Zahvaljujem.

Pošto na listama govornika nema više prijavljenih, zaključujem jedinstveni pretres i zahvaljujem se predstavnicima Komisije za zaštitu konkurencije na njihovom prisustvu na današnjoj sednici.

Mi nastavljamo sa pretresom u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Maja Popović, ministar pravde, koju pozdravljamo, Siniša Mali, ministar finansija, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.

Poštovani narodni poslanici primili ste jedan amandman, koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović. Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da zakon stupi na snagu odmah ja se slažem sa tim, da nam ovi koji su najsumnjiviji, ne pobegnu falkonima i drugim avionima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je pretnja ovom zakonu je što je veliki deo te imovine prenet u inostranstvo na Sejšelska, Maldivska, Pukova i druga ostrva.

Druga opasnost su firme, zato što se umetnici i dobitnici tranzicije veliki deo ukradenih stvari, dok su vršili javni posao, a uspešnost u javnom poslu ne bi smeo da se meri količinom novca, ni količinom nekretnina koje stekneš za vreme dok si vršio javni posao.

Hajde, recimo, ti te nekretnine i finansije prebaciš na multikome, emošene, idt, a pri tome si, zahvaljujući svom javnom poslu napravio privatne biznise. Pa, si recimo 104 emisije sa RTS pretvorio u 208, pa se to zove 48 sati svadba, pa je to u okviru te emisije sve prikriveni marketing, pa si recimo, dobio milione od RTS i to si strpao na firmu „Emošen“, „Multikom“ itd, i to se onda tretira kao imovina firme i od onih 619 miliona evra, verovatno je na računima firme u imovini firme veliki deo tog novca, a samo su nekretnine na njega i njegovog brata ostale kao predmet moguće istrage kojom se svakako valja baviti.

Zašto sam - za da se prihvati ovaj amandman, zato što tvrdim da oni od svog bogatstva samo imaju strah da ga ne izgube. Znači, prilikom donošenja ovog pravila, i recimo ako usvojimo ovaj amandman od svog bogatstva Dragan Đilas i ostali dobitnici tranzicije imaju samo strah da ga ne izgube. To su ljudi koji misle da sa novcem mogu da urade sve i mi treba da dokažemo da to nije tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, i danas se krade. Ta ekipa Šolak, Đilas godišnje iz Srbije ukradu više od stotina miliona evra. Mi dok donosimo zakon oni prave rupe u svim drugim zakonima i preko lažnih i prekograničnih kanala ispumpavaju ogromne količine novca.

Ja sam lično pitao luksemburškog regulatora da li 30 kanala Junajted medije, među kojima su najpoznatiji N1, Nova S, sport klubovi, Sinemanija, Grand i drugi kanali da li emituju program u Luksemburgu. Dobio sam odgovor od luksemburškog regulatora - da, tačno je, oni su registrovani u Luksemburgu, ali ne emituju program i po luksemburškim zakonima mogu da budu registrovani, a da pri tome nemaju obavezu emitovanja programa. Ovde oni nastupaju kao reemitovani televizijski kanali. Takvi kanali se ne registruju u Srbiji. Ne moraju da se registruju i kablovski operatori svojim ugovorima sklapaju posao sa tzv. prekograničnim kanalima i postoji Evropska konvencija o prekograničnim kanalima koja kaže isto kao domaći zakoni da je reemitovanje istovremeno preuzimanje programa bez izmena prekrajanja i dopuna.

Mi danas u Srbiji imamo tridesetak kanala Junajted medije, koji su vlast na određen način u vlasništvu SBB, koji je gle čuda, sem što je operator i distributer televizijskih kalana postao njihov vlasnik zato što su u Briselu izlobirali određenu kancelariju da to mogu bit. Ali, to mogu biti pod uslovom da ti kanali budu registrovani i onda imaju pravo da emituju program, a svi drugi kanali napolju se reemituju, istovremeno preuzimaju bez izmena i dopuna. Oni u Srbiji nastupaju kao piratski kanali.

Televizija N1, gospođo ministarko, nema PIB. Televizija N1 nema PIB, N1 televizija se koristi PIB-om Adrija Njuz d.o.o. Beograd. Sad ja vas sve pitam, kako može da postoji neka firma bez PIB-a, dakle, da koristi PIB druge firme? Čak da je Adrija Njuz d.o.o. Beograd osnivač N1 televizije, novonastala firma takođe mora da ima svoj PIB. Recimo, sada ako je neko vlasnik firme, ukoliko ta firma osniva drugu firmu i ta druga firma mora da ima različiti PIB. Ne može jedna firma da se koristi PIB-om druge firme.

Televizija N1 je čudo. Strana televizija koja je navodno strana, koja se reemituje, ta strana televizija koristi PIB domaće firme, druge domaće firme. Ja ne znam kako N1 televizija plaća, verovatno plaća sa računa Adrije Njuz, kako plaća svoje usluge, kako prihoduje. Tu Adrija Njuz d.o.o. Beograd drže u gubicima, da slučajno mi ne bi sad zatekli taj novac i oduzeli jer je stečen nelegalno. Oni koriste programe domaćih kanala, a imate više vrsta prekograničnih kanala. Imate te čiste piratske lažne, prekogranične kanale. Vi ste radili u BIA i svakako možete da se raspitate o onome što ja govorim.

Imaju i drugi prekogranični kanali. To su klasični pravi prekogranični kanali, to su BBC, CNN, ne znam, TV Crna Gora, Hrvatska televizija i tako dalje. To su prekogranični kanali čiji se programi ovde reemituju bez ikakvih izmena, sa izvornim reklamama koje se emituju tamo. Imate treću vrstu prekograničnih kanala, to su prekogranični kanali čije programe oni menjaju ovde, izmenama i ubacivanjem reklama. Vi pokušajte da prebacite, a ja na primer imam Total, to je vlasništvo SBB. Vi probajte na SBB-u da prebacite na FOX Movies kanal, imaćete u jednom filmu oko hiljadu sekundi reklama, po ceo dan emituju reklame, na klasičnim prekograničnim kanalima čiji program menjaju i reklame koje idu u Americi menjaju se sa domaćim reklamama i tako prekrajaju programe prekograničnih kanala, što je takođe nezakonito. Na takav način emitovanja EPP, marketinga, oni ugrožavaju rad domaćih kanala, zato što domaći kanali koji su registrovani u Srbiji se u većini slučajeva, sem RTS izdržavaju emitovanjem reklama i naplaćivanjem. Ukoliko im to ukrade Šolak, Đilas i družina, u tom slučaju oni ugrožavaju slobodu medija, jer mediji bez novca i nisu preterano slobodni. Oni ne mogu da budu vlasnici, mogu da budu vlasnici svoje slobode. Televizija N1 može da emituje što kog hoće, po meni, ali mora da se registruje, ne sme da krši Zakon o elektronskim medijima i Konvenciju o prekograničnim kanalima.

Domaćim televizijama SBB ne plaća ništa, čak je počela na internetu i na EON-u neovlašćeno da emituje programe domaćih televizija RTS, recimo i film "Dara iz Jasenovca" išla je neovlašćeno kroz platformu EON, išla do gledalaca. Pri tome oni naplaćuju reklame iako nemaju pravo na takav način da se ponašaju. Domaćim televizijama ne plaćaju ništa, nikakvu nadoknadu što koriste njihov proizvod.

Za mene je to neodrživo. Kada bih ja kao poljoprivrednik izneo svoje poljoprivredne proizvode, dao nakupcu, distributeru na televiziji besplatno, a pri tome on drži drugi deo robe, u ovom slučaju tv kanala, koji svoj program naplaćuju, SBB plaća svojim kanalima reemitovanje, a emitovanje domaćim televizijama koje su gledljive u Totalu, u SBB-u 80% ljudi gleda domaće televizije kroz kabal, te domaće televizije ne mogu da se bune zato što iz velikih gradova gde je uobičajno da se program prati kroz kabal, bi bili udaljeni iz SBB i onda bi bili manje gledani. Ne smeju da se bune, oni koriste program džabe, a pri tome SBB svojim kanalima, prekograničnim, koji se manje gledaju plaćaju i po nekoliko miliona evra mesečno za lažno reemitovanje.

Sad ja vas pitam. Ako bez emitovanja nema reemitovanja kakvu uslugu SBB i ta grupacija kompanija plaća u Luksemburg za reemitovanje? To ti je kao kad bi platili uslugu neku fiktivnu u inostranstvu, a da je nismo koristili. To bi bilo pranje para, ispumpavanje dobiti itd.

Da li u ovoj državi neko ima snage da stane na put toj pljački? Samo kroz marketing, ubacivanjem reklama, da li neko hoće da mi kaže na „Fox Movie“ da Amerikanci gledaju reklame, da je to izvorni program, da gledaju reklame „Jelen“ piva, „Zaječarskog“ piva, „Dijamnta“?

Da li te reklame dolaze iz „Discovery“, „History“, „Fox“ kanala, da li one dolaze tek tako? Da li se emituju? Da li je to izvorni program u Americi?

Što zakon kaže, da je reemitovanje prenos, istovremeno preuzimanje programa iz inostranstva koji je neizmenjen.

Znate li da oni uzmu na takav način iz marketinga gotovo 100 miliona evra godišnje, plus ove pljačke koje vrše na druge načine?

Pri tome, ne štitimo, bilo o konkurenciji reč, nisu konkurentni. Dakle, domaći mediji koji plaćaju sve SOKOJ-u, REM-u, sve nadoknade plaćaju, ovi ništa ne plaćaju.

Recimo, otvorite obućarsku radnju u Beogradu i registrujete se i onda neko otvori pored vas i vrši te uslove, kaže – ja ne plaćam ništa, ja sam registrovan u Luksemburgu fiktivno. To je za mene nemoguće.

Da li ima neko snage u ovoj državi? Znam da oni dižu dreku o neslobodi medija, kako su oni nezavisni, slobodni mediji.

Nisu oni nezavisni mediji, ni slobodni, oni su opozicioni mediji, na to imaju pravo. Neka uređivačka politika „N1“, „Nova S“ bude kakva god hoće, „Sport klubova“.

Znate li koliko oni uzmu na reklama na lažnim Sport klubovima koji emituju sport, tu je najskuplja reklama, još drsko kažu – dobro veče iz beogradskog studija.

Da li je to program koji ide, REM ne radi svoj posao, da li neko u državi može da stane na put i REM-u i Šolaku i da zaustavi ovu pljačku, pre svega, domaćih medija koji ne rade pod istim uslovima i čiji program drsko prikazuju, ne plaćaju ništa, pljačkaju kroz reklame, jer bez marketinga domaći mediji će ostati bez hleba?

Ja želim da prihvatim ovaj amandman i da glasam za njega, zato je moje pitanje da li ćemo dopustiti da gospoda zadrži svoju imovinu nelegalno stečenu zato što je prešla na firme i da li ćemo pustiti da nelegalno stečena imovina krivičnim delom kojim sam pokazao bude zadržana u džepovima Šolaka, Đilasa, njihove rodbine i njihove braće?

Znate li kolika je plata u Đilasovim i Šolakovim medijima i zašto novinari beže tamo? Zato što oni ništa ne plaćaju, dobijaju pare za lažno reemitovanje i imaju taj novac jer su opljačkali domaće medije i onda mogu da plate pet puta više novinare koje instaliraju da rade sasvim različite stvari nego kad su radili u javnom servisu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta grupa koja je nekad sedela tamo, ja je poredim sa najvećim razbojnicima. Da je Al Kapone danas živ, bio bi sitna riba pljuckavica za Đilasa i njegovu ekipu. Toliko bi bio sitan da ga ni u njegovu stranku ne bi primili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da i ovaj amandman jasno pokazuje koliko je neophodno, hitno, i pre svega, u interesu građana da se primenom ovog zakona i sve što će nam doneti ovaj zakon krene odmah.

Iz nekog ličnog svog mišljenja i iz diskusije koju smo imali u utorak, verujem i koje ćemo danas imati, negde se nosim mišlju da nam nije dovoljno ni 10 sati da potrošimo na sve primere kako se čerupao, otimao budžet građana Srbije, kako su ta sredstva završila u privatnim džepovima i kako su predstavnici bivšeg režima, a danas ljudi koji pokušavaju da se vrate na vlast zloupotrebili i iskoristili svoj položaj i na svaki mogući način iskoristili priliku koja im je ukazana da urade nešto za zemlju, učinili sve da urade nešto samo za svoj privatni interes i za svoj džep.

Poslednjih dana intenzivirala se histerija, pre svega, kod Dragana Đilasa, zatim i kod Vuka Jeremića, kao se približava datum kad ćemo početi sa preispitivanjem imovine svih funkcionera kada će Zakon o poreklu imovine početi da pokazuje svoje rezultate.

Ono što sam rekao u utorak, poštovana ministarka, o rezultatima ovog zakona možemo da pričamo tek kada budemo videli konkretne rezultate i primenu istog.

Ovo sve govorim zato što u utorak smo imali onu emisiju u kojoj je Dragan Đilas pokušao sebe da opravda, a poput pileta u kučine se upetljao, kao što narod kaže i sam potvrdio da je svoje norlobe, bogatstvo stekao 2005. godine, dakle, već kad je bio duboko u politici.

Ali zbog toga što je drugi najbogatiji čovek tog dela režima, Vuk Jeremić, od juče, što narod kaže, skrenuo sa pameti, pa pored otvorenih pretnji koje je upućivao ljudima na društvenoj mreži, danas nastavio sa nekakvom anketom, gde, poštovana ministarka, on sada anketira svoje pratioce i prema tome će da deluje u koliko dođe na vlast.

Pokušaću da vam citiram. Dakle, postavio je pitanje: „Da li svi oni koji podržavaju SNS ne smeju više da budu u javnom sektoru ili da im se zabrani zapošljavanje u periodu od deset godina?“

Juče sam pitanje postavio ministru policije, gospodinu Vulinu. U toj diskusiji mislim da ima mesta i za vas, kao vrsnog pravnika, pa bih voleo da možda na kraju ove diskusije samo iznete svoje mišljenje i kažete mi da li je normalno da neko ko pretenduje da se vrati na vlast bude najviši državni funkcioner, predsednik, premijer, za šta sve aplicira u svojim snovima, se podređenim ljudima obraća na način gde im imenom i prezimenom kaže sledeće: „Na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao.“ Dakle, imenom i prezimenom se obratio jednom korisniku: „Proći će i ovo zlo, kao i svako pre njega, a onda će vas naći ono što ste zaslužili. Nećete vi biti kažnjeni iz osvete, već zato da se zlo nikada ne bi ponovilo.“

Moja koleginica Sandra Božić, uvažena, juče je pročitala jedan tvit, i za razliku od mnogih koji predstavljaju taj savez i predstavnike bivšeg režima nikada do sada nije kukala, žalila se ili držala konferencije iznoseći pretnje koje njoj svakodnevno stižu, ali je u ime svih žena juče pročitala jedan tvit i ja želim da ga ponovim, da ga ja danas pročitam, pa da vidite kako oni danas posmatraju svakog ko im samo sugeriše na zlodela koja su činili ili na štetu koju su napravili u našoj zemlji: „Milice, jadnice, nesposobna da za život zarađuješ drugačije, nego moralnom prostitucijom.“

Zamislite, tako se karakteriše žena koja je samo iznela svoje mišljenje. „Ti mladi, koji za razliku od tvojih vlasnika ne kupuju diplome i koji razmišljaju svojom glavom, oni će biti graditelji Srbije nakon što vas pošaljemo tamo gde pripadate, u kanalizaciju.“ Dakle, svako ko se ne slaže sa Vukom Jeremićem završiće u kanalizaciji. „Aleks, kada se završi sve ovo preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.“

Poštovana ministarka, ja ću ovo izlaganje završiti i nastaviću u ovom smeru sa još jednim pitanjem. Ako sve ovo nije dovoljno, recite mi, molim vas, kako da tumačimo deo u kome se kaže – nemojte jednog dana baš mnogo da cvilite? Ne znam na šta misli, zbog čega bi građani Srbije ili svako ko ne podržava Vuka Jeremića ili podržava SNS, jednog dana cvilio, ali me zanima da li će neko od nadležnih institucija naći za shodno da reaguje na ovo?

Mi sa ovog mesta, kao narodni poslanici usvojili smo Kodeks gde nam je ograničeno ili suženo delovanje u smislu iznošenja onih problema i muka koji imaju naši građani i pitanja koji oni nama postavljaju, ja sam za to i pridržavam se tog kodeksa, kao i moje kolege.

Ali, šta ćemo da radimo sa ljudima koji su našu zemlju upropastili? Danas pretenduju da se vrate na vlast i ovako se ophode prema građanima Srbije i ljudima koji će možda glasati za nas, sigurno za nas ili možda neće ni glasati, ali jedino što je sigurno za ovakve ljude nikada više neće glasati.

Ovaj čovek je pominjao nekakve pozajmice, uzimanje para od stranih zvaničnika, a paradoksalno je da je baš on, u periodu dok je predstavljao našu zemlju u UN, bacio ljagu na našu zemlju, na naš narod, jer su mu najbliži saradnici sa kojima je on sarađivao, sa kojima se viđao i u Trampovoj kuli, gde je bio posrednik, pohapšeni zbog svetske afere koja se razrešava u Americi, a potresla je ceo svet, od Emilija Lozoje do Patrika Hoa. U svim tim aferama, kao što možete videti, on je na slikama sa ljudima koji su i uhapšeni, ali i koji su osuđeni na te kazne.

Ono što je zanimljivo, u svim tim izveštajima Vuk Jeremić se nalazi u središtu te hobotnice i tih dešavanja. Zašto? Zato što je svoju poziciju u UN koristio da poveže sve ove, ispostaviće se kriminalce, koji su svoj novac i svoj uticaj koristili da bi svoje bogatstvo dodatno uvećali.

U prilog tome govori i činjenica da je od Patrika Hoa, koji je osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, njegov nekakav centar koji on predvodi dobio više od sedam miliona dolara i to baš u periodu kada je zastupao njegove interese. Dakle, kada je Patrika Hoa povezivao i upoznavao sa Lozojom, za koga na Tviteru kaže da je njegov brat i da se zajedno slikaju i dive se jedan drugom, sedam i po miliona dolara je dobio od tog Patrika Hoa.

Kada se sam upetljao u svoje laži, pokušavao je nevesto da se na jednoj od televizija Dragana Đilasa, koje se ovde pominju više puta, ali pominjao ih je gospodin Marijan Rističević, da se iščupa nekakvim izjavama o nekom nameštenom intervjuu, pa ga je novinarka silom prilika, ili tako nekako, nesvesno naterala i da prizna da iznosi neistine.

Naime, uputila mu je pitanje - koja mu je od dva pravnih lica upućivala sredstva, da li je to „Čajna enerdži“ ili „Čajna enerdži fond komiti“, gde je on rekao - obe. U jednoj emisiji je rekao obe te fondacije mu uplaćuju. Nedugo nakon toga, možda mesec dana kasnije, opet u toj emisiji na istoj televiziji, kada je bio suočen sa tim da će Patrik Ho otići na zatvorsku kaznu, ispravio se i rekao da mu je to uplatila kompanija, a ne institut na čijem čelu se nalazi Patrik Ho.

Ovo vam sve pominjem, poštovana ministarka, zato što histerija koju on vodi na Tviteru ovih dana i kampanja nekakvog progona svakog ko ne misli kao on ili možda ko će se usuditi da ukaže na njegove manifetluke, se pojačava upravo sada kada će doći do ispitivanja imovine svih nas. Ovo je jako bitno zato što ako ste u stanju da primite 7,5 miliona evra od nekoga zarad njegove promocije i spajanje, vršenje poslova ostvarivanja kontakta, nameće se pitanje da li će građani moći da se osećaju slobodno ako taj novac Vuk Jeremić možda iskoristi, pa ove pretnje svoje sa Tvitera pretvori u delo?

Kada pričamo o Zakonu o poreklu imovine, siguran sam da je jako teško objasniti da od perača prozora, trgovca žvakama, čime li već, neuspešnog i propalog preduzetnika sa 70.000 evra, ženinom kućom i polovnim automobilom SAAB, koji ste imali na početku političke karijere 2004. godine, kao što je Dragan Đilas imao, 2012. godine izlazite iz politike, a 2018. godine sami prijavljujete imovinu u nekretninama veću od 25 miliona evra, zaista me zanima kako će to neko objasniti?

Ono što želim, poštovana ministarka, još da vam sugerišem, danas ta kampanja kojoj ćete i vi biti izloženi dobila je svoj drugi oblik. Stranka Dragana Đilasa slobode i pravde je poturila svog nekog novog ekonomskog eksperta, stručnjaka koji je izašao sa neverovatnim podacima koje nigde nisam mogao da pronađem, o nekakvom ekonomskom padu, nazadovanju Srbije, ne znam ti ja čim sve ne bi li se nekako ovaj zakon i današnja diskusija bacila u senku.

Ne mogu da ostanem nem na to, jer građani Srbije moraju da znaju da laži koje on i njegova stranka predstavljaju građanima nemaju veze sa životom. Samo želim građane da podsetim da je rast BDP 2009. godine, kažemo rast, bili smo u minusu 2,7%, dok smo 2019. godinu završili sa 4,2% u plusu i bili najbolji u Evropi.

Broj zaposlenih 2012. godine je bio negde više od 2,2 miliona, dok je 2019. godine iznosio skoro tri miliona. Nezaposlenost u njihovo vreme je bila 23 – 24, pa čak i do 26% je išla. Naša država je uspela to da spusti pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i Vlade Srbije negde oko 7%.

Prosečna zarada 2012. godine je bila negde oko 300 evra, dok danas ministar Siniša Mali iznosi podatak da je u decembru prešla 560 evra. To su konkretni rezultati.

O direktnim stranim investicijama možemo pričati, ali svima je jasno da je i po tom parametru današnja Vlada na najboljem mogućem nivou i najbolja u Evropi i za takve stvari dobijamo potvrde iz celog sveta. Da li je to Fajnenšel tajms, da li je to MMF, da li su to bilo koje druge strane investicije, svi nam odaju priznanje, ali ne i Dragan Đilas, koga ove podaci jako bole, povređuju i samo su dokaz sposobnosti Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, ali bogami i dokaz kako je on u vreme dok su Vuk Jeremić i bratija okupljena oko DS i njihov režim upropašćavali našu zemlju.

Sa svim ovim podacima moraju građani da se suoče, jer u narednom periodu nema te laži koju neće ponoviti, koju neće izneti ne bi li pokušali nekako da bace u senku sve što je dobro, što naša zemlja postiže i na polju vakcinisanja i na polju ekonomskog razvoja i rasta.

Za građane koji možda to nisu čuli i ne znaju, verujem da ovde imamo poslanike koji su iz Valjeva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će na leto biti postavljen kamen temeljac za fabriku u Valjevu koja će zapošljavati više od 500 ljudi, a nakon toga će doći još jedna fabrika. To je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije i to je najbolji odgovor na sve laži koje danas čujemo.

Sa time ću završiti, kada pričamo o Vuku Jeremiću, namerno nisam mnogo vremena i mnogo više koliko zaslužuje posvetio tajkunu Draganu Đilasu, koji je 619 miliona evra zaradio svojim kompanijama, ponavljam i u prvi plan stavljam Vuka Jeremića iz prostog razloga što ove pretnje nisu više samo slučajnost, već postaju praksa i zbog građana koji me pitaju da li on to stvarno misli da pretoči u delo ako jednog dana dođe na vlast, mada sam uveren da do toga neće doći, jer građani, pre svega, cene rad, zalaganje, a ne nekakvu politiku koju on danas predlaže, pominjem zato što je taj čovek dok je bio ministar spoljnih poslova, dragi građani Srbije, na svoja putovanja potrošio tri i po miliona evra. Na službena putovanja je potrošio tri i po miliona evra.

Do ovih podataka se došlo internom revizijom u Ministarstvu spoljnih poslova. Čovek je kao šef diplomatije na službenim putovanjima proveo 959 dana. Znači, 959 dana za četiri ili pet godina, koliko je obavljao tu funkciju.

Sa time ću završiti. Dok su građani Srbije radili 2011. i 2012. godine za nešto oko 300 evra mesečne plate, u toj godini najbliži saradnik Dragana Đilasa, jedan je radio na čerupanja Beograda i beogradskog budžeta od građana Srbije i građana Beograda, a drugi je to radio na nivou Republike sa pozicije ministra za spoljne poslove, u 2011. godini samo za dnevnice je uzeo 12.000 evra. Dakle, prosečan građanin je za te pare 2011. godine u tom periodu morao da radi tri i po godine, čini mi se, a on je samo u jednoj godini na ime dnevnica uzeo 12.000 evra.

Zato što građani sve ovo znaju, zato što znaju u šta su nas i u kakvu su nas situaciju doveli i na rub propasti totalne i bankrota, njegova histerija, kao i histerija i panika Dragana Đilasa je danas na najvećem mogućem nivou.

Vama ministarka uvažena i vašim saradnicima želim da istrajete i da ovaj zakon primenjujete doslovno na svakog, ne deleći na one koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i na one koji su protiv Srpske napredne stranke, da nema jednakih, jer je to u interesu građana Srbije, jer je to u interesu stvaranja još lepše i još bolje Srbije.

Hvala vam i živela Srbija!

Hvala, gospodine Mirkoviću.

Reč prvo ima ministarka Maja Popović. Izvolite.

Želim da odgovorim uvaženom poslaniku na pitanja koja mi je postavio.
Apsolutno sam saglasna da su ovde izvršena krivična dela ugrožavanja sigurnosti, da kažem, i uvrede i klevete. U tom smislu, mislim da mi treba da budemo postojani u zakonitom ostvarivanju i zaštiti svojih prava, da treba da im odgovorimo svaki put tužbom, da budemo na nivou Vlade Srbije i ovih naših ciljeva koje želimo da ostvarimo.
Želim sa ove govornice da obećam da njihovo zastrašivanje, maltretiranje po medijima, po društvenim mrežama nas neće zaustaviti, samo nas pojačava u ovoj borbi protiv kriminala i njihove korupcije. Mi tu nećemo stati. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospođa Sandra Božić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Ministarka, zaista nemam šta da dodam na ovaj vaš odgovor i srećna sam zbog toga što imamo zaista nekoga na čelu Ministarstva pravde ko je odlučan u nameri da čak i ovakvi slučajevi, pa ko god to bio, da li je to političar iz bivše vlasti, sadašnje opozicije, ili bilo ko drugi, da stanemo jednom i za svagda na kraj ovakvom načinu obraćanja, pogotovo ako su u pitanju političari, bivši političari koji se obračunavaju sa običnim građanima, jer zaista postoji opasnost da se taj vid nervnog rastrojstva, pošto ne vidim način kako bih drugačije opravdala ovakvo ponašanje, prelije i na ulicu. Mislim da takvi ljudi, zaista, verovatno predstavljaju i neku vrstu opšte opasnosti.

Složiću se, naravno, opet mi je moj kolega dragi, gospodin Mirković, dao zaista jednu odličnu priliku da u okviru ovog amandmana spomenemo i da utvrdimo da nam je zaista malo vremena ovo jedno zasedanje i da bi verovatno možda bili potrebni i dani, meseci i godine da razgovaramo o svim malverzacijama, kriminalnim marifetlucima koji podležu, verovatno će biti i možda tema ispitivanja Zakona o poreklu imovine, kako bismo došli do svih zaključaka i svih predmeta, kažem, onih koji se tiču spomenutih političara bivše vlasti, ali ima ih, svakako, još.

Ne završava se i ne počinje sve, nažalost, na imenu Dragana Đilasa, ali ništa manje nisu bili ažurni u ostalim kriminalnim radnjama, otimanju novca iz džepova građana Srbije, ni ostali političari koji danas stoje upravo pored istog Dragana Đilasa. Da li su od njega i tada učili, divili mu se i hteli jednog dana da postanu kao on, na nama je prosto da se zamislimo, i na građanima Republike Srbije, ali definitivno i de fakto, postoje neke stvari koje daju određene indicije da je takvih kriminalnih radnji bilo i u njihovim biografijama i to, naravno, za vreme vršenja političe vlasti.

Tako, nemojmo zaboraviti, molim vas, Mariniku Tepić, koja živi vrlo neskromno, rekla bih, za današnje uslove i možda neprimerenog bogatstva za jednog poslanika bivše vlasti. Svakako da je stan od 300.000, kada se zaradi jednim mukotrpnim radom, nešto što je za poštovanje, jel tako, ali s obzirom da mi ovde znamo da je ovo žena koja je vršila javnu funkciju, postavlja se pitanje odakle i kako je Marinika Tepić zaradila stan od 130 kvadrata, koji danas na najeksluzivnijoj lokaciji u Novom Sadu je u proceni od oko 300.000 evra? Zaista se postavlja jedan veliki znak pitanja.

Kada znamo da je Marinika realizovala projekat „Zlatni most – seks za početnike“ kada je bila pokrajinski ministar za sport i omladinu, Marinika Tepić je dok obavljala tu funkciju pokrajinskog sekretara, sa 6,7 miliona finansirala upravo ovaj projekat. To je projekata nevladine organizacije, ko ne zna. Naziv nevladine organizacije je „Skas“ i ništa tu ne bi bilo sporno da se na tom čelu nevladine organizacije nije nalazio visoki pokrajinski funkcioner, njen tada stranački kolega Dušan Jakovljev.

Podsetiću, ko je zaboravio, verujem da vam je jako teško da se setite, da prebrojite stranke iz kojih je i gde preletela Marinika Tepić, to je jedna evolucija koju je zaista teško ispratiti, ona je tada bila član Lige socijaldemokrata Vojvodine.

U tri tranše je nevladina organizacija Jakovljeva, tadašnjeg potpredsednika Pokrajinske skupštine, prebačeno 6,7 miliona dinara, a po tvrdnjama pojedinih političara u Skupštini Srbije, tim parama Jakovljev je kupio stan upravo u komšiluku Marinike Tepić, kod Banovine. Ja bih rekla onda da su im ukusi očigledno dosta slični.

Nije to jedina malverzacija Marinike Tepić dok je bila pokrajinski ministar, ima ih dosta. Razgovaraćemo sasvim sigurno i o njima.

Ja opet ovim putem molim tužilaštvo da još jednom sve ono što mi narodni poslanici sa ovog mesta govorimo i iznosimo zaista neko iz tužilaštva pogleda i sagleda, jer zaista bi bilo preterano da sve to što smo mi ovde izneli, a masa je dokaza, ne postoji nijedan osnov kako bi se pokrenuo najzad određeni postupak za sve kriminalne radnje Marinike Tepić, a videli smo da su i njoj i Draganu Đilasu te kriminalne radnje vrlo bliske, s obzirom da su očigledno učili od nekih koji su u tim krugovima bogami najcenjeniji, kao što je Vlada Japanac, sa kojim su se slikali, kao što su Filipović i Đukanović iz Pančeva. Dakle, ja vam nabrajam narko-dilere, ubice i pripadnike zemunskog klana, koji su zaista, rekla bih, prvi krug prijatelja ovog dvojca.

Ne stajemo tu. Što se tiče ostalih koji su, takođe, pripadnici bivše vlasti, a poznati su po tome što im je parola bila – desna ruka, levi džep, tokom 2013. godine na inicijativu još jednog od bivših poslanika i pripadnika bivše vlasti Miroslava Aleksića, SO Trstenik, a podsetiću vas da je upravo vezano i za ovu opštinu i za sve ono što smo, takođe, sa ovog mesta iznosili kao narodni poslanici, za vreme mandata Miroslava Aleksića i kao direktora javnog preduzeća i kao predsednika opštine je nanizano baš dosta optužbi za kriminalne radnje, korupciju i ostale malverzacije.

To nije neproverljivo i to nije baš da nije ostalo neprimećeno, s obzirom da je DRI i pokrenula određene postupke. Moj kolega je u utorak, čini mi se, i postavio jedno dobro pitanje, koje se odnosi upravo na situaciju vezano za Aleksića dok je bio predsednik opštine. Pitanje je glasilo – dokle se zaista stiglo u tim postupcima, da li je pokrenuta krivična prijava, s obzirom da znamo da je DRI na stotinak strana, možda i više, 300-ak strana, iznela sve ono što je bilo sporno dok je Miroslav Aleksić bio predsednik opštine Trstenik, a odnosi se na mnogobrojne malverzacije, između ostalog, malverzacije koje se tiču i uvlače u sve to i nepotizam, koji je u jednoj nameri, sa svojim tastom, koga je postavio za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje i preko kojeg je i izvlačio pare, preko nevladine organizacije gde su zajedno bili vlasnici? Tu su milionski iznosi. O tome smo svi govorili više puta.

Recimo, ovo je jedna stvar o kojoj nismo govorili. Dobro je što imamo građane kojima korupcija, kriminal i sve ono što je bivša vlast činila i dobro smo zapamtili i mi, a i građani Republike Srbije vrlo, vrlo, vrlo dobro, s obzirom da 400.000 ljudi dobro pamti kako je ostalo bez posla, na ulici i ukradene budućnosti. Ti ljudi se i danas javljaju i pitaju zašto niko od ovih političara iz bivše vlasti nije odgovarao. I sami prijavljuju oblike korupcije na koje su dolazili kada su pojedini iz bivše vlasti imali i vršili odgovornost za istu.

Tako je, kao što sam maločas krenula, tokom 2013. godine, na Aleksićevu inicijativu, SO Trstenik donela odluku o dodeli lokacije građevinskog gradskog zemljišta u ulici Cara Lazara u Trsteniku građevinskom preduzeću „Tehno gradnja“ iz Kruševca za izgradnju petospratne stambene zgrade, e, sad, ovo je najzanimljiviji deo, a tiče se, naravno, cene, cena je bila prava sitnica. Cena je bila 10.000 evra. Odluku za tako nisku cenu gradskog građevinskog zemljišta Aleksić je pravdao tvrdnjom da je reč o podsticajnoj meri za pokretanje stanogradnje u Trsteniku.

Nakon, ovo je još zanimljiviji deo, izgradnje pomenute zgrade, Aleksić je krajem 2016. godine na raspolaganje dobio stambeni prostor na poslednjem spratu gde je tokom leta 2017. godine, kako kažu zabrinuti građani koji su mi dostavili ove podatke, viđena Aleksićeva supruga koja je najavljivala useljenje u novi stan za kraj te godine. Ovaj stan je, za informaciju i narodnim poslanicima i ministarki pravde, nadam se da će neko iz Tužilaštva ispratiti ovaj moj govor i ove činjenice, pa se pozabaviti, veličine 146 metara kvadratnih, a vrednosti oko 80 hiljada evra. Ovaj stan, koliko je poznato, Aleksić nije isplatio u celosti, već preduzeću „Tehnogradnja“ iz Kruševca duguje još dvadesetak hiljada evra i još uvek ga nije uknjižio na sebe, tako da se stan i dalje vodi na pomenuto preduzeće, s obzirom da su imali zajedničke poslove i da je ovo bio najzgodniji način da Aleksić zapravo sakrije svoju imovinu.

Sve ovo je vrlo povezano sa novim zakonom zato što, želim da kažem, će jako teško biti organima, koji budu sprovodili ovaj zakon, da utvrde zaista gde se nalazi imovina svih bivših političara. Upravo iz ovog razloga, zato što su bili prisutni različiti marifetluci koji su prikrivali svaki njihov trag. Tu su bili različiti poslovni partneri koji su za svoje usluge plaćali kojekakvoj rodbini, Miroslav Aleksić je možda najbolji primer te vrste nepotizma, ili su bili sa nekim vrlo bliskim prijateljima u kombinaciji oko nekih kuća koje su se bavile, recimo, reklamnim prostorom, koje su se bavile nekim advertajzingom, davanjem saveta itd, kojima su davali određene fiktivne iznose koji su se njima vraćali u kešu i na ruke.

To će biti izuzetno teško ispratiti i dokazati. Najveći deo para zapravo i jeste, barem u slučaju Miroslava Aleksića… Po ovome što imamo i koliko podataka imamo, izjave ljudi koji su na ovakve stvari skrenuli pažnju, biće jako teško dokazivo.

Kada govorimo o Draganu Đilasu, apsolutnom šampionu u malverzacijama, kriminalnim aktivnostima i krađi građana, kako Beograda, tako i Srbije, mislim da je, i u pravu ste, još jednom, gospodine Mirković, velika nervoza u tajkunskim krugovima, a upravo zbog ovog zakona, upravo zbog neprikosnovene i nepokolebljive borbe Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije protiv kriminala i korupcije u Srbiji.

Podsetiću vas da ako pogledate odredbe zakona i ne bila velika panika. U slučaju da se otkrije i dokaže, naravno, da Dragan Đilas mora da vrati deo svoje imovine, računajte koliko je 75% od 35 stanova, računajte koliko je 75% od 619 i mnogo, mnogo više miliona.

S obzirom da je Dragan Đilas, koliko smo mogli da razumemo, u romansiranom pranju biografije u izvesnim emisijama najbolji i najefikasniji perač prozora na svetu i verovatno da je „Multikom“ trening centar upravo za najbolje i najvrsnije perače prozora. Sigurna sam da Dragan Đilas ne brine da će ostati bez dela svoje imovine, s obzirom da je pranjem prozora uspeo da zaradi ovakvu imperiju, ovakvo carstvo i ovakve milione. Predočiću vam da za njega nema zime. Vidite, građani, sigurna sam da su mnogi od vas ovakva stakla na kolima makar, ako ne na nekim drugim stvarima gde možete naći takvo staklo, videli širom grada, tako da posla za perače prozora ima. Poručujem Draganu Đilasu da nema zime i da se ne brine, s obzirom da neće ostati sasvim sigurno gladan, za njega će posla uvek biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Božić.

Reč ima narodni poslanik Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, moram reći da ću ja podržati ovaj amandman, iako smatram da ovaj amandman kasni, čitav zakon kasni, kasni jedno 20 godina. Da smo ovakav zakon imali pre 20-ak godina, ostaje nam nada da možda, samo možda, ne bismo imali skakavce koji su pojeli Srbiju početkom ovog veka. Sa druge strane, nadam se da ćemo kroz ovaj zakon uspeti da pokucamo na vrata nekih pomalo zaboravljenih asova DS u nekim manjim mestima.

Što se tiče Đilasa, to bismo svi voleli da znamo. Ja bih prvi voleo da znam kako je njegov brat Gojko zaradio 36 stanova. Iskreno rečeno, voleo bih da bude na neki legalan način. Imam i ja mlađeg brata, pa da znam na šta da ga uputim, mada moram reći da izražavam sumnju da je to na bilo kakav iole legalan način stečeno.

Sa druge strane, nadam se da ćemo saznati kako je gospodin Zoran Milešević, visoki funkcioner DS iz Kikinde, uspeo da kupi hotel, ne 36 stanova, najluksuzniji hotel u centru Kikinde, da ćemo saznati šta je bilo sa čuvenom braćom Dulić koji su počistili Srbiju, koji su počistili Suboticu. Da li je od toga nešto ostalo i gde je to otišlo?

Da li ćemo se podsetiti Bore Novakovića, Bore duge ruke solunske, koji je u ovom Domu uspevao iz Soluna da glasa? Da li ćemo saznati gde je otišlo preko 400 miliona koje je on sa Borovicom uspeo da ukrade na izgradnji bulevara u Novom Sadu? Mada, nije jedini on koji je radio sa tom firmom.

Gospodin Pajtić je uspeo čitavu banku da upropasti. Uspeli su „Metals banku“, kasnije su je preimenovali u „Razvojnu banku Vojvodine“, da ugase, da upropaste, da sve iz nje iznesu. Naravno, kasnije se pričalo o Pajtićevoj kući u Senti, kako je deo tamo završio. Da li ćemo to saznati kroz ovaj zakon, da li nećemo? Ne znam. Ostaje nam da se nadamo.

Jasno nam je da je skupo izdržavanje ergele srndaća. Nadam se da tužioci i poreski inspektori neće morati u to da ulaze koliko košta održavanje tako nečega.

Što se tiče gospođe Tepić, kao što je prethodna govornica, poštovana Sandra Božić, pomenula, njen posao sa gospodinom Jakovljevim… Moram reći da je gospodin Jakovljev dobro prošao u tom poslu, s obzirom da su i dalje aktuelne priče kako je gospodin Tepić, suprug Marinike Tepić, tukao stranačke kolege u Temerinu. Sa te strane, razumem potrebu Marinike Tepić za tolikim stanom u Novom Sadu, da može da se skloni. Opet, i dalje, voleo bih da saznam kako su to zaradili?

Znam dosta ljudi iz državnog sektora. Znam dosta ljudi i imam priliku da znam kolika su im primanja, manje-više, mogu vam reći da bi trebalo, po nekoj mojoj slobodnoj računici, da radim do kraja života na mestu narodnog poslanika, pa još možda i preko toga, preko prosečne starosti u Republici Srbiji, i opet je pitanje da li bi se moglo zaraditi na taj način stan u centru Novog Sada od 300 hiljada evra. Makar, eto, ono što mi je malo lakše jeste da znam da neću proći kao bivše stranačke kolege gospodina i gospođe Tepić.

No, moj i dalje omiljeni bivši as DS je gospodin Goran Ješić. Kako će ovaj zakon uspeti da pokrije, ako će uspeti da pokrije, njegove nekretnine u Beču za koje znamo? Da li ih ima još negde? To je pitanje. Da li ćemo uspeti da saznamo i na koji način je stekao te nekretnine i da li te nekretnine takođe podležu ovom zakonu?

Verujem da bi možda ovim zakonom podlegala mlekara koju je otvorio zajedno sa ujakom Amira Bislimija, ako se ne varam, i sa advokatom Srđanom Kovačevićem koji je imao priliku da zastupa jednu manje poznatu firmu. Doduše, tad je bila manje poznata, a sad smo svi čuli za nju – „Dajrekt medija“, a znamo ko je vlasnik „Dajrek medije“.

Ako to klupko počne da se razmotava, poštovana ministarka, ako, samo ako, uspemo da kroz naplatu ovog specijalnog poreza dođemo do 70% svega onoga što su oni ukrali, mogu da kažem da nemam brigu za to da li ćemo u narednim godinama graditi osam ili 80 autoputeva u Srbiji, s obzirom koliko para je nestalo kroz malverzacije naših zaboravljenih asova DS.

Kad kažem DS, da vas ne bunim, drage kolege, pitanje je da li stranka pod tim imenom postoji, ali su to i dalje isti ljudi. To su isti ljudi u Narodnoj stranci, u Stranci slobode i pravde i ostalim strankama koje su iznikle iz svega toga. Pokušaj rebrendiranja, neuspešan. Pokušaj vraćanja na vlast, neuspešan.

Nadam se da će ovaj zakon pokazati da će biti neuspešno i pranje novca koji su izvukli, novca koji su ukrali od građana Srbije. Zahvaljujem.