 2020. godinu završila sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi i cilj nam je da 2021. godinu završimo kao jedna zemlja u prve tri ili prvih pet u Evropi. I to jeste izazov sa kojim se suočavamo i to je nešto na šta smo počeli da se navikavamo.

Nama je za mnogo toga cilj da budemo broj jedan. I konačno navikavamo se da razmišljamo o sebi kao o pobednicima, iako je, verovali ili ne, nekima teško da to priznaju. I ne samo da im je teško, oni naprotiv i rade protiv Srbije, da se Srbija vrati na pozicije na kojima je bila pre 2012. godine. Zamislite, i svetski mediji i visoki evropski zvaničnici o kojima su danas i moje kolege govorile konstatuju činjenicu i čestitaju Srbiji na načinu na koji se sprovodi vakcinacija, dok se ovde, mogu da kažem, utrkuju ko će više voditi negativnu kampanju protiv Srbije i osporavati sve što se ovde radi.

Mi smo navikli da oni osporavaju i otvaranje fabrika. Navikli smo da osporavaju i izgradnju puteva i auto-puteva, iako se i sami voze tim putevima. Verovatno je tim putevima samo mana što ih je napravio predsednik Aleksandar Vučić. Takođe, navikli smo da osporavaju i najveće gradilište u ovom delu Evrope, to je Beograd na vodi, iako tamo odlaze i kupuju stanove, iako tamo odlaze da šetaju i da koriste ugostiteljske objekte i tržne centre. Takođe, imali smo strašnu negativnu kampanju i osporavanje izgradnje kovid-bolnica, kada se naš zdravstveni sistem lavovski borio za očuvanje života naših građana.

Onda dolaze na red i vakcine, osporavanje vakcina. Tako da, evo, ja ću vas podsetiti na jednu stvar. Krajem decembra 2020. godine, dakle, pre mesec i po dana, Dragan Đilas piše pismo Evropskoj uniji. Verovatno svrhu postojanja i opravdanja postojanja Evropske unije prepoznaje samo kada treba da se žali na svoju zemlju, on piše pismo Evropskoj uniji, međutim, između tih ostalih banalnosti koje su navedene tamo pominje kako u Evropi počinje da se realizuje plan vakcinacije, a kako u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada, kako, na koji način će se sprovoditi vakcinacija, kako se ovde konstantno širi konfuzija i, zamislite, strah među ljudima. I onda on, sav tako uplašen, konfuzan, zbunjen, odlazi juče na Sajam i prima rusku vakcinu. Sad bi verovatno bilo fer da napiše pismo, odnosno korektno da napiše pismo Evropskoj uniji, pa da kaže – evo, ja sam primio vakcinu, birao sam koju ću vakcinu da primim u svojoj zemlji u Srbiji, ali i kakva je organizacija bila. Ali, to nije u njegovom stilu, jer je sramoćenje zemlje način za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Ali građani Srbije jasno i nedvosmisleno se izjašnjavaju koje rukovodstvo žele, ko je predsednik koji je ozbiljan državnik, i to govore, evo, nedavno smo imali priliku da se uverimo, sa podrškom od preko dva miliona glasova. Da predsednik Aleksandar Vučić čvrsto stoji iza svojih reči, vodeći se jasnim principima, među kojima je i borba protiv mafije, imali smo priliku da se uverimo u prethodnim danima. Hapšenjem kriminalne grupe od pre nekoliko dana pokazali smo da imamo jaku državu. Država je pokazala sposobnost, ozbiljnost i odgovornost i zaista možemo reći sve najbolje reči i pohvalu za organizaciju i saradnju tužilaštva, BIA i policije.

I opet na sve ovo Dragan Đilas putem medija kojima on upravlja, a podsetićemo građane Srbije da ti mediji nisu registrovani u Srbiji i opet ćemo podsetiti građane Srbije da ti mediji ne plaćaju porez u Srbiji, on na tim medijima ismeva, izigrava i minimalizuje to što se radi. Ovo je smešno u odnosu, verovatno, na razbojništvo, kriminal, napad i destabilizaciju Srbije koja je bila do pre nekoliko godina i verovatno je ovo smešno, a za pohvalu je to što se oni slikaju sa predstavnicima kriminalnih grupa, što se oni slikaju sa narko-dilerima i što im oni sede u prvim redovima na njihovim stranačkim skupovima.

Ali, kao što sam rekla, Srbija ima odgovorno rukovodstvo, ima predsednika koji brine 24 sata o svojim građanima i o svojoj državi. Ovde je jako važno da napomenemo kada govorimo o socijalnim kartama da će država izaći sa predlogom paketa pomoći za građane i za privredu i taj paket je vredan 2,5 milijardi evra.

Želim da podržim predlog Vlade Republike Srbije i trud i rad i napor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je ponosno na činjenicu da je prvih sto dana nakon dugo, dugo vremena uspelo da izgradi ovakav jedan predlog i da uputi Narodnoj skupštini, a čiji je cilj unapređenje kontrole socijalnog davanja.

Ali generalno moramo istaći i nadam se da ćete se saglasiti sa mnom da je Srbija dosta toga radila na poboljšanju životnog standarda i na poboljšanju generalno socijalne slike. Imamo tu i elemente koji se odnose na povećanje minimalne cene rada, na povećanje prosečne plate, imamo cilj koji želimo da dostignemo do 2025. godine i mi iz godine u godinu stremimo ka tom cilju, dakle, povećanje penzija. Penzije danas u Srbiji ne samo da su redovne, stabilne, one se i povećavaju iz određenog perioda u određeni period. Tako i tokom pandemije Srbija se bori ne da očuva, nego da podigne životni standard i uz sve to uspeli smo da dovedemo i nivo nezaposlenosti na istorijski minimum. Takođe u skladu sa planom „Srbija 20-25“ mi želimo da imamo taj nivo nezaposlenosti kakav je u Evropi. Očekuje se i usvajanje strategije zapošljavanja i sigurna sam da ćemo mi sa takvom strategijom uspeti da dostignemo taj naš zacrtani cilj.

Korona ostavlja trag na sve zemlje, neke je i razorila, ali uz odgovorno rukovodstvo koje sprovodi program SNS i predsednika Aleksandra Vučića Srbija je snažna, ona ne samo da se bori, ona i pobeđuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije, pred nama je danas važan Predlog zakona o socijalnoj karti i smatram da je to najbolji način da se targetiraju oni kojima je pomoć potrebna.

Ovim zakonom nastavljamo uspešan proces digitalizacije u svim sferama društvenog života i to je predstavljalo agendu Vlade predsednika Aleksandra Vučića od 2014. godine, kao i Vladu Ane Brnabić. Takođe, ovo je najbolji način da se budžetska sredstva koriste na najbolji mogući način i što efikasnije u borbi protiv siromaštva. Dakle, dobro je da imamo jedan ovakav zakonski okvir, da imamo jedan ovakav sistem koji je digitalizovan i uz pomoć kojeg ćemo građane osloboditi komplikovanih administrativnih procedura.

Da bi građani Srbije jasno razumeli o čemu se radi, dakle, neće biti neophodno da se u sistemu socijalne zaštite za određene stvari iz te oblasti aplicira, već će građani po automatizmu dobijati ono što im sleduje i ono što im pripada. Čitajući zakon o socijalnoj karti, mogu da kažem da sam siguran i da smatram da će građani Srbiji biti zadovoljni ovakvim zakonskim rešenjem jer sve što SNS radi, radi za dobrobit, za interes svih građana Republike Srbije.

Zakon takođe omogućuje dobru koordinaciju i povezanost sistema socijalne zaštite sa drugim sistemima, sa institucijama državne uprave kroz korišćenje njihovih jedinstvenih podataka, naravno, sa ciljem pravilnog određivanja socijalno-ekonomskog statusa pojedinaca i sa njima povezanih lica. Takođe, zakon dokazuje i pokazuje rešenost Vlade Republike Srbije da se izgradi jedan tačan sistem podataka „socijalna karta“ koji će omogućiti, kao što sam rekao, pravilnu i pravovremenu mogućnost da se utvrdi socijalno-ekonomski status lica koja su povezana i koja ostvaruju prava iz oblasti socijalne zaštite, kako bi na vreme ostvarili svoja prava i određene usluge.

Dakle, kada pogledamo kako je ovaj zakon koncipiran, kada pogledamo njegovu suštinu, kada pogledamo cilj ovog zakona, kada pogledamo modernizaciju koju ovaj zakon sa sobom nosi, možemo slobodno da kažemo da ovo predstavlja ozbiljan iskorak u sistemu reforme socijalne zaštite.

Svakako ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatram da je važno da kao stranka realne nacionalne politike pratimo društveni i tehnološki razvoj u svim oblastima društvenog života i da idemo ukorak sa vremenom i svetom. I to je upravo prepreka i odbrana od autošovinističke lažne elite koja ima uporište u strankama bivšeg režima.

Imali smo priliku da u prethodnom periodu vidimo kako izgleda njihov ideološki obrazac i paradigma njihovog političkog delovanja kroz protivljenje podizanja spomenika Stefanu Nemanji, kroz priču o formiranju nekakvog ministarstva za izbore, što predstavlja jedan jedini cilj, a to je da se u institucije sistema, u Vladu Republike Srbije, uđe bez političke volje građana Republike Srbije, jer su svesni da ih narod jednostavno na izborima neće, zbog katastrofalnih ekonomskih i političkih odluka koje su doneli u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su bili u prilici i u situaciji da upravljaju ovom zemljom.

Smatram da je to tipičan pokazatelj nepoznavanja karaktera srpskog naroda i siguran sam da će građani Srbije jasno prepoznati njihove manipulativne političke veštine.

Želim da iskoristim priliku da skrenem pažnju javnosti, da skrenem pažnju građani Srbije na sve laži i da ne nasedaju na laži pripadnika lažne autošovinističke elite, tu mislim pre svega na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Mariniku Tepić, da ne nasedaju na sve one stvari koje oni govore o procesu i postupku vakcinacije gde smo apsolutni lideri u Evropi, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o nekakvim platformama u budućem međustranačkom dijalogu, jer jedini njihov cilj jeste da se ospori političko delovanje predsednika Aleksandra Vučića i da mu se zabrani da govori i da učestvuje na narednim izborima.

To se jednostavno neće dogoditi. To nećemo dozvoliti zbog građana Srbije koji veruju u platformu koju ima SNS, a naša platforma jesu naši rezultati koje smo ostvarili od 2012. godine do danas. Naša platforma jesu svi oni zacrtani ciljevi i sve ono što smo predvideli za građane Srbije kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evro, da prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Vide građani Srbije na koji način se državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić bore za njih. Vide kako se borimo za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa, odnosno za KiM, vide kako se borimo i šta smo sve uspeli da uradimo kroz proces i kroz postupak vakcinacije, da kažemo da smo jedna od najorganizovanijih država u Evropi. Vide građani ekonomske rezultate koje smo postigli gde smo apsolutni lideri. Vide građani kako se država obračunava sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Imam potrebu da kažem da je sasvim jasno da Srbija izgleda fundamentalno drugačije i da je fundamentalno drugačija zemlja u odnosu na stanje koje smo zatekli 2012. godine.

Imam potrebu da kažem da smatram da je nacionalna opcija u Srbiji evoluirala zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću kroz inovativna rešenja, kroz postupak digitalizacije. To pokazuje podizanje spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta, društveno razvojnog projekta „Beograd na vodi“, kroz renoviranje Narodnog muzeja, kroz izgradnju autoputa sa predznakom srpske revolucije u imenu Miloša velikog.

Napadi pripadnika bivšeg režima na sve što je nacionalno, sve što je napredno, sve što je progresivno u ovoj zemlji ne predstavljaju apsolutno ništa drugo do frustraciju poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića koji ih je poslao tamo gde pripadaju, a to je na margine društvene i političke scene u Srbiji.

Progres sa nacionalnim predznakom je novi srpski kod i uticaj autošovinističke lažne elite pripadnika bivšeg režima i stranaka bivšeg režima sve više slabi i u gradu Beogradu. Uporedo sa tim podrška i poverenje SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću u narodu rapidno rastu i to je jednim delom upravo zbog toga zato što smo uspeli da oduzmemo monopol na ideju progresa u društvu toj lažnoj autošovinističkoj eliti koja sebe naziva druga Srbija. Taj monopol više ne postoji zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Hoću da se obratim mladim ljudima u Srbiji i da im kažem da slobodno mogu da budu politički Srbi i da iskazuju svoje političke stavove onako kako to nismo smeli da činimo do 2012. godine i da se priključe naprednim snagama oličenim kroz političko delovanje SNS, jer to je jedina garancija da ćemo nastaviti dalje da snažimo našu ekonomiju, da jačamo naš sistem jer ćemo na taj način uspeti i da širimo naš politički uticaj.

Nema razloga da tako ne nastavimo. Siguran sam da ćemo u narednom periodu, ako nastavimo ovako ozbiljnom i odgovornom politikom da se bavimo siguran sam da ćemo imati prilike da se radujemo velikim ekonomskim i političkim pobedama Srbije, posebno u regionu.

Za kraj, time ću da zaključim, kada govorimo o zakonu koji je danas na dnevnom redu mi smo ti koji otvaramo važne teme u društvu i polazimo upravo od toga šta to savremeno društvo zahteva kao potrebu i kako da kao zemlja na najbolji mogući način pratimo društveni tehnološki razvoj i budemo korak ispred drugih i u borbi protiv siromaštva i u svim drugim oblastima.

Umeju to da prepoznaju svi građani Srbije, umeju to da prepoznaju mladi ljudi u Srbiji i siguran sam da će pružiti poverenje SNS baš iz tih razloga koje sam naveo i na narednim izborima. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Bosiljka Srdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poslanice i poslanici, uvođenje socijalne karte je definisano kao prioritet rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Država je prepoznala značaj i nužnost uvođenja socijalne karte, te je ovo pretočeni u ekspoze programa Vlade Republike Srbije, a koji je predstavljen i u Narodnoj skupštini. U okviru postojeće informativne podrške sistemu socijalne zaštite ne postoje svi podaci niti su podaci koji postoje organizovani na adekvatan način, a postojeća informativna podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina i to je osnovni problem danas.

Rad na socijalnim kartama predstavlja objedinjen uvod u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima. Zakon o socijalnoj karti potvrđuje da je Srbija na putu napretka i boljitka kada je u pitanju socijalna pravda i socijalna zaštita. Ovim zakonom će se uvesti sistem kontrole koji će sprečiti različite zloupotrebe kada su u pitanju socijalna davanja, a svi smo u svojoj sredini svedoci da ih je i te kako ima, ali i omogućiti bolju i pravedniju raspodelu sredstava.

Svi građani treba da budu uvereni da će novac otići u prave ruke, u ruke onima kojima je najpotrebniji i oni koji su najugroženiji. Zakonom je predviđeno formiranje jedinstvene baze podataka korisnika te će ukrštanjem podataka biti moguće da se u svakom momentu zna koliko je sredstava iz budžeta potrebno izdvojiti i na koji način je potrebna njihova preraspodela.

Važno je da napomenem da će ovim zakonom moći da sagledamo strukturu stanovništva, da će pomoć biti dostupna svim građanima i to na jedan efikasniji i jednostavniji način koji će bez obzira na sve teškoće sa kojima se građani suočavaju, počev od nedostatka potrene dokumentacije pa sve do ne informisanosti omogućiti da ostvare prava iz oblasti socijalne zaštite i to po tačno utvrđenim kriterijumima.

Podaci između relevantnih institucija kao što je katastar, centar za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje i druge institucije koje se bave socijalnom zaštitom, zapošljavanjem i osiguranjem, ono što je bitno biće umreženi. Budući da je sadržina jedinstvene baze podataka veoma osetljiva, a i poverljiva, potrebno je da se tačno utvrdi kako će se ti podaci čuvati, ko će sa njima moći da raspolaže u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti.

Takva obrada podataka će biti veoma značajna i za samog pojedinca koji više neće morati da odlazi od institucije do institucije, da prikuplja dokumentaciju već će se sve to rešavati po službenoj dužnosti tako što će institucije biti transparentne i razmenjivati podatke.

Suština ovoga da se smanjuje pritisak i na pojedinca i na institucije. Pored pravednije raspodele socijalnih davanja ceo sistem socijalne zaštite će ovim zakonom biti unapređen kroz razvijanje novih programa i novih sistema podrške za posebno višestruko diskriminisane društvene grupe kao što su osobe sa invaliditetom i za starije osobe. Cilj je da niko od građana ne ostane bez pomoći i podrške sistema.

Podaci o korisnicima prava i usluga iz socijalne zaštite ažuriraće se, što je jako bitno, u jedinstvenoj i centralizovanoj bazi, te će biti moguće utvrditi socijalno ekonomski status pojedinca i njima povezanih lica. Pojedinci i građani koji su najosetljiviji i najranjiviji ovim zakonom će postati i najvidljiviji.

Socijalna karta će pokazati uporedne podatke pa će biti jasno koliko korisnici dobijaju sa republičkog, koliko sa lokalnog nivoa, kao i koje su im usluge socijalne zaštite dostupne.

Kontrolom i pravednijom raspodelom socijalnih davanja ista količina novca koja se izdvaja iz budžeta biće na taj način raspoređena uz targetiranje najugroženijih grupa građana. Najjednostavnije rečeno, zakonom o socijalnoj karti predviđena je jasna procedura o pristupanju, korišćenju i razmeni podataka.

Smatram da je važno usvojiti ovaj zakon, kako bismo što pre povezali socijalnu kartu sa registrima i evidencijama intuicija, što nas vodi ka digitalizovanoj Srbiji.

Svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ovaj zakon.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Radojević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, svaki zakon koji donosimo, a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naših sugrađana je dobar zakon, pa tako i ovaj zakon o socijalnoj karti.

Imali smo priliku da danas čujemo koji su to sve benefiti koje ovaj novi zakon donosi. Jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu je formiranje, upravo te jedne baze, tog jedinstvenog registra svih podataka naših sugrađana koji su nekada koristili ili podnosili zahtev za korišćenje bilo koje subvencije ili podrške u oblasti socijalne zaštite. To će u mnogome koristiti da u narednom periodu kao ozbiljna država planiramo dugoročne strategije i lokalne akcione planove, kako bi na pravi način pomogli našim najugroženijim sugrađanima i onima kojima je pomoć neophodna.

Pored toga, građani treba da znaju, kao što su već imali priliku da čuju da ovim zakonom oni dobijaju mnogo lakše mogućnosti da apliciraju za sredstva koja su neophodna, i više neće imati problem sa tim da obilaze šaltere iz dana u dan, kao što je npr. u slučaju kada treba da ostvare pravo na besplatne kilovate električne energije, ili da dobiju status energetski zaštićenog kupca. Sada će im to biti dosta lakše, jasnije, sada će biti upoznati sa tim i automatski će dobijati informaciju o tome i moći će lakše da apliciraju i da koriste te benefite ovog novog zakona.

Ujedno država dobija način kako može da vrši kontrolu sredstava kako se više nikada ne bi dešavalo da pojedinci zloupotrebljavaju, usled nedostatka ovakve jedne baze i da koriste sredstva na štetu države i na štetu onih građana kojima je pomoć najpotrebnija.

Dežurni kritičari će uvek pričati o svemu najgore, jer oni često i ne vide, niti ih interesuju interesi našeg naroda, pa, tako su kritikovali i ovaj zakon. Često imaju običaj da opominju zašto ranije nismo doneli ovakav zakon. Upravo su oni ti koji su trebali ovaj zakon da donesu, baš tada kada su bili na vlasti, od 2000. do 2012. godine, jer naši građani su u tom periodu najveću muku trpeli, zato što to njih nije zanimalo. Tadašnju vlast nisu zanimale socijalne karte. Neko od kolega je rekao da ih jedino zanimala imovinska karta i karta preduzeća na kojima treba izvršiti pljačkaške privatizacije, a štetu smo osetili svi.

Pričam kao neko ko je devedeseto godište, i osetio sam te posledice kada sam upisao i učio u srednjoj školi, nisam video neku perspektivu u državi, jer nikoga tada nije zanimalo da ulaže u privredu.

Onaj osnov da bismo se odgovorno bavili socijalnom politikom, e, upravo to se promenilo od 2012. godine pa sve do danas, i od te godine svaka, pa do danas je vodila računa o budućnosti, ne samo naših građana, već i o budućnosti naše dece i mladih ljudi, pa su tako i donošeni zakoni. Radilo se na tome da se poboljša privreda u našoj zemlji, da se stvaraju uslovi da se razvija putna infrastruktura i sve ono što je neophodno kako bi domaći privrednici rasli, kako bi strane investicije došle i stvorile mogućnosti za nova radna mesta. To je preduslov i najbolja strategija u borbi protiv siromaštva da radnim mestima uposlimo naše građane.

Za njihovo vreme je stopa nezaposlenosti iznosila 27%, a danas je ona 9%, pri tom, naravno, zlobnici će reći da su masovno narodi hrlili ka Evropi i svetu, što naravno nije istina.

Mogu da dam primer iz našeg grada, iz Čačka odakle dolazim da smo 2016. godine, prema evidenciji naše službe za zapošljavanje imali broj od blizu 11 hiljada nezaposlenih, a sa tendencijom do 2020. godine, to je palo na pet hiljada zaposlenih, pri tom, proporcionalno je rastao broj zaposlenih u odnosu na broj nezaposlenih, koji se smenjivao.

Pored svega toga je otvaranje auto-puta „Miloš veliki“ i ulaganje u infrastrukturu u našoj industrijskoj zoni u Preljini, jačanje lokalne privrede u Čačku, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i odgovornoj Vladi Republike Srbije i svim programima koji su upereni u tom pravcu stvorile su se mogućnosti da i mi mladi u našem gradu imamo veće mogućnosti pri izboru za zaposlenje i da tako na pravi način uposlimo naše građane i da učestvujemo u smanjenju siromaštva.

Pored toga znamo da postoji određene grupacije u društvu koje teže dolaze do radnog mesta, pod tim podrazumevam mlade do trideset godina, žene invalide, rome, i starije osobe. Aktivnim merama politike zapošljavanja i mi Čačani smo iz godine u godinu od 2016. godine, izdvajali po 40 miliona i pratili preporuke Vlade Republike Srbije, jer je ona iz godine u godinu ulagala sve više sredstava u aktivne mere politike zapošljavanja.

Danas to iznosi pet i po milijardi, a mi u Čačku izdvajamo trideset miliona zato što smo dostigli vrhunac i uposlili smo i te najugroženije kategorije. Ali i pored svega toga, ostaju nam one kategorije koje su sada socijalno najugroženije u našem društvu i za njih je potreban ovakav zakon, baš upravo da im pojedinci usled nedostatka kontrole ne bi trošili sredstva koja su njima namenjena i kako bismo mogli veća sredstva da opredelimo za one najugroženije, ali i sve one koje imaju potrebu za uslugama u oblasti socijalne zaštite.

Zato ću ja u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on u mnogome pokazuje da država odgovorno vodi računa o svojim građanima i da pored zapošljavanja brine i o onim najugroženijim kategorijama i stvaraju mogućnosti da lakše apliciraju, da lakše ostvare ta prava i da uživaju u sredinama u kojima žive.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Kostadinova.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, socijalna zaštita u jednom društvu jeste pokazatelj ne samo razvijenosti tog društva, već i stepen njegovog uređenja i pravednosti.

Sistem socijalne zaštite jeste složen zato što s jedne strane zahteva sveobuhvatni pristup, sagledavanje brojnih parametara, uzimanje u obzir mnogo činjenica, a s druge strane, jer se u njegovim okvirima traže rešenja za najranjivije kategorije društva.

Od doba socijalizma preko perioda tranzicije, pa sve do danas socijalna zaštita je postajala sve važnija, jer je upravo u periodu tranzicije i propadanja ekonomije siromaštvo mnogima zakucalo na vrata.

Paralelno sa tim je bilo potrebno urediti oblast socijalne zaštite i uskladiti istu sa stanjima u društvu i sa potrebama ljudi kojima je pomoć zaista potrebna.

Dugo se čekalo na uređenje ove oblasti. Prošlo je skoro 30 godina da bi se zakon o socijalnim kartama danas ovde našao na dnevnom redu. Vlada Srbije prepoznala je potrebu i značaj uređenja oblasti socijalne zaštite i u ovom zadatku je pristupila ozbiljno i odgovorno.

Ozbiljno jer je sam proces uređenja sistema socijalne zaštite veoma ozbiljan, zahtevan i složen proces, i odgovoran zato što je uređenje sistema socijalne zaštite jako važan i za društvo i za njegove građane.

Ako ne možemo kao društvo biti bogatiji, onda možemo biti pravedniji, sa uređenom, jasnom i transparentnom socijalnom politikom.

Dugo su se u prošlosti provlačile nepravilnosti. Proces ostvarivanja prava je bio mukotrpan, često neizvestan, netransparentan. Dakle, socijalna zaštita je vrlo često bila nepravedna.

Pomoć nije uvek stizala onima kojima je bila najpotrebnija, a to je povećavalo nezadovoljstvo najranjivijeg dela stanovništva. To je bio rezultat nedostatka podataka, s jedne strane, i razno raznih zloupotreba pojedinaca, s druge strane.

Često smo imali trošenje sredstava iz budžeta na pogrešne grupe ljudi, a na margini su ostajali oni kojima je ta pomoć zaista bila potrebna.

Socijalna zaštita je veoma bitna sfera života, pogotovo u ruralnim i nerazvijenim sredinama, kakva je sredina Bosilegrad, odakle ja dolazim. Tamo gde nema investicija, gde ljudi nemaju posla, kao što je u mom kraju, tamo gde je narod siromašan, socijalnoj zaštiti treba pristupiti odgovorno i sistematski. Upravo je izrada socijalnih karti način da se izgradi sistem koji će za posledicu imati uređenu i pravednu socijalnu zaštitu. Procenat siromašnih ljudi u socijalnim potrebama je obrnuto proporcionalan stepenu razvijenosti na lokalnom, regionalnom i državnom nivou.

Kao što sam rekla, moj kraj je devastiran. Jako je puno korisnika socijalne pomoći po raznoraznim osnovama i moji sugrađani zaslužuju da se njihovi problemi rešavaju preventivno, sistematski, na pravedan i transparentan način. Stalno napominjem da država za siromašne opštine, kakva je i naša, izdvaja solidnu količinu novca, samo je pitanje ko će i kako ta sredstva potrošiti.

U proteklom periodu država je radila i dan danas radi na ekonomskom osnaživanju i jačanju ekonomije, od podrške stranim investitorima, preko podrške malim i srednjim preduzećima. Mnoge lokalne samouprave su imale sluha za to, iskoristili su podršku države, doveli su investitore u svoja mesta, otvorili fabrike i zaposlili svoje sugrađane.

Međutim, ima i onih koji se nisu najbolje snašli u tome. U mnogim mestima, kao što je i u mom mestu, fabrike stoje prazne, propadaju i ruše se, a centri za socijalni rad postaju najveći poslodavci, tj. na leđima budžeta se peglaju propusti i slabosti u delu ekonomije i privrednog oporavka. Upravo to razara realni sektor i krajnje je vreme da se posebna pažnja posveti malim i nerazvijenim sredinama, naročito tamo gde lokalne samouprave nemaju kapaciteta da se izbore sa izazovima.

Pored izrade socijalnih karti, treba nastaviti na jačanju ekonomije u siromašnim i nerazvijenim područjima, jačanjem realnog sektora, smanjenjem broja nezaposlenih.

Socijalne karte su važne jer će olakšati i omogućiti pristup do socijalne pomoći onima kojima je ta pomoć zaista potrebna.

Oni koji su radno sposobni, a u socijalnim su potrebama, ekonomskim osnaživanjem će postepeno prelaziti iz kategorije siromašnih ili iz grupe ljudi u socijalnim potrebama u realni sektor, gde će umesto od socijalne pomoći živeti od svog rada i od rezultata svog rada.

Naša opština, kao jedna od najnerazvijenih u Srbiji, godinama iz svog budžeta izdvaja solidnu količinu novca za socijalne potrebe, čak do petine svog budžeta i taj novac se deli onima za koje se proceni da su u socijalnim potrebama. Velika većina od tih pripadnika su zdravi, pravi, radno sposobni, samo što ti ljudi nemaju mogućnost zaposlenja. Već dve decenije u mom kraju taj broj ljudi se stalno povećava. Ljudi se angažuju preko centra za socijalni rad po raznoraznim ugovorima o dobrovoljnom radu da bi radili nešto. Za taj rad primaju nadoknadu od nekih 12 hiljada, sa kojima preživljavaju, bez osiguranja, staža, poreza i doprinosa. Na taj način se novac iz budžeta troši već skoro dve decenije, a problem se ne rešava, već se povećava i produbljuje, jer se ne rešava uzrok, već se samo saniraju posledice.

Ljudi su i dalje bez posla, i dalje su u socijalnim potrebama, bez staža, tako da ne mogu očekivati ni penziju pod stare dane. Dakle, ta lica će doživotno ostati u socijalnim potrebama. Podsećam, ovde se radi o zdravim i radno sposobnim licima. Naročito su to žene, pripadnici romske populacije i ljudi u zrelim i ozbiljnim godinama.

Stoga je jako važno, pored toga što treba posebnu pažnju posvetiti socijalnoj zaštiti, na drugoj strani jačati realni sektor, koji bi trajno rešio veći deo problema. Konkretno, u mom kraju, da je deo sredstava koji je trošen na socijalna davanja, da je usmeravan na realni sektor, mi danas ne bi imali ljude koji su zbog nedostatka posla u socijalnim potrebama. Opština bi nam bila i bogatija i razvijenija.

Zato sada izradom socijalnih karti dobijamo registar u kome su sadržani svi neophodni podaci svakog potencijalnog korisnika socijalne zaštite. Pored imovinskog stanja imamo ukrštanje i umrežavanje podataka o društvenom statusu, o obrazovnom, materijalnom, psihofizičkom stanju, o rodbinskim i porodičnim vezama. Znači, kompletna slika koja odražava objektivno stanje.

Na taj način korisnici socijalne zaštite ubuduće neće zavisiti od ničije volje i subjektivne procene pojedinaca i raznoraznih komisija, koje nisu uvek bile objektivne, već će pomoć dobijati na mnogo jednostavniji, transparentniji i pravedniji način nego što je to bilo do sada.

Na kraju, u danu za glasanje, naravno da ću podržati ovaj veoma značajan zakon. Zahvaljujem.

Hvala.

Poslednji govornik za danas, narodni poslanik Veroljub Arsić.