Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDPS.
Sledeći reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva bilateralna sporazuma Republike Srbije, jedan sa Kraljevinom Lesoto u oblasti odbrane, a drugi sa Republikom Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv krijumčarenja migrantima. Mi iz JS smatramo da su oba ova sporazuma važna i trudiću se da u ovom izlaganju objasnim zašto ćemo mi kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge.

Naime, često možemo čuti – bogati ste koliko imate prijatelja. Mi ovde na svakom skupštinskom zasedanju razmatramo po nekoliko bilateralnih sporazuma naše države i mi gledamo to u svetlu da ovakvi sporazumi jačaju političku saradnju. Posledica političke saradnje jeste razvijanje i ekonomskih odnosa i jednostavno stvaranje sveukupnih dobrih, prijateljskih odnosa i relacija sa drugim državama. Samim tim, svakim tim sporazumom Srbija postaje sve bogatija.

Ono što je takođe jako važno jeste da u današnjem svetu, opterećenom pojačanim tenzijama, ratnim sukobima, stalnom, konstantnom pretnjom od terorizma, u svetu u kome organizovani kriminal odavno je izgubio nacionalni predznak i prevazilazi čak i regionalne okvire i dobija jednu globalnu razmeru, ovakvi sporazumi u oblasti odbrane, ovakvi sporazumi u oblasti trgovine i krijumčarenja migrantima, što spada u deo organizovanog kriminala, svakako jesu važni u procesu prevencije, suzbijanja i borbe protiv ovih negativnih procesa koji nagrizaju današnju civilizaciju.

Prvi sporazum jeste sporazum u oblasti odbrane sa Kraljevinom Lesoto, sa državom koja ima negde oko 300.000 kilometara kvadratnih, koja je, da bi poredili, veličine otprilike jedne Belgije, sa državom u kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika i pre svega sa državom koja se ohrabrila da stane na stranu pravde i istine, sa jednom od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti naše južne pokrajine.

Tačnije, 16. oktobra 2018. godine sadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, tada ministar inostranih poslova, primio je diplomatsku notu od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Kraljevine Lesoto u kojoj Kraljevina Lesoto smatra da njen jedini doprinos rešenju budućeg statusa Kosova treba da bude podrška dijalogu Beograda i Prištine, a ne definisanje statusa pre nego što se dijalog završi. Stoga u toj noti stoji da je pitanje državnosti Kosova preuranjeno i da Vlada Kraljevine Lesoto se nije izjasnila po tom pitanju, niti će to učiniti sve dok dijalog traje i da će podržati ishod tog dijaloga.

Takođe, u toj diplomatskoj noti stoji da Vlada Kraljevine Lesoto istovremeno povlači sve prethodne izjave u vezi sa Kosovom, naročito one koje na bilo koji način se mogu tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, i to takođe stoji u toj noti.

Godinu dana kasnije, ako se ne varam oktobra 2019. godine, u posetu Beogradu je bio i tadašnji premijer Vlade Kraljevine Lesoto gospodin Tabane i bio je primljen od čitavog državnog vrha i negde rezultat te posete je i ovaj sporazum o kome danas pričamo, sporazum u oblasti odbrane. Ovaj sporazum podrazumeva saradnju u oblastima odbrambene i bezbednosne politike, sporazum u oblasti vojnog obrazovanja i obuke, sporazum u oblasti vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, sporazum tretira i oblast vojne medicine i veterine, kao i druge oblasti o kojima se dve strane budu saglasile.

Ovo je sporazum sa jednom prijateljskom zemljom, sa zemljom koja je u jednom za nas važnom trenutku, kao što sam rekao, se ohrabrila da stane na stranu istine i pravde i da povuče priznanje Kosova i samim tim osnaži našu borbu za ono što je, ja bih rekao, kamen temeljac, osnovni postulat politike i države Srbije, ali i jedinstvene Srbije i taj temelj politike Jedinstvene Srbije stoji u samom imenu stranke, a to je državna celovitost, odnosno integritet i suverenitet na svakom delu naše zemlje.

S obzirom na tu podršku Kraljevine Lesoto mi na ovaj sporazum gledamo jako pozitivno i naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Drugi sporazum o kome danas raspravljamo jeste Sporazum sa našim južnim susedom Severnom Makedonijom, o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata. Definicija organizovanog krijumčarenja migranata nalazi se i u Protokolu UN protiv krijumčarenja migranata u čijoj tački 3a. stoji da krijumčarenje migranata podrazumeva obezbeđivanje nelegalnog ulaska u državu članicu za neko lice koje nije državljanin, ili nema mesto boravka i prebivalište, a radi sticanja direktne ili indirektne finansijske ili druge materijalne koristi.

Naravno, ovaj Sporazum sa Severnom Makedonijom, osim što se oslanja na zakonodavstva dve države Srbije i Severne Makedonije, svoje uporište nalazi i u ovom Protokolu UN koji u tački 10. kaže da države potpisnice naročito one sa zajedničkim granicama i one koje su locirane na putevima na kojima se vrši krijumčarenje migranata, u cilju postizanja ciljeva protokola, razmenjivaće međusobno u skladu sa svojim domaćim pravnim i administrativnim sistemom relevantne informacije o pitanjima kao što su identitet i metoda organizacija i grupa za organizovani kriminal za koje se zna ili se sumnja da su angažovane u radnjama krijumčarenja migranata, koje su to tačke i odredišta i rute, prevoznika i prevoznih sredstava i drugih informacija koje bi pomogle u borbi protiv organizovanog krijumčarenja migranata. To je deo organizovanog kriminala koji je uzeo maha i koji ima velike razmere svuda u svetu.

Republika Srbija i Severna Makedonija se nalaze na jednom od glavnih pravaca migranata iz ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka, Južne Azije. Moram da kažem da migrantska kriza nije počela 2011. godine, kada je to proglasila EU. Znači, migrantska kriza i ta kretanja i procesu su postojali i pre 2011. godine, ali se nije ni završila 2019. godine, kada je EU rekla da je završena migranstka kriza. Taj proces, kao što vidimo, traje i danas. Naravno da je vrhunac krize bio 2015. godine, kada je više od milion migranata ušlo u Evropu preko Mediterana i preko jugoistočne Evrope, odnosno Balkana, odnosno preko država na Balkanu, među kojima je i Srbija, a ovaj proces je posle počeo da se smanjuje i jenjava, tako da, je 2019. godine, po podacima Eurostata, u Evropu ušlo oko 219.000 migranata.

Zemlja u koju je najviše migranata ušlo jesu Nemačka, Mađarska, Švedska i Austrija. Od te 2011. godine najviše migranata je otišlo iz Sirije, oko šest miliona, zatim, naravno, početkom ratnih sukoba u Siriji 2011. godine, ti migranti su se najviše smestili u okolnim zemljama, pre svega u Turskoj, negde oko 3,6 miliona ih ima sada, zatim, u Libanu, Jordanu, Egiptu, ali i u EU. Znači, migranata ima najviše Turska 3,6, a u Evropi 1,1 milion je došao u Nemačku.

Što se države Srbije tiče, od 2015. godine do danas preko Srbije je prošlo nešto više od milion migranata. U 19 prihvatnih centara za azil, na teritoriji naše države trenutno boravi oko šest hiljada migranata, oko 660 je dece. Polovina ovih migranata dolazi iz Sirije, Avganistana i Bangladeša. Procena je da van prihvatnih centara boravi još oko hiljadu migranata.

Moram ovom prilikom da naglasim da u ogromnoj većini njih Srbija predstavlja usputnu stanicu i da su dezinformacije kako će ih Srbija ovde smestiti, integrisati i da su te dezinformacije plod čiste fikcije. Tome u prilog ide i činjenica da je međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo svega 28 lica u prošloj godini, u 2019. godini. Međutim svedoci smo činjenica da prisustvo migranata povećava stepen nervoze među građanima u krajevima gde se nalaze prihvatni centri, što zbog sporadičnih incidenata od strane migranata, što zbog dezinformacija koje se čini mi se tendenciozno šire po ovom pitanju. Iza tih dezinformacija najčešće stoji želja za sticanjem političke pažnje pojedinih političkih i interesnih struktura.

Država Srbija je do sada dobro upravljala migrantskom krizom i čini mi se da je našla dobar balans između očuvanja bezbednosti naših građana u oblastima u kojima se migranti prisutni sa jedne strane i želje države Srbije da se migrantima tokom njihovog boravka u Srbiji obezbede uslovi u skladu sa svim međunarodnim pravima i konvencijama o zaštiti ljudskih prava i tako dalje.

Naravno, cilj svih ovih migranta jeste ulazak u zemlje EU pre svega u Nemačku i oni su na taj krajnje neizvestan i opasan put, nesiguran put krenuli upravo sa tim ciljem da uđu u države EU. U toj situaciji oni ljudi koji su van zakoni videli su priliku da dobro zarade na nesreći ljudi koji žele da se dokopaju boljeg života bežeći od svojih ratom zahvaćenih područja. Tako su stvorene organizovane kriminalne grupe koje se bave ilegalnim krijumčarenjem migrantima i to je zaista veliki nelegalni posao danas, ne kod nas nego i u svetu.

Ako imamo u vidu činjenicu da je negde oko 79 miliona prisilno raseljenih lica u svetu, što je negde skoro jedan posto svetske populacije, onda možemo videti koje su razmere tog nelegalnog, tog krijumčarenja migranta. Republika Srbija vodi borbu u sprečavanju tog krijumčarenja. Imali smo priliku već u decembru, sredinom decembra, odnosno ako se ne varam 22. decembra je uhapšeno 12 osoba koje su učestvovale u prebacivanju 310 migranata na teritoriju Bosne i Hercegovine i Hrvatske. To je jedan veliki doprinos države Srbije u toj borbi, ali naravno da te organizovane kriminalne grupe ne deluju samo nacionalno i regionalno već su povezane sa sličnim grupama i nama susednim državama, tako da i ovaj sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom daće značajan doprinos sprečavanju ovog vida organizovanog kriminala, odnosno sprečavanju ilegalnog krijumčarenja migranata.

Jedinstvena Srbija podržava svaki vid borbe protiv kriminala, pa i borbu protiv ilegalnog krijumčarenja migranata i tom smislu mi ćemo i ovaj sporazum u danu za glasanje rado podržati. Hvala vam.

Zahvaljujem, zameniku predsednika poslaničke grupe JS.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego započnem priču o sporazumima koji su danas tema današnjeg zasedanja, sporazumi koji imaju, kako ste rekli u uvodnom izlaganju i tu se u potpunosti slažem i praktični i politički značaj, dozvolite mi da iskoristim vaše prisustvo današnjem zasedanju i da ispred poslaničke grupe SPS još jednom iskažemo punu podršku vama, Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike na jednoj odlučnoj, ne selektivnoj i kontinuiranoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Poslanička grupa SPS, a mi smo o tome već govorili smatra da su naše bezbednosne strukture i MUP i BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal odradili odličan posao i verujemo kada kažete da će ta borba biti nastavljena. U tome svakako imate podršku poslaničke grupe SPS.

Ovo jeste ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Znate, u trenutku neposredno pred konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije i formiranja Vlade Republike Srbije, predsednik Republike je govorio o šest ključnih tačaka koje će biti sadržane u ekspozeu, zapravo koji će biti stubovi ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije i tada je rekao da je jedan od tih šest ključnih tačaka upravo borba protiv kriminala i korupcije. Tada se čulo od jednog dela opozicije da je to sezonska predstava predsednika Republike.

Na ovaj način Vlada Republike Srbije pokazuje delima a ne rečima da ovo nije sezonska predstava i da zapravo jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo jeste organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ovo svakako jeste i potvrda sposobnosti i spremnosti države da kod građana Srbije uliju jedan osećaj samopouzdanja da su građani bezbedni, da su građani sigurni i da, kao što je koleginica koja je predsednica Odbora za ustavna pitanja rekla, niko u Srbiji nije iznad zakona i niko ne može biti jači od države. U svemu tome, ponavljam još jednom, uvaženi ministre, imate punu podršku poslaničke grupe SPS.

Dakle, kao što sam rekao, danas su dva sporazuma, sporazumi koji govore o veoma važnim oblastima u uspostavljanju saradnje sa Kraljevinom Lesoto i Republikom Severnom Makedonijom, sporazumi koji imaju i praktični i politički značaj. Ključna reč za oba sporazuma upravo jeste saradnja, upravo jeste izgradnja boljih bilateralnih odnosa, dobrih odnosa sa državama, bez obzira na njihovu udaljenost i bez obzira na njihovu veličinu. Nije bitno da li je Lesoto velika ili mala država, ona je međunarodno priznata država i država koja je imala hrabrost kada je malo ko imao hrabrost da vrlo jasno i principijelno izađe sa stavom, odnosno da promeni svoj stav po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM i naravno da u znak te zahvalnosti mi pružamo punu podršku ovakvom sporazumu.

Naime, Sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane zaključen je i potpisan u Beogradu, u oktobru 2019. godine i on otvara put za dalju saradnju u bezbednosnoj politici, vojnoj, ekonomskoj saradnji, kao i u vojnom obrazovanju.

Iako ove dve zemlje odlikuje blisko prijateljstvo, o tome je već bilo reči, još iz vremena Josipa Broza Tita i Pokreta nesvrstanih, odnosi između Srbije i Lesota započeti su pre sticanja nezavisnosti Lesota koje se desilo 1966. godine. Dakle, zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni su 1972. godine i u ovom periodu zaključeno je samo par sporazuma u oblasti naučne, tehničke saradnje, spoljnih poslova, poljoprivrede i šumarstva.

Kao što sam rekao, Kraljevina Lesoto je jedna od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova i veoma smo zahvalni na bezuslovnoj podršci i očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ali, obzirom da je došlo do promene vlasti u Kraljevini Lesoto, upravo treba nastaviti sa produbljivanjem saradnje i izgradnje novih odnosa u novim oblastima i pratiti, naravno, aktuelna politička dešavanja u ovoj državi.

Veliku zahvalnost izražavamo i povodom toga što je Lesoto na Generalnoj skupštini Interpola glasao protiv pokušaja prištinskih vlasti da se tzv. Kosovo učlani u tu međunarodnu organizaciju.

Pored navedenih sporazuma, naravno, zainteresovani smo i za unapređenje saradnje u brojnim drugim oblastima, kao što su obrazovanje i kultura. Strani studenti, o tome je govorio i kolega Zukorlić, su već desetinama godinama prisutni na univerzitetima u Srbiji, na kojima stiču diplome i iskustvo, sa kojima se vraćaju u svoje zemlje, kao najbolji promoteri našeg društva, ali i kulture, kulturnog nasleđa i tradicije.

Godinama unazad, dakle, sprovodi se projekat „Svet u Srbiji“, koji pruža studentima iz svih delova sveta da upoznaju našu zemlju, nauče naš jezik, stiču znanje na upravo našim visokoobrazovnim institucijama, odnosno fakultetima. Realizacija ovog programa kojim bi se obezbedile stipendije za studente iz Lesota koji bi studirali u Srbiji bio bi, po našem mišljenju, jedan dobar podsticaj za dalji razvoj saradnje.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa Severnom Makedonijom. I tu se u potpunosti slažem sa vašom konstatacijom kada kažete da migrantska kriza koja je započela 2011. godine, čiji je vrhunac bio 2015. godine, njen kraj se nažalost još uvek ne nazire. Velike sile i EU nemaju odgovor na migrantsku krizu i zato je u ovoj oblasti važna saradnja Srbije, posebno sa državama u regionu.

Što se tiče Severne Makedonije, od vremena raspada SFRJ pa do danas republika Severna Makedonija je jedina država od svih naših bivših republika sa kojom Srbija ima dobre odnose, koji nisu opterećeni nekim ratnim nasleđem.

Takođe, da podsetimo i na činjenicu da Severna Makedonija za vreme napada NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju nije dopustila da se njena teritorija koristi za vojne akcije usmerene ka našoj teritoriji, što je plod naših dobrih odnosa koje danas unapređujemo.

Nakon raspada Jugoslavije, kada su sve bivše republike formirale svoje države, bilateralni diplomatski odnosi između naše dve zemlje uspostavljeni su 1996. godine i ocenjeni su kao prijateljski i srdačni. Imamo dobre političke, bezbednosne, ekonomske odnose, a narodi dve zemlje sebe doživljavaju kao dobre prijatelje, zahvaljujući pre svega dugogodišnjoj tradiciji zajedničkog života.

Severna Makedonija je značajan trgovinski partner naše zemlje.

Imamo otvorenih i spornih pitanja kada su u pitanju odnosi naše dve zemlje, ali mi smo uvek bili za to da ih rešavamo kroz dijalog i kroz saradnju.

Rezultat dobrih odnosa su i brojne bilateralne i regionalne inicijative o sporazumima o saradnji u različitim oblastima. Tokom 2019. godine, recimo, ratifikovan je Sporazum između Srbije i Severne Makedonije kojim se uspostavlja integrisani granični prelaz Preševo-Tabanovce, čime je kontrola na ovom graničnom prelazu objedinjena, što omogućava brži prelazak granice teretnim vozilom i to je još jedan signal za ohrabrenje regionalne saradnje i robne razmene i bolju kontrolu.

Takođe, rezultat regionalne saradnje je i mini Šengen. To je svakako vizionarski projekat, vizionarski potez, kojim je dogovoreno da se omogući putovanje samo sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, postignut je i dogovor oko jedinstvenih radnih dozvola, međusobne pomoći kao što su elementarne nepogode i bržeg carinskog rada.

U poslednjih par godina cela Evropa se suočila sa jako važnim međunarodnim pitanjima, a to je pitanje migracione krize. O podacima kada je reč o migracionoj krizi govorio je maločas kolega iz Jedinstvene Srbije. Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom o sprečavanju krijumčarenja migranata, o kome danas govorimo, ima poseban značaj, rekao bih i težinu, jer se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na glavnoj migrantskoj ruti.

Ovaj prostor je za migrante često tranzitni ka zemljama EU. Migranti, nažalost, ne žele uvek da budu identifikovani i registrovani i pribegavaju ilegalnim prelascima sa jedne u drugu zemlje. Te ilegalne transporte migranata organizuju neki pojedinci, a sve češće su u pitanju i organizovane kriminalne grupe koje koriste ilegalne prelaze između Srbije i Severne Makedonije. Na taj način zarađuju novac od migranata i ne vodeći računa o tome da se radi o krivičnom delu.

Nažalost, migranti koji se na ilegalan način prebacuju iz Severne Makedonije iz drugih okolnih država u Srbiju, nisu registrovani, nisu u mogućnosti da koriste svoja migrantska prava.

Naša država je kao članica UN potpisala Konvenciju UN koje se odnose na azilante i migrante, što je uneto i u naše nacionalno zakonodavstvo, što upravo omogućava različite vidove socijalne podrške migrantima koji regularnim putem ulaze u našu državu.

Međutim, krijumčareni migranti sa ilegalnim putevima kreću kroz našu državu, a bilo je i više ekscesa i problema koje je naše domaće stanovište imalo upravo sa tom grupom migranata.

Srbija je zemlja koja razume probleme i motive migranata, ali isto tako ima obavezu da od eventualnih ekscesa zaštiti svoje građane i Srbija to uspešno čini. Poznato nam je iz medija više različitih problema koji su migranti izazvali.

S druge strane, većina migranata za koje je Srbija izgradila i opremila migrantske centre i omogućila integraciju sigurno poštuju odnos naše države prema njima.

Hteo bih da napomenem i to da je 2020. godina bila godina velikih izazova zbog pandemije, pre svega, korona virusa i da je naš sistem uspeo, nije izostavio migrante u smislu zaštite, već je postupio veoma odgovorno i veoma ozbiljno.

Na kraju želim da istaknem da je naš azilni sistem jedan od najorganizovanijih i jedan od najhumanijih u Evropi. Srbija je pokazala da je sigurnija od mnogih zemalja Evropske unije kada je u pitanju migrantska kriza. Zato je saradnja nadležnih organa Srbije i Severne Makedonije još jedan dragocen prostor za rešavanje pitanja krijumčarenja migranata, a po svemu sudeći ovaj problem nije jednostavan, niti će biti kratkog roka, kao što ste i rekli, za njegovo rešavanje. Zato je svaka aktivnost na praćenju i suzbijanju ilegalnih migrantskih ruta od velikog humanog, ali i bezbednosnog značaja za obe zemlje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati oba sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna Skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna Skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada dajem reč ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu Aleksandru Markoviću.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti u borbi protiv krijumčarenja migranata, posledica je činjenice da je Zapadni Balkan i dalje tranzitna ruta za krijumčarenje migranata koji pokušavaju da dođu do zemalja zapadne Evrope, odnosno Evropske unije.

Deo migranata ilegalno prelazi granicu, uglavnom koristeći alternativne metode i rute, kao i usluge krijumčarenja koja pružaju kako pojedinci, tako i organizovane kriminalne grupe.

Krijumčareni migranti, a posebno oni najranjiviji među njima, kao što su žene, deca, maloletnici bez pratnje, često su pogođeni različitim oblicima kriminala, kao što su nasilje, krađa, kidnapovanje, iznuda, trgovina ljudima itd. Iako su smrtni slučajevi duž zapadno-balkanske rute ipak retki, dešavaju se.

Problem krijumčarenja migranata i ilegalnog prelaska granice prepoznat je i od strane Evropske unije kao jedan od ključnih problema. U tom smislu pomenuću podatak Evropske komisije da je u periodu od januara do novembra prošle godine, dakle 2020. godine, registrovano 114. 300 ilegalnih prelazaka granica država Evropske unije.

Ono što je sa aspekta Republike Srbije značajno u tom kontekstu je činjenica da je krijumčarenje migranata konstantno jedna od tema izveštaja Evropske unije o napretku zemalja Zapadnog Balkana.

Imajući u vidu da je to prekogranična pojava države Zapadnog Balkana treba da imaju zajednički regionalni odgovor na ovaj zajednički problem, a jedan od glavnih ciljeva treba da bude jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, razvijanjem jedinstvenog regionalnog odgovora na ovaj problem, problem krijumčarenja migranata.

Slobodno mogu da konstatujem da je Srbija nastavila da daje značajan doprinos u upravljanju migracionim tokovima ka Evropskoj uniji, naročito svojom aktivnom i konstruktivnom ulogom, kao i saradnjom sa susednim državama i državama članicama Evropske unije.

Kao što svi znate, Krivični zakonik Republike Srbije je propisao da nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi predstavlja krivično delo. Imajući to u vidu, treba naglasiti da se međudržavnom saradnjom u ovoj oblasti na mnogo efikasniji način suprotstavlja pojedincima i organizovanim kriminalnim grupama koje pokušavaju da iskoriste priliku koja im se ukazala, a radi sticanja lične imovinske koristi.

Ne treba zaboraviti da, pored direktne borbe protiv kriminala, svaki sporazum ove vrste ima i više drugih pozitivnih aspekata i tu bih naveo bezbednosni aspekt. Dakle, kako bi zaštitila bezbednost svojih građana, država ima obavezu da zna koja lica ulaze i izlaze sa njene teritorije.

Nije retka pojava da lica koja su blisko povezana sa terorističkim ili ekstremističkim organizacijama koriste alternativne metode i rute prelaska državnih granica i u tom smislu naročito je važna brža i efikasnija razmena informacija kako bi se na vreme otkrile upravo te alternativne rute i ti alternativni pravci.

Ovde bih pomenuo i zdravstveni aspekt. Mislim da je on u ovim danima vrlo aktuelan. Ilegalni migranti ne podležu nikakvim oblicima zdravstvene kontrole i prilikom ulaska na teritorije čak i zemlje tranzita, ilegalni migranti mogu lako doći u kontakt sa lokalnim stanovništvom, stanovništvom te zemlje i ugroziti njihovo zdravlje raznim zaraznim bolestima. S druge strane, ilegalnim migrantima nije moguće pravovremeno pružiti adekvatnu i neophodnu medicinsku pomoć. Takođe, ništa manje značajan je i humanitarni aspekt ovog problema.

Kao što sam na početku naveo, među ilegalnim migrantima nalaze se i posebno osetljive grupe lica, deca, maloletnici bez pratnje, žene, koje su najčešće pogođeni različitim oblicima kriminala koji prati ovakav oblik krijumčarenja ljudi. Time ova borba protiv krijumčarenja migranata istovremeno postaje i borba protiv nasilja, kidnapovanja, iznude i trgovine ljudima.

Najvažnije oblasti koje su ovim sporazumom propisane obuhvataju nadležnosti, kako smo i čuli od ministra u uvodnoj reči, nadležnosti, oblike saradnje, zajedničke istražne timove, kao i sprovođenje zajedničkih projekata, razmenu iskustava, zaštitu podataka o ličnosti i razmenu i zaštitu tajnih podataka, kao i nadležnosti za rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i način na koji je propisana direktna komunikacija, a čime će se, u to sam sasvim siguran, u značajnoj meri povećati efikasnost u radu nadležnih organa.

Politika koju vodi Vlada Republike Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama. Dakle, i sa istokom i sa zapadom. Tako je pred nama danas i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, a kojim se opredeljuju osnovni principi i ciljevi na kojima će se zasnivati saradnja dveju država u oblasti odbrane, a u cilju razvoja i jačanja celokupnih bilateralnih odnosa.

Odmah na početku bih iskoristio priliku da napomenem da je Kraljevina Lesoto, a to smo čuli od predlagača, revidirala svoju odluku po pitanju priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način pružila punu podršku teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije. Smatram da je to važno istaći kao dodatnu potvrdu ukupnih prijateljskih odnosa naše dve zemlje.

Želeo bih da izrazim posebno zadovoljstvo činjenicom da je naša država od korisnika postala izvoznik bezbednosti kroz sve značajnije učešće u međunarodnim multinacionalnim operacijama, programima obuke i obrazovanja, kao i raznim oblicima vojno-ekonomske saradnje, a mi smo načinom svog angažmana zaslužili poštovanje ostalih država učesnica.

Više puta do sada je naglašeno da se na taj način podiže i ugled naše zemlje i da to nije samo fraza mogu da potvrdim i na osnovu zvaničnih kontakata sa stranim diplomatama koji otvoreno izražavaju pohvale na račun pripadnika naših snaga odbrane.

Dalje unapređivanje te saradnje, zasnovane na uvažavanju obostranih interesa, godinama unazad predstavlja realan i primeren pristup naše države u ostvarivanju naših interesa u oblasti odbrane i zato bih pozdravio potvrđivanje predloženog sporazuma sa Kraljevinom Lesotom koji je danas pred nama, smatrajući da svaki sporazum ove vrste značajno doprinosi jačanju ugleda Srbije u svetu.

Najvažnije oblasti koje su Sporazumom propisane obuhvataju oblasti saradnje, način sprovođenja sporazuma, godišnji plan saradnje, razmenu podataka, zdravstvenu zaštitu i rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj definisanja saradnje u oblastima vojne i bezbednosne politike, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i saradnje u oblasti vojne medicine.

Pored jačanja saradnje sa drugim zemljama u oblasti odbrane ovom prilikom bih istakao i značaj jačanja naše vojne industrije, naročito zbog mogućnosti da time manje zavisimo od uvoza opreme i naoružanja iz inostranstva.

Dozvolite mi da zaključim da ova dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu, iako drugačija po svojoj prirodi, imaju jedan zajednički imenitelj, kako sam rekao i uvodnom delu, a to je saradnja. Zbog toga, kao i zbog svega gore navedenog, izuzetno mi je zadovoljstvo da kao predsednika Odbora na čijoj sednici su razmatrana oba sporazuma konstatujem da su svi članovi Odbora bili nedvosmisleni i nepodeljeni u oceni da treba predložiti Narodnoj Skupštini da ih u danu za glasanje prihvati.

Poštovani gospodine Vulin, iskoristio bih priliku da vam kao resornom ministru još jednom čestitam na uspešnoj akciji u vidu hapšenja i razbijanja organizovani kriminalnih klanova. Vi dobro znate da je bespoštedna i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala, naročito organizovanog kriminala, izuzetno visoko na listi prioriteta i predstavlja, da kažem, osnov rada ove Vlade, čiju okosnicu čini SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić.

Izuzetno je važno da ova borba ide do kraja, da se obračunamo sa kriminalom u Srbiji i da se pošalje jasna poruka da je uspostavljena nulta tolerancija prema kriminalu, ali i poruka da u Srbiji nema zaštićenih kako smo i rekli, nema nedodirljivih, nema povlašćenih kada je reč o tome, niko nije jači od države i da će država uvek imati snage da pobedi svakog onog ko pokuša da se stavi iznad zakona, i to je ključna razlika između Srbije danas koju vodi Aleksandar Vučić i nekadašnje Srbije koju su vodili Tadić, Đilas, Pajtić, Ponoš, Borko Stefanović, Jeremić i svi ostali. Koliko budemo odlučni i istrajni danas u ovoj borbi koju vodimo za Srbiju, toliko će sutra Srbija biti uređenija i uspešnija zemlja, Srbija se trajno i nepovratno promenila i nema povratka na staro.

Iskoristio bih priliku da čestitam i ministru odbrane, gospodinu Stefanoviću, pa se nadam i da će gospodin Glišić da mu prenese čestitke, na bezrezervnom zalaganju za bolji položaj i materijalnih statusa srpskog vojnika, što je urodilo plodom povećanjem plata za pripadnike Vojske Srbije, ali i najavom predsednika Republike Aleksandra Vučića da će država i u narednom periodu nastaviti da ulaže velika sredstva u nabavku naoružanja, nabavku opreme, ali i da vodi računa o svojim vojnicima.

Izuzetno je važno da imamo jaku vojsku i snažan odbrambeni sistem, jer je to, uz dobru ekonomsku i privrednu sliku Srbije, jedan od ključnih faktora da ostanemo neprikosnoveni regionalni lider, ali i da ostanemo faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope ili na Balkanu ili u regionu, kako god želite.

Izdvajanje za vojsku, primetićete da neki komentarišu kako se mi zapravo spremamo za rat, naprotiv hoćemo jaku i snažnu vojsku baš zato što nećemo u nove ratove, baš zato što ne želimo nikakve nove sukobe, ali ono što hoćemo to je da Srbija bude spremna i sposobna da zaštiti svoj narod uvek i na svakom mestu i hoćemo mir i stabilnost u regionu.

Ne mogu da se ne osvrnem i na inicijativu za vraćanje redovnog odsluženja vojnog roka čime je praktično otvoren društveni dijalog u Srbiji o ovoj temi i istakao bih ono što je i resorni ministar u nekoliko navrata istakao, a to je da je u pitanju vrlo ozbiljna tema koja treba biti vrlo pažljivo razmotrena i u toj raspravi treba saslušati sve argumente.

Isto tako ne mogu da ne primetim da pojedini mediji, a to su oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, vode izuzetno negativnu kampanju u tom smislu. Doduše, ako pogledamo, njihovi mentori su u svoje vreme, u godinama kada su vršili vlast u Srbiji, uništavali vojsku na sve načine, pa onda i ne čudi otvoreni prezir prema vojsci, ali nije to samo prezir prema Vojsci Srbije. Ovde se kontinuirano napada sve ono što je dobro za državu i baš svaku ideju će napasti, baš svaku ideju će kritikovati bez obzira da li je ona dobra za građane ili nije. Taj Đilasov deo opozicije nikako da prestane da bude opozicija države. Dakle, budite vi opozicija vlasti, napadajte nas, kritikujte nas, to je negde i normalno, to je negde i prirodno, nas napadajte, ali prestanite da budete opozicija državi, prestanite da vodite politiku - što gore za Srbiju to bolje po njih, jer se uvek ispostavi da što bolje ide Srbiji to gore ide i njima.

Zahvaljujem i pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje daju podršku predloženim sporazumima.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pre nego što pređemo na listu govornika, reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Poštovani, ja se zaista zahvaljujem na velikoj pažnji koju pridajete onome što radi MUP i akciji koju je sprovela zajedno sa BIA i Tužilaštvom za organizovani kriminal.
Predsednik Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji. Govorio je o tome mnogo puta, a posebno odlučno je to rekao pre nekih 100 dana. U tom trenutku su, kao što svi znamo, predstavnici vanparlamentarnih opozicionih stranaka počeli da ismevaju ono što je rekao. Tada su se smejali, a sada, kada ste videli kako se sprovedi borba protiv organizovanog kriminala koji je naložio, pokrenuo, tražio predsednik Aleksandar Vučić, ne čujem da se smeju. Sada pokušavaju da nađu brojne razloge, opravdanja zašto to nešto nije trebalo da se desi, ali niko se više ne smeje. Država je pokazala svoju ozbiljnost.
Tokom ove važne i velike operacije, predsednik Aleksandar Vučić je bio obaveštavan i u toku sa svakim korakom ove aktivnosti, znao je šta će se dešavati, kada će se dešavati i lično je učestvovao u donošenju odluka. Predsednik Aleksandar Vučić je deo, važan deo, presudan politički deo borbe protiv organizovanog kriminala i zato su ove akcije toliko uspešne.
Odmah da kažem i da podelim tu nadu sa svim građanima Srbije. Ovo će se nastaviti, ovo neće prestati. U ovom trenutku, dok je kriminalna grupa Belivuk, Miljković, dok se nalazi u zatvoru, sprovode se istražne radnje. Odmah da vam kažem da se sprovode i finansijske kontrole. Naša jedinica koja se bavi finansijskim kontrolama proverava njihovu imovinu, već je stavila zabranu na otuđenje i raspolaganje imovinom svih pripadnika organizovane kriminalne grupe i tako ćemo uvek raditi.
Znate, kriminal obično za svoj prvenstveni interes ima pribavljanje protiv pravne imovinske koristi. Kada vam država jednog dana dođe, a dođe i uvek dođe po vas, kada vam oduzme to za šta ste prodali dušu đavolu i za šta ste sve to radili, onda shvatite da nema nikakvog smisla da se bavite kriminalom, jer nećete moći to da prenesete na svoje porodice, svoju decu, da ste zapravo svojim kriminalom najviše kaznili njih, svoju porodicu i svoju decu, da im ništa niste učinili dobro, naprotiv, samo veliko i strašno zlo.
Ove akcije će se nastaviti, već se priprema nastavak ove operacije i sa ponosom mogu da kažem da predsednik Aleksandar Vučić insistira i kod MUP-a i BIA da nema zaštićenih, da možemo i moramo u skladu sa zakonom da radimo svoj posao i da nikom nije toliko moćan da bude nedodirljiv i da njegovo kršenje zakona može da bude oprošteno, baš niko. Kada imate takvog predsednika i takvog vrhovnog komandanta, onda nije mnogo teško raditi ovo što radimo. Hvala vam.

Zahvaljujem se ministru Vulinu.
Pošto u sistemu nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, kao što sam najavila, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, na današnjoj sednici govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane.

Za mene ovaj sporazum ima poseban značaj, jer se radi o obnavljanju saradnje sa nekada nesvrstanom zemljom koja je tradicionalni prijatelj naše zemlje još iz tog perioda.

Podsetio bih na značaj Pokreta nesvrstanih za globalni mir tog doba i na ravnotežu koju je on obezbedio u tada blokovski podeljenom svetu. Tada su se Nesvrstani nametnuli kao mirnodopski pokret, a Jugoslavija i Josip Broz Tito su bili osnivači ovog pokreta. Jugoslavija je preuzela vodeću ulogu u ovom pokretu, a Tito se smatrao neformalnim liderom Nesvrstanih. Iako je ovaj pokret bio pre svega politički, on je značajno podigao i unapredio ekonomsku i vojno-tehničku saradnju među svim nesvrstanim zemljama.

Jugoslavija je bila dominantni faktor u oblasti infrastrukturnih projekata, gradili smo brane, stadione, vojne objekte, energetska postrojenja širom sveta Nesvrstanih. Bili smo moćno i međunarodno uticajna zemlja i promoter svetskog mira i slobode među narodima.

Zalagali smo se za okončanje blokovske podele sveta i za proces dekolonizacije, za ubrzani razvoj nerazvijenih država, posebno u Africi i Aziji. Na našim univerzitetima je studirao veliki broj studenata iz nesvrstanih zemalja.

Saradnja sa mnogim nesvrstanim državama na sreću obnavlja se poslednjih godina u čemu značajnu ulogu ima tadašnji ministar spoljnih poslova, a sada predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, koji je za vreme svog mandata ovu saradnju intenzivirao.

Plod obnovljenih prijateljskih odnosa jeste i činjenica da mnoge nesvrstane zemlje nisu priznale samo proglašenu tzv. „državu Kosovo“ ili su diplomatskom aktivnošću Ivica Dačić je povukao to priznanje.

Među državama koje su povukle priznanje jeste i Kraljevina Lesoto koji je to učinio 2018. godine, nakon čega su usledili drugi oblici saradnje. Jedan od važnih rezultata te saradnje je upravo i ovaj Sporazum sa Lesotom o saradnji u oblasti odbrane, koji je 2019. godine potpisao Ivica Dačić u svojstvu ministra spoljnih poslova.

Ovaj sporazum je od velikog značaja za naše prijateljske zemlje koje jesu i članice UN. Sporazum treba da doprinese unapređenju saradnje u oblasti odbrambene i bezbednosne politike, vojno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i u sektoru vojne medicine i veterine. Ovaj sporazum će, verujem, unaprediti saradnju i u svim dugim oblastima, a iskazan je već interes za to da se studenti iz Lesota obrazuju na našim univerzitetima.

Srbija ima kapacitet da obnovi ovu saradnju u oblasti obrazovanja kakva je postojala nekada u vreme Nesvrstanih kada su studenti iz tih zemalja studirali ovde, a danas su kao ugledni stručnjaci i diplomate širom sveta, značajni promoteri naše kulture, tradicije i slobodarskih tekovina i na tome smo im zahvalni.

Na kraju, kao član poslaničke grupe SPS i kao član Poslaničke grupe prijateljstva sa Kraljevinom Lesotom, zemljom u kojom sam imao čast da boravim i budem dočekan uz veliko poštovanjem želim da podržim Sporazum o našoj saradnji u oblasti odbrane. Zahvaljujem.