Hvala.
Reč ima ministar Novica Tončev.
Apelujem na vaše džentlmenstvo iz Surdulice.

Poštovani predsedniče, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, prioritet svih nas ovde u Vladi, počev i od predsednika države i nas ministara, kao i vas narodnih poslanika koji donosite zakone je kvalitetniji i bolji život svih naših građana, a posebno građana koji žive u nedovoljno razvijenim opštinama.
Naš cilj kao cele Vlade i mog ministarstva je da mladi koji žive i rade u svojim sredinama ostanu tu da žive i da rade. Uspeh Vlade će biti ako sprečimo iseljavanje mladih iz manje razvijenih opština u bogatije krajeve. Da bismo to uradili moramo da im obezbedimo bar približno iste uslove kao što imaju mladi koji žive i rade u bogatijim sredinama naše zemlje. Da ne bih dužio, to je naš posao, to ćemo mi da radimo. Moj kabinet je od 44 nerazvijenih opštine obišao 38, mi nećemo da sedimo u Beogradu da budemo u kancelariji, već ćemo da obiđemo svaku opštinu i da razgovaramo, ne samo sa predsednicima opština, već i sa građanima koji su njihovi problemi, a onda smo mi tu kao Vlada Srbije da ih rešavamo. Bio sam kratak. Predsedniče, hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Nevena Đurići. Molim vas slobodno, bez obzira što je ostalo još šest, sedam minuta, pošto smo mi malo kasnije počeli, slobodno možete da govorite u skladu sa Poslovnikom.

Uvaženi predsedavajući, poštovana premijerko, poštovani članovi Vlade, iskoristila bih ovu priliku da postavim pitanje potpredsednici vlade, ministarki kulture i informisanja gospođi Maji Gojković, povodom, slobodno mogu reći lažne afere koja je odjeknula prethodnih dana u medijima i koja je plasirana od strane onih medija kojima nije za cilj da se zna istina, već da se na sve načine potisnu i vaši rezultati, rezultati vašeg rada, rezultati predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Naime, ovog puta je na meti bio Prirodnjački muzej u Beogradu. Kada je reč o toj temi imamo prosto dve kontradiktorne stvari, s jedne strane imamo te pompezne naslove bez ikakve suštine, praktično, a sa druge strane imamo nacrt zakona o muzejskoj delatnosti i javna rasprava koja je održana prethodnih dana kada je reč o tom nastanku zakona, jasno nam kaže da je Prirodnjački muzej u Beogradu republička ustanova kulture, taj status ima u ovom trenutku i da je to status koji će sutradan kada nacrt zakona prođe svu zakonsku proceduru i dođe u Skupštinu, da je predviđeno i tim nacrtom zakona da Prirodnjački muzej u Beogradu bude republička ustanova kulture.

U pojedinim naslovima se praktično pojavilo da Prirodnjačkom muzeju u Beogradu sledi gašenje u godini jubileja, da gubi svoj status republičke ustanove kulture i to su brže bolje dočekali pojedini opozicioni mediji pa su se brže bolje oglasili po toj temi. Išli su toliko daleko u svom neznanju i informisanosti da su jednu ustanovu kulture izjednačili sa pojedinim građevinskim objektima, ili kojekakvim zgradama. Vi ste se juče zvanično posle sastanka obratili saopštenjem, ali mislim da je jako bitno da zbog građana Republike Srbije još jednom iz prve ruke čujemo šta je praktično istina, kada je reč o ovoj temi, jer smo i jutros bili svedoci da se nije prestalo sa pisanjem i spinovanjem, kada je reč o ovoj temi.

Drugo pitanje se odnosi na premijerno emitovanje filma „Dara iz Jasenovca“, koji je, to još jednom moram da napomenem, snimljen uz veliku podršku i inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji je imao i volje i želje i hrabrosti da se odluči na jedan takav potez, jer imajte na umu da do dolaska Aleksandra Vučića na vlast mi nismo govorili o svim ljudima koji su svoje živote dali za našu otadžbinu, i praktično, posle svih događaja u kojima su stradali Srbiji sećali u tišini. Mi do Aleksandra Vučića nismo govorili ni o Jasenovcu, ni Oluji, ni o Bljesku, ni o Paštriku, ni o Košarama, ni o NATO bombardovanju. To su teme o kojima se do dolaska Aleksandra Vučića nije govorilo.

Danas sa ponosom i uzdignute glave govorimo o svim onim datumima i događajima koji su vezani za patnju i stradanje srpskog naroda. Iz tog razloga ovoj je samo jedan i te kako težak film, ali, koliko god da je težak on ima jednu snažnu poruku, to je da mi naše žrtve ni u jednom trenutku ne smemo zaboraviti, mi o našim žrtvama ne smemo ćutati, mi tuđe žrtve poštujemo, sa pijetetom se prema njima odnosimo, ali o našim žrtvama ni u jednom trenutku ne ćutimo.

Ovo je jedan važan napredak kada je reč o našoj filmskoj industriji, a podsetimo se još 2015. godine, sada predsednika, a tadašnji premijer je uveo velike podsticaje kada je reč o filmskoj industriji, pa je moje drugo pitanje vezano za to šta mi možemo u narednom periodu očekivati po tom pitanju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Gojković.
Izvolite.

Hvala vam puno što ste postavili pitanje iz domena kulture, jer često se kod nas dešava da se o kulturi priča samo kada neko izmisli nekakav skandal, a ne priča se suštinski o tome.
Ne znam zaista kome je išlo na ruku da izmisli čitavu priču o ukidanju Prirodnjačkog muzeja. Pretpostavljam da je to ono što su želeli oni koji su juče komentarisali neku lažnu najavu o ukidanju Prirodnjačkog muzeja kao republičke ustanove kulture. Njihova tendencija da nastave ono što su oni radili, da zatvore na 15 godina Narodni muzej i da zatvore i nikad da ga ponovo ne otvore dok nije na vlast došla SNS i Aleksandar Vučić, Muzej savremene umetnosti. Pa su valjda hteli preko društvenih mreža da nam preporuče da mi ne ostavljamo ono što su oni radili, da zatvaramo uporno muzeje.
Naravno da to nije istina i to je lako bilo proveriti samo da je to neko hteo da uradi, jer se upravo završila javna rasprava o Zakonu o muzejskoj delatnosti. Sada se čitaju primedbe koje će biti sigurno one koje su dobre, uvrštene u taj tekst. I, da je neko hteo uopšte da se suštinski pozabavi statusom Prirodnjačkog muzeja koji ima trajnost od 125 godina, ali nema zgradu i o tome nisu razmišljali očigledno do juče oni koji su vladali ovom zemljom od 2000. do 2012. godine, mogli bi da vide da je status nepromenjen. Mogli su i da analiziraju budžet Republike Srbije i da vide sredstva koja su opredeljena i za rad Prirodnjačkog muzeja, ali i za raspisivanje konkursa radi pronalaženja idejnog rešenja za zgradu Prirodnjačkog muzeja koja je odlukom grada Beograda 2019. ili 2020. godine lociran na deo na Novom Beogradu gde je predviđeno da prosto imamo njenu četvrt kulture u gradu Beogradu gde bi se nalazio u krugu i Beogradska filharmonija i zgrada Prirodnjačkog muzeja koja je nesumnjivo potrebna, uvek interesantna deci zbog obrazovanja, ali i mnogobrojnim turistima, jer se to dešava svuda u svetu.
Šta je moj problem? Moj je problem ako hoćete nešto da menjate, ako hoćete nešto da radite naravno da uvek imate neprijatelje. Neprijatelje koji su neradnici, koji se lako okupe samo kada treba da viču – ua i da protestvuju i da ne pruže podršku onom koji hoće nešto da menja i nešto da uradi. Naravno, u kulturi ima mnogo toga da se radi, to je zaista jedan zahtevan posao i ja se zahvaljujem predsedniku države, predsednici Vlade i svim svojim kolegama koji su u ovom mandati pokazali koliko imaju razumevanja za tu potrebu da kultura ponovo dobije svoj važan status u našoj državi.
Kažem da je zaista muzej vredan zbog ljudi koji rade tamo. Postoji 125 godina, ali dobiće zgradu, razgovaraću naravno i sa predsednicom Vlade koja uvek ima razumevanja za takve projekte. Oni koji pišu i vređaju ministre kulture i čitavu našu Vladu, juče su u velikoj brizi za budućnošću Prirodnjačkog muzeja se setili da treba sve da nas vređaju da smo, ne znam, svinjci, da gradimo svinjce po Beogradu i takve neke reči. Nisam htela da im odgovorim samo iz razloga pristojnosti. Ovde u sali sede pristojni ljudi, pristojni poslanici koji predstavljaju građane Srbije i mi ne treba da odgovaramo na takav prostakluk koji smo juče kao zabrinutost za status Prirodnjačkog muzeja morali da gledamo.
Drago mi je da je direktor ovog muzeja juče je dao saopštenje kojim je demantovao sve, izvinio se i Vladi Republike Srbije i ministru, ali se izvinio i svim onim ljudima, kulturnim ustanovama i u državi i u svetu i prirodnjačkim muzejima koji su zbog lažne vesti koju su sami plasirali slali najednom telegrame i mejlove podrške, ne znajući u stvari da je to jedna lažna vest i da će se sigurno pokazati kome i zašto je trebalo da Prirodnjački muzej iskoristi u nekakve političke svrhe. Samo da im kažem, u tim statusima na društvenim mrežama su pokazali da uopšte ne znaju da Prirodnjački muzej nema svoju zgradu, a da na Kalemegdanu postoji mala jedna galerija u kojoj se nekako snalaze da prikažu neku svoju postavku, jer su juče pisali kako mi idemo na Kalemegdan da rušimo Prirodnjački muzej. Toliko o njima, ali hvala zaista onima koji su krenuli u kampanju, a rade u muzeju, što su smogli snage i dali jedno saopštenje u kome se govori da ni u Zakonu o muzejskoj delatnosti, u čijoj su izradi i oni učestvovali, nema takve namene, a da su i oni podlegli nečijim dobro i vešto režiranim lažnim vestima.
Što se tiče filma „Dara iz Jasenovca“, zahvaljujem se režiseru Gagi Antonijeviću što je danas bio ovde sa nama. Žao mi je što nije bila i žena koja je pisala scenario Nataša Drakulić koja je, moram to ovde da kažem, to nije poznata činjenica, dete koje je moralo da napusti Republiku Hrvatsku u onim ratnim dešavanjima, koja je došla ovde, koja je zahvalna što joj je Srbija pružila sve. Nedavno je dobila orden zasluge za pisanje scenarija za ovaj film od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i nije zaslužila da i ona bude napadana ovih dana na koji način i kada je ona napisala scenario i kako. Oni što su nju juče napadali pokazali su opet elementarno neznanje, navodili su rečenice koje su opštepoznate, koje svako od nas može da ponovi, reči čoveka koji je rekao kada su ga ustaše klale, udarale maljem i ubijale: „Neka, dete, samo ti radi svoj posao“. To nije napisao ni Lordan Zafranović, ni Nataša Drakulić, to je nešto što znamo svi mi.
Ovaj film je značajan zato što govori o Dari iz Jasenovca. Svi smo mi ovde pripadnici jednog naroda pomalo Dara iz Jasenovca, jer smo desetinama godina bili prinuđeni da ćutimo, da sami od sebe sakrivamo istinu, da neko od nas ima tu privilegiju da u kući nešto čuje, ali nikada u školama nismo učili o tome šta se dešavalo srpskom narodu u prošlosti pa skoro do juče, a i danas na Kosovu i Metohiji.
Zaista smo zahvalni što imamo predsednika države koji je odlučio, doneo odluku da mu je prioritet da razvijamo kulturu sećanja, jer onaj narod koji se trudi da zaboravi ono što mu se dešavalo u prošlosti – neće imati budućnost. I to je veličina. I oni kada napadaju režisere, kada napadaju scenario, kada napadaju glumce koji su bili briljantni, oni u stvari napadaju žrtve Jasenovca.
I ja ću reći, sve to što je prikazano – malo je, zato što kada gledam, prosto vapim da se govori o svim žrtvama u Jasenovcu i žao mi je zbog onoga što je čitava ekipa filma prolazila i što su bili žrtve jedne političke kampanje protiv filma koji je samo govorio o istini i golgoti kroz koju smo mi prolazili. I meni je deda ubijen u Jasenovcu.
Prema tome, nastavićemo tako, nastavićemo, naravno, i trudiću se da napravimo sporazum sa Ministarstvom obrazovanja, jer obrazovanje i kultura ne mogu da idu odvojeno i tako ćemo se mi kao dva ministra i kao čitava Vlada truditi da održimo tu kulturu sećanja koju smo počeli, da građenjem spomenika, snimanjem filmova o delovima naše istorije, pisanjem udžbenika o istoriji u kojima ništa neće biti sakriveno, jer nigde ni u jednoj državi u svetu ne postoje sakriveni delovi istorije, a pogotovo ne stradanje jednog naroda, da učinimo da ponovo budemo ponosni kao narod i da slika o nama ne bude lažna slika koju su pokušavali godinama da proture po svetu, a to da smo mi narod zločinaca. Ne. Mi smo narod žrtava. Hvala.