Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko Tepavčević, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na temu samo da se nadovežem na govor prethodnog kolege i da kažem da SDPS pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. To je naš zadatak jer mi se borimo za društvo bez kriminala, bez mafije, za bezbednost svih naših građana.

Sada da se osvrnem na zakon o kome mi danas ovde govorimo.

Mi smo danas ovde i od vas ministarko i od koleginica i kolega narodnih poslanika čuli mnogo pojedinosti i detalja vezanih za zakon o socijalnim kartama, ali ono što je moj glavni utisak je da zakon o socijalnim kartama, koji je Srbija već duži niz godina pokušavala da donese, čak i nekoliko decenija predstavlja krupan korak ka iskorenjivanju siromaštva i ostvarivanju težnji da Srbija postane društvo socijalne pravde.

Za nas socijaldemokrate Rasima Ljajića, čiji je dan stranke svetski dan socijalne pravde, jedan od temeljnih ciljeva je borba protiv siromaštva. Koliki uspeh u toj borbi možemo da postignemo i kakvi će nam biti rezultati zavisiće od toga koliko nam je jaka ekonomija.

Za socijalna izdvajanja u bilo kom segmentu potrebna je ekonomija koja će puniti budžet iz koga se izdvajaju sredstva za bolesne, bespomoćne, stare, invalide i druge socijalno ugrožene kategorije. Ta sredstva je, naravno, potrebno zaraditi, a bez ulaganja u infrastrukturu, bez stranih investicija, to prosto nije moguće, pa je samo deklarativno zalaganje za socijalnu pravdu mrtvo slovo na papiru.

Zakon o socijalnim kartama je veliki iskorak u tom smeru. Treba imati u vidu da socijalne karte koje Srbija uvodi zahtevaju i velika finansijska sredstva. Zato je potrebna, kao što sam i naglasila snažna ekonomija koju ova država sigurno može da iznese.

Uostalom, to se pokazalo sada i u vreme pandemije kada je srpska ekonomija pokazala najveću žilavost i najveću otpornost na krizu i to pre svega, zahvaljujući velikim prilivima stranih investicija. To nismo rekli samo mi, to je i u zvaničnom izveštaju priznala i Evropska komisija.

Predlogom ovog zakona država je pokazala volju da skenira problem i da imamo realnu predstavu o tome kakav je socioekonomski položaj našeg stanovništva.

Zakon o socijalnim kartama podrazumeva jedinstvenu bazu podataka i uspostavljanje informacionog sistema koji će upravljati tim podacima da bi se novac, odnosno socijalna pomoć ravnopravno rasporedila onima kojima je ona stvarno najpotrebnija.

Da biste vi videli da li neko ispunjava uslove trebaju vam podaci, tj. potreban vam je informacioni sistem. Taj informacioni sistem će u potpunosti zaživeti i biće zaokružen 2022. godine, jer je potrebno vreme za njegovu izradu da bi bio efikasan i da bi dao željene efekte.

Ovaj informacioni sistem sadržaće na jednom mestu sve podatke koji će se dobiti ukrštanjem različitih baza podataka sa različitih mesta i svi oni kojima je pomoć neophodna biće evidentirani u jedinstvenom sistemu i svi oni koji imaju pravo na pomoć, bez ikakvog apliciranja, tj. bez prijave, moći će tu pomoć i da ostvare. Svako će biti u prilici da dobije socijalnu pomoć, jer će ga sistem prepoznavati.

Ovaj zakon se odnosi na različite kategorije stanovništva, ali ilustrovaću na jednom primeru.

Kako, recimo, da jedna baka iz nekog zlatiborskog sela, sa Pešteri, sa vrha Kablara, ili iz nekog solitera novobeogradskog bloka, koja ne može da živi od svoje penzije i koja više ne može da privređuje, kako ona da zna na koji način može da ostvari pomoć. Nju neko mora da prepozna, da ide od šaltera do šaltera, od ustanove do ustanove, pa to je nemoguće. To ovaj zakon rešava. Ona mora da bude evidentirana, moraju da budu evidentirani njeni prihodi, njena imovina, da budu evidentirani svi podaci vezani za članove njenog domaćinstva. Sistem mora da prepozna takve ljude.

Upravo ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama to rešava. Umesto da kao do sada različite vrste podataka budu pohranjene u različitim institucijama sada će zahvaljujući novom informacionom sistemu svi ti podaci moći da se povuku i moći će da se stvori jedinstvena baza podataka i na taj način neko lice koje je u stanju socijalne potrebe, moći će brže, lakše, efikasnije da dođe do pomoći na koju ima zakonsko pravo.

Koliko je važno imati dobar informacioni sistem pokazalo se sada u vreme imunizacije i vakcinacije stanovništva, kada zaista, sve funkcioniše savršeno i besprekorno, gde i najveći kritičari vlasti, i oni koji pokušavaju da nađu zamerke shvataju da je kritika na račun vakcinacije i organizacije vakcinacije, potpuno promašena tema.

Mislim da ovaj zakon, zakon o socijalnim kartama dolazi u pravo vreme, u vreme kada su nam empatija, solidarnost, pomoć drugima najpotrebniji.

To su sve par ekselans vrednosti socijaldemokratije i to su vrednosti na kojima se temelji, koje baštini Socijaldemokratska partija Srbije, čiji sam ja ovde predstavnik, i zato će poslanička grupa naše stranke podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvažena ministarko, zakon o socijalnoj karti je u stvari jedan tehnički zakon jer se odnosi na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava u oblasti socijalne zaštite.

Kada govorimo o zakonu o socijalnim kartama, mi zapravo govorimo o potrebi definisanja prioriteta socijalne politike u oblasti socijalne zaštite i identifikovanja pojedinca i ciljnih grupa korisnika prava.

Da bismo o to realizovali moramo da što potpunije sagledamo njihov socijalni materijalni status, a neophodan preduslov za to jeste prikupljanje i korišćenje podataka i svih dostupnih izvora državne uprave na kojima će se taj status i odrediti.

Dakle, socijalna karta se, pored povezivanja sa softverskim rešenjima kojima upravlja ministarstvo, povezuje radi preuzimanja podataka sa različitim eksternim registrima, a to su Centralni registar stanovništva, Registar Penzijskog i invalidskog osiguranja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Registar Poreske uprave i Registar Republičkog geodetskog zavoda.

Na taj način se umrežavanjem ovih registara izbacuje mogućnost ne usaglašavanja podataka i pravi jedna centralna baza, tj. registar koji daje mnoge prednosti.

Koje su prednosti ovakvog jednog sistema? Pokušaću da navedem što veći broj prednosti koje nam daju za pravo da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podrži jedan ovakav zakon, što ćemo mi i učiniti u Danu za glasanje, jer je socijalna pravda osnovni postulat politike Jedinstvene Srbije.

Dakle, jedna od bitnijih prednosti je pravednija raspodela. Pomoć ide samo onima kojima je potrebna i ko ispunjava uslove.

Ova prednost je definisana zahvaljujući jednoj od glavnih karakteristika ovog sistema, a to je proaktivnost. Proaktivnost ima za cilj smanjenje greške isključenosti. Dakle, ona lica koja su bila iz nekog razloga odbijena, a u međuvremenu se neki od podataka od uticaja na pravo u oblasti socijalne zaštite promene u korist tog lica, to lice automatski stiče pravo koje će i ostvariti.

Druga stvar je smanjenje greška uključenosti. Svi koji su greškom uključeni u prava biće isključeni, tj. na osnovu promena u podacima koji pristižu u Registar iz eksternih registara, a ta promena dovodi da lice koje je imalo pravo više nama to pravo, ono će to pravo automatski izgubiti.

Kako ovo funkcioniše? Funkcioniše u realnom vremenu, jer sam softver daje određene notifikacije, odnosno obaveštenja za postupanje čim se uoče određene promene. Signalizira se odgovarajućom notifikacijom organu koji je teritorijalno nadležan za lica da proveri, dobije notifikaciju, i ako utvrdi da je osnovana, da službeno postupi u odgovarajućoj stvari. Dakle, smanjenje grešaka je ovde neminovnost.

Druga bitna karakteristika je odgovornosti i transparentnost u radu uprave. Kada sistem da notifikaciju, tj. obaveštenje, po njoj se mora postupiti i automatski se dostavlja zapis o njenom razrešenju, dakle, ko je, na koji način i kada razrešio.

Svako korišćenje podataka iz Registra socijalne karte od strane službenih lica ostaje zabeleženo, pa to dovodi do veće odgovornosti tih istih lica i transparentnosti njihovog rada.

Treća bitna karakteristika je smanjivanje i sprečavanje zloupotrebe. Jednom ovakvom informatizacijom podataka smanjuje se mogućnost za zloupotrebe kako od strane podnosilaca zahteva, tako od strane službenog osoblja koje je rešavao pravilno, jer ti podaci su vidljivi, a ako postoji neusaglašenost podataka oni se brzo razrešavaju.

Dakle, više neće ničije pravo zavisiti od dobre volje onog koji to pravo propisuje, niti će to pravo da ostvari onaj ko ne ispunjava uslove za to pravo.

Pored ovih pogodnosti koje daje socijalne karte, tu su još i lakše ostvarivanje prava samih korisnika i bolja efikasnost u radu uprave, što se vidi kroz pojednostavljenja administrativnog postupka, gde se štedi i vreme i novac.

Na kraju bih rekao da pored ovih činjenica lako uočljivih prednosti, socijalne karte pružaju i podršku pri kreiranju socijalne politike i doprinesu boljem sagledavanju socijalno-ekonomskog statusa dela populacije.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović.

Hvala.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kažu da bogato i srećno društvo ne čine bogati pojedinci, već je to društvo u kome se većina građana oseća ekonomski sigurno i zaštićeno i veruje svojoj državi da ga u trenutku velike životne nevolje koja ugrožava njegovu egzistenciju neće ostaviti bez podrške. To je model socijalno pravedne države u čiju korist će Narodna skupština Republike Srbije doneti i ovaj danas predloženi zakon.

Zakon o socijalnoj karti na potpuno nov način reguliše pitanja pristupa uslugama socijalne zaštite. Slažem se da je bilo krajnje vreme da se popuni taj jedan prazni pravni prostor i da se taj nedostatak objedinjene digitalne baze relevantnih podataka o svim korisnicima usluga i prava iz socijalne zaštite prevaziđe. Njegov najvažniji cilj jeste obezbeđivanje pravednog sistema socijalne zaštite, usmerenog pre svega ka zaštiti najugroženijih građana i grupa i onih kojima je potrebna organizovana državna podrška kako bi mogli da žive dostojanstveno i izvan praga siromaštva.

U tom smislu, pohvale za ministarku i vaš tim koji je došao u Skupštinu sa predlogom jednog ovakvog zakona, a on je kontinuitet, negde smo u ekspozeu premijerke Vlade Republike Srbije imali nagoveštaj i ovog zakona i dobro je da smo brzo došli do realizacije istog.

Međutim, skrenuću pažnju na još jedan aspekt socijalne zaštite, jer nije socijalna zaštita samo materijalna podrška građanima, koliko god bila nužna, već i neke druge mere i druge kategorije korisnika.

Osvrnuću se na pitanje zaštite porodice i dece, najpre u sistemu socijalne zaštite kao takve, kao i na još neke aspekte socijalne politike koji su od značaja za zdravu porodicu, jer bez zdrave porodice mi definitivno nemamo zdravo društvo, a ni blagostanje kojem, sigurna sam, svi težimo.

Cilj kome Srbija teži, a to je cilj da većina građana dobro živi, to se postiže najpre obezbeđenjem prava na rad. Koliko god da je pritisak na ministarstvo ja verujem veliki bio i pre vašeg dolaska na čelo ministarstva, bio bi greh ne reći da su i kolege pre vas zaista radile svoj posao u onoj meri u kojoj im je to bilo moguće i da ni vas nije sačekao lak zadatak, da pred sobom imate odgovornost i teških vremena, jer mi iza sebe imamo godinu koja nije laka, koja sa sobom nosi posledice i Kovida 19 i ugrožene ljudske populacije, manjinske populacije, koje su često te koje upravo opterećuju budžet, ali, politika Vlade Srbije, bar prema planiranom budžetu, jeste razvojna politika i jeste što više radnih mesta koja će se otvoriti i koja će biti dostupna građanima i to će zapravo smanjiti te socijalne razlike i sprečiti siromaštvo. Naime, smanjiće pritisak na sektor socijalne zaštite, tako da kao jedina prevencija za siromaštvo jeste rad i mi moramo podržati razvojnu politiku koju rukovodstvo Srbije vodi u ovom trenutku.

Drugo važno pitanje koje želim da istaknem jeste dečija zaštita i zaštita porodice sa decom. Tu postoji zakonodavni okvir čije mere jesu svojevrstan impuls populacionoj politici, odnosno u pitanju su proaktivne mere populacione politike. Zašto ističem populacionu politiku? Zato što bez brige za budućnost stanovništva nema brige za budućnost države, bez stanovništva nema ni države, nema razvoja. Koliko god mi imali ambiciju i bili rešeni u tome da ćemo graditi puteve i mostove, oni nam jesu neophodni i jeste jako važno, ali ono što primarno moramo da gradimo jeste zdravo društvo i zdravu porodicu i da radimo na populacionoj politici zato što sve to zajedno treba da naslede naša i njihova deca.

Danas jesu prilike drugačije, ali to svakako ne znači da treba da se pomirimo sa tim da nas više umire nego što nas se rađa. Važne su sve mere populacione politike u tom smislu. Mi ćemo ohrabriti mlade ljude da formiraju porodice i rađaju decu, ali moramo ohrabriti i sve one kategorije koje su pod nekim okolnostima ostale bez posla, kao posledica životnih tragedija koje se dešavaju, došle do faze siromaštva, da se još jednom podignu iz nekih sopstvenih teških, ako hoćete i psihičkih stanja, i posvete svom razvoju i razvoju svoje dece.

Ključnu ulogu, nekako bih rekla, ovde imaju centri za socijalni rad i prosto moramo kao društvo, osim što ćemo ovim zakonom zaista olakšati posao, pre svega svima koji treba da donesu odluke o tome ko i da li zaslužuje socijalnu pomoć kao takvu, moramo pomoći i svima onima koji imaju problem, neko je od mojih kolega govorio o tome, a to je da žive od socijalne pomoći i žele da možda negde prevaziđu problem u kom se nalaze i koji ih je doveo do faze da su zavisni od toga koliku će pomoć primiti od države.

Sa druge strane, ne možemo ostati nemi ni pred činjenicom da je porast nasilja u porodici, da li je u pitanju nasilje prema ženama, nasilje prema deci, svejedno je, možda je čak i ova pandemija podigla stepen nasilja sa kojim se susrećemo, i tu je negde, dozvoliću sebi luksuz da kažem, možda uloga socijalnih radnika jako važna. Važno je da prepoznamo suštinu problema, da se prema njima ne odnosimo šablonski. Svaka tragedija je priča za sebe i to je negde pokazala praksa.

Ne mislim, da me niko ne bi shvatio pogrešno, ovo nije kritika na rad centara za socijalni rad, taman posla, pretpostavljam da im nije lako da u ovim okolnostima sada funkcionišu i budu neretko možda čak i jedini koji će doneti odluku ko je ili nije u pravu, ali apelujem na sve ono što smo zakonima i probali da unapredimo, a to je saradnja između pravosuđa, policije i socijalnih radnika, najpre u cilju da zaštitimo decu koja su često žrtve nasilja na ovaj ili onaj način, pa čak i nasilja prema ženama i stoga obično imamo decu koja su trajno traumirana, imamo žene koje su možda zbog svojih trauma onemogućene da se dalje bave svojom egzistencijom, ali imamo i primere muškaraca koji su, nažalost, žrtve zloupotrebe u ne malom broju slučajeva.

Zašto sve ovo kažem? Zato što moramo biti socijalno odgovorni prema svim problemima koje ne kao država, ja bih rekla kao Evropa, pa i kao svet, imamo u 2020. i 2021. godini. Kada god poraste neizvesnost, nekako sa njom rastu i oni problemi kojih se najređe setimo.

Ono što ću pohvaliti jeste pronatalitetna mera koja se odnosi na povećanje starosne granice za pokušaj vantelesne oplodnje na 43 godine života. Ja zaista mislim da nam je to bilo neophodno.

Treba obratiti pažnju i na porodice sa više dece. Ja znam da je to mač sa dve oštrice i o tome smo razgovarali kod promene nekih zakona pre ovoga. Bilo kako bilo, pred vama kao ministarstvom ni malo lak zadatak, ali sam sigurna da ćete tome odgovoriti ili bar ja imam u vas poverenja zato što, kada ste vi u pitanju, ja zaista pamtim onu prvu sliku koja se pojavila kada nam se pojavio i Kovid-19.

Dakle, širok je spektar mera koji se može primeniti u sektoru socijalne i u sektoru dečije i boračko-invalidskoj zaštiti da bi se obuhvatile sve kategorije stanovništva kojima je potrebna podrška države. Odgovornost države je u tome da sve potrebe i sve kategorije prepozna i odgovori na njihove potrebe koje imaju, jer odnos prema deci, porodicama, nemoćnima, starima, siromašnima govori o tome koliko smo mi humano društvo.

Ovaj zakon će, nadam se, podići lestvicu i možda nije zgoreg reći i to, ja valjda sa pozicije socijalista na to imam pravo, neretko smo u prošlosti imali situacije da su socijalne kategorije bile zloupotrebljavane i u političke svrhe. Možda je naš zadatak da nam se nikada takve situacije više ne ponove, nego da od takvih ljudi napravimo ljude koji će moći da same rade i zarade za sebe, svoju dece i svoje potomke.

U danu za glasanje poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako sa zadovljstvom podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala.

Pre nego što objasnim koje su koristi za građane Srbije od uvođenja socijalnih karti, moram da podsetim na činjenicu da digitalizacija zauzima veoma visoko mesto na agendama najrazvijenijih zemalja sveta i da su predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja sarađivali na ovom planu sa Republikom Finskom, sa Kraljevinom Danskom, ali i sa drugim zemljama koje imaju najbolje i najrazvijenije sisteme socijalne zaštite, ali i formirane centralizovane sisteme za usluge u javnom sektoru. Koliko je samo jedan korak ka digitalizaciji značajan vidimo ovih dana, i to na konkretnom primeru, u procesu imunizacije stanovništva Srbije, na primeru prijave za vakcinaciju putem portala e-uprava.

Prijava za vakcinaciju obavlja se za nekoliko minuta i to onlajn sa bilo kog mesta u bilo kom trenutku i, pored nabavke vakcine, to je jedan od glavnih razloga efikasne organizacije. Međutim, postoje zemlje koje su naravno imale vakcinu, a koje nisu uspeli da se na pravi način organizuju i vakcinišu stanovništvo u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno.

Digitalizacija koju je Vlada Srbije navela kao jedan od prioriteta pokazala je na primeru koji sam navela koliko je značajna. Mi moramo da ubrzamo digitalizaciju, i to u svim oblastima kako bi dostigli standarde najrazvijenijih zemalja kojima težimo.

Uvođenjem socijalni karti idemo još jedan korak napred, kada je u pitanju digitalizacija i modernizacija državne uprave i deo su programa razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji od 2020. do 2022. godine, i to će dovesti do smanjenja birokratije i svih onih nepotrebnih papira. To se postiže i umrežavanjem velikog broja različitih institucija poput Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Katastra nepokretnosti i sve to što sam pomenula kao krajnji cilj ima potpuno uvođenje elektronske uprave u Srbiji.

Predlog Zakona o socijalnoj karti koji je danas na dnevnom redu odnosi se na formiranje elektronskog registra o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika prava socijalne zaštite koja ima za cilj formiranje jedinstvene i centralizovane evidencije. Na ovaj način, vođenjem ovakve evidencije, stvaramo uslove da ova prava ostvari veći broj korisnika, ali da se spreče zloupotrebe, pojačaju kontrole kada je u pitanju trošenje sredstava iz budžeta, ali naravno i da bi došlo do pravednije raspodele ovi sredstava.

Pomoć najugroženijim slojevima stanovništva biće sigurno dostupnija, jer će građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biti vidljiviji sistemu, što je samo preduslov da bi blagovremeno i efektivno ostvarili pravo na potrebnu podršku.

Najveći nedostatak postojećeg sistema je to što nadležno ministarstvo nije imalo uvid u davanja koja su ostvarivana na lokalu, jer postojeća informatička podrška je parcijalna i organizovana kroz više odvojenih informacionih celina. Takođe, isplate za svako pravo su obračunate ponaosob i teško je proverljivo kolika su ukupna primanja po različitim osnovama. Na ovaj način uvešće se mogućnost ukrštanja podataka, njihovog spajanja u jedinstven sistem.

Navešću jedan konkretan primer, a na osnovu koga će svima biti mnogo jasnije koliko je ovaj zakon značajan i koje će sve promene doneti. Podaci socijalnih karti, odnosno podaci o korisnicima socijalne zaštite biće dostupni Sektoru za vanredne situacije nakon elementarnih nepogoda. Da je postojala ovakva evidencija prilikom poplava koje su se desile 2014. godine u Srbiji, to bi u mnogome olakšalo i ubrzalo ukazivanje pomoći najugroženijima i oni bi svakako bili prioritet.

Zakon o socijalnoj karti donosi benefite i građanima i državi, pojednostavljujući procedure za ostvarivanje određenih prava, vodeći računa o pravilnoj raspodeli sredstava na koje imaju pravo korisnici socijalne zaštite i usvajanje ovog zakona je prvi korak. Naravno, nakon toga sledi izrada podzakonskih akata i na kraju izrada informacionog sistema koji bi sve ovo podržao. Ja ću svakako podržati ovaj zakon, a razloge za to sam već navela. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nina Pavićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o socijalnoj karti. Potreba za uvođenjem socijalnih karata i donošenje novog zakona koji je regulisao ova pitanja sadržana je u ekspozeu predsednice Vlade Republike Srbije iz juna 2017. godine, a predstavljen je kao jedan od prioritetnih zadataka u aktuelnoj Vladi pre nešto više od tri meseca.

Svrha socijalne karte je pravednije ostvarivanje socijalnih prava građana koje se meri njihovim socijalno-ekonomskim statusom, kao i sprečavanje eventualnih zloupotreba. Postojanje ove jedinstvene, centralizovane evidencije trebalo bi da najugroženijima olakša put do finansijske i svake druge pomoći, tako što će biti omogućena pravednija raspodela i time što će socijalnu pomoć dobiti oni korisnici kojima je ta pomoć zaista najpotrebnija.

Nakon usvajanja ovog zakona sledi povezivanja registra socijalne karte sa relevantnim sistemom podataka organa državne uprave i institucija lokalne samouprave, što će pružiti jedan sveobuhvatniji uvid i pristup u sve to.

U evidenciji povezanih lica novina u odnosu na prvobitni nacrt zakona je evidencija podataka o nasilju u porodici. Kao ženu i socijalistkinju posebno me raduje činjenica da će uvođenje socijalne karte pružiti mogućnost za dostojanstveniji, pristojniji život žena koje su žrtve nasilja.

Socijalistička partija Srbije se oduvek zalagala za aktivne i pravedne mere socijalne politike, što će činiti i ubuduće.

Socijalna politika je, naime, najširi prostor po kome se može ocenjivati pravednost jednog društva i briga društva za socijalno ugrožene, kako grupe, tako i pojedince. Socijalna politika obuhvata jedan širok spektar mera, ali i mera politika koje neposredno utiču na socijalno-ekonomski status građana, od populacione politike, obrazovne politike, preko zapošljavanja mladih, stambene politike, pa sve do socijalne zaštite kao segmenta socijalne politike države.

Ovom prilikom bih navela i pre svega pohvalila neke od mera koje su rezultat ove i prethodne Vlade, a to je svakako projekat „Moja prva plata“ koji je realizovan u drugoj polovini godine koja je za nama, a predstavlja vid pomoći države za zapošljavanjem mladih koji su tek završili srednje škole i fakultete. Kako je obično najteže pronaći prvi posao, država je ovim želela da uputi pomoć mladim ljudima za zaposlenje i sticanje prakse. Dakle, reč je o odličnom projektu koji je direktno usmeren na pomoć mladima i država je jednostavno želela da stvori ambijent da svako ko želi da radi dobije tu šansu.

Takođe, od velikog značaja je i ulaganje u naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Nišu, gradu iz koga ja dolazim, Novom Sadu i još par gradova u Srbiji, a sve sa ciljem pružanja mogućnosti mladima da pronađu zaposlenje i, što je najvažnije, ostanu u Srbiji.

Kao mlada osoba, želim da skrenem pažnju na još jedan problem mladih koji svakako utiče na motivisanje mladih da formiraju porodice i stvaraju potomstvo, a to je stambeni problem, jer stambena politika predstavlja deo ukupne socijalne politike i mi smo svi svesni činjenice da veliki broj mladih ljudi žive kao podstanari, a čak više od polovine živi u zajednici sa roditeljima. Složićete se da život u zajednici nije posebno stimulativan za formiranje porodice i ostanak u zemlji.

Veoma je važno realizovati ovu nameru države da omogući mladima da i oni dobiju stanove po najpovoljnijim uslovima, kao što je to omogućeno snagama bezbednosti tj. policiji i vojsci. Smatram da bi ova mera bila izuzetno stimulativna i verujem da bi država na ovaj način doprinela zaustavljanju odlaska mladih ljudi i povećanju nataliteta, jer bez mladog i radno sposobnog stanovništva ne može biti napretka ni jednog društva.

Takođe, smatram da bi ove mere, kao mere prevencije, doprinele i pronatalitetnim kretanjima i smanjenju migracija stručnjaka i mladih ljudi koji kada jednom odu teško odluče da se vrate.

Uz podršku rešenjima iz zakona koji treba da obezbedi socijalno pravedniji model sprovođenja mera, želim da kažem da će SPS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.