Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Molim vas da najpre saslušamo i pozdravimo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskom sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 182 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Narodna poslanica Misala Pramenković ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na potrebu rekonstrukcije Službe za primarnu zdravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja Novi Pazar.

Naime, u ovom dispanzeru za žene godišnje se obavi po nekoliko desetina hiljada pregleda. Tako je u 2019. godini taj broj je bio 44.910 usluga, a u 2020. godini broj usluga je usled pandemije bio nešto manji, prezicnije 39.527 usluga.

Međutim, uslovi u kojima se obavljaju pregledi u kojima radi medicinsko osobe ovog dela doma zdravlja su jako loši. Prostorni kapacitet je jako mali, tako da se usluge pružaju u dva odvojena dela zgrade doma zdravlja.

Dispanzer za žene se nalazi na trećem spratu, ali se ultrazvuk i CTG aparat nalaze u drugom delu zgradu. Tako će npr. trudnica u devetom mesecu trudnoće popeti se do trećeg sprata radi pregleda, i to stepenicama, zato što ne postoji lift, pa će onda ponovo sići da bi obavila ili uradila CTG pregled, pa se ponovo vratiti do trećeg sprata da dostavi lekaru svoj nalaz.

Moje pitanje je – kada će se rekonstruisati ovaj deo doma zdravlja i tako obezbediti bolji uslovi za osoblje, ali i za pacijentkinje? Zapravo, pre nekoliko godina sredstva su i bila obezbeđena posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, dispanzer za žene je tada dobio nešto opreme, ali planirana rekonstrukcija je izostavljena. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, 27. februara na delu Ibarske magistrale kod Kraljeva dogodila se na istom mestu još jedna u nizu saobraćajnih nezgoda i tom prilikom jedna osoba je izgubila život, a dve osobe su povređene.

Ne želim da prosuđujem o uzrocima ove saobraćajne nezgode, niti onih koje su se dogodile pre nje, ali želim da ukažem da je na ovom delu magistrale prošle godine urađen kružni tok, a da na ovom mestu još uvek nije urađena javna rasveta.

Ovom prilikom upućujem pitanje JP „Putevi Srbije“ – kada će biti završeno javno osvetljenje na ovom mestu, na kružnoj raskrsnici kod fabrike „Leoni“ u Kraljevu? I, upućujem apel da se taj posao obavi što pre.

Nisam prvi koji je ukazao na ovaj problem. Podsetiću da je u ime lokalne samouprave gradonačelnik Kraljeva 4. decembra prošle godine uputio dopis JP „Putevi Srbije“ da se što pre završi javno osvetljenje na ovom mestu.

U tom dopisu je navedeno da je zbog nepostojanja rasvete ova kružna raskrsnica nebezbedna i da su česte saobraćajne nezgode na ovom mestu u kojima učestvuju najčešće vozači i pešaci koji ne poznaju dovoljno ovaj deo puta. Zbog toga je važno da se što pre na ovom mestu uradi javno osvetljenje, s obzirom na veliku frekvenciju saobraćaja i to će sigurno unaprediti bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Prvo da kažem jednu stvar, pošto ste meni uputili pitanje, Narodna skupština nije dobrovoljno vatrogasno društvo ili pevačko društvo. Ono je vrhovno zakonodavno i predstavničko telo u Republici Srbiji. Da li vi mislite da mi sada ne treba da radimo u uslovima kada je to neophodno? Apsolutno odbijam ovaj vaš predlog.
Bez obzira što smo iz iste koalicije, smatram da je predlog apsolutno neodgovoran i populistički, i to kažem svim narodnim poslanicima. Mi smo ovde da radimo, da radimo u interesu naroda i države i ja ću zakazivati sednice sve dok za to postoje uslovi. Čak i kad svi ostali ne mogu, mi moramo zato što smo mi od naroda izabrani za to. To sam komentarisao, jer ste meni postavili pitanje.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM traži obaveštenje od ministra za brigu o porodici i demografiju gospodina Ratka Dmitrovića o toku pripreme nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda Republike Srbije povodom ocene ustavnosti i zakonitosti određenih odredaba članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naime, poslednjim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podsetiću vas, koji je donet 2018. godine i primenjuje se od 1. jula 2018. godine, majke, odnosno porodilje su diskriminisane po više osnova. Prvo, utvrđivanje mesečne osnovice za naknadu zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, obzirom da je zakonom propisano da maksimalan, najveći mogući iznos, znači, osnovica ne može biti veća od tri prosečne plate u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva, što je u suprotnosti sa Zakonom o doprinosima sa obavezno socijalno osiguranje.

Drugo, osiguranicima, ženama poljoprivrednicama se naknada po osnovu rođenja i nege deteta obračunava na drugačiji način i po drugim uslovima. Naime, napravljena je razlika prilikom utvrđivanja lica koje ima pravo na naknade, Predviđeno je da naknada može da se ostvaruje kada žena uplaćuje osiguranje u najkraćem, znači najmanje, 18 meseci iliti godinu i po dana pre rođenja deteta. Znači, ostvarila je prihode, uplaćivala je zapravo doprinose, kada je ostvarivala prihode na osnovu zaposlenja, samostalne delatnosti, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Dok je za žene poljoprivrednice osiguranice, kao uslov za sticanje naknada predviđeno da su osigurane po tom osnovu za šest meseci duže ili 24 meseca, minimum dve godine.

Povodom izuzetno velikog broja pritužbi, sama Poverenica ili Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je 19. septembra 2018. godine podneo Ustavnom sudu Republike Srbije predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti pojedinih članova Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Povodom predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog predloga, Ustavni sud je doneo dve odluke krajem prošle godine, tačnije 3. i 17. decembra 2020. godine kojima je utvrdio da odredbe koje se odnose na majke poljoprivrednice osiguranice nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Ustavni sud je upravo zbog toga predložio objavljivanje odluke u Službenom glasniku Republike Srbije za šest meseci.

Od početka primene ovog zakona, kao što sam spomenula, to je 1. jul 2018. godine, do sada više puta, u više navrata su tada zadužena ministarka bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođa Slavica Đukić Dejanović i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja naglašavali da će se ove nepravde ispraviti na vreme. Međutim, do dana današnjeg, skoro posle tri godine iliti dve i po godine, izmene i dopune ovih zakona nisu donesene.

Veliki broj majki i porodilja i dalje je oštećen po osnovu uslova za ostvarivanje iznosa naknade zarade i mi smatramo da u skladu sa Odlukom Ustavnog suda treba da se donesu što pre ove izmene i dopune. Obaveza Vlade Republike Srbije je da uskladi zakona sa odlukama Ustavnog suda u ovom periodu.

Kada pogledamo plan rada Vlade za 2021. godinu predviđeno je da se ove izmene i dopune zakona donesu u martu 2021. godine, s obzirom da je danas drugi mart, mi apelujemo na ministra za brigu o porodici i demografiju da se u što kraćem roku pripremi nacrt, pa potom da Vlada usvoji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, a u skladu sa odlukama Ustavnog suda. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.