Zahvaljujem se narodnom poslaniku, Josipu Brozu.
Reč ima narodni poslanik, dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, pred nama su danas, mogu da kažem jako dva bitna sporazuma. Kao što smo čuli iz prethodnog izlaganja gospodina Broza, jako je dobro nastavljati dobru tradiciju i dobre veze koje je SRJ, odnosno SFRJ imala sa nesvrstanim zemljama sa kojima treba, i na čiju podršku treba računati i sa kojima treba produbljivati zaista veze, a računati na njihovu podršku na međunarodnom planu.

Drugi sporazum koji je danas pred nama ima za cilj da se unapredi saradnja između naše zemlje i Severne Makedonije da bi se sprečila borba protiv organizovanog krijumčarenja migranata i ona bila što efikasnija je nešto što zaista treba podržati. Naravno, to podrazumeva da trebamo poštovati osnovna ljudska prava u skladu sa preduzetim međunarodnih standardima i obavezama.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Severne Makedonije, a koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migranata se navodi da će se nadležni organi obe zemlje sastojati dva puta godišnje najmanje i da će razmenjivati informacije i podatke da bi se sprečila trgovina ljudi i to je nešto što treba svakako podržati, sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, oko jedna trećina migranata koji su u ovom talasu pokušali da dođu do razvijenih zemalja Evrope jesu deca i mnogi su se upustili u ovu rizičnu avanturu da bi izbegli rat i došli do boljeg mesta za život. Na tom putu mnogi su, naročito deca, fizički iscrpljeni, traumatizovani i većini njih je potrebna zdravstvena pomoć.

Moram da kažem da kako jedan naslov kaže, vrlo aktuelan, kaže da su migranti zaista danas u velikim raljama korona virusa i ove epidemije, jer su oni posebno ranjivi. Oni umesto jedne nade imaju samo strah, pre svega za svoje zdravlje u jednoj situaciji u kojoj su svi zdravstveni sistemi u okruženju i u svetu preopterećeni i gde nema dovoljno sredstava za održavanje osnovnih higijenskih mera, naravno da su tu migranti najviše pogođeni.

Informacije kažu da su većina od njih, da su preležali Kovid i da dodatno zabrinjava što u njihovim zemljama odakle dolaze se ne planira vakcinacija do 2024. godine. Evo trenutka da vidimo šta je blagodat onoga što mi imamo u našoj zemlji, da praktično imamo mogućnost da biramo koju ćemo vakcinu, da možemo da zaštitimo svoje stanovništvo na pravi i jedini i civilizovani i naučni način. To neke zemlje, pogotovo zemlje nerazvijene i siromašne ne mogu do 2024, 2028. godine. To je znak da smo na ovom polju kao Vlada i kao država zaista jako puno i jako kvalitetno radili.

Migranti, još jednom da kažem, mene jako raduje i zaista je za primer kako se naša zemlja odnosila od 2015, 2016. godine pa do danas prema migrantima. To me pre svega kao socijaldemokratu raduje, jedan ljudski i human odnos prema ljudima čiji su životi ugroženi i koji beže od rata, beže od pošasti je nešto što je ova zemlja pokazala i svrstala se u red, mogu da kažem, uz Nemačku i par evropskih zemalja, najhumanijih zemalja sa jednim zaista ljudskim pristupom ovom svetskom problemu.

Rekoh, ne smemo da zaboravimo da su ovi ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi sa svojim profesijama i mnogi od njih mogu da budu žrtve krijumčarenja i jesu. Oni zaista svesno preuzimaju određene, da kažem, rizike da bi došli do nekog, za njih, vrhunskog cilja. Mogu naravno, nažalost, mnogi i izgube život na tom putu do željenih destinacija.

Srbija je od početka migrantske krize reagovala adekvatno. Ljudi su na putu kroz našu zemlju dobili privremen smeštaj, hranu, lekarsku pomoć i mi ćemo kao socijaldemokrati uvek podržati ovakav pristup i odnos prema svakom čoveku.

Naravno da u jeku migrantske krize je bilo plasirano mnogo neistina, lažnih informacija. Živimo u eri lažnih vesti, pa su i neki politički pokreti, političke stranke i kod nas, a pre svega u Evropi, pokušali da stave stigmu na migrante i da ih prikažu kao opasnost, pre svega širenjem lažnih vesti kako država Srbija izdvaja za njih ogromna sredstva, kako im daju lične dohotke.

Naravno da to nije bila istina, da je Republika Srbija u svojim mogućnostima radila ono što je prihvatila svim konvencijama i usaglašavanjem sa evropskim zakonima da čini i ono što treba da čini kao jedna savremena, razvijena i humana država, a da ono što imaju nekakva primanja, to dolazi od fondova iz EU i iz UNICEF i drugih organizacija koje im pomažu, a njima je svakako pomoć potrebna.

Naravno, većina građana Srbije je blagonaklona prema migrantima i ne tretira ih kao nekakvu opasnost, ali treba reći da je prag tolerancije u sredinama gde se nalaze prihvatni centri, pogotovo u severnim delovima naše zemlje, nešto niži.

Moram da kažem podatak da li su, da odgovorim na ono pitanje činjenicom, da li su migranti bezbednosna pretnja za našu državu?

Ne, sigurno da nisu i oni prema podacima koje imamo, migranti učestvuju ukupno u izvršavanju krivičnih dela manje od 1% u odnosu na ukupno stanovništvo naše države, što nam pokazuje da zaista oni ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu opasnost da je tu ima, ako se kaže da trenutno u Republici Srbiji boravi 6.015 migranata koji su u ovim našim centrima za azil zatražili smeštaj, od toga 660 dece, to je zaista jedna simbolična brojka i opet dokazuje ono na šta smo mi tvrdili da je Republika Srbija samo tranzitna zemlja i da ovi ljudi pokušavaju da nađu bolji život u zapadnim razvijenim zemljama.

Vi znate da u Sandžaku, odnosno u Tutinu i u Senici postoje ovi centri za azil koji su jako dobro organizovani, u kojima oni žive jako prijatno i moram zaista da pohvalim odgovor lokalnog stanovništva. Još jednom su Sandžaklije pokazale da su ljudi otvorenog srca i da zaista imaju poseban senzibilitet za pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na kraju, brojne naše organizacije humanitarne koje rade u Novom Pazaru šalju pomoć ne samo u Srbiji ovim centrima za azil i migrantima i izbeglicama, već i u zemljama u okruženju, pre svega u Bosni i Hercegovini. Pokušavaju na svaki način da u odeći, obući i osnovnim potrepštinama pomognu ovim ljudima.

U svakom slučaju, mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati humanizam, uvek ćemo podržati čovekoljublje i uvek ćemo podržati ovakav stav i zaista zdušno podržati sve ono što čini Vlada na ovom putu i na ovom pravcu.

Tako da ćemo mi, naravno, za ova dva predloga glasati u danu za glasanje.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu, bez toga da komentarišem sadržaj vašeg govora, naravno slažući se sa humanošću, ali opet moram da naglasim da je na severu Vojvodine drugačije.
Malopre sam dobila slike iz naseljenog mesta Rabe kako su u toku noći upravo migranti upali u prostorije KUD-a i potpuno demolirali zgradu i slažem se sa tim da Vlada Republike Srbije treba da obezbeđuje imovinu naših građana.
(Muamer Bačevac: Povreda Poslovnika.)
Nisam htela da repliciram.
Izvolite.

Nemojte sebi dozvoljavati da komentarišite moj govor sa mesta predsedavajuće.

Vaše stavove možete da iskažete sa ovog mesta i pozivam se na povredu Poslovnika, tačka 107. Molim vas da ne dozvoljavate sebi više takve stvari.Možemo da se slažemo ili ne slažemo u odnosu prema migrantima, to je naša ljudska i poslanička obaveza, ali moramo se pridržavati Poslovnika.

Ne želim da se o povredi Poslovnika izjašnjava.

Baš sam želela da pitam da li želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni? Ne želite.
Zahvaljujem.
Nastavljamo.
Sledeći na listi narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, gospođo Kovač, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, prvi između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i drugi između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane.

Na samom početku reći ću da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute predloge zakona o potpisivanju sporazuma jer moram da kažem na samom početku da svaki sporazum koji Republika Srbija potpiše sa nekom zemljom on dodatno otvara vrata saradnje Srbije sa tom zemljom i u drugim oblastima od značaja za našu zemlju.

Kada je reč o prvom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije da kažem da je on nastao kao plod želje i jedne i druge države da se ova oblast još više unapredi, da se dodatno ojača borba protiv krijumčarenja migranata.

Kada je reč o migrantskoj krizi moram reći da se u toj oblasti Srbija pokazala kao organizovanija, humanija i sigurnija od mnogih zemalja EU. Ali, ono o čemu bi danas hteo posebno da govorim i da bacim akcenat na to jeste prvo i ova oblast saradnje između Republike Srbije i Severne Makedonije i oblast pomoći Srbije u borbi protiv Kovida 19 kada je Srbija dala osam hiljada vakcina govori o potrebi saradnje Srbije i zemalja okruženja, zemalja koje pripadaju Zapadnom Balkanu, jer samo kada sarađujemo … u svim tim oblastima mnogo smo jači ne samo prema EU, nego i prema drugim međunarodnim akterima jer zajednički nastup, da kažem, ministre, u svim oblastima doprinosi boljitku svih zemalja Zapadnog Balkana. Pojedinačno, mala tržišta svakako da nemaju neku veliku šansu ili nemaju nikakvu šansu na ujedinjenom tržištu EU, a sve zemlje Zapadnog Balkana su male zemlje i kada sarađujemo u bilo kojoj oblasti možemo da damo rezultate i ova inicijativa mini Šengena, inicijativa koja u svakom smislu menja Zapadni Balkan. Dakle, ovom inicijativom olakšava se protok ljudi i robe i kapitala sa jedne strane, a sa druge strane razvijaju se u svim oblastima dobrosusedski odnosi između zemalja Zapadanog Balkana.

Ovde kada kažem zemlje Zapadnog Balkana moram da kažem da mislim na svih pet zemalja Zapadnog Balkana, mislim na Srbiju sa svojom južnom pokrajinom, na Crnu Goru, na Severnu Makedoniju, BiH i Albaniju. Ovde potpuno otvoreno treba reći da mnoge zemlje Zapadnog Balkana nisu baš toliko sigurne da ova inicijativa može da nas dovedete i do toga da nas malo i udalji od EU, a mislim da je istina potpuno na drugoj strani, da nas ova inicijativa dodatno približava EU.

Sa druge strane, želim da kažem da EU treba da bude iskrena prema nama, da nam kaže šta je budućnost Zapadnog Balkana i sa druge strane da li računa na nas ili stalno postavlja neke kriterijume koje smo mi davnih dana ispunili. Ministre, siguran sam da se slažete sa mnom kada kažem da smo mi davnih dana sve te kriterijume još jednom ispunili.

Sa druge strane, kada govorimo o Srbiji, da idemo krupnim koracima napred ne upoređujući rezultate između nas i zemalja EU, ali da kažem samo neke parametre – prvo, privredni rast je dominantan kod nas, sa druge strane, borba protiv Kovida 19 i da ne idem dalje. Samo da kažem jednu važnu stvar, mi od EU tražimo samo jedno, a to je da nam kaže šta je jasnoća i dalekovidosti i ništa više.

Kada je reč o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto da kažem da je reč o prijateljskoj zemlji, zemlji koja je u potpunosti podržala suverenitet i integritet Republike Srbije time što je povukla priznanje lažne nepriznate kvazi države Kosovo.

Srbija kako prema Lesotu, tako i prema drugim zemljama Afrike gaji, baštini tu nekadašnju politiku nekadašnje Jugoslavije, politiku prijateljstva i mi imamo želju da još više jačamo te prijateljske odnose, političke odnose, kulturne odnose i svake druge odnose kako sa Lesotom, tako i sa ostalim zemljama Afrike.

Na samom kraju samo da kažem da će Poslanička grupa JS podržati oba predloga iz ove rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Đorđu Kosaniću.
Reč ima narodna poslanica Justina Pupun Košćal.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata je veoma značajan bilateralni sporazum sa susednom državom koja je kao i Srbija na glavnoj migrantskoj ruti prema Zapadnoj Evropi.

Migracije i nekontrolisani migrantski putevi u današnjim okolnostima predstavljaju bezbedonosni izazov kako za Srbiju, tako i za sve ostale zemlje migrantske rute. Migracije pogotovo neregularne neminovno sa sobom donose porast opasnosti po domaće stanovništvo kako od zaraznih bolesti, tako od kriminala, tako i od terorizma. Srbija je tranzitna zemlja za migrante, ali ove se migranti zadržavaju relativno dugo jer su im putevi za zemljama EU uglavnom zatvoreni.

Bitna je razlika između migranata koji su u Srbiju stigli regularnim putevima, od migranata koji su u Srbiju stigli ilegalnim putevima uz pomoć organizovanih grupa za krijumčarenje.

Na žalost mnogi umesto legalnih migrantskih puteva izaberu ilegalne prelaske misleći da će na taj način brže stići do željene zemlje EU. A, ilegalne prelaske organizuju krijumčari koji na nevolji migranaga, od kojih su neki mesece proveli na putu bežeći od rata, zarađuju novac.

Krijumčareni migranti se teško mogu pratiti i ne mogu biti obuhvaćeni nikakvim merama zaštite. Zato je važna uloga organa bezbednosti da otkrivaju kanale kojima se krijumčare migranti kroz nađu zemlju. Taj zadatak nije lak i zato su sporazumi sa susednim zemljama kojima se sprečava krijumčarenje veoma važni.

Kako se Srbija i Severna Makedonija zbog svog geostrateškog položaja nalaze na glavnoj migrantskoj ruti, obe zemlje imaju potrebu da zajedno i organizovano bore protiv krijumčarenja migranata kako bi se svele opasnosti po sigurnost građana na minimum, kao i po bezbednost naše države. U tom smislu sporazum koji je potpisan između Vlade Srbije i Severne Makedonije od posebnog je značaja za obe zemlje.

Krijumčarenje ljudi smatra se teškim krivičnim delom i delom organizovanog kriminala, kako prema nacionalnim zakonodavstvima naše dve zemlje, tako i prema međunarodnom pravu. Krijumčari se zato ne smeju tolerisati, niti smeju ostati nekažnjeni.

Da podsetimo da je Srbija već pet godina domaćin velikom broju migranata koji su tražeći siguran i bolji život u zemljama EU privremeno smešteni u dvadesetak prihvatnih centara širom zemlje u kojima su im obezbeđeni pristojni uslovi boravka. S druge strane, ne smemo dozvoliti da se to naše gostoprimstvo zloupotrebi i bude na štetu naših građana, kao što uostalom to ne dozvoljavaju ni ostale zemlje.

Zajednički problem Srbije i Severne Makedonije ogledan u ilegalnim migrantskim transportima se može rešiti zajedničkim aktivnostima nadležnih organa obe zemlje, od prikupljanja podataka, otklanjanja kanala i lica koja se bave krijumčarenjem, do preuzimanja kaznenih mera. U skladu sa svim ovim što sam rekla, želim da kažem još na kraju da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Justini Pupin Košćal.

Sledeća je narodna poslanica Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Srbija je zemlja koja je pokazala da zna uspešno da upravlja krizom. Danas kada je pandemija korona virusa realnost u svetu mi možemo i moramo da se pohvalimo da je Srbija druga u Evropi po broju vakcinisanih u ovom trenutku. To govori da zna da planira, da razmišlja unapred, ali i da ima jako dobre međunarodne odnose koji omogućavaju bezbednost naših građana i zdravlje naših građana.

Drago mi je što je danas na dnevnom redu upravo ovaj sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom, zato što nas je podstakao da se prisetimo da je Srbija bila jedna od najuspešnijih zemalja Evrope upravljanjem migrantskom krizom još od 2015. godine kada je Srbijom prošlo preko milion migranata.

Podsetimo se, da osim što je bila organizovana, ona je bila humana i u tom smislu ponašala se prema svima koji žive u Srbiji podjednako kao prema samim građanima Srbije, a to radi i danas bez obzira ko je koje nacionalnosti.

Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma koji je pred nama između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije značajan je jer govori o unapređenju saradnje u suzbijanju ilegalnih migracija koje su jedna od ključnih bezbednosnih izazova u današnje vreme.

Pored toga ovaj sporazum i saradnja značajna je jer se odnosi i na druge oblasti, kao što su trgovina narkoticima, trgovina oružjem itd. Zato se danas mi u Srbiji osećamo i bezbednije i sigurnije i zaštićenije i mirnije.

Kažu, Srbijom vlada kriminal. Mi vidimo hapšenja. Kažu Srbijom vladaju razbojnici. Mi vidimo hapšenja. Kažu Srbijom vladaju klanovi koji su zaštićeni. Mi vidimo hapšenja. Ali, znate šta još vidimo? Mi vidimo i burne reakcije na ta hapšenja, mi vidimo strah, mi vidimo uvrede, mi vidimo paniku koja vlada i koja se uvukla u kosti. I to vidimo i u ovom parlamentu.

Mi smo juče bili u prilici, bili smo svedoci upućene mržnje prema ministru Aleksandru Vulinu u parlamentu. Znate kako, meni je bilo neverovatno da jedan ministar Vlade Republike Srbije u parlamentu Republike Srbije može da bude upoređen sa Geringom. Da li znate ko je bio Gering? Svi znamo da je to bio ratni zločinac. On je bio osuđen za zločine protiv čovečnosti.

Zaista ne mogu da verujem da smo juče mogli da slušamo, ne pet, nego sedam minuta, znači produžene vreme, na albanskom jeziku bez mogućnosti da čujemo prevod. Meni prevod i dalje nije dostavljen. Više od 24 sata kasnije nisam dobila prevod šta je dotični kolega pričao. On je takođe rekao da propast nema alternativu.

Jel ovo parlament koji želimo da imamo? Jel ovo parlament jedne demokratske zemlje? I da li je ovo parlament u kome smo mi usvojili novi kodeks ponašanja i zašto smo ga usvajali ako se njega ne pridržavamo?

To što je rečeno bile su strašne stvari i uvrede na račun i predsednika Aleksandra Vučića i ministra Aleksandra Vulina, ali je rečena i jedna istina, upravo koju sam malopre pomenula, samo u različitom kontekstu.

Rečeno je da propast nema alternativu. To je veći podstrek ministru Vulinu i predsednik Vučiću da se bore protiv organizovanog kriminala, to je podstrek da se da jasna poruka da nijedan pojedinac i nijedna kriminalna grupa ne može biti zaštićena i to je jasna poruka da upravo kriminal u Srbiji je osuđena na propast, odnosno da je propast kriminala da ona nema alternativu.

Reči mržnje iskazane u domu Narodne skupštine samo su pohvala za rad ministra Aleksandra Vulina i MUP. Želim da čestitam ministru na svemu što je uradio sad, uz veliku i bezgraničnu podršku predsednika Vučića, što se suprotstavio jednoj novoorganizovanoj grupi, jednoj od najvećih organizovanih grupa u novijoj istoriji što je imao takvu hrabrost i smelost i pre svega da mu čestitam što je danas više puta ponovio da ovo nije kraj i da će Srbija nastaviti da se bori. Hvala još jednom.