Hvala najlepše.

Iskoristiću pravo na repliku, ne zato što mislim da kolega Torbica nije u pravu kada insistira na prevodu nečega što niko od nas, pa ni građani Srbije u većinskom delu nisu razumeli. Prevod još uvek nije stigao, da, upravo smo i mi proveravali da li imamo sve navode šta je tačno kolega Kamberi rekao, ali ono na šta moram da reagujem jeste činjenica da predsednik Skupštine Srbije nije mogao da predvidi način na koji će da govori kolega Kamberi i da će se obratiti na svom maternjem jeziku, te mu se ne može spočitati sada kao neodgovornost zapravo činjenica da nije bio vidovit u delu u kom je mogao da očekuje od Kamberija da se obrati na albanskom jeziku i dovede nas sve u situaciju da zaista budemo najpre zbunjeni jer ne razumemo, a prateći njegove diskusije koje su donedavno bile na sprskom jeziku znamo da uglavnom budu maliciozne.

Pridružujem se izvinjenju građanima Srbije, čak stanovnicima južne srpske pokrajine, kako je rekao moj kolega, meni samoj, na moju veliku nesreću jer nisam bila u sali, možda bih mogla da vam pomognem, pa da i razumem i objasnim kolike su bile te uvrede koje je izgovorio. Koliko će biti autentičan taj prevod, možemo i time da se bavimo jer sam imala sreću ili nesreću da albanski jezik učim u osnovnoj i srednjoj školi kada je on bio nematernji, do momenta dok sami nisu odlučili da sebe isključe iz funkcionisanja sistema Srbije.

Dakle, samo želim zaista da reagujem, da ne bismo Ivici Dačiću danas, kao nekome ko se iskonski bori za suverenitet ove države, spočitali nešto što zaista njemu ne pripada, ne pripada socijalistima, to moj kolega Torbica zna, pre svega zato što smo socijalisti, a nekada bili u istoj partiji, i nije bilo zle namere, samo nije bilo mogućnosti da vizionarski predvidimo u kom će se smeru i kako obratiti kolega Kamberi, kome ne možemo osporiti pravo da govori na svom maternjem jeziku, ali bi bilo civilizovano da nas o tome na vreme obavesti i dostavi prevod. Hvala.

Hvala, gospođo Paunović.
Ovo sam razumeo kao dodatno obrazloženje sa vaše strane. Dakle, samo je važno da i kada je reč o uvredama i o bilo kom drugom sadržaju svi znate da je ono što se danas dostavlja na vaše kancelarije sadržaj iza kog stoji lično gospodin Kamberi, odnosno za šta on tvrdi da predstavlja njegove reči i njegove stavove. Tako da, ne može sigurno biti pitanje adekvatnog prevoda da ili ne.
Nastavljamo po spisku prijavljenih za reč.
Reč ima Rajka Matović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, građani Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze dva jako bitna sporazuma, jedan je uputilo Ministarstvo odbrane, a tiče se saradnje Republike Srbije i Kraljevine Lesoto, a drugi je uputilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i odnosi se na saradnju Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, a tiče se borbe protiv krijumčarenja migranata, koji je potpisan još u Skoplju u decembru 2019. godine.

Svima nama je jasno kolika je važnost ova dva sporazuma i koliki se nelegalni profit ostvaruje upravo krijumčarenjem migranata. Republika Srbija pokazala je i pokazuje na primeru migrantske krize koliko je uspešna, organizovana i humana, ali i koliko vodi računa da svakodnevni način života ne bude ni na koji način poremećen, kao i da ne dozvoli ugrožavanje bezbednosti svojih građana. Takođe, pokazali smo i humanu stranu, a to je da štitimo naše državne interese, da štitimo naše građane, ali i da se prema migrantima ophodimo na ljudski i dostojanstven način.

Ova dva sporazuma takođe pokazuju kontinuitet ove Vlade sa svim vladama od 2014. godine. Kada smo formirali Vladu ovde pre nešto više od sto dana, govorili smo o šest jasnih ciljeva i programa ove Vlade. Upravo pre sto dana smo ovde govorili o jednom od ciljeva, a to je borba države protiv mafije. Borba protiv mafije biće odlučna i beskompromisna, a svi državni organi i sva ministarstva će se tome posvetiti, izjavio je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Uhapšena je jedna od najozloglašenijih kriminalnih grupa koja je delovala na teritoriji naše države. Zaista blistava akcija i policije i BIA i svih bezbednosnih struktura naše države i ne smemo stati na ovome, moraju se privesti pravdi svi koji su povezani sa ovom kriminalnom grupom.

Težak zadatak je pred vama, a to je da se očiste državne strukture od ljudi koji su povezani sa ovom kriminalnom grupom. Zaista ne sumnjam da ćete uspeti u tome. Od sasecanja zemunskog klana nije bilo ozbiljnih akcija i ovako odlučnih akcija u borbi protiv kriminala i korupcije. Svakako za pohvalu, ali to je i naš i vaš zadatak da služimo građanima Srbije. Nikako ne smemo dozvoliti da se uspeh ovako velike akcije umanjuje ili izvrće istina komentarima tzv. opozicije.

Takozvanoj opoziciji smeta jer su ovom akcijom možda privedeni zakonu upravo njihovi prijatelji, poslovni saradnici ili možda njihovi finansijeri. Ako su priželjkivali usmeren snajper u predsednika Republike i slikovito ga prikazivali na naslovnim stranicama dnevnih novina, karikaturama koje su delili po društvenim mrežama, a isti takav snajper pronađen u ovoj kriminalnoj grupi koja je uhapšena, da li je to samo puka slučajnost? Danas imamo razne konfuzne izjave i Dragana Đilasa i Marinike Tepić i Borka Stefanovića i mnogih drugih samoproklamovanih lidera opozicije.

Građani su juče jasno rekli u Pančevu šta misle o Mariniki Tepić i o periodu dok je bila na vlasti u pokrajini. Dragan Đilas koji je na sva zvona zvonio kako nećemo imati dovoljno vakcina, kako Srbija nema plan imunizacije, kako treba ispitati kvalitet vakcina kada su te vakcine stigle u Srbiju je pre neki dan primio prvu dozu vakcine protiv korona virusa. Da se razumemo, svi građani Srbije treba da prime vakcinu protiv korona virusa, ali bi bilo fer sa strane Dragana Đilasa da sada napiše pismo evropskim predstavnicima da Srbija ima dovoljno vakcina i da ne sumnja u njihov kvalitet.

Toliko toga je urađeno u Srbiji u poslednjih osam godina i njih boli zaista i svaki metar auto-puta, boli ih svaka nova fabrika i svako novo radno mesto, svako povećanje plata i penzija i mi zaista imamo čime da se ponosimo. Drugi smo u Evropi po vakcinaciji. Trenutno je nezaposlenost na istorijskom minimumu i ona iznosi negde oko 7%, prosečna plata u Srbiji je nešto više od 500 evra. Sve ovo ih jako boli i frustrira.

Zbog svega ovoga apelujem na vas da se podrobnije pozabavite izjavama, ali i delima opozicionih lidera zarad zaštite interesa svih građana Srbije, a u nama ćete uvek imati konstruktivnu podršku za svoj rad.

U danu za glasanje ću, zajedno sa svojim kolegama, podržati ova dva sporazuma. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Srbislav Filipović.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, govorio bih o odnosu Srbije prema migrantima i o tome kako se Srbija u jedno teško, turbulentno vreme ne samo u Evropi, nego i u svetu, to je jedna mala država, ali snažna, snažna prema svom odnosu prema ljudima, kroz taj odnos gledano, kroz teška iskustva koja je imala u prošlosti u svojoj istoriji, kako se snašla u to vreme. Teško da joj je ta migrantska kriza na neki način nametnuta sa strane.

Prema ocenama svih relevantnih međunarodnih faktora, ne bih one druge faktore koji su ovde nekada sedeli ni pominjao u tom kontekstu, naša država se odlično u tom teškom vremenu snašla, sa ograničenim sredstvima i resursima, u to vreme tek otpočela sveobuhvatne ekonomske reforme, našla se na jednom snažnom i ozbiljnom ispitu kako će preživeti i kako će izgledati na završetku te teške, kažem, krize sa kojom se svet u tom momentu suočavao.

Migrante koji su prolazili kroz Srbiju nismo dočekivali kao neprijatelje, nismo ih nigde tukli, maltretirali, nismo se iživljavali nad njima kao narod. Naša država se ponela humano, ljudski, odgovorno, razumela patnju nekih ljudi da nisu svoje snove pronašli u tome da prođu kroz Srbiju ili u njoj da neko ostane, već da ih je muka i nesreća naterala da krenu na neki daleki put tražeći sigurnost za sebe i svoje porodice iz ratom zahvaćenih područja.

A kao narod, stradalni narod koji je prečesto u svojoj istoriji morao da sa svojih ognjišta traži mir i spokoj na nekim drugim mestima gde živi srpski narod, imali smo to iskustvo i znali da se snađemo i da pomognemo ljudima kojima je u tom momentu bilo teško, a da pritom, kažem, ni u čemu ne nanesemo svojoj državi bilo kakvu štetu i na bilo koji način ne ugrozimo nijednog građanina Republike Srbije i ne dovedemo u pitanje ni bezbednost ni sigurnost svoje države.

U tom pogledu, to građani Srbije i vide i znaju i osećaju to. Istina, naravno, ljudi smo, bilo je određenih da kažemo nekih manjih incidenata gde je država opet znala umereno, odmereno i na odgovarajući način da zavede red i da pokaže da u Srbiji nigde ni na koji način haos nije dopušten i da niko u njoj ne može da se ponaša mimo zakona koje naša država propisuje. To je deo Srbije, deo našeg odnosa prema migrantima i toj krizi sa kojom smo se suočili.

Neki su, naravno, kao i u svakoj nesreći kada se dešava, pronašli za sebe šansu da na nelegalan i nemoralan način zarade neki novac tako što će zloupotrebljavati krizu sa migrantima, krijumčariti ljude, pokušati nelegalno da ih uvedu na teritoriju Srbije a prevedu na teritoriju neke druge države, zloupotrebljavali različite resurse na tom putu. Naša država je sa svim svojim kapacitetima, pre svega Ministarstvom unutrašnjih poslova znala da odgovori i na to i da zaustavi takve pojave. I to je takođe odgovoran odnos naše države i društva, jer smo pokazali sliku o sebi kakva je.

Poslali smo sliku najlepšeg lica Srbije u svet i u toj situaciji nismo podizali bodljikave žice, nismo stavljali ograde, zidove, nismo se sklanjali pred tim ljudima i tim problemima, već smo pokušavali da nađemo taj najbolji način da odgovorimo na krizu tako da pomognemo nekim nesrećnim ljudima, a da naša država zadrži svoju tradiciju humanosti i odgovornosti prema ljudima koji su u nesreći i nevolji i pomogne im.

U tom smislu sam veoma ponosan na posao koji je u tom teškom vremenu radila naša država, naša Vlada Republike Srbije i pre svega predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Normalno, ne bi Srbija bila Srbija, zemlja čudesa, kada ne biste imali na drugoj strani neke koji su pokušavali ne samo krijumčarenjem nego na politički način da zloupotrebe tako tešku krizu tih napaćenih ljudi, uspevši da uvežu sve to sa pričom da će Srbija, koja je znamo svi u kakvoj situaciji sa natalitetom, da naseljava milione migranata na svojoj teritoriji, da već imamo milion, dva ili ko zna koliko miliona migranata koji šetaju i haraju Srbijom, da će Srbija biti u strašnoj nevolji, da ćemo se naći u gotovo nemoguće rešivom izazovu za našu državu, da smo slabi, da ne možemo da omogućimo human odnos prema tim ljudima, da smo, najblaže rečeno, kako je to govorio Dragan Đilas, nakaza od države.

Pokazali smo da je zapravo on nakaza. Jer, čovek koji pokušava da zloupotrebi, a on je zloupotrebljavao, baveći se svojom politikom, ne samo migrante nego i grad Beograd, građane Beograda i Srbije i sve čega se dotakao, samo da bi svojoj državi nanosio štetu, da bi bacao blato po licu svog naroda, ljagu najgore moguće vrste. A zbog čega? Zbog toga da bi imao neke stotine miliona evra. Ne znam kako može danas da stane pred te iste građane, da ih pogleda u lice i kaže – glasajte za mene. Da li neko ko za vreme svojih mandata ukrade, ne stekne, jer je nemoguće s tim prihodima steći 619 miliona evra, može da pogleda u lice bilo kog čoveka u Srbiji, bilo koju porodilju, koji je Beogradu ostao dužan 400 miliona, da pogleda i kaže – hajde, majko, glasaj sada za mene, jesam, dugovao sam ti, uzeo sam ti 400 miliona i uzeo sam tvojoj deci 619 miliona evra, ali biću bolji, sledeći put ću da ukradem milijardu i 200 miliona, pa mi dajte poverenje; sledeći put neki moj novi šurak neće da švercuje pet kilograma heroina ili kokaina, imaće 10 kilograma; glasaj, majko za mene, da bih ti sledeći put dugovao 800 miliona.

Nema te majke u Srbiji danas koja će takvom ološu, takvom kriminalcu dati poverenje i reći – ti ćeš da izvedeš moje dete negde. Gde? Na taj mračni put kojim je išao i Belivuk, politički i kriminalni saveznik Dragana Đilasa, jer ima toliko sličnosti među njima, toliko zajedničkih interesa među njima, toliko zajedničkih poslova, možda i zajedničkih prijatelja. Niko od nas ovde nema šuraka koji je osuđen za dilovanje droge. Nijedan naš šurak ne leži u zatvoru zbog bilo kakvog krivičnog dela, a kamoli trovanja dece narkoticima. A Dragan Đilas ima takvog šuraka. Marinika Tepić ima takve prijatelje. Boško Obradović ima kuma koga zovu „Tocilo“. Kakav to čovek morate da bude da biste dobili nadimak „Tocilo“? Svaki građanin Srbije to zna.

Dragan Đilas ima i saveznike koji vode neke njegove odbore i koji su osuđeni narkodileri. On se slika i krevelji na onim fotografijama, gde kaže – slučajan selfi na ulici. Zamislite, zaustavio vas neko i slučajno baš pripadnik zemunskog klana, slučajno osvedočeni ubica, slučajno neko ko je ubio premijera vaše stranke 2003. godine u dvorištu Vlade. Slučajno niko od njih ništa o tome nije znao i slučajno se on sa tim istim pripadnikom zemunskog klana, ubicom, krevelji na slici, samo 18 godina nakon ubistva premijera, pokojnog Zorana Đinđića. Slučajno se prave pripreme mesecima, godinama, za likvidaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sve nas ovde izvrću ruglu kada o tome govorimo, kažu da smo blesavi, da smo nepismeni, da smo glupi, ružni, ovakvi, onakvi, kad pitamo šta će na naslovnoj strani bilo kog nedeljnika i dnevnih novina karikatura ili fotografija na kojoj je snajper uperen direktno u predsednika Republike Aleksandra Vučića? Onda se desi da preko noći volšebno malo promene tu naslovnu stranu, ali ne ide kada je to već izašlo, na internetu se pojavilo, izašao je prvi primerak oko ponoći, koji su mogli građani koji šetaju ulicama da pronađu kod kolportera. Šta da kažete ljudima? Slučajno ste napravili naslovnu stranu na kojoj ste uperili ni manje ni više nego snajper u predsednika Republike? Vi isti kojima je zemunski klan uperio i pucao iz snajpera u vašeg predsednika Vlade.

Onda dobijamo odgovor na sva ta pitanja, najbolji, kroz selfi Dragana Đilasa sa onim nesrećnikom iz zemunskog klana. Kaže – zaustavio me čovek slučajno na ulici. Ja ne znam da li je bilo ko od nas ikada imao takvu priliku da ga zaustavi džeparoš da pravi selfi sa njim, a ne baš ubica iz zemunskog klana, i to baš sa nekim koga ne poznajete? Onako širok i jedan radostan osmeh imate, sa ushićenjem, jedan onako baš bratski zagrljaj, rekao bih.

E, upravo je tu ta sličnost između karaktera Belivuka i Dragana Đilasa, interesa njihovih. Jer, interes Srbije i njihov interes nisu isti. Interes Srbije je taj da budu očišćene njene ulice od droge, od kriminala, od ubica, od tih koji sebe nazivaju navijačima Partizana, ili Zvezde, ili Rada, ili OFK Beograda ili ne znam kog kluba u Srbiji, da bi iza toga okupljali neke klince, kojima će za malo droge davati nove zadatke da rasturaju sa više po ulicama Srbije i Beograda. Nikakav je to vođa navijača, nikakvi to ljubitelji kluba, nikakve to legende Severa ili Juga nisu, to su ubice i goli ološi. I tamo gde su sada, tamo im je i mesto, iza rešetaka. U svakoj normalnoj državi takvima zna se gde im je mesto i tamo kad tad i završe.

Dobro je, kažem da su sada završili tamo, jer ko zna šta bi nedelje pred nama ili meseci nakon onih upucavanja snajpera Srbiji doneli. Svaka čast našoj policiji, Bezbednosnoj informativnoj agenciji, drugim službama Republike Srbije, koje su zajedno radeći jedan odgovoran i težak opasan posao po svakoga ko se uhvati u koštac sa kriminalom izveli i sproveli do kraja.

Ja vas molim da se na tome ne zaustavimo, da idemo do kraja, da ne samo pipke, nego kompletnu tu hobotnicu nesreće, droge i kriminala, užasa koji se sprema u Srbiji, očistimo sa naših ulica, da oslobodimo ulice i decu rizika da će neko ući u školsko dvorište, da im proda drogu i da zavije neku porodicu u crno zbog toga.

Za to smo svi mi ovde odgovorni, za to je odgovorna policija, za to su odgovorne sve naše službe, na kraju krajeva, zato su nam građani i dali to poverenje, da ih oslobodimo ljudi kao što su Belivuk, Đilas, Jeremić, Obradović, neki Mare kasapin i ostali.

To nije društvo koje građani Srbije žele da vlada i da vodi Srbiju, a oni su se drznuli da požele da preuzmu kormilo vođenja Srbije. Gde da je vode? Da Srbija postane nekakav kartel, da postane Meka i Medina za narko dilere, za ubice, da svako ko pomisli da se suprotstavi kriminalu bude ugrožen, da svako ko pomisli da otvori privatni biznis bude reketiran, da svako ko pomisli da se bavi bilo kakvim javnim poslom gde može da zaradi pošteno neki novac da mu dođe nekakav, kako su ga nazvali, gospodin Belivuk i da on reketira bilo koga? E, to u Srbiji više ne može da se desi.

Srbija ima na svom čelu predsednika Aleksandra Vučića, iza njega snažne i jake, sposobne ljude koji vode i policiju i vojsku i sve naše službe koje rade i funkcionišu u okviru vojske i policije da Srbiju zaštitimo i spolja i iznutra, da i oni koji bi spolja hteli da je uzdrmaju ne mogu da je uzdrmaju, da ne mogu da utiču na stanje u njoj, a ovi iznutra da nemaju šanse da ikada više se dočepaju vlasti u Republici Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gosti, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj sporazum sprečava i sa njim se vrši prevencija borbe protiv organizovanog kriminala grupa koji migrante krijumčare na svaki način krijumčarenjem. Sporazum se ne odnosi na prijem migranata, pomoć, kao i pravnu pomoć regulisanu po međunarodnim ugovorima.

Veoma su značajne informacije među zemljama sporazuma u vidu razmene informacija i odnose se na rute, identitet, kao i sprečavanje kriminalnih aktivnosti grupa koje krijumčare migrante. Dve zemlje formiraju zajedničke timove, sprovode aktivnosti, organizuju zajedničke obuke, razmenjuju iskustva, otkrivaju se rute, lokacije, kao i kretanje imovine i opreme namenjene za ovo krivično delo. Razmena informacija odnosi se na podatke lica, njihove veze sa drugim grupama, način delovanja, način povezivanja, podaci o vremenu, mestu i vrsti i detaljima krijumčarenih lica, podaci o lokacijama gde se vrši transfer, kao i prevoznim sredstvima korišćenih u ovu svrhu, podaci koji mogu i vode u cilju prevencije trgovine ljudima.

Zajednički timovi moraju sarađivati sa drugim međunarodnim organizacijama drugih zemalja, kao što je bilo reči o Sporazumu između Rusije i Srbije, jer se u grupama migranata koji se krijumčare na ovaj način nalaze islamski ekstremisti koji predstavljaju opasnost po bezbednost ne samo obe zemlje, nego i bezbednost i cele Evrope.

Naš predsednik Aleksandar Vučić inicirao je sporazum mali Šengen, čiji su potpisnici Srbija, Severna Makedonija i Albanija, a jedna od tačaka je zajednička borba protiv Kovida-19. Odgovornim vođenjem zemlje odgovornošću prema građanima Srbije Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem nabavila je nekoliko vrsta vakcina protiv ove pandemije. Naši građani mogu da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu, a nabavljene količine su takve da je Srbija druga u Evropi i sedma u svetu po broju vakcinisanih građana.

Mi moramo biti ponosni na naše rukovodstvo i našeg predsednika koji u ovoj surovoj borbi za nabavku vakcine pomažu i drugim zemljama u okruženju. Zaev je pohvalio pomoć Srbije od osam hiljada Fajzer vakcina Severnoj Makedoniji. Gest Srbije predstavljen je humano, dobrosusedski, građenjem prijateljskih odnosa među zemljama u regionu. Ovaj potez opozicija je predstavila kao rasipnički, neodgovoran prema svojim građanima.

Gospođo Trajković, pored lošeg pokušaja da Aleksandra Vučića predstavite lošim predsednikom koji ne brine o svojim građanima, kao lekar trebalo bi da pozdravite, ali mržnja je jača od svega, kao i potreba da se napadne. Vi, gospodo, nećete ni ono što hoćete. Sve ovo čime se Srbija ponosi, kao što su dve kovid bolnice izgrađene u rekordnom roku, stotine kilometara autoputa, izgradnja brze pruge, početak izgradnje metroa, izgradnja Beograda na vodi, izgradnja mostova, dovođenja stranih investicija, sve ste želeli da otrujete mržnjom.

Sada vas pitam – zašto onda koristite novoizgrađene autoputeve, zašto kupujete stanove u Beogradu na vodi, zašto ste uzimali pomoć od 100 evra, a verovatno ćete uzeti i novu najavljenu od 60 evra? Trovali ste građane pričama da kovid ne postoji, da je to izmišljotina, običan virus i time ugrozili sve one koji su vam poverovali. Svaki novi talas zatvarao je sve bolnice koje su se pretvarale u kovid bolnice, tako da su pacijenti koji boluju od raznih hroničnih bolesti bili ugroženi i svojim bolestima i kovidom.

Da, gospodo, umirali su građani Srbije i od drugih bolesti, doveli ste građane Srbije u bezizlaznu situaciju. Sve kontrole, intervencije, terapije morale su biti odložene, jer su oni koji su vam poverovali širili virus na raznim žurkama, protestima zbog mogućih mera koje su trebale da smanje broj zaraženih preminuli. Kritikovali ste kada je bilo zatvaranje, pa kada su mere ublažene kritikovali ste zašto se ublažavaju. Podvrgavali ste ruglu dve kovid bolnice, ukrali ste aplauz jedini u svetu medicinskim radnicima koji se skoro godinu dana bore protiv nevidljive aždaje koja guta sve pred sobom, ne gledajući ni rok ni godište.

Vi ste već izračunali da ste pobednici na sledećim izborima, računica sa sabranim procentima je malo nemoguća, ali dobro. Mene zanima ko će do izaći na izbore i koliko u stvari Srbija ima stanovnika zato što izjavljujete da dnevno napusti Srbiju 50 hiljada građana, što bi značilo da godišnje ode iz zemlje više od 18 miliona. Da li to znači da smo svi odavno otišli ili nas ima nekoliko milijardi?

Sve da uradimo kako vi hoćete, mržnja će biti jača, toliko da ste počeli da se mrzite među sobom. Naravno, građani Srbije prepoznaju ko je odgovorna vlast i ko je odgovoran predsednik.

U danu za glasanje podržaću predlog sporazuma, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nenad Krstić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da danas imamo na dnevnom redu dve tačke, što se tiče Sporazuma sa državom Lesotom, tu samo možemo da kažemo – hvala jednoj maloj državi koja nam je dva puta zaredom izašla u susret, nama i našoj naciji, i naravno da je ovakav sporazum zahvalnost ljudima koji su stali iza nas prilikom povlačenja lažne države Kosova, a i kasnije glasanjem protiv ulaska u Interpol tzv. lažne države Kosovo.

Međutim, osvrnuću se malo više na drugu tačku dnevnog reda, odnosno Sporazum sa Severnom Makedonijom, jer dolazim iz jedne od opština koja ima polovinu državne granice sa Severnom Makedonijom, a to je Trgovište. Ovakav sporazum smanjuje rizik krijumčarenja ljudi, migranata i sve ono što bi na neki način ugrozilo bezbednost građana i zato kažem da je sa pravom ovakav zakon na dnevnom redu gde svi mi moramo da prvenstveno brinemo o našoj deci, a da bismo brinuli set ovakvih zakona je neophodan za sprovođenje i bezbednost jednih i drugih stanovnika sa obe strane granice. Protok ljudi ovim zakonom neće se smanjiti, s obzirom da imamo mali Šengen koji je ubrzao protok između Srbije i Severne Makedonije.

Ovom prilikom bih zamolio ministra da granična policija, odnosno stanica koja se nalazila u Trgovištu je izmeštena na teritoriju druge opštine i bilo bi od značaja za život i rad ljudi, koji i sami rade u toj stanici i obezbeđuju državnu granicu, da bude vraćena prilikom sledećih sistematizacija i organizacije u unutrašnjosti samog ministarstva, jer je to život za pripadnike koji rade i ostvaruju svoja primanja na toj teritoriji, a i povećana bezbednost, kao što sam i rekao, 54 kilometra državne granice, polovina od ukupne granice sa Severnom Makedonijom.

Takođe, hoću da kažem još jednu stvar koja je bitna, kolege koje su maločas govorile govore o migrantima, ali ja sam neko ko dolazi iz Pčinjskog okruga gde se najveći broj migranata i pojavio i prošao kroz rutu. Ministar ovdašnji sada, ministar unutrašnjih poslova, tada je bio na drugoj poziciji i par puta, ne par puta, ali bar mesečno smo se sretali i u centre i radivši na pomoći tim ljudima koji su dolazili 15. jula 2015. godine i sam premijer Aleksandar Vučić, tadašnji, zajedno sa jednim delom ministara, a i prisutnog ovde gospodina Vulina, obišao i sam bio prisutan u migrantskim centrima, što znači da govori o jednom hrabrom čoveku koji je smeo za shodno da ode i tamo gde su, svi znamo kasnije, od jednog dela migranata desile su se i terorističke akcije u zapadnoj Evropi, što znači da naš predsednik je imao razumevanja, dobrobit za sve koji su dolazili u Srbiju. Dobili su hleba i toplu odeću, kako bi mogli da napuste i odu put ka zapadnoj Evropi, odnosno njima zacrtan cilj.

Još jednom, pohvaljujem jedan i drugi sporazum, s obzirom da i jedno i drugo je na korist svih naših građana. Hvala.

Reč ima Nataša Ljubišić.