Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku, ako mi dozvolite, ja bih podsetio koje su to države koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova.
Jednostrana deklaracija o priznanju Kosova suprotno je Rezoluciji UN Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine. Mnoge države su to uvidele i povukle su priznanje Kosova, među njima su, zbog građana Srbije da se podsete, zbog narodnih poslanica da se podsete, Sjeraleone, Nauru, Gana, Togo, Centralnoafrička republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Surinam, Granada, Unija komora, Burundi, Komonvelt, Dominikana, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja i Kraljevina Lesoto.
Namerno sam Kraljevinu Lesoto nabrojao kao poslednju, ali ona nije bila poslednja država koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ona je to učinila još 2018. godine.
Dobri odnosi Srbije sa Kraljevinom Lesoto koje danas imamo i danas se odnosni na današnji Predlog zakona, odnosno Sporazuma koji je danas pred nama narodnim poslanicima, a tiče se Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane. Obnavljanje dobrih odnosa sa zemljama afričkog kontinenta je od ogromnog značaja za našu državu.
Kraljevina Lesoto je punopravni član UN i ona je 2018. godine, povukla apsolutno sve odluke koje mogu da se tumače tako da su priznale nezavisnost Kosova. Njihov stav je da je pitanje državnosti Kosova preuranjen, da status Kosova može da se definiše tek kada se završe pregovori, odnosno dijalog Beograda i Prištine. Kada se obe strane usaglase do tada je Kosovo neraskidiv deo Srbije.
Ovaj Sporazum između Kraljevine Lesoto i Srbije sadrži određene odredbe. Prvenstveni cilj ovog zakona je Sporazum, znači saradnja u oblasti odbrane, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja, vojne medicine i veterine, kao i u drugim oblastima.
Inače, Kraljevina Lesoto, kako smo i čuli nalazi se na samom jugu afričkog kontinenta, broji oko dva miliona stanovnika, ona je bila Engleska kolonija do 1966. godine, službeni jezik je pored maternjeg jezika i engleski jezik.
Sledeći Predlog zakona je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.
Pojedina lica migrantsku krizu vide tako kao neku dobru šansu da zarade tako što će da krijumčare migrante. Srbija i Severna Makedonija se nalaze na takvom geografskom položaju da predstavljamo vrata ka Evropi za migrante.
Mi pokazujemo, na primeru migrantske krize, koliko smo humani, koliko smo organizovani, ali i koliko vodimo računa o bezbednosti naših građana. Najbitnije je da ostanemo svi pribrani, da bezbednost bude na visokom nivou i da se ponašamo dostojanstveno. Ali, očekujemo i to da migranti poštuju našu državu i da migranti poštuju naše zakone. Na svako ugrožavanje bezbednosti naših građana, država mora da reaguje.
Srbija i Severna Makedonija imaju odlične odnose. Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranta će našu saradnju učiniti još boljom. Cilj ovog sporazuma je da se poveća bezbednost naših građana.
Republika Srbija sa Severnom Makedonijom do sada ima zaključen veći broj međunarodnih sporazuma, takođe, ima odličnu policijsku saradnju i razmenu informacija. Na graničnom prelazu Tabanovci, mi imamo i mešovite patrole granične policije.
Zahvaljujući predsedniku, Aleksandru Vučiću, Srbija je danas veoma cenjena i u inostranstvu, i svuda gde se pominje naše ime. Ona je potpisnica sve više međunarodnih sporazuma sa različitim državama. Zašto je to tako? Zato što ove države vide da im je Srbija ozbiljan partner, koji ubrzano napreduje.
Tako je pre dva dana predsednik, Aleksandar Vučić, primio i ministra spoljnih i evropskih poslova, Slovačke Republike, Ivana Korčoka, gde je izrazio zahvalnost što Slovačka, kao članica EU je istrajala u stavu postojanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, nepriznavanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Saradnja među državama je sve veća, kako ekonomski, tako i u svim drugim oblastima, a jedna od njih je to da Slovačka pomaže Srbiji na putu da Srbija postane član EU.
Gospodine ministre, moram da napomenem da su mi se obraćali Srbi sa KiM, vi znate, vi ste tamo bili dugo godina prisutni, i žalili se kako im Albanci na nelegitiman način oduzimaju imovinu. Služe se i time, čak, da tuže pokojnika koji je Srbin bio i da taj neki Albanac kaže da u tom nekom vremenskom periodu, dok je ovaj bio živ, da je kupio od njega neku određenu imovinu, a da nije preneo na sebe, nalaze dva svedoka isto Albanca, oni svedoče u korist, a mrtvom čoveku dodeljuje se zastupnik. Naravno, to prelazi u ruku šiptara, prelazi u ruku Albanca, a onaj ko treba da dobije, naslednik zemlju, ostaje bez te zemlje.
Apelujem, gospodine ministre, da pomognete, da Vlada Republike Srbije pomogne, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji, da apelujemo na međunarodnu zajednicu, da se ovakve stvari ne čine Srbima, da se ovakvo nešto ne dešava, jer je očigledna njihova namera.
Na samom kraju želeo bih, gospodine ministre, da podržim i da dam apsolutnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću, vama i svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala, jer niko nema pravo da ugrožava bezbednost građana Srbije, niko nema prava da ugrožava bezbednost našeg predsednika, njegove porodice i svih porodica koje žive u Srbiji. Hvala vam.