Hvala, predsedniče Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek je naravno interesantno i izazovno govoriti o temi koja tretira borbu protiv korupcije, odnosno sve one institucije i sve one državne i društvene činioce koji su uključeni u nešto što predstavlja jednu polaznu osnovu za razvoj jedne države, a to jeste beskompromisna i bespoštedna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja ću podsetiti građane Republike Srbije i naše kolege da je predsednik Vučić, u to vreme premijer 2014. godine, objavio rat korupciji i da smo ovde u ovom parlamentu doneli i glasali za Strategiju borbe protiv korupcije i definisali kao jednu od glavnih ciljeva politika Vlade Republike Srbije, ali i svih državnih institucija. Ono što mi ovde zovemo nulta tolerancija na korupciju znači vrlo jednostavno da ova Vlada, da ova većina u parlamentu potpuno shvata i prihvata činjenicu da je borba protiv korupcije nešto što je najvažnije u domenu ekonomskog, političkog, socijalnog i svakog drugog razvoja ove zemlje, da nema razvoja ekonomije, da nema razvoja i da nema ekonomskih, političkih i socijalnih reformi ako nema kvalitetne, beskompromisne i uspešne borbe protiv korupcije.

Tada premijer, danas predsednik Vučić je pokazao da borba protiv korupcije, koja se vodi na čelu sa SNS, ne vodi računa o tome ko se kako zove, ko gde radi, na kojem je položaju, na kom je nivou na društvenoj lestvici i kojoj političkoj stranci pripada, već je ova država i njeni nadležni organi potpuno jednaka i jasna u svom cilju i u svojoj orijentaciji, da se obračuna sa svima koji čine loše i koji čine negativno za ovu državu, za ovu ekonomiju. Svaka pojava korupcije i svako realizovanje nekog koruptivnog posla, svaka umešanost nekog državnog službenika, funkcionera ili činovnika u neki koruptivni aranžman ili koruptivni posao čini to da običan građanin Republike Srbije ne može i sprečen je da dostojanstveno živi od svog rada i da unapređuje kvalitet života svog sopstvenog i svoje porodice i, naravno, šire zajednice u kojoj živi.

Mi o problemu borbe protiv korupcije, odnosno sprečavanje korupcije ne možemo da ne govorimo, a da se ne vratimo u blisku prošlost, ne možemo da govorimo o tome ako ne analiziramo na jedan pravi i realan način period između 2000. i 2012. godine. U trenucima i u vremenu kada smo svi očekivali promene, kada smo svi očekivali, i to slobodno mogu i lično da kažem, med i mleko posle tih promena, da će doći neko vreme u kojem će se uspostaviti liberalna tržišna privreda, u kojem će se uspostaviti društvo jednakih šansi za sve građane, nove investicije, mogućnosti za zapošljavanje, razvoj obrazovanja, došli smo do toga da tih 12 godina rezultira time da se upravo stvori jedna politička i partijska elita, funkcionerska elita koja je u stvari, kreator glavni i koja je definisala korupciju i koruptivne poslovne aranžmane, kao način života u ovoj državi.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, poštovani predsedniče, zato za tih 12 godina smo imali slabe rezultate u oblasti infrastrukture, zato nije niko hteo da dolazi da investira u Republiku Srbiju, zato su EU i Evropska komisija podsticale istragu za 24 sporne privatizacije koje su se dogodile u našoj zemlji u periodu između 2000, posebno 2004. i 2008. godine, i stvorila je takvu atmosferu da preko tri stotine hiljada ljudi izgube svoj posao, da u Srbiju, nažalost uđe ono što se zove špekulanski kapital, da uđu belosvetskih hohštapleri koji su otkupili, kupili, preuzeli čitave industrijske grane za mali novac, ali pri tome ne želeći i nemajući nameru da dalje investiraju, nemajući nameru da dalje zapošljavaju, da čine dobro građanima Republike Srbije, naravno i sebi i svojim firmama. Mi smo vrlo realni i vrlo se borimo za to da napravimo ambijent da oni koji ulažu ovde u Srbiju da im bude dobro, da se dobro osećaju u Srbiji, da imaju dobre i povoljne uslove koji se tiču i poreske i monetarne i svake druge politike i da budu ovde tretirani na pravi način. Tada to nije bilo moguće i, kao što sam malopre rekao, korupcija je postala način života i način funkcionisanja, kako jednog dela privrednika koji je uticao na izbor političkih vlasti, koji je uticao na rezultate izbora, pa čak i na rezultate kada je u pitanju formiranje Vlada Republike Srbije u periodu između 2000. i 2012. godine.

Gospodine Dačiću, vi to dobro znate da se Karl Marks borio protiv buržoazije, da li je tako, i definisao je dva tipa buržoazije. Definisao je nacionalnu i definisao je postojanje kompradorske buržoazije. Nažalost, nas je potrefila takva nesreća da se kod nas između 2000. i 2012. godine stvorila ono što se zove kompradorska buržoazija koja je imala za cilj da isprazni budžet Republike Srbije, da svojim koruptivnim aranžmanima obogati sebe, svoje porodice i svoju političku elitu, a da pri tome ni u jednom trenutku ne razmišlja o interesu građana, o interesu radnika, o interesu i budućnosti Republike Srbije.

Bio sam konsterniran kada sam čuo i kada sam slušao govor Marijana Rističevića, mog uvaženog kolege, koji je govorio o konkretnim slučajevima, koji je govorio o konkretnim primerima ljudi sa naše političke scene koji su dobijali, koji su primali novac za određene usluge i koji nijednog trenutka nisu osetili potrebu da, kao ljudi koji se bave javnim poslom, na bilo koji način to opravdaju i prikažu građanima Republike Srbije na čije glasove plediraju na izborima, bar kolokvijalno, pod znacima navoda, s obzirom da u junu mesecu 2020. godine nisu smeli da izađu na izbore, s obzirom da sve te stranke, po najnovijem istraživanju agencije „Faktor plus“, te bojkotaške stranke nemaju više, pojedinačno nijedna, od tri procenta glasova.

To jeste vrlo alarmantno o čemu je gospodin Rističević pričao, ali ja ću se nadovezati na to što je on govorio time da danas deo opozicije govori o tome i nekada nam drže predavanje kako treba da se ponašamo u procesu razvoja, konkretno, ekološke politike, socijalne politike, infrastrukture, novih radnih mesta, investicija. Sada je aktuelna ekološka politika i investiranje i ulaganje u zaštitu životne sredine, naravno, što je jako važno Vladi Republike Srbije i zbog toga imamo Ministarstvo zaštite životne sredine koje će uraditi najbolji mogući posao, kako bi životna sredina u Srbiji bila čista i kako bi prvenstveno na taj način obezbedili zdravlje ljudi, kako bi naši ljudi bili bezbedni, pored onoga što činimo na planu obezbeđivanja investicija i novih radnih mesta.

Znate li kako se njihova ekološka politika vodila? Sećate se, podsetiću neke od mojih mlađih kolega, pošto ovi stariji imaju više mandata u parlamentu i to dobro znaju. Setite se kampanje „Očistimo Srbiju“ za vreme ministra Olivera Dulića. Pet stotina četrdeset hiljada evra je plaćen pano na zgradi u ulici Pop Lukinoj u Beogradu kod Brankovog mosta za sedam dana iznajmljivanja, kako bi se na taj način reklamirala ta čuvena kampanja „Očistimo Srbiju“, a u okviru koje nije očišćena Srbija, nije očišćena ni Brankova ulica, nego je očišćen budžet Republike Srbije. Tako se ta kompradorska elita ponašala i tako ta kompradorska elita danas nama govori i drži nam predavanje o tome zašto nismo napravili više autoputeva, napravili smo preko 300 kilometara, zašto nismo privukli više investicija, privukli smo 2019. godine preko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Govorili smo pre neki dan, moje kolege ovde su govorile o tome koliko se samo uložilo u proces i u socijalnu politiku i u socijalnu zaštitu u kulturu u sve segmente društvenog života.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rezultat koji mi danas imamo, ovaj rezultat koji Vlada Republike Srbije ima i ova država na čelu sa Aleksandrom Vučićem je nešto što stvarno zaslužuje ogroman respekt s obzirom kakvu smo mi osnovicu i kakvo smo stanje zatekli 2012. godine i 2014. godine vezano i za državni budžet, vezano za stanje u svim oblastima društvenog života u Srbiji.

Ono gde želim da poentiram je da je korupcija i upravo ta kompradorska elita bila zaslužna za to što su izvukli i poslednju supstancu bogatstva ove države i bogatstva ovog naroda.

Da ne bi bilo zaboravljeno, želim da kažem da je u Srbiju između 2000. i 2012. godine ušlo negde oko 50 milijardi evra što investicija, što strane pomoći, što bespovratnih sredstava. Da li mislite da se uradio i kilometar pruge, da se uradilo dovoljno puteva, da se obezbedilo dovoljno infrastrukture da domaći preduzetnici ovde investiraju? Da li smo ih na neki način podstakli? Nismo. Znate li zašto? Zato što su se razvijale njihove kompanije, zato što se davalo i zato što su se gajile one kompanije koje su bile bliske vlasti, koje su sastavljale Vlade. Gajili su se tajkuni.

Srpska napredna stranka, iako je konzervativna i stranka desnog centra, podstiče razvoj tržišne privrede, podstiče konkurenciju, podstiče privrednike. Želimo da ih ima što više svakim danom. Podstičemo tržišnu utakmicu, ali želimo da kažemo uvek da smo protiv bilo kakvog tajkunskog upliva u privredni život ove zemlje i mislim da smo u tome uspeli.

Nažalost, kao deo borbe protiv korupcije i kao deo borbe sa ovom pošašću dolazi ono što se desilo pre nekoliko dana, a to je neodvojivi deo koruptivnih aranžmana i korupcije kao načina života, a to je narko-trafiking, trgovina ljudima, to su narko-karteli, to je organizovani kriminal. Taj organizovani kriminal i ti karteli koji su sada, već je to poznato i već svaka ptica na grani zna, imali u sprezi sa različitim stranim centrima moći i ovde domaćim političkim strukturama nameru da ne dehumanizuju, što je bila prethodnica predsednika Vučića sa snajperima u grudima i sa naslovnim stranama ili karikaturama koje apsolutno nisu bile benigne, imali su nameru da se reše tog čoveka koji je te reforme i sproveo.

Ono što jeste uloga nas ovde u parlamentu, bez obzira da li pripadamo jednoj ili drugoj partiji, bez obzira da li pripadamo većini ili opoziciji, naš posao je da kažemo otvoreno i glasno da govorimo o imenima i prezimenima i da dignemo svoj glas protiv takvih pojava u našem društvu, da osudimo narko-kartele, da ih osudimo po imenu i prezimenu, da kažemo sa ove govornice da Veljko Belivuk treba da leži u zatvoru 30-40 godina. Ne da kažemo - mi smo kolokvijalni, mi smo protiv, mi smo za borbu protiv organizovanog kriminala. Dame i gospodo narodni poslanici, to je u redu, ali to nije nikakva pomoć. Ako mi dozvolimo da jedan čovek vodi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, to onda neće biti dobro i da se cela ta borba prenese na njegova leđa, to je u ovom slučaju predsednik Aleksandar Vučić, neće biti dobro ni za državu, ni za ove građane.

Zato je jako važno i vidim to kod mnogih kolega da su spremni da izađu, da kažu svoje mišljenje i da definišu jasan stav po ovom pitanju, bez obzira da li pripadaju SNS, da li pripadaju Stranci pravde i pomirenja, Narodnoj seljačkoj stranci, SPAS-u ili nekoj drugoj političkoj organizaciji. Toliko o borbi protiv korupcije.

Vrlo kratko ću jedan ili dva minuta o ovom autentičnom tumačenju koje se tiče produženja roka za rukovodeće funkcije na školama, univerzitetima i fakultetima.

Želim da podelim svoje mišljenje i, naravno, jednu vrstu apela ministru Branku Ružiću i prvom potpredsedniku Vlade kada je u pitanju zakon koji definiše angažovanje nastavnog kadra i to ograničenje koje definiše odlazak u penziju profesora i nastavnika sa 65 godina, sa mogućnošću da produže dve plus jednu godinu svoje angažovanje. Tu se potpuno slažem sa Marijanom Rističevićem da treba razmisliti o tome i jednostavno dozvoliti ljudima i vi to gospodine Dačiću vrlo dobro znate, imali ste u MSP-u ono Udruženje diplomata, ljudi koji su u određenim godinama, ali koji jako mogu da pomognu ovom društvu svojim savetima, svojim radom, koji su vitalni. Mislim da za profesuru ne bi trebalo da bude ograničenja i ne bi trebali, po meni je to jedan možda vid diskriminacije, da ograničimo nekoga ko ima 80 godina ili 72 ili 73 godine da daje predavanja, da drži predavanja studentima na doktorskim studijama ili na master studijama ili u bilo kom drugom formatu.

Mislim da država treba da nađe prostor za te ljude, kao što je Nemačka i mi smo to koristili i ovih prethodnih godina. Nemačka u svakom trenutku ima negde oko 10 hiljada eksperata, ljudi iz različitih oblasti, kao što su spoljni poslovi, ekonomija, privreda i investicije koje Nemačka promoviše i daje mogućnost drugim državama da koriste njihove usluge i njihovo iskustvo. Mnogi od tih ljudi su dolazili ovde u Srbiju da pomognu nama u procesu ekonomskih reformi, socijalnih reformi s obzirom da mi i organizujemo i gradimo naše društvo generalno po uzoru na Saveznu Republiku Nemačka pa tako gradimo i tu neku vrstu socijalne, tržišne privrede koja jeste zasnovana na konkurentnosti, ali i na jednom jakom, stabilnom odnosu prema socijalno osetljivim grupama.

Još jednom puna podrška borbi protiv korupcije svima onima koji u tom domenu daju svoj doprinos, ali mislim da je došlo vreme da se to uradi mnogo direktnije, mnogo kvalitetnije, mnogo bolje i da se borba predsednika Vučića u toj beskompromisnoj i bespoštednoj borbi da se dobije, kada je on u pitanju, mnogo, mnogo veća podrška. Hvala vam.

Hvala.
Narodna poslanica Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, građani i građanke, ja ću se unapred izviniti što ću svoje današnje izlaganje u najkraćoj mogućoj meri posvetiti današnjoj temi dnevnog reda, jer, dozvolićete mi, određene dnevno- političke situacije koje se dešavaju izvan ove sale ipak zaslužuju da budu deo i tema o kojima ćemo mi govoriti, na koje ćemo u javnosti skrenuti pažnju jer smatram da zaista to jeste uloga narodnih poslanika.

Što se tiče autentičnog tumačenja, apsolutno nemam ništa što bih dodala, a što već moj uvaženi kolega predsednik poslaničke grupe Aleksandar Martinović već nije rekao i zaista posle tako vrsnog pravnika, poznavaoca ove teme mislim da je svaka reč izlišna, osim toga da ću naravno u dana za glasanje, koji je danas, podržati apsolutno svaki predlog poslaničke grupe. Naravno, gospodin Martinović je u najboljoj meri objasnio iz kog razloga su ova autentična tumačenja i zatražena.

Što se tiče ovih ostalih dnevno-političkih tema o kojima bih zaista danas želela da govorim upravo zato što na ovom mestu nekada treba reći i dosta. Zašto je dosta? Dosta je zbog mnogo stvari. Jedna posebna koja se opet danas desila, tiče se upravo ovoga, što je moj uvaženi kolega, i pre mene govorio Vladimir Marinković, borba protiv kriminala, korupcije i mafijaških krugova.

Još jednom pohvala zaista svim našim bezbednosnim strukturama koje su ušle u koštac, a videli smo da su zapravo dotakli osinje gnezdo, jer nakon intervencije, nakon hapšenja Belivuka i kriminalne strukture kojom je on rukovodio, videli smo da su se prvi digli zapravo oni koji su očigledno, kada su im se iza rešetaka našli jataci i saradnici, našli da budu prvi advokati upravo tih koji su zverski mučili, ubijali i krali po Srbiji.

Ko su oni? Oni su upravo svi oni iz bivšeg režima koji, sasvim sigurno sada bez imalo sumnje možemo da tvrdimo, a sigurna sam da će uskoro o tome stići i dokaz, sarađuju ili su sarađivali makar u najvećoj meri sa svim strukturama mafijaškim i to ne samo onim koje su bile možda stvorene u nekom proteklom periodu od desetak godina, nego setite se samo svega onoga što nam se desilo i 2003. godine i način kako se stvarao zemunski klan i po istom receptu ovaj koji je pokušan upravo ovde na teritoriji naše države u Beogradu u Pančevu.

Dakle, obračun sa ovim mafijaškim strukturama, sa mafijaškom grupom koju je vodio Belivuk svakako jeste samo početak jedne akcije, a to je obračun sa kriminalom, korupcijom na svakom nivou i u svakom njegovom obliku, s tim što sam sasvim sigurna da će se neki određeni nalogodavci koji su se prepoznali očigledno, ali i vrlo perfidno javljaju sa različitih konferencija za novinare, ja sam sigurna da ćemo tek o tome čuti u narednom periodu, a sasvim sigurno rekla sam i ponoviću, opravdana je sumnja da su Dragan Đilas, Marinika Tepić, Jeremić, Aleksić, a videli smo danas i Boško Obradović, kao prvi koji su skočili da odbrane ove kriminalne strukture, upravo ti koji su upleteni sasvim sigurno u sve korupcionaške i mafijaške afere o kojima ćemo pričati i u narednim danima.

Jedan od njih upravo je iskoristio da to što je potpuno nemoćan u tome da se odbrani od svega onoga zašto smo ga i danas ovde prozvali, moj uvaženi kolega Martinović je govorio o tome, šta se i u ovom domu u prethodnom periodu o Bošku Obradoviću govorilo i šta su sve narodni poslanici iznosili, a nije se reagovalo.

Nije reagovalo ni tužilaštvo koje i dan danas račune u najvećoj meri polaže Draganu Đilasu, a svesni smo toga kada ne mogu da se obračunaju sa činjenicama, a činjenice očigledno ukazuju na to i njihova nervoza i panika koja je i više nego očigledna, ukazuje na to da su upravo ovi pomenuti apsolutno imali veze sa svim krimogenim strukturama koje su ikada vladale u Srbiji za njihovo vreme, a bogami videli smo sada, nije nam na čast ovo i za naše vreme.

Dakle, umesto da se kada se država obračunava sa mafijom stanimo svi na jednu stranu, budimo svi na strani istine, budimo svi na strani toga da naša država bude zdrava od korena pa do vrha, da naša država ne strahuje od toga da jedna majka se zapita kada joj dete zakasni ili kada ne vidi svoje dete, ili ne daj Bože kada ga sahrani. Ko je prodao drogu koja je došla u njegove ruke, uglavnom maloletne?

Dakle, umesto da svi stanemo na tu jednu istu stranu, da zaštitimo budućnost naše dece, da zaštitimo sve ono za šta se svi programski u našim strankama i političkim opcijama zalažemo, danas imate konferenciju za novinare Boška Obradovića koji se ne obračunava sa državom, ne obračunava se ni sa Aleksandrom Vučićem, ne obračunava se ni sa mafijom sa kojom moralno on mora da stane i da se obračuna kao ništa drugo, on se obračunava sa decom Aleksandra Vučića. On se opet obračunava sa Danilom Vučićem.

Jedan od razloga jeste upravo taj što danas na njegovu konferenciju za novinare nije došao niko, niko od novinara. Dakle, šta možete od toga da zaključite?

Boško Obradović ne interesuje javnost u Srbiji. Posle svih fašističkih ispada, posle svih laži, lopovluka koje smo imali priliku da čujemo i vidimo od Boška Obradovića i njegovih pripadnika, javnost se umorila. Javnost više ne zanima šta ima Boško Obradović da kaže.

E, iz tog beza, iz te nemoći, kada saznate da ste nebitni umesto da se obračunavate sami sa sobom u okviru svoje političke opcije, jer u njoj nije ostao niko vredan pomena, vi se obračunavate sa decom Aleksandra Vučića i ništa drugačiji nisu ni ostali iz iste družine. Boško Obradović se verovatno samo preporučuje za ono što bi hteo ili voleo da dobije od Dragana Đilasa i od njegovih 619 miliona.

Isto tako, nervoza je prisutna i kod Marinike Tepić, koja je proglasila pokušaj ubistva kokoškom. To je valjda jedini pokušaj ubistva u istoriji ikada upisan. Telima su branili njen život. Mariniku Tepić je samo napala njena fašistička politika, koju je zajedno sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem, Miroslavom Aleksićem, vodila sve ove godine. To je ono za šta bi trebalo svi oni da stanu u red i da se zapitaju, a ne da se kao duplikat sličice razmenjuju, pa evo tebi, meni ne treba više Miroslav Aleksić, meni ne treba Marinika Tepić, neka ide kod tebe itd.

Čak nisu dovoljno zanimljive sličice, jer one koje su zanimljive, znate, nekada možete i da razmenite međusobno. Ove što vam nisu zanimljive, samo prosleđujete dalje. Upravo su to na političkoj sceni i Boško Obradović i Marinika Tepić i Miroslav Aleksić.

Prestanite da se obračunavate sa decom. Stanite u zaštitu sve dece Srbije. Stanite u zaštitu svih onih koji su naša budućnost, moralnu obavezu imate. To koliko ste upleteni i da je ovo samo način na koji ćete sebe da zaštite ili pokušate da zaštitite od onoga što se zove zakon i što se zove pravna država, nećete uspeti tako što ćete napadati decu zato što će država odraditi svoj posao do kraja i zato što će država do kraja istražiti da li iko, pa bila to ili Marinika Tepić, bio to Dragan Đilas, bio to Boško Obradović, istražiti da li i na jedan jedini mogući način neko od vas ima veze sa mafijaškim strukturama koje su uhapšene, koje će biti uhapšene, a sasvim sam sigurna da će država u tome istrajati.

Nije sporno, to smo već rekli i na početku, neko iz državnih struktura jeste sasvim sigurno upleten. Taj neko ko god da se zove, imenom i prezimenom, kojoj god političkoj opciji pripadao, biće izveden pred lice pravde zato što je ovo pravna država, zato što je ovo sigurna država i zato što ovu državu vodi neko ko je dostojan Srbije u kojoj ćemo mi sutra gajiti našu decu, a to je Aleksandar Vučić. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Uvaženi narodni poslanici, ja bih se kada je u pitanju dnevni red, odnosno ono što je na dnevnom redu, u potpunosti složio sa rečima šefa poslaničke grupe, gospodina Martinovića, koji je to zaista na najbolji mogući način obrazložio. Slušao sam sve govornike, ali mislim da je način na koji je gospodin Martinović dao autentično tumačenje dva člana zakona zaista najbolje moguće.

Ja bih se osvrnuo na nešto što je i juče i danas bilo aktuelno u Skupštini, a tiče se istupa gospodina Šaipa Kamberija. Pročitao sam i prevod njegovog izlaganja na srpskom jeziku i zaista sa suštinom onoga što je on tu naveo ja apsolutno ne mogu da se složim, kao verovatno i većina vas ili svi mi ovde prisutni, ali ovde postoje i neki drugi elementi.

Mislim da nikome ne treba osporavati pravo i da je potpuno pogrešno ulaziti u polemiku oko toga kako će neki narod sebe da naziva i ispravljati ga, odnosno nametati mu odgovarajuću terminologiju zato što je to skretanje na jedan potpuno pogrešan kolosek. To je onda nešto što neupućenoj javnosti, pre svega međunarodnoj, kod neupućene javnosti izaziva sažaljenje prema onome ko je eto, tobože, ugnjeten, pa vidite oni njih toliko ugnjetavaju da im čak ne daju ni da se zovu kako se zovu, nego ih oni zovu na jedan drugačiji, pogrdniji način, koji je njima neprihvatljiv. Mislim da je ulazak u polemiku na tu temu potpuno pogrešan.

Uostalom nisu Albanci jedini narod na prostoru bivše Jugoslavije koji je više puta menjao naziv, odnosno određivao kako će sebe da zove. Mi imamo i nama vrlo bliske narode koji govore gotovo istim jezikom kao i mi, koji su od 1945. godine pa do danas više puta menjali naziv svog nacionalnog identiteta. Mi smo to uvek prihvatali. Mislim da je to najpošteniji pristup stvarima. Jednostavno neka ljudi sebe zovu onako kako oni misle da treba da se zovu, a naše je da to prihvatimo i da krenemo dalje, da raspravljamo druga pitanja koja su nedovršena, a ne da se stalno vraćamo na to kako se neko zove. Ako tu polemiku načnete pred nekim koje potpuno nepristrasan, on će biti uvek na strani onoga koji pripada tom narodu i tvrdi da se zove tako kako se zove, a ne na strani vašoj i vas koji tvrdite da se on zove nekako drugačije.

Ja sam rođen i živeo na Kosovu. Ovde neki stalno ističu kako su rođeni i živeli na Kosovu i kao da imaju neku tapiju po tom pitanju. Pošto imam više godina, duže sam živeo na Kosovu od tih koji mašu tapijom. Tačno znam kako je išla istorija međusobnog oslovljavanja Srba i Albanaca i otkuda taj, kod Srba termin Šiptari. Albanci imaju jedan dobar izgovor. Oni smatraju da u jednom periodu kada oni nisu bili dovoljno nacionalno ravnopravni, da je taj termin sa srpske strane korišćen za njih u pogrdnom smislu. Zato oni ne žele da ih nadalje tako oslovljavamo. Nemam ništa protiv toga. To je njihova volja. Oni neka kažu kako žele da se zovu, ne samo oni nego bilo kog drugi, zvaćemo ih tako kako budu izrazili želju.

Što se tiče prevoda. To je još jedna zamka u koju nas vešt političar Šaip Kamberi uveo. On tačno zna da ova Skupština nema prevodioca od 2010. godine. On se time poslužio. On je taj politički trik izveo. Mi ne treba da se ljutimo na njega. U politici nisu svi potezi politički korektni. Političari imaju pravo na sve, pa i na politički nekorektne poteze, kakav je bio njegov. Taj potez je postigao svoj cilj. Kriv je onaj ko se nije spremio za takav potez. Krivi smo mi koji se nismo spremili za eventualnu mogućnost.

Znate zašto smo krivi i odakle to proizilazi? To proizilazi iz višedecenijskog potcenjivanja albanske političke elite sa strane Srba. Mi Srbi i u Kraljevini Jugoslaviji i posle Drugog svetskog rata neprestano potcenjujemo albansku političku elitu, precenjujemo sebe i onda nas ovakve stvari iznenade. Zbog toga smo došli u situaciju da smo, ako se osvrnemo više decenija unazad, u odnosu na albansku nacionalnu manjinu mi smo mnogo toga izgubili. U mnogim stvarima oni su pobedili. Mi se zato nalazimo pred određenim porazom. Zato što smo sve vreme, svih 5, 60, 70 godina potcenjivali albansku nacionalnu manjinu i njihovu političko rukovodstvo.

Ne kažem da je gospodin Šaip Kamberi u pravu. On nije u pravu, ali on je vešt i mudar političar koji je iskoristio priliku i izveo jedan potpuno nekorektan politički potez za koji mi nismo bili spremni. A, mi ako smo država u kojoj žive i mađarska i albanska i druge nacionalne manjine moramo u ovom parlamentu u svakom trenutku da imamo prevodioca i za mađarski i za albanski i za rusinski i za svaki drugi jezik. To što mi nemamo prevodioca od 2010. godine, pa to je naša bruka i sramota. To nama nije smelo da se desi. Čovek je lepo znao, video prazan gol, šutnuo loptu. Mi se sada ljutimo, busamo se u grudi. Džabe.

Molim vas da kada su u pitanju odnosi sa Albancima, da se bavimo suštinom, da se bavimo regulisanjem statusa srpskog naroda na KiM, da vidimo šta se spasiti može kada je u pitanju naš nacionalni interes i naše nacionalno pitanje. Nemojte da međunarodnu zajednicu zabavljamo pitanjima imena, da li su oni Šiptari, Albanci, Šćiptari ili nešto treće. To pitanje nije bitno i to pitanje treba staviti ad akta.

Još nešto. Ja zameram izvesno kršenje Poslovnika juče. Jedan poslanik je reagovao u tonu u kome sada reagujem po ovom pitanju, a onda je ovlašćeni predstavnik SPS njemu replicirala. Replicirala, pri čemu poslanik nije pomenuo ni SPS, ni nju lično. Poslanik je uputio primedbu Skupštini Srbije, organima Skupštine, sekretarijatu Skupštine. Ja ne vidim da je ovlašćeni predstavnik SPS pozvan da reaguje u situacijama kada neko od poslanika uputi primedbu organima Skupštine. Ja to smatram zloupotrebom Poslovnika.

Gospodine predsedavajući odlično se sećam da vi meni niste dali pravo na repliku kada sam prvi put zatražio pravo na repliku, a pričalu smo o sastavu međunarodnih parlamentarnih organizacija. Imali ste non-stop upaljeno svetlo odavde. Vi ste rekli – idemo dalje. Ne možemo da poslanike iz različitih poslaničkih grupa tretiramo na različit način. To je što se tiče tog pitanja.

Još jedno. Juče smo imali sjajan dokument, sporazum sa Makedonijom. Imali smo sjajan dokument, ali niko nije primetio i niko nije podvukao da je razvijanje dobrih odnosa Srbije i Makedonije trn u oku nekim susednim zemljama. Mi smo nedavno imali reakciju ministra spoljnih poslova Bugarske, koja je oštro reagovala zbog eventualne mogućnosti da se u Makedoniji uvede fakultativno učenje srpskog jezika.

Ovo na najbolji način govori da politika koju Srbija vodi u regionu, a tiče se zemalja koje nisu u sastavu EU i koje su okupljene kroz Šengen ili mini Šengen inicijativu je najbolja moguća politika. Naše približavanje Severnoj Makedoniji, odnosno njihovo nama je približavanje naroda, koji se sada nalaze na zapadnom Balkanu van EU je izuzetno dobra stvar, a kažem da ova loša reakcija ministra spoljnih poslova Bugarske koja je kritikovala mogućnost da se u Makedoniji uči srpski jezik je znak da smo mi na dobrom putu po tom pitanju.

Znate, ako pogledate kojim jezikom govore građani na zapadnom Balkanu, većina govori srpski, razume srpski ili govori jezikom koji je blizak srpskom jeziku. Ako Severna Makedonija hoće neku vrstu integracije, odnosno približavanja kroz slobodnu razmenu ljudi, robe, kapitala, pa prirodno je da onaj ko zna srpski jezik da ima neku prednost, jer Srbi čine većinu, kao što na prostoru bivšeg Sovjetskog saveza onaj ko zna ruski je u prednosti, kao što u većini sveta onaj ko zna engleski je u prednosti.

Tako da, ta izjava premijera Zaeva, koja je naišla na tako veliku osudu, mislim da je trebala da naiđe i na određenu pažnju u Srbiji. Jer, nama ne smeta ako Rumuniji ili Ukrajini ili bilo gde odluče da uče bugarski jezik fakultativno, šta se to nas tiče, šta to nas interesuje.

Međutim, bugarski ministar kaže da je makedonizam izmišljotina Srbije...

Gospodine Banđur, da li mogu samo da vam veoma srdačno i ljubazno skrenem pažnju da osim prva dva minuta o čemu ste govorili, ništa drugo što ste rekli nema nikakve veze sa tačkama dnevnog reda.
Vi govorite 12 minuta, ja nisam hteo da vas prekidam. Molim vas, makedonizmi nemaju nikakve veze sa autentičnim tumačenjem. To vam govorim zbog toga što ste vi veoma kritični prema drugima.
Pošto me terate da primenjujem Poslovnik, ja vas opominjem da ne govorite van dnevnog reda.

Poštovani predsedavajući, niste često tu, pa ne čujete šta govore drugi. Malo ko govori o dnevnom redu, a ovo o čemu ja danas govorim je juče bilo na dnevnom redu, Sporazum Srbije i Makedonije…

Narodni poslaniče, juče je bilo juče, danas je danas.
Ja bih vas zamolio, niste vi tu da ocenjujete kako će se drugi narodni poslanici ponašati.
Drugo, vi ste član jedne poslaničke grupe u kojoj postoji red i ko se kada prijavljuje za reč i ko se kada javlja i za povredu Poslovnika i replike, itd. Ja ne želim da ulazim u ta pitanja, ali vas molim, vi ste sada nekoliko tema pokrenuli oko kojih će se javiti, i već su se javili neki drugi za repliku.
Vi znate da sam skrenuo pažnju da će glasanje biti oko 16.00 časova.
Ne vidim potrebu da danas pričate o nečemu što je juče bilo na dnevnom redu, a ako već to morate, onda završite što pre.

Ne, ja ne moram. Ništa ne moram, kažete – morate. Nisam dobio zadatak da o bilo čemu pričam. Ja pričam ono što osećam da treba da kažem u određenom trenutku.

Hoćemo li onda da pričamo o korupciji i kriminalu, o čemu pričaju svi? Danas su svi pričali o tome i svi su osetili veliku potrebu da se osvrnu na tu temu. Evo, da kažem i ja nešto na tu temu.

Znači, kada nekog primaju u policiju da radi ili u zatvorsku službu kao čuvara, pa čak i kao obezbeđenje na aerodromu, rade se najstrožije bezbedonosne provere. Poznat mi je slučaj iz Niša gde je čovek izgubio posao na aerodromu samo zato što je policija u nekoj rutinskoj noćnoj kontroli našla onaj otvarač za flaše na kojem je nožić u džepu. Toliko su stroge bezbedonosne provere.

Ja sad pitam – kako je moguće da na mesto državnog sekretara u MUP-u Srbije dođe osoba koja, ja ne znam da li je prošla te bezbedonosne provere, ali koja je jako dugo radila nešto što očigledno nije bilo u skladu sa zakonom i njenim ovlašćenjima i koja je na kraju, izgleda, učestvovala u mreži prisluškivanja predsednika Republike i njegove porodice? Očigledno da je na taj način ugrozila i bezbednost predsednika i porodice, a samim tim i države.

Kako je moguće da neko ko dolazi na tako visoke funkcije ne bude proveren i ne bude nad njim vršen monitoring kakav se vrši nad običnim čuvarima u zatvoru ili običnim policajcima koji rade svoj, da kažem običan, najjednostavniji posao?

Kako je moguće da „Partizan“, odnosno njegovi navijači budu privilegovani, pa i 2020. godine? Dve utakmice su imali u Nišu, jednu juna, jednu oktobra. Gradski štab za vanredne situacije nije pitan da li oni mogu ili ne mogu da prisustvuju tim utakmicama. Oni su jednostavno, po nečijoj volji, nečijem odobrenju doputovali u Niš.

Kad su u pitanju vakcine, svi se zahvaljujemo sada Rusiji i kažemo da je to što Rusija izvanredne količine svojih vakcina odvaja za nas rezultat dobrih odnosa dve zemlje i dva naroda. Jeste, to je tačno, ali ajde da se prisetimo da je ovo situacija kada Rusija treba nama. Oni trebaju nama i oni odvajaju od svojih usta, što bi narod rekao, i daju nama, jer procenat vakcinisanih u Rusiji nije ni blizu procentu vakcinisanih u Srbiji. I ne samo nama, daju čitavom svetu, ali daju i Srbiji, odnosno, ja bih rekao, procentualno u odnosu na broj stanovnika, najviše Srbiji.

Ja ne kažem da mi njima to treba da vratimo i suviše smo mi mali da bi to mogli da vratimo velikoj Rusiji, na neki način, ali se nadamo da ćemo mi to upamtiti ili da ćemo barem neko vreme pamtiti. Jer, jula meseca u pljuvanju Rusije po nacionalnim medijima istakli su se i oni koji su sada stali u red da prime „Sputnjik V“.

Hteo sam da i na to ukažem i da ukažem da je juče bilo sedam godina od ubistva Vuka Stojiljkovića u Nišu, momka koji je preklan na Trgu Svetog Save. Ubistvo koje nije okarakterisano kao svirep i težak zločin nego samo kao ubistvo, da nisu svi pomagači obuhvaćeni istragom i sudskim procesom i da se nedavno u Nišu desilo nešto slično, da je određena grupa kriminalaca zakucala na nečija vrata, izrešetala i da opet nisu svi učesnici obuhvaćeni istragom i radom Tužilaštva i policije.

Ja vas molim sa ovog mesta da uozbiljite sve one koji učestvuju u istragama, da to rade krajnje profesionalno, da to rade krajnje korektno, krajnje pažljivo i odgovorno, jer svedoka ima puno, narod sve zna. To što neko nekog pokušava da sakrije, ukrije, izvuče iz istrage, itd., ne verujem da će na duže proći. Ja vas to molim u ime Nišlija, a znate da su Nišlije bile vrlo zabrinute i kada je bila nedavna saobraćajna nesreća na Bulevaru Medijana, jer postoji određeno nepoverenje prema određenim institucijama u gradu koje treba da se bave utvrđivanjem pravde. Svi mi danas ovde pljujemo po Tužilaštvu.

Gospodine Banđur, mogu samo da vas zamolim da privedete kraju zato što smo…