Kada je počelo pregovaranje, kada su počeli razgovori, što je možda bolja reč, u Briselu sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u prištini i predstavnicima Vlade Republike Srbije, pred nas su se stavljali gotovi papiri.
Nije bilo potrebe da se raspravlja o tome, nego se dođe, donese i kaže – ovo su potpisali ovi pre vas, na vama je da to sprovedete. Ukinite tablice srpske, nemoj da izdajete više lična dokumenta Srbima, nema više subvencija, nema više plata, nema finansiranja života na Kosovu, to je sve dogovoreno, na vama je da to tamo sprovedete.
Onda je predsednik Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za pregovore u trenutku kada su svi koji su tada bili i politički snažniji od njega gledali kako da se izvuku od toga, kako da ne budu baš u tome. Predsednik Vučić je preuzeo odgovornost na sebe. I sada, evo 2021. godine, ono što znamo sigurno je da predstavnici Prištine čini apsolutno sve da do pregovora i razgovora nikada više ne dođe. Da li mislite da bi to radili da ih to primiče nezavisnosti? Ili ih je to gurnulo od nezavisnosti više nego što je to uradila i jedna vlada i jedan srpski državnih od 2000. godine na ovamo.
Podsetiću vas, 2012. godine ceo svet se upirao samo da dovede Srbe i Priština je tražila samo da Srbi dođu i bila apsolutno spremna da sedne za sto kad god se kaže, sada beži od razgovora i neće da razgovara ni o čemu. Čine sve da do razgovora ne dođe zato što im je nezavisnost dalja nego što im je bila 2012. godine. Od 2012. godine, pa na ovamo Srbija je izborila legitimno pravo da ima svoje interese, da se o njima raspravlja, da se za njih bori. Godine 2012. nam nisu priznavali pravo, bio sam svedok tome, jedva da postojimo, a kamoli da imamo bilo kakve svoje interese. Na nama je trebalo da bude samo da sprovedemo. Od 2012. godine do danas slušam kako je predsednik Vučić i SNS priznali Kosovo i kako su obećali da će priznati Kosovo.
Pogledajte koliko je godina već prošlo, a svake godine je Kosovo bilo priznato već. Već je bilo priznato, gotovo, rešeno. To se podrazumeva. Zato su na vlasti, evo 2021. godina je sada, Kosovo ne da neće biti priznato, nego je u slabijoj političkoj poziciji kada je međunarodna politika u pitanju nego što je bila.
Vašingtonski sporazum, naravno da je kao i svaki sporazum, kao Rezolucija 1244, ima dobrih i loših strana za naš narod i našu zemlju i nikada ne možete da dobijete sporazum osim ako niste sila pobednica koja je upravo umarširala pešadijom i tenkovima u poraženu prestonicu, ne možete da dobijete sve što hoćete. Bezuslovna kapitulacija postoji samo u takvim ratovima i takvim sukobima. Ne možete da dobijete sve što poželite, jednostavno nije tako, ali možete da se izborite za svašta, za puno stvari.
Aleksandar Vučić je pokazao da je jedini slobodan lider na Balkanu, nema drugog. Svaki drugi se prvo okrene prema nekoj od ambasada pa pita šta bi tu trebalo uraditi, šta smem, šta ne smem. On je jedini koji pita samo svoj narod. Kada je u pitanju i Vašingtonski sporazum, znate njegov odnos prema izmeštanju ambasade, pa Izraelu je striktno vezan i to je tada rečeno, sa odnosom Izraela i prema lažnoj državnosti Kosova i prema Republici Srbiji, a priznaćete da je Aleksandar Vučić pokazao jednu šahovsku veštinu. Priština je ta koja se obradovala i smatrala da je jako važno to što će Izrael reći ili uraditi, obavezala se takođe na određene korake prema Izraelu. Posle toga, čitav islamski i arapski svet se naljuti na Prištinu, ne na Srbiju.
Po prvi put ste čuli Erdogana koji izađe i kaže – Kosovo je izdalo Tursku. Vi znate koliko je Turska važan igrač. Pre samo šest, sedam meseci Kosovo je bilo srce Turske. Sada odjedanput je Kosovo izdalo Tursku. E to se zove diplomatija. To se zove predviđanje poteza. To se zove biti državnik.
Najlakše je reći – ne, tačka. Zatvorite agendu, izađete napolje i kažete – rekao sam ne, ja sam sjajan, a onda se nebo sruši na vaš narod.
Najlakše je reći ne, a najteže je raditi ovo što predsednik Vučić radi – igrati tu filigransku igru, zastupati zemlju koja nije nuklearna velesila da može da bude „Mister njet“, koja nije po broju svojih stanovnika, pripadnika vojske i ekonomskoj snazi ravna Kini pa da kaže – ne dolazi u obzir, ništa što vi predlažete neću.
On je predsednik zemlje i mogu da kažem predsednik svih Srba, jer uvek vodi računa o tome, šta god, kakvu god odluku da donese, vodi računa kako se to odnosi na sve Srbe bez obzira gde oni živeli.
Dakle, on je predsednik takve zemlje i takvog naroda koja nema snagu da se suprotstavi čitavom svetu ma koliko nepravedni bili pritisci koji na nas dolaze, ali ima mudrosti, hrabrosti, dostojanstvo da se bori za našu zemlju i da je nekada u toj igri i toj borbi velikih sila provuče kroz iglene uši, ali je sačuva.
Od 2012. godine do danas ja stalno slušam kako je Kosovo priznato, kako je suvereno i kako je predato. To više ni u Prištini ne govore. To češće čujem u srpskoj politici, nego u Prištini. U Prištini ne pričaju više o tome. Govore, kao što ste mogli da čitate od njihovih analitičara, do njihovih političara, pa i onih u Vašingtonu koji kažu – Vučić nikad neće priznati Kosovo. Oni to govore sa besom, oni to govore sa gnevom, ali su u pravu. Aleksandar Vučić nikad neće priznati lažnu državu Kosovo. Nikad.
Srpska napredna stranka je često radila, mnogo češće nego druge političke partije koje su imale mogućnost takve vlasti, protiv svojih dnevno političkih interesa ulažući u svoj narod i znajući zašto gubi političke poene kada je potrebno podržati svoj narod i preuzeti na sebe odgovornost nekada za teške odluke, skoro nikad popularne odluke.
Predsednik SNS i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, posle Briselskog sporazuma prvo što je uradio otišao je u Kosovsku Mitrovicu, u Severnu Mitrovicu i sazvao sve odbornike, srpske odbornike da ih pogleda u oči i da priča sa njima. Ni jednu odluku koju je doneo nije doneo bez konsultacije sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda na prostoru KiM i ni jednu odluku nije doneo, a da nije posle njenog donošenja otišao na prostor KiM i razgovarao sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda. To pre njega nije radio niko. Niko.
Tu hrabrost i taj odnos prema Srbima na KiM morate poštovati, a posebno, kao što vidite, da je Srbi koji žive na prostoru KiM na svakim izborima. Nije bilo ni jednog izbornog ciklusa, ispravite me ako grešim, ima ovde poslanika sa prostora KiM, mislim da je bar 12 različitih izbornih ciklusa od 2012. godine do danas prošlo na prostoru KiM, bar. Svaki put lista koju potpiše Aleksandar Vučić, imenom i prezimenom, osvoji ne većinu, nego apsolutnu većinu, dobije više glasova u svakom izbornom ciklusu nego što je dobila prošli put. Svaki put.
Da li neko misli da su Srbi na prostoru KiM glupi, da ne znaju kako žive, da ne znaju zašto žive, da ne znaju ko je na njihovoj strani, da ne znaju ko ih je prodao, a ko ih ne prodaje nipošto? Nemojmo da potcenjujemo te ljude. Nemojmo da mislimo da smo mi najpametniji. Nemojmo da mislimo da vi i ja znamo bolje kako se živi u Gračanici i Mitrovici od onih koji žive u Gračanici i Mitrovici. Nemojmo da se pravimo da mi sad sve znamo i sad mi mislimo – mi smo veće patriote nego oni koji glasaju za SNS u Leposaviću ili oni koji glasaju za SNS u Štrpcu. Mi smo bolji Srbi od njih? Nismo.
Svi Srbi su dobri Srbi i kako god da glasaju i kako god da razmišljaju oni su dobri Srbi i zaslužuju i pažnju i poštovanje. Politika Aleksandra Vučića je politika koja je sačuvala srpsku državu na prostoru KiM uprkos velikim silama, a ne zato što su velike sile, bilo koje, želeli da mi budemo tamo gde jesmo.
Od 2012. godine. gledao sam uplašene Srbe kojima su govorili – napustiće vas Vučić, izdala vas Srbija, ukinuće vam plate, ukinuće vam penzije, ukinuće vam školski sistem, ukinuće vam zdravstveni sistem, ukinuće vam sve ono što Srbija, kao što vidite, daje do dana današnjeg i bori se krvavo da daje. Suština života na prostoru KiM jeste u podršci i neprekidnom saglasju i komunikaciji sa Vladom Srbije.
Bez pomoći Vlade Republike Srbije nema života na prostoru KiM. Ovde je predstavnik Ministarstva poljoprivrede, jel dajemo subvencije našim poljoprivrednim proizvođačima na KiM? Jel dajemo često ni ne pitajući baš za sve ono i ne tražeći sve ono što tražimo od poljoprivrednika u centralnoj Srbiji? Koliko smo kupili traktora, koliko smo poklonili motokultivatora, koliko semena se da, koliko svega i treba i još više treba da ide, ali to vam je samo dokaz da je naša politika dosledna i da je naša politika, politika očuvanja Srbije i očuvanja srpskog naroda gde god on da živi, pa i na prostoru KiM.
Najlakše je reći ne. Najlakše je ustati i otići. Tako se radilo pre nego što su proglasili lažnu državu Kosovo u Prištini. Samo smo se okrenuli i rekli – to za nas ne postoji, a život je tekao dalje.
Da nije politike Aleksandra Vučića i da nije te njegove lične hrabrosti da uvek, ma koliko bilo teško, nekad nepopularno, uvek bude u komunikaciji i ličnoj komunikaciji sa Srbima koji žive na prostoru KiM, mi ne bismo danas mogli za sebe da kažemo da se i dalje borimo. Da je ostala politika – za mene to ne postoji, mi danas ne bi imali šta da branima na prostoru KiM.
Rezolucija 1244, za koju se držimo grčevito i treba da se držimo grčevito i stalno je pominjemo i stalno tražimo njeno poštovanje, je rezolucija koja od nas traži da nas nema na prostoru KiM. U nekim stvarima nas zadržava, u nekim stvarima nas gura sa prostora KiM. Ali, politika koju vodi Aleksandar Vučić je politika koja nam je sačuvala KiM i Srbe na KiM. Za tu politiku ima smisla boriti se i vredi se boriti. Hvala vam.

Zahvaljujem se ministru.
Poštovani narodni poslanici, samo da vas podsetim, bez nipodaštavanja značaja teme o kojoj se govorilo, da trenutno vodimo zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbedonosne saradnje, pa da se ne udaljavamo preterano od dnevnog reda.
Da vas obavestim o prestanku mandata narodnog poslanika.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Žarka Mićina na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavovi 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Žarku Mićinu danom podnošenja ostavke.
Moram ovako lično da naglasim, pošto je Žarko Mićin bio dugi niz godina naš kolega, da mu želimo mnogo uspeha na trenutnoj funkciji na kojoj se nalazi.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Nastavljamo.
Reč ima, po listi prijavljenih, narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, saradnici, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uz dužno poštovanje smatram da svaka reč koja se izgovori u ovom plenumu i svaka rečenica koju neko od narodnih poslanika izgovori u ovom plenumu zaslužuje da se o njoj makar prodiskutuje ili da se razmeni ili sučelje mišljenja, jer ovaj parlament tome i služi, makar ja to tako vidim i doživljavam.

Smatram da u proteklom periodu nismo imali neke oštre tonove i niko od kolega poslanika se preterano nije obazirao na to da li smo se malo ili malo više udaljili od teme o kojoj danas raspravljamo i diskutujemo. Smatram da to samo pokazuje širinu demokratije koja se nalazi u ovom parlamentu. Na kraju krajeva, sve nas ovde su birali građani Srbije i mi predstavljamo ne samo njih, već i one građane koji nisu izašli na izbore ili su možda glasali za neku drugu opciju.

U skladu sa tim, moja je obaveza kao nekog ko pripada SNS i poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu, ne mogu da ostanem nem i mislim da bi bilo u najmanju ruku nepošteno, nekorektno prema mojoj stranci i funkciji koju obavljam, da se ne osvrnem na sve one optužbe i neistine koje su iznete na račun i SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da je gospodin Vulin odgovorio taksativno na sve što je rečeno, ali dozvolite i meni da iskoristim to svoje pravo da prokomentarišem sve ovde što je rečeno.

Mislim da nije dobro da jeftinim politikanstvom ili nekakvim patriotizmom koji samo ispoljavamo ovde u plenumu, ili iz beogradskih kafića, pokušavamo da degradiramo sve ono što država radi za naš narod koji živi na prostoru Kosova i Metohije. Takođe, mislim da je neprikladno, u najmanju ruku, takve oštre tonove i ozbiljne optužbe upućivati na račun da li Brisela, ili Izraela, u trenutku kada naša zemlja ima najveći ugled u svetu u poslednjih nekoliko decenija i kada zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, pre svega, Srbija razvija prijateljske odnose jednako i sa istokom i sa zapadom, i sa zemljama iz Afrike, Azije, odakle god nam dolaze predstavnici tih zemalja, strani zvaničnici, Srbija uvek pruža ruku prijateljstva i pokušava da za sebe i svoje građane iz svakog tog prijateljstva izvuče maksimalnu korist za našu zemlju.

Tako da, mislim da nije dobro da iz ovog doma šaljemo takve oštre poruke Izraelu, jer Srbija i sa Izraelom i sa svakom drugom zemljom uvek će insistirati da ima dobre odnose i da iz tih odnosa se desi neka saradnja koja će biti od opšte koristi i od opšteg interesa za našu zemlju, pre svega za naše građane.

Što se tiče korupcije, posebno korupcije u našim redovima, koja je ovde pomenuta, za razliku od nas, svako na bilo kojoj funkciji da se nalazi, a da ima bilo kakve dodirne tačke sa korupcijom, biće sankcionisan. U prethodnom periodu su se dešavali postupci koji su jasno pokazali da članska karta SNS nikoga ne štiti, a pogotovo ga ne štiti pred zakonom. To je ogromna razlika između nas i onih koji ljudi koji su vodili zemlju do 2012/13. godine, ili nekih ljudi koji se danas izdaju i predstavljaju kao neka alternativa ili tobože kao neka nova lica koja žele da vode Srbiju.

Za Srpsku naprednu stranku nema zaštićenih i svako ko je počinio bilo kakvo krivično delo mora biti sankcionisan. To je jasna politika i Vlade Srbije, ali pre svega i predsednika Aleksandra Vučića, koji je više puta takvu poruku poslao i to ponovio. Osim te poruke, mnogo je bitnije ono što se na terenu dešava, ako ćemo tako to nazvati, i činjenica da je mnogo funkcionera SNS sankcionisano. Da li možete sprečiti to u svakom trenutku i na svakom mestu? Složićete se da je nemoguće. Ali, ono što možete, jeste da se borite protiv takvih ljudi i da odvojite žito i kukolj na taj način. Apsolutno sam za to i svako ko se ogrešio o zakon mora da odgovara.

Što se tiče rečenice koja je meni najviše zaparala uši i mene najviše zabolela, jeste da Aleksandar Vučić i SNS moraju više da rade za Srbiju, sprski narod, a manje za svoj lični interes. Ovo kada sluša neko ko nema ni veze sa politikom, eto, proprati možda vesti ili pročita novine, ili se negde uz put informiše, zna da je ovo neviđena neistina i da je izgovorena krajnje zlonamerno, da se zloupotrebi ova pažnja koju daje uživo prenos sednica Skupštine Srbije.

Neću da polemišem ni sa kim ovde na temu političkog mišljenja i ideologije koju zastupa. Uvek se trudim da raspolažem samo argumentima i činjenicama. Da predsednik Aleksandar Vučić i SNS zajedno sa Vladom Srbije čine sve i za Srbiju i za srpski narod, za ljude koji žive u našoj zemlji, pokazuju podaci da smo do 2012. godine bili na rubu egzistencije, na ivici provalije, da smo bili pred bankrotom, da nismo znali odakle ćemo isplatiti ni plate ni penzije, da se stalno pretilo time kako ćemo jedva dočekati sutra i šta će to prekosutra da nam donese, da smo penzije i plate isplaćivali iz kredita, da smo dovedeni na rub jedne zemlje koja u 21. veku mora da razmišlja da li će porodica sutra imati koricu hleba da pojede.

Da ovo sve što ja pričam nije čista demagogija i nije neistina kojom se koriste mnogi, nažalost, govore podaci da smo nezaposlenost u tom periodu imali čak na nivou od 23%, a danas je nezaposlenost ispod 10%. Godine 2012. prosečna zarada je bila negde oko 360 evra, a današnja prosečna plata je 562 evra. Direktne strane investicije su bile negde oko 700 miliona, što je danas preko tri milijarde. Pored toga, ako uzmemo i sam podatak da nam je BDP bio u minusu 2,7%, a 2019. godine, ako uzmemo nju kao reper, ne uzimajući 2020. godinu zbog Kovid krize, naš BDP je bio preko 4,7% u plusu. Pored toga, izgradnja autoputeva, bolnica, škola, domova zdravlja, kliničkih centara, jasno pokazuju koliko je vlast SNS predvođena Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije uradila za Srbiju, za našu zemlju, za svakog njenog građanina, gde god on živeo, koje god veroispovesti bio ili kako god sebe doživljavao. To je jedina istina.

Tako da, takve optužbe paušalne, da mora više da se radi za srpski narod i za Srbiju, ne stoje. Uvek na takve optužbe odgovorićemo vam istinom, jer nikada se više nije radilo za Srbiju i nikada se više nije radilo za njene građane.

Oko Kosova i Metohije i patriotizma iz Beograda izraženog samo u pojedinim diskusijama, mislim da je najbolje stvari rekao gospodin Aleksandar Vulin. Neću se nadovezati, ali kao neko ko je čest gost kod prijatelja na Kosovu i Metohiji, samo ću vam preneti ono što oni misle i što govore. Niko se nikada za njih tako grčevito nije borio, za svaki posao, za svaku investiciju i bolje sutra tih ljudi, do Aleksandra Vučića. Svaki izbori, kao što je rekao gospodin Vulin, jasno vam pokazuju da ti ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji najbolje znaju ko za njih brine, ko se za njih bori i u čijem je najvećem interesu da se očuva njihov život i njihova bezbednost. Tako da, nadam se da ćemo u narednom periodu imati više konstruktivnijih predloga, a mnogo manje demagogije i iznošenja neistina.

Što se tiče ova dva sporazuma i nečega što je tema dnevnog reda danas, mislim da je pre svega gospodin Rističević u svom uvodnom izlaganju i kao ovlašćeni predstavnik rekao sve. Smatram da bilo kakvo pridruživanje svetskim organizacijama koje broje više od 56 zemalja je jako dobro za našu poljoprivredu. Pomaci koje vidimo u svakom smislu su jasan pokazatelj da investicija u poljoprivredu je dobra investicija, ali ono što posebno raduje i mene kao mladog čoveka jeste činjenica da se sve više mladih ljudi odlučuje da se bavi poljoprivredom, da učestvuje u tome i podsticaji koje vi kao Ministarstvo poljoprivrede dajete, subvencije su se pokazale kao prava stvar. To je nešto na čemu morate da nastavite da radite i dalje i mislim da to gospodin Nedimović jako dobro prepoznaje. Sve ono što se uloži u poljoprivredu na taj način višestruko će se vratiti i zato je i ovaj sporazum jako dobar i drago mi je što sam u prilici da o njemu diskutujem, ali pre svega da za tako nešto glasam.

Međutim, gospodine ministre Vulin, koliko ste često ovde vi i gospodin Siniša Mali, vi možete i da dobijete ove personalizovane kartice za ove naše baze, jer na taj način pokazujete da bezbednost naše zemlje, kao i ekonomija, su ključne stvari na kojima se bazira politika Vlade Srbije.

Ovaj sporazum dolazi u trenutku koji je jako bitan za našu zemlju, kada se ispunjava ono obećanje predsednika Aleksandra Vučića da ćemo se obračunati sa organizovanim kriminalom. Mislim da u vašoj poslednjoj rečenici od danas svaki adut koji možemo da iskoristimo u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije ili bilo kakvog vida kriminala u našoj zemlji je dobrodošao i neophodan nam je. Nadam se da ćemo i sa drugim zemljama nastaviti da razvijamo ovakve odnose i da potpisujemo ovakve sporazume.

Međutim, gospodine ministre, ja želim samo da vaše prisustvo iskoristim i da prodiskutujemo o tome što se dešava ovih dana a tiče se bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i svega onoga što danima izlazi kao nešto novo, neka nova informacija kako se istraga odvija dalje.

U prethodnom periodu više puta sam vas pitao i vi ste mi odgovarali, hvala vam na tome, na umešanost Čabe Dera, koji je u međuvremenu osuđen na doživotnu robiju, na doživotnu zatvorsku kaznu, a on je sam priznao da je od više od dva klana dobio ponudu da izvrši ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Ako se uzme u obzir da su u poslednjoj velikoj akciji policije razbijanja ovog klana pronađena dva snajpera, nameće se pitanje kakva je tu povezanost?

Ono što mene posebno zabrinjava jeste i činjenica da u ovoj borbi protiv mafije, koja je opasna po svakog građanina naše zemlje, mafija ne deli pripadnike na ovu ili onu stranu, već jedino brine o ličnom interesu, mene zanima samo šta ćemo još to čuti i zašto je izostala podrška dela opozicije koja pretenduje na vlast, makar i deklarativna? Mi još uvek nismo čuli da država radi dobar posao, nismo čuli ni da pripadnici MUP-a rade dobar posao, a ti isti ljudi se bore protiv mafije i kriminala zarad boljeg i bezbednijeg sutra svakog građanina i sve dece u našoj zemlji.

Ono što želim za sam kraj, poštovani ministre, a pritisnut sam, ne mogu taj termin upotrebiti, pitan sam samo ovo da prenesem u plenumu, u nedelju uveče sam dobio informaciju od devojke koja je odrasla sa mnom, koja je zajedno sa mnom išla u osnovnu školu, danas su to preneli svi mediji, juče je bio praznik Međunarodni dan žena, međutim, paralelno sa tim desilo se nešto katastrofalno i verujem da ste i vi već upućeni, ali koristim ovu priliku da i vas pitam za mišljenje, jer je to nešto što je uzburkalo javnost. Naime, tiče se jedne grupe koja se nalazi na socijalnoj mreži ili kako se to već sad naziva, mreža za dopisivanje Telegram, gde više od 36 hiljada ljudi razmenjuje slike, snimke, video zapise, poruke, bivših ili sadašnjih devojaka, žena, kako god se to sad definiše, ljubavnica, u različitom obliku i tamo se smenjuju nekakve razne vulgarnosti. Veliki broj dama, devojaka i što je još opasnije, devojčica, su pogođene time.

Ono što mene zabrinjava i gde svakako verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati posla jeste činjenica da u tim grupama pojedini ljudi diskutuju i traže, pitaju, raspituju se da li ima slika još mlađih devojčica.

Nažalost, ne znam kakva je mogućnost u tom tehnološkom smislu da se te stvari reše i da se na to odreaguje, ali moja je obaveza kao narodnog poslanika i kao nekog ko je indirektno u to upućen i saznao, a vidim da su i današnji mediji to preneli, da vas uputim u sve ovo, verujem da znate, ali i da vas zamolim da na tako nešto odgovorite i odreagujete.

Takođe, jedna devojka koja je prva hrabro istupila i diskutovala o tome je dobila najstrašnije moguće pretnje, a koliko se dalje ide u bizarnostima članova tih grupa pokazuju i činjenice da se takmiče u tom predatorskom smislu, gde postavljaju slike žena koje su u prodavnici, na autobuskoj stanici, koje slobodno šetaju gradom, oni njihove slike objavljuju u toj grupi, onda se raspituju ko su, šta su i odakle su, a onda neko ko ih prepozna pošalje link njihovog instagrama ili ime, prezime i adresu. Radi se o velikoj opasnosti koja vreba svaku ženu, devojku, pa i devojčicu.

Ja vas molim, poštovani ministre, da u skladu sa ovim što se dešava i što je aktuelno, radi smirivanja javnosti i pružanja podrške devojkama i ženama koje su žrtve toga, obratite pažnju na to.

Sa time ću završiti, za majke, žene, sestre, bake, prabake ili bilo koju žensku osobu na ovom svetu, jedan dan pažnje nije dovoljan. Ako to ne pružate i ne čuvamo ih preostalih 360 i kusur dana, smatram da onda nije potrebno to raditi ni taj jedan dan. Tako da vam čestitam, sa malim zakašnjenjem, Međunarodni dan žena 8. mart i želim vam da vam svaki drugi bude još lepši i još uspešniji, a uveren sam da će politika SNS koja je prvi put sada u ovolikom broju poverenje dala damama, u tom svetlu i u tom smislu nastaviti da se razvija i da podržava dame, jer ste vi stub našeg društva.

Vama, ministre, bih poželeo još ovakvih dobrih sporazuma, poželeo bih vam da još više i još bolje vodite računa o našoj zemlji, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića i kompletne Vlade Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Aleksandru Mirkoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Ja bih samo jednu malu ispravku napravio.
Na toj stranici ili kako god da se zove to nešto gde se pojavljuju fotografije, nisu se pojavljivale fotografije devojaka, žena, ljubavnica ili kako god, pojavile su se fotografije ljudskih bića ženskog pola. Pojavile su se fotografije koje nisu smele da se pojave i za koje niko nije dao saglasnost da se pojave. To je ozbiljno delo.
Policija ima jednu stalno otvorenu obradu, stalnu akciju, koja se zove „Armagedon“ i koja se bavi pedofilijom, koja se bavi bilo kakvim mogućnostima pedofilije, bez obzira da li je došlo do dela ili je u pitanju nešto putem društvenih mreža, interneta, snimanje pornografskog materijala, deljenje pornografskog materijala, šta god. Dakle, kroz „Armagedon“ mi obuhvatamo i ovo, ali mimo toga ja sam jutros pre nego što sam došao u Skupštinu razgovarao sa direktorom Rebićem i on je već dao odgovarajuća naređenja, u smislu da se Uprava kriminalističke policije pozabavi ovom konkretnom stranicom i ovim što smo mogli da vidimo i kroz medije.
Dakle, taj čovek, ako baš sad, ovaj termin „čovek“ jeste tačan u biološkom smislu, jeste tačan u antropološkom smislu, ali čovek nije samo biće zato što hoda na dve noge i ima kičmu, čovek si zato što imaš određeni sistem vrednosti koga se držiš. Dakle, u nedostatku bolje reči, reći ću „čovek“, ali to nisu ljudi, oni koji mogu da tako pogaze nečiju intimu, oni koji mogu tako da pogaze i zloupotrebe nečije poverenje, kao što su ovi ološi uradili na toj stranici i objavili fotografije ovih žena i devojaka. Oni će biti predmet naše obrade, mi ćemo ih naći i mi ćemo ih kazniti.
Buditi sasvim sigurni da se u srpskom društvu tako nešto neće tolerisati. Ne može niko, niko ničiju fotografiju, kako god i kad god da je nastala, da bez saglasnosti onog ko je na fotografiji objavi i da se nada da će mu to proći nekažnjeno. Ako misle da su veći muškarci zato što se iživljavaju na nekome i zato što su zloupotrebili nečije poverenje, pa su sada veliki frajeri zato što puštaju fotografiju nekog deteta ili neke žene koja je bila toliko dobra ili toliko naivna da im poveruje da su oni pravi muškarci, e pa da znaju da će se upoznati sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i da će sigurno biti kažnjeni kao što zaslužuju, daćemo sve od sebe i da se to skine, naravno, sa mreže, ali i da nađemo te koji su to postavili.
Molim vas, svi koji mislite da ste na toj stranici, da imate bilo kakvo saznanje ili da su to članovi vaše porodice, molim vas pomozite nam da budemo brži i efikasniji, recite nam, na istom smo zadatku, takav ološ ne sme da upropasti nijedan jedini ljudski život, a na ovaj način se uništava nečiji život i ne smemo to da dozvolimo svi zajedno, naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova na prvom mestu.
Dakle, odgovor na vaše pitanje ili na vašu konstataciju jeste – još jutros direktor Rebić je, na moju molbu, naredio da se to radi.

Zahvaljujem se ministru unutrašnjih poslova.

Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović. Izvolite.

Poštovani prisutni, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama. Usvajanjem ovog predloga zakona u Narodnoj skupštini, putem Međunarodnog žitarskog saveta, kao međuvladine organizacije, pospešiće se međunarodna saradnja o trgovini žitaricama i pružiti doprinos Srbije, stabilnosti tržišta, kao i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Međunarodni žitarski savet, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. To su ciljevi koji se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Tržišni uslovni za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje veb informacione usluge.

Međunarodni žitarski savet ima funkciju da sprovodi Konvenciju o trgovini žitaricama iz 1995. godine, da raspravlja o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, ali i da prati promene u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Srbija je u aprilu 2020. godine pristupila Međunarodnom žitarskom Savetu, kao 57. članica i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita. Tada je u Odluci o prijemu Srbije navedeno da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu. Članstvo u Savetu omogućava brzu razmenu informacija o kretanjima cena na tržištu, aktuelnim trendovima i bitnijim temama iz ove oblasti.

Smatram da sve ove informacije moraju biti dostupne poljoprivrednicima, kako bi uspešnije planirali, ali i unapredili proizvodnju. Jedan od trendova jeste da se sve više ulaže u sisteme navodnjavanja, kako bi poljoprivrednici što manje zavisili od vremenskih nepogoda, prvenstveno suše. Naime, kukuruz je uz pšenicu najznačajnija poljoprivredna kultura u većini zemalja Evrope i sveta. U Vojvodini se kukuruz svake godine seje na približno 600 hiljada hektara, na kojima se proizvede oko 4,7 miliona tona. Iako su ti rezultati vrlo ozbiljni, pa se tako Vojvodina, tj. Republike Srbija svrstava među prvih pet evropskih proizvođača žutog zlata, poznato je da mnoge zemlje postižu i znatno veće prinose kukuruza po hektaru.

Zbog sve izraženijih klimatskih promena, dugotrajne suše, treba smatrati manje ili više redovnom pojavom. Kada se suše dese, poljoprivrednici očekuju da im štete izazvane sušom nadoknadi država iz fondova za elementarne nepogode. To se može uraditi jedne godine, ali to svakako nije dugoročno rešenje. Smatram da nije racionalno da se sredstva koriste za smanjivanje štete. Naprotiv, sredstva treba koristiti za povećanje tehnološke osposobljenosti koja poljoprivrednicima omogućava sigurnu zaštitu od klimatskih promena, ali istovremeno i produktivniju proizvodnju uz postizanje veće zarade. To je šansa da se tehnološkim unapređenjem poveća konkurentnost domaće proizvodnje.

Važno je zato da se što više ulaže u sisteme za navodnjavanje i to bi moralo biti prioritetna investicija za svakog proizvođača kukuruza. Takođe, mislim da je važno poboljšati kvalitet domaćeg žita. To se može postići tako što će se kod poljoprivrednika probuditi svest o tome da se i u deklarisano seme biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju sve agro-tehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta izaberu kvalitet. Svuda u okruženju, npr. u Mađarskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj imaju neku vrstu podsticaja za određene vrste kvaliteta, tako bismo i mi kao jedan od većih izvoznika mogli da budemo deo sistema vrednosti po kvalitetu žita. Ovim se ujedno štite i pomažu sami proizvođači i poboljšava se njihova nezavisnost na tržištu žita i žitarica.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje ovim Sporazumom reguliše se između ostalog jačanje saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, visoko tehnološkog kriminala, zatim suzbijanje trgovine narkoticima i trgovine ljudima, kao i saradnja u oblasti vanrednih situacija. To je još jedan od sporazuma o bezbednosti koje Srbija uspostavlja sa različitim zemljama u svetu.

Sporazum je važan, kao što je važno da države međusobno sarađuju, prikupljaju, analiziraju i razmenjuju informacije u borbi protiv kriminala i terorizma, zato će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati oba sporazuma.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je četiri i po minuta.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministre Vulin, poštovani gospodine Kataniću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek sa velikom pažnjom pristupa svim zakonima koji se odnose na poljoprivredu i poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji.

Današnji zakon se tiče trgovine žitaricama i mi ćemo u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Što je bitno da se donese zakonom kojim se potvrđuje Konvencija o trgovini žitarica? Zato što se pristupanjem Međunarodnom žitarskom savetu pospešila međunarodna saradnja u trgovini žitaricama, pružio doprinos stabilnosti tržišta ali i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Inače, godišnja konferencija žitara koja je u organizaciji Saveta je jedan javni forum na kojem se okupe međunarodni kupci i prodavci, predstavnici industrije, to je jedna prilika da se polemiše, da se utvrđuju razlozi, odnosno problemi ali i rešenja vezana za bolju transparentnost tržišta hrane ali i za pospešivanje bezbednosti hrane.

Nažalost, pandemija nije zaobišla ni poljoprivredu u celom svetu, pa tako imamo neverovatne skokove na svetskom tržištu žitarica. Trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje. U decembru smo imali pad cena pšenice, kukuruza i soje i to prema navodima Produktne berze iz Novog Sada. Znamo da se poslednjih 12 godina cena žita ne prelazi 18 dinara i zato nije kriva ni Vlada, ni resorno ministarstvo već treba da vidimo ko reguliše berzu u Srbiji gde se žito skladišti, ko time raspolaže. Da se ne dešava da jedan običan poljoprivredni proizvođač koji nema skladišne kapacitete bude zakinut, jer uvek se nađu zamerke da je procenat vlažnosti ili procenat klijanja veliki i plati mu se 15 ili 16 dinara, čak ni 18, a sa druge strane gorivo i mazut je otišao nekoliko puta gore.

Dok sam se spremala za današnju diskusiju primetila sam da je cena kukuruza početkom 2021. godine dobra i da je to posledica što su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode. U februaru smo, odnosno resorni ministar Nedimović je potpisao Protokol za izvoz srpskog kukuruza u Kinu. To je dobro za Srbiju jer Srbija ima dobar, kvalitetan kukuruz. Izvoznim viškom koji je negde oko tri i po miliona tona može da se zadovolji deo potrebe najvećeg svetskog uvoznika kukuruza koji uveze otprilike oko 18,5 miliona tona.

Znamo da su pojedine zemlje, kao što su Ukrajina i Rusija uvele kvote za izvoz kukuruza, da bi smirili cena na njihovom tržištu ali da bi zaštititi potrošače. Mi nismo uvodili kvote pošto ga imamo dovoljno. Naša zemlja, odnosno u prošloj godini smo imali prinos od oko osam miliona tona. Naša prosečna potrošnja je oko 4,5 tona i mi se nalazimo u top deset izvoznika kukuruza u svetu.

Imam pitanje za ministra Nedimovića, a pošto on nije tu, ja ću postaviti vama, gospodine Kataniću, a to je - da li Srbija ima kapaciteta da poveća proizvodnju, s obzirom da je potpisan protokol sa Kinom? I da ohrabrimo naše poljoprivredne proizvođače da povećaju svoju proizvodnju, naravno kada izmirimo potrebe našeg tržišta, rekla sam da je to negde oko 4,5 i da taj višak bude veći i da samim tim pospešimo naše poljoprivrednike.

Takođe sam htela da se dotaknem i prolećne setve, jer me je interesovalo da li ministarstvo ima strategiju kako u ovo vreme pandemije da zaštitimo ne samo velike poljoprivredne proizvođače nego i prosečnog poljoprivrednog proizvođača u Srbiji, da mu se omogući zagarantovana cena, ne samo za žitarice nego i za sve poljoprivredne proizvode, jer opstankom ne samo prosečnog nego i onog najmanjeg poljoprivrednog proizvođača u Srbiji možemo goroviti o opstanku sela, o vraćanju mladih na selo, u krajnjem o opstanku poljoprivrede, jer je Srbija vazda bila zemlja poljoprivrednika.

Pre nekoliko nedelja, predsednik JS, Dragan Marković Palma je u svom skupštinskom izlaganju izneo probleme kako da zaustavimo uvoz mesa i pomognemo poljoprivrednom proizvođaču jer država je dala maksimum preko subvencija od žitarica preko žive mere krava, ovaca, svinja i tako dalje. Desilo se nešto što ne pamte poljoprivredni proizvođači a to je da je mnogo pala cena žive vage, opet kao posledica pandemije.

Na primer, cena prasadi je prošle godine bila 300 dinara, ove godine je 220 dinara, cena koncentrata je povećana za 20%, pa tako džak koncentrata od 20 kilograma koštao je 1.000 dinara, sada košta 1.200 dinara i da ne navodim sve to.

Mi moramo da regulišemo mesa da bi podstakli poljoprivredne proizvođače da obnove stočne fondove. Nije problem da se uveze meso, ali da prvo omogućimo da plasiramo na srpskom tržištu meso koje se proizvodi u Srbiji.

I ova Vlada je mnogo pomogla poljoprivredne proizvođače subvencijama, ali ako ne uradimo preventivu i zaštitu, džaba sve pare koje damo iz budžeta poljoprivrednim proizvođačima.

Resorno ministarstvo se zalaže da pomogne, i pre par godina je pokrenuta akcija „500 zadruga u 500 sela“ Srbije čime se oživelo zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji i do današnjeg dana osnovano je čak preko 600 zemljoradničkih zadruga i svaka novoosnovana zadruga je dobila bespovratna sredstva o iznosu od 7,5 miliona dinara dok su složene zadruge dobile oko 60 miliona dinara.

I to je prvi put od Drugog svetskog rata da se država ovako jednom akcijom najneposrednije uključila u programu oživljavanja zadruga, a samim tim i u opstanak sela. To je za svaku pohvalu, jer govori upravo o rešenosti države da pomogne sveukupnom razvoju poljoprivredi i da da taj neophodan impuls u udruživanju poljoprivrednika.

Znamo da su se do pre desetak godina zadruge samo gasile i nestajale, i da je ideja o udruživanju, pogotovo za male poljoprivrednike, bila teško prihvatljiva, s obzirom na loše iskustvo sa privatizacijom i sa tržišnim neprilikama unazad kada pričam do pre nekih 10 godina.

Mene raduje činjenica da je sve više mladih poljoprivrednih proizvođača počelo da se udružuje i da su shvatili šta znači zadrugarstvo, jer jedino samo tako udruženi mogu da odgovore opstanku na tržištu i to je najbolji, u stvari, odgovor na izazove globalizovanog tržišta.

Ono na čemu treba da radimo je formiranje zadruge u brdsko-planinskim krajevima, jer nažalost, zbog iseljavanja i starosne strukture ona je nedovoljno razvijena.

Jedinstvena Srbija veruje da Ministarstvo poljoprivrede podjednako i ravnomerno brine o poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.

U danu za glasanje JS podržaće predloženi zakon, kao i ostale tačke koje su na dnevnom redu ove sednice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik dr Ljubinko Rakonjac.

Izvolite.