Imamo samo jedan problem. Ne znam da li ste bili ministar, da ne grešim dušu, ali ova stranka je došla na vlast 2012. godine, osam godina, a bilo je predizborno obećanje. Znači, zašto se čekalo osam godina?

O kakvoj brzini govorimo ako se osam godina čeka da se donese jedan zakon koji je bio predizborno obećanje svih nas koji smo se borili protiv DS?

Što se tiče EU, vrlo jasno, ja sam za borbu protiv korupcije, ali endemsku korupciju u ovoj zemlji podržava EU već 20 godina. Ona podržava sve vlade koje se prave. Prvo se sa lepom retorikom borbe protiv korupcije, zaštite nacionalnih interesa, dobiju glasovi birača, ali onda mora da se ode na overu u američku i druge ambasade, da bi mogli da uzmete vlast i onda, kada to dobijete, žele da imaju korumpirane političare koje mogu da drže u fioci, sa kojima lakše rade nego sa onima koji nisu korumpirani. To radi EU, to radi Brisel i zato sam ja za borbu protiv korupcije, ali ne po njihovim diktatima i ne u rokovima koje oni zadaju.

Oni će sada koristiti ovaj zakon da bi mogli da unutar vaše stranke podstiču frakcijsku borbu, jer kao što je vaša stranka dovela do toga da smo svi mi iz opozicije samo folklor i da ne postojimo na terenu, jer ne možemo, s obzirom da se vi borite za 60% svuda gde se pojavljujete na izborima, tako isto oni koji sada u Briselu odlučuju ko će vladati u budućnosti, znaju da će politički život u Srbiji početi kada u ovoj Skupštini ovu stranku najveću budu razbili na frakcije i uputili jedni na druge.

Nemam ja nikakav problem sa tim. Meni je Srpska napredna stranka stranka koja treba da se smanji da bi Srbiji bilo bolje, ali se plašim da u tim vašim igrarijama će država da strada. Zato pokušavam da šaljem signal, da se vodi računa o tome šta se radi. Hvala vam.

Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslaniče Glišiću, narod bira vlast u našoj zemlji, ne Brisel, ne ne znam ko drugi sa strani, ne ti tajkuni Mišković i slični. Pa, to je predsednik Vučić pokazao i dokazao godinama unazad i to se neće promeniti, svidelo se to vama ili ne. Građani Srbije su glasali za Srpsku naprednu stranku. Nije tu bilo pomoći, kao što je bilo kod tog Tadića koga ste pominjali, da li tajkuna, da li ovih, da li onih.
Idemo sada sa zakonom koji je odličan zakon, koji je sprovodiv i koji će sigurno biti primer u borbi protiv korupcije za sve ostale. Mene ne interesuju ostali, da li su neki uradili dobro ili nisu, da li su neki dobri ili nisu u masovnoj vakcinaciji. Opet to mene ne interesuje. Važno mi je da je Srbija dobra, važno je da imao novca, važno je da se borimo protiv kriminala, kao što smo pokazali u proteklih mesec dana da se borimo protiv kriminala i protiv korupcije, kao što dokazujemo i ovim zakonom, na kraju krajeva i borbom tokom prethodnih nekoliko godina.
Mene interesuje naša zemlja, naši ciljevi. Svako obećanje koje smo dali, gospodine Glišiću, pa mi smo ispunili. Vi ko da niste bili u Srbiji 2012. godine, koja je bila na ivici bankrota. Nismo imali ni za plate, ni za penzije, ni za šta. Zatvorene fabrike, sve rastureno, razvaljeno. I, vi mi govorite o 2020. godini. Da, teške reforme, i za nas, prioritet nam je bio da stabilizujemo naše javne finansije, da imamo i suficit u budžetu, da gradimo auto-puteve, da obezbedimo ljudima radna mesta.
Da vas podsetim, uvaženi poslanici, 2013. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji 25,9%, a sada je 9%, i to u doba korone. Čekajte, nije to palo sa neba. Dakle, težak rad je iza toga. Borba protiv korupcije, borba protiv kriminala. Sami tajkuni kažu više nema uticaj, kao što bi voleli, na Vladu Republike Srbije. To je rezultat upravo te borbe protiv kriminala i korupcije. Ovaj zakon je samo jedna dodatna potvrda za to.
Još jedanput, idemo u sprovođenje tog zakona, 12. marta, i time je, po meni, svaki komentar, svaki razgovor na tu temu, da li je Vlada Republike Srbije ozbiljna ili nije, apsolutno smo ozbiljni i spremni da se uhvatimo u koštac i sa tim. Hvala puno.

Hvala, ministre.
Aleksandar Martinović ima reč.

Zahvaljujem se, gospođo Jevđić.

Gospodin Glišić je izneo mnogo toga što nije tačno i teško da ću za dva minuta uspeti da na sve odgovorim. On je spominjao 1945. godinu. Vi ste, gospodine Glišiću, ideološki nastali u jednoj političkoj organizaciji koja je baštinila politički rad upravo onih koji su u toku Drugog svetskog rata se bogatili dok je narod stradao i dok je narod siromašio.

Ne moram da vas podsećam da ste ponikli u političkoj organizaciji koja je baštinila, doduše, nekada je to smela otvoreno da kaže, nekada manje otvoreno, ali vi ste baštinili tradiciju Dimitrija Ljotića. Ljotić nije bio u šumi za vreme Drugog svetskog rata, nego je bio ovde u Beogradu. Baštinili ste tradiciju upravo onih koji su zajedno sa okupatorom bogatili se, koji su se bavili crnom berzom, koji su za vreme okupacije sticali na desetine i stotine nekretnina.

Takvih ima i danas. Mi se protiv takvih borimo. Kažete - taj proces u Evropi je završen 1945. godine. Uglavnom da, ali pitam vas, gospodine Glišiću, u kojoj se to dobro uređenoj, civilizovanoj zapadnoevropskoj državi desilo ono što se desilo u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine, da vlast tako sistematski opljačka sopstveni narod, pre svega kroz pljačkaške privatizacije, a onda kroz činjenicu da ste imali čitav niz državnih funkcionera? Dragan Đilas je tipičan primer za to, koji je obavljao važne državne funkcije. Najpre je bio na čelu tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike, jedne potpuno vaustavne i protiv ustavne institucije, pa je onda bio ministar za Nacionalni investicioni plan, pa je onda postao gradonačelnik Beograda. Za sve to vreme imao je privatne kompanije koje su beležile enormne prihode, poslujući upravo sa državom i sa državnim kompanijama. Takvih primera u Evropi nema.

U Evropi vlada princip - oni koji se bave javnim poslovima, svoje privatne neka zaborave. To je bilo geslo u staroj Dubrovačkoj republici. Dubrovački knez, kada je ulazio, kada su ga uvodili, da kažem, u vlast, on je polagao tu zakletvu - ko se javnim poslovima bavi, svoje privatne neka zaboravi.

Ovde se dešavalo nešto što se nije dešavalo ni u jednoj zapadnoevropskoj zemlji, i vi to jako dobro znate, država je propadala, državna preduzeća su propadala. Mnoga su privatizovana na kriminalan način, ali njihove privatne firme su poslovale najuspešnije, ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

Sada vas ja pitam - zašto vam smeta da ispitamo kako su ti ljudi došli do te svoje imovine, kako je do te imovine došao Dragan Đilas, kako je došao Vuk Jeremić, kako su došli mnogi koji su došli na valu petooktobarskih promena 2000. godine? Mi ih se sećamo vrlo dobro. Imali su pocepane farmerke, probušene cipele, što bi rekao naš narod, nije imalo kuče za šta da ih ujede, posle nekoliko godina džipovi, najskupocenija odela, firme, letovanja na najegzotičnijim mestima u svetu.

Zašto vam smeta da se to ispita? Ako dokažu da je to legalno stečeno, da nema nikakve razlike, da nema nikakve sumnje u poreklo te imovine, sve je u redu. Ali, ne vidim zašto smatrate da ovo što sad radimo, radimo po diktatu Brisela.

Ja mislim da vi čitate novine, da pratite televiziju. Pa, svakoga dana iz tog istog Brisela tom istom Aleksandru Vučiću guraju mnogi klipove u točkove i pokušavaju da zaustave napredovanje Srbije. Ako ćemo pošteno, i ovi koji su i prošle godine i pretprošle godine, a vidim da će i ove godine da posreduju u tzv. međustranačkom dijalogu, pa hiljadu puta su više bili na strani te tzv. proevropske opozicije nego na strani SNS. I onda se vi pojavite 23. februara 2021. godine u Narodnoj skupštini i kažete – ovo što radite, radite po diktatu Brisela.

Ne, ovo radimo upravo da bismo pokazali Briselu da oni koje oni ili neki od njih štite su se nezakonito obogatili na grbači ovog naroda u periodu od 2000. do 2012. godine.

Još jednu stvar da vam kažem, to je argument mnogih, to je bio argument i vašeg kolege Boška Obradovića, to je bio argument i kolega iz DS, to je bio argument svih onih koji nisu znali šta drugo da kažu, pa su onda rekli – a zašto to niste uradili 2012. godine?

Vlada, posle majskih izbora 2012. godine, je formirana, ako se ne varam, u julu mesecu 2012. godine. I sad vi nama hoćete da kažete – a zašto od jula do decembra 2012. godine niste napravili auto-put „Miloš Veliki“, zašto niste nabavili nove tenkove, nove avione, nova borbena vozila, zašto niste doneli ovaj, zašto niste doneli onaj zakon itd. Pa, nije fizički bilo moguće da se uspostavi red u jednoj državi koja je bila potpuno devastirana.

Poznato vam je da je u julu mesecu 2012. godine u budžetu Republike Srbije bilo novca za isplatu polovine penzije i posle toga nam je sledio bankrot. U takvoj situaciji postavljati pitanja – a zašto sve to niste uradili u leto ili u jesen 2012. godine je potpuno besmisleno. Ali, kao što vidite, iz godine u godinu mi idemo napred i rešavamo probleme koje ne da nisu rešile vlasti od 2000. do 2012. godine, nego ni čitav niz drugih problema koje nisu rešile još one komunističke vlasti Josipa Broza, a mi ih rešavamo.

Pod našom vlašću niču nove bolnice, niču nove škole, novi klinički centri, stotine kilometara autoputeva.

Mi smo se nekad hvalili da je JNA četvrta vojna sila u Evropi. Kakva smo bili vojna sila za vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca? Nikakva. Sada smo itekako respektabilan vojni faktor. Ne naoružavamo se da bismo nekoga napadali, nego da bismo branili sebe i svoj narod. To je činjenica koju svaki dobronamerni građanin priznaje.

Evo, gospođo Jevđić, uz zahvalnost što ste mi omogućili da malo duže govorim, samo još jednu stvar da kažem. Pa, mi smo udarili u to tajkunsko gnezdo u koje niko nije smeo da udari. Mišković je bio nedodirljiv u vreme Borisa Tadića, u vreme svih koji su vladali za tih 12 godina. Ko se prvi uhvatio u koštac sa nekim ko je bio simbol neopravdanog, nezakonitog bogaćenja? Upravo SNS. Ko je prvi udario protiv onih najkrupnijih narkodilera? Pa, upravo Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić.

Meni je drago što je ministarka pravde ovde, bez želje da se mešam u rad pravosuđa, ja samo apelujem na sve sudove u Republici Srbiji, na sve sudije, da budu, naravno, i nezavisni i samostalni, ali da slede borbu protiv kriminala i korupcije. Tek tada ćemo postići puni rezultat.

Kada mi ovde u Narodnoj skupštini budemo izglasavali antikorupcione zakone i kada ih ministarstva budu primenjivala, ali kada ih budu na dosledan način primenjivali i sudovi, jer se ovde stvorilo uverenje da je Narodna skupština neprijatelj sudova, da su sudovi neprijatelji Narodne skupštine i da svaka vlast treba da funkcioniše bez bilo kakvih mostova između sebe, a mi smo za te mostove. Dakle, zajedno, Narodna skupština, Vlada, javna tužilaštva, policija, sudovi. Kad se ti državni organi udruže, nema nikoga ko može da bude jači od države. Ja se nadam da je vama kao pravniku, kao advokatu, to potpuno jasno.

Zahvaljujem.
Replika.

Gospodine Martinoviću, ja ću reći nešto što i vi znate, a zna i naša javnost, ali se to javno ne priča. U vašim redovima, jedne velike i glomazne stranke od kojih bi šest normalnih stranaka moglo da se napravi zahvaljujući raznim idejnim pozicijama, pošto vi imate i ljude koji se zalažu za NATO i ljude koji se zalažu za ODKB ili bar vojnu neutralnost, imate ljude koji promovišu ideologiju homoseksualizma, imate ljude koji se zalažu i za porodične vrednosti, znači ima među vama mnogih koji se bore protiv korupcije, protiv briselskih diktata, ali ima i onih koji rade po briselskim diktatima i koji su na kraju deo jedne političke nomenklature protiv koje smo se zajedno borili 2012. godine. Ja o tome mislim kada govorim o tome da ovde neko sprovodi diktate Brisela. Nema ih mnogo, ali su mnogo dobro pozicionirani i nose značke vaše stranke.

S druge strane, isto bih vas podsetio, a često se dešava kad polemišemo, da ja nikada nisam bio član Đilasove stranke.

I na kraju, opet, da vas vratim na ono što ste malo pre na početku rekli, a to pretpostavljam je zato što ne znate, ja sam ponikao u Koštuničinoj stranci, a ona baštini tradicije ravnogorskog antifašizma koji i vi poštujete, koliko ja znam.

Prema tome, sve nekako u našim razgovorima kao da polemišete sa nekim drugim. Hvala vam.

Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Vi, gospodine Glišiću, govorite kao gospođa Viola fon Kramon. Ona vam je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo. Ona svakoga dana govori ove iste rečenice koje ste vi danas izgovorili u Narodnoj skupštini – Srpska napredna stranka je jako velika, zbog toga je parlamentarizam u Srbiji ugrožen, zbog toga SNS treba da bude manja, treba da ima manje poslanika u Narodnoj skupštini i onda će biti više demokratije u Srbiji. Tako da to što ste vi sad rekli za mene nije nikakva novost. Vi u stvari samo ponavljate ono što govore pojedini zvaničnici iz Evropskog parlamenta iz Brisela protiv koga se toliko borite.

Kažete da ja ne znam da ste vi ponikli u partiji Vojislava Koštunice. Ja znam da ste vi bili i u partiji Vojislava Koštunice, ali isto tako znam i da ste bili u političkoj organizaciji Dveri. A i Dveri i Koštuničina stranka su se finansirale tako što su bageri u Kolubari radili po 25 i po 26 sati dnevno. To vam je verovatno poznato.

Mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije čitali kako su se finansirale Dveri upravo za vreme tog istog Vojislava Koštunice, tako što su ispumpavane pare iz Kolubare.

A što se tiče tog Vojislava Koštunice na koga se pozivate, da li je on baštinik ravnogorskih tradicija ili ne, to nije toliko bitno. Najveće korupcionaške afere, kada je reč o privatizacijama, desile su se upravo za vreme Vlade Vojislava Koštunice, prve i druge Vlade Vojislava Koštunice.

Da li je Vojislav Koštunica lično imao neku korist od toga, ja lično mislim da nije, ili da je imao jako malo. Ali ljudi oko njega, njegovi ministri, njegovi direktori, ne da su imali koristi nego ja mislim da će upravo oni biti predmet istrage ovog zakona. Tako da ne znam zašto se hvalite stvarima koje nisu za pohvalu?

Upravo je EU apostrofirala 24 privatizacije koje su sporne, ne samo sa aspekta domaćeg zakonodavstva, nego sa aspekta međunarodnih standarda, kao primer kako se ne vrše uspešne i domaćinske privatizacije. I sve te privatizacije su izvršene za vreme Vlade Vojislava Koštunice.

Ako vi smatrate sebe nekim ko je ponikao u stranci Vojislava Koštunice, onda bi trebalo da ponesete makar i političku odgovornost za činjenicu šta se u Srbiji dešavalo 2004. godine, kada je formirana prva Koštuničina Vlada, 2005, 2006, 2007. godine, pa 2008. godine. To je pet godina.

Da vas ne podsećam kako je formirana druga Koštuničina Vlada 2007. godine, ako se ne varam, 14. ili 15. maja – 15 minuta pre ponoći, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu i rekao – mi se više nećemo javljati za reč, očigledno je da ste se vi i ovi žuti dogovorili, evo, formirajte Vladu. Ta Vlada je trajala godinu dana, toliko je uspešna bila. To je jedna stvar.

Druga stvar na koju želim da vas podsetim, vi koji se pozivate na baštinu Vojislava Koštunice, koji ste sad postali veliki suverenisti, koji ste postali veliki protivnici EU, koji nas pitate zašto dozvoljavamo uvoz proizvoda iz EU, pa vi ste ispregovarali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji nije ispregovarala ni jedna država koja je postala kandidat za članstvo u EU ili je ušla u EU. Vi ste, ne mislim vi lično ali vaša partija, Demokratska stranka Srbije, je 2008. godine prihvatila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gde se Srbija obavezala da uvede nula posto carine za sve robe i usluge koje dolaze iz EU, i onda u 2020. i u 2021. godini, kao veliki suverenisti, kao veliki Srbi, kao veliki zagovornici pomoći srpskoj privredi, kažete – a kako je moguće da se uvoze proizvodi iz EU po carinskim stopama koje faktički i ne postoje? Pa, zato što ste ih vi uveli. Nije uh uvela ni jedna država koja je ušla ili je htela da uđe u EU, nego ste vi to uradili 2008. godine.

Svakom čoveku, razumnom, koji ne mora mnogo da se razume u ekonomiju, je jasno da malo koja srpska kompanija, da malo koji srpski poljoprivredni proizvođač može da izdrži trku sa velikim evropskim kompanijama i velikim evropskim poljoprivrednim proizvođačima i mi sad teškom mukom, različitim merama, ne samo poljoprivrednim, nego i fiskalne politike, pokušavamo da pomognemo i domaćim privrednicima i domaćim poljoprivrednicima da nekako opstanu na tom tržištu u koje ste ih vi bacili, kao kada bi neko bacio živog čoveka među lavove, među deset lavova i rekao – evo, bacio sam te, pa se snalazi kako znaš i umeš. Vi ste tako uradili 2008. godine. Vi ste srpsku privredu i poljoprivredu bacili među evropske lavove i rekli – snalazite se, gospodo, kako znate i umete i onda se pojavite u 2021. godini i postavljate nam pitanja i kažete da ovo što radimo, radimo po diktatu Brisela. Ma ne, vi radite po diktatu Brisela, vi govorite onako kao što govore evroparlamentarci.

Dakle, već sam vam pomenuo ovu gospođu fon Kramon, tako kao vi govori i Tanja Fajon, tako govore i mnogi drugi – velika je SNS, daj da je smanjimo, mnogo poslanika ima, parlament nije demokratski itd. To su njihove reči. Neshvatljivo mi je da ih izgovarate vi koji ste na tim istim rečima protiv EU, a u suštini vodite istu politiku kao oni.

Poštovane kolege, poštujući član 106, hvala na iscrpnoj diskusiji, prelazimo na narednog govornika.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.