Hvala vam, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da ukažem na važnost usvajanja Zakona o klimatskim promenama, kojim se uređuje sistem za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i neizmenjene klimatske uslove sa kojima smo suočeni i generalno su ogroman problem, ne samo u Srbiji nego u čitavom svetu.

Uticaj klimatskih promena možemo videti i kroz suše, poplave, zdravlje građana, poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, energetiku i građevinarstvo. Danas u Srbiji unapređujemo sve navedeno.

Cilj zakona je uspostavljanje sistema, kako bi se smanjio efekat staklene bašte, na isplativ i efikasan način. Time bi se izbegle i opasne promene klime na globalnom nivou i najpovoljniji uticaj.

Ministarstvo ulaže ogromne napore, zajedno sa predsednikom države, Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, u rešavanju izazova u oblasti zaštite životne sredine.

Ovim zakonom želimo da podignemo svest građana o važnosti ekosistema na koji mi svi utičemo. Eko sistem ostavljamo u amanet budućim generacijama, kako bi zaštitili ne samo zemlju, već i buduća pokoljenja, što je osnovni cilj i u ekonomskoj i u svakoj drugoj oblasti života građana Srbije, ali prvenstveno vizije bolje, čistije i zdravije Srbije za koju se bore Aleksandar Vučić i SNS. Jer, svaki segment politike Aleksandra Vučića usmeren je upravo na pitanje i cilj da našoj deci ostavimo više.

Procene da su štete i gubici u Srbiji od 2000. godine do danas sedam milijardi evra je bila politika bivšeg režima, gde je lični interes bio iznad svega, jer im nije palo napamet da rešavaju ekonomske i strukturne probleme građana. Za to su imali skoro više od decenije, a nisu uradili ništa.

Republika Srbija će ovim krovnim zakonom napraviti prve sistemske korake koji će nas ne samo približiti Evropskoj uniji, nego imati i brojne druge pozitivne efekte po građane Srbije i privredu.

Primena zakona će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost naše privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima evro tržišta, ali, takođe, i ono što je važno za građane Srbije – otvaranje novih radnih mesta.

Nova fabrika vakcina koja se uskoro gradi u Srbiji, a njima to smeta, jer svaki uspeh Srbije njima smeta, takođe je jedan od efekata koji će smanjiti emisiju CO2 štetnih gasova, jeste i izgradnja metroa u Beogradu, koju je započeo predsednik Aleksandar Vučić. Njima i to smeta. A oni nisu uradili ništa, ni za metro, ni za veliki kanal, ni za gasne infrastrukture, koje je opet završio Aleksandar Vučić.

Ono što želim da istaknem jeste da su značajno povećana davanja reciklažnoj industriji za blizu 200 procenata, od 1,4 milijarde dinara u 2012. godini, dok je 2018. godine iznosio 3,4 milijarde u odnosu na bivši režim, koji nije mario ne samo za živote građana, a kamoli za ekologiju.

Banalan primer njihove brige, ali ne i nezanemarljiv, jeste seča platana kojom se ponosio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na decu Beograda, novorođenim bebama, kojima je gradonačelnik 2012. godine uzeo 400 miliona dinara. To najbolje govori o kakvom se čoveku radi i o kakvom je čoveku reč, koji je milijarde duga ostavljenih gradu Beogradu za vrtiće, koje danas moramo da vratimo građanima koji su tužili državu i sistem, koji je vodio upravo taj isti, Dragan Đilas.

Kakav je sad odnos Dragana Đilasa i Dragana Šolaka u očuvanju ekologije, najbolje se može videti u egzotičnim zemljama koji, umesto očuvanja ekosistema, kao zmija noge čuvaju svoje račune na Mauricijusu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima. Ali, ne ekosistema, nego sistema za žongliranje narodnih para. Način na koji brane ekosistem je taj da se sa svojim jurišnicima Marinikom, Morović, Živku Čobanu Tepić i Boškom testerom Obradovićem, što je inače alatka naših šumara, očigledno je zalutao i umesto u šumi, završio je na RTS-u i u Skupštini Srbije, napadajući poslanike. Evidentno je da je čovek promašio profesiju.

Licemerje i strah koji vlada u Đilasovom kartelu traje od trenutka kada je Aleksandar Vučić objavio otvoren rat mafiji na svim nivoima, tako da na svaki mogući način žele da diskredituju rezultate koje je postigao Aleksandar Vučić u svakoj oblasti, i u zaštiti životne sredine, ali i u svakoj drugoj, od činjenice da smo prvi u Evropi po investicijama, prvi po revakcinaciji, po fabrikama, među kojima je i nemački „Kontinental“, poslednja u nizu novootvorenih fabrika, od stotinu novootvorenih i stotine hiljada radnih mesta, za razliku od bivšeg tajkunskog režima koji je zatvorio i rasprodao sve što se moglo rasprodati, ostavivši hiljade građana na rubu egzistencije. Jedini način i politički program za koji se grčevito i nasilno zalažu je da na najbeskrupulozniji način satanizuju porodicu Aleksandra Vučića, decu, Danila, Milicu i Vukana, brata Andreja.

Za razliku od Đilasovog brata Gojka, Andrej Vučić nema 35 stanova i stoički podnosi sve napade na roditelje, Angelinu i Anđelka. Takođe, taj isti Đilas na gomili od 619 miliona, koji su oteti od građana Srbije i morbidne činjenice da se nije na tome zaustavio već još gnusnije napada i svakoga ko želi da stane na put lažima i obmanama njegovih tajkunskih medija, on se ne libi, kao ni njegovi farizeji Marinika, Aleksić, Đorđević, Jeremić, Pajtić, Obradović, da napadne svakoga ko misli i radi drugačije i pošteno, a to pošteno njima je nepoznato. Većinu mojih kolega, pogotovo mlađih kolega, oni napadaju, beskrupulozno, jer su svesni da tu energiju i ljubav prema Srbiji oni nikada neće imati, sem ljubavi prema svom novcu. Jer, na izborima su takođe svesni da ne mogu pobediti Aleksandra Vučića i da ne mogu pobediti Srbiju, jer narod Srbije to neće dozvoliti, Srbija to neće dozvoliti. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković. Preostalo vreme za poslaničku grupu je 22 minuta.

Hvala, predsedavajući.

Klimatske promene o kojima danas govorimo jesu globalni problem sa kojim moramo svi zajedno da se borimo, ako želimo da sačuvamo ne samo svoje neposredno okruženje, već i planetu na kojoj živimo. Elementarna nepogoda je poput poplava, koje su i nas zadesile, o kojima je danas bilo dosta reči na ovoj sednici, ali i povećavanje temperature vazduha, zatim suše, požari su takođe posledica klimatskih promena.

Recimo, 2014. godine Srbija je bila najtoplija od 1961. godine, od kada je počelo merenje. Upravo te godine su se desile poplave, ali i obilne padavine koje su do njih dovele. Znači, suša je naročito opasna, manje je vidljiva, ali smanjuje zalihe hrane. Uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane je sve izraženiji. Planiranje poljoprivredne proizvodnje mora da uzme u obzir činjenicu da klima neće biti ista narednih decenija, jer već sada nije ista kakva je bila krajem 20. veka. Kod nas je poljoprivreda značajna grana privrede i ove promene iziskuju posebne mere prilagođavanja na novonastale uslove. Globalna temperatura se povećala za jedan stepen, što je naravno pokrenulo klimatske promene i čak i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte ove promene ne mogu brzo da se zaustave, a region u kojem se Srbija nalazi je topliji u odnosu na planetarni prosek.

Znači, globalno zagrevanje znači povećavanje prosečne temperature Zemljine atmosfere i okeana, a obuhvata i prateće klimatske efekte, a neke od njih sam već i pomenula. Naučnici koji se bave ovom temom sigurni su da je ovo uzrokovano povećavanjem koncentracije gasova staklene bašte nastale ljudskim aktivnostima, kao što su sagorevanje fosilnih goriva i krčenje šuma.

Politika borbe protiv klimatskih promena je utvrđena zakonima o ratifikaciji Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i njenim pratećim aktima. To su Kjoto protokol, Doha amandmanom na ovaj protokol i Sporazumom iz Pariza, koji smo i mi ratifikovali. Sa druge strane, propisi Evropske unije u vezi sa životnom sredinom izuzetno su obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa Evropske unije. Politika Evropske unije u oblasti životne sredine zasniva se na načelima preventivnog delovanja, jer pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastanu i ulaganje u prevenciju manje je svakako od ulaganja koje zahteva otklanjanje posledica na zdravlje pre svega, u zdravstveni sistem ili u otklanjanje posledica poplava ili požara, na primer.

Odbor za evro-integracije Narodne skupštine, čiji sam član u okviru pregovora sa Evropskom unijom u svoju pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, to je životna sredina i klimatske promene koje će po novoj metodologiji biti u klasteru broj 4 zajedno sa dugim povezanim poglavljima. Fondovi Evropske unije su nam dostupni za projekte iz ove oblasti. Naravno, mi je koristimo i koristićemo ih i narednih godina, a sve to sa ciljem, jer mi želimo da primenimo najbolje standarde koji postoje u zemljama koje su u ovoj oblasti ispred nas, a na to smo se obavezali kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i to je samo dodatni podsticaj. Od samog početka pregovora, okončanja procesa skrininga za ovo Poglavlje 27 koje sam već pomenula jasno je da je to poglavlje najkomplikovanije, najobimnije, najzahtevnije i naravno najskuplje.

Postavlja se pitanje šta mi želimo da postignemo usvajanjem ovog zakona o kome danas govorimo, a to je da uredimo deponije, odnosno upravljanje otpadom, zatim sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje sistema kvaliteta vazduha koji je nama izuzetno važan koji živimo u gradovima, zatim cilj usvajanja implementacije ovih propisa koje sam pomenula je i zdravija sredina u kojoj živimo, čistiji vazduh, voda, zemlja i hrana.

Prethodni ministar u razgovoru sa nama prilikom usvajanja ove pregovaračke pozicije nije imao odgovore na pitanja koja smo mu postavljali, a ni rešenja za brojne nagomilane, mogu da kažem višedecenijske probleme, poput velikog broja divljih deponija koje se širom Srbije nalaze neposredno pored gusto naseljenih mesta, poput recimo, deponije u Kragujevcu i veliki broj dece živi u njenoj neposrednoj blizini.

Značajan napredak obustavljanja odlaganja velike količine otpadnog mulja u reku Lepenicu u Kragujevcu i podnošenje prijave protiv odgovornih od strane inspekcije. Jedan od većih zagađivača u Kragujevcu je i gradska toplana koja će ove godine biti priključena na gas, što će u značajnoj meri popraviti kvalitet vazduha i nadam se da će i problem deponije biti uskoro rešen.

Primetila sam da je za kratko vreme ministarka Vujović napravila značajne i konkretne aktivnosti, uklanjanja divljih deponija pre svega, ali ono što je možda još značajnije to je konkretan plan za osnivanje osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, zatim niža cena priključaka na gas, prelazak kotlarnica koje koriste mazut i ugalj na gas ili bio masu u velikom broju opština u Srbiji i sve to će naravno direktno se odraziti na smanjenje aero zagađenja.

Ovo su neki konkretni napreci koje želim da pohvalim i ja sam sigurna da će te vi u narednom periodu nastaviti da radite u istom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme 17 minuta.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije doktore Orliću, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, mi danas, evo privodimo kraju ovu raspravu o predlogu Zakona o klimatskim promenama.

Moji prethodnici su to izuzetno dobro obrazložili. Dozvolite da kažem samo dve rečenice pored onoga što su već koleginice i kolege rekli da sa ovim ispunjavamo, ovim zakonom i obavezu prema međunarodnoj zajednici, ali ujedno i usklađujemo naše domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovana ministarko, pošto je na izmaku naša rasprava, dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica šta je učinilo vaše Ministarstvo od kada ste vi na čelu tog Ministarstva. Veliki problem bio je otpad u Kovinu i to ste učinili ovih dana i rešili sa Pančevom.

Ono što je nakon saniranja požara, pošto su kapije deponije u Kovinu bile zatvorene, ono što je potrebno za opštinu Kovin i ne samo za opštinu Kovin, nego i čitav Banat to je dugoročno rešenje, o tome je govorila koleginica Božić, dakle dugoročno rešenje koje pripremate vi, vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije. Ovo radi građana, da građani znaju.

Vi ste gospođo ministarko sprečili ekološku katastrofu, posle što je izbio požar i na taj način i na toj deponiji što je dovelo do pojačanog zagađivanja vazduha. Zatvorena je ne sanitarna deponija „Stanjevina“ jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. Odvojena su sredstva za sanaciju deponije u Čačku i Trsteniku. Za izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu, za regionalne deponije u Pirotu i Užicu, obezbeđena su sredstva i za osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Ministarstvo je spremno da finansira u gradovima i opštinama probleme divljih deponija. Kad smo već na ekološkim problemima, uvaženi narodni poslanici, dozvolite da kažem da bivša vlast oličena u Draganu Đilasu za Evropu Đilašu, zajedno sa Borisom Tadićem, nije mario za ekološke probleme. Samo da podsetim građane Republike Srbije, ministar bivši, a bio je i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, doktor Oliver Dulić nije vodio računa o ekološkim problemima. On je u fondu za zaštitu životne sredine ne namenski koristio sredstva i to za predizbornu kampanju DS. O tome svedočio je i Mlađan Dinkić u ovom visokom domu 21. i 22.09.2012. godine a na sednici Skupštine kada je rekao, citiram - Dulić je u fondu za zaštitu životne sredine ne namenski koristio sredstva za predizbornu kampanju DS za subvencionisanje firmi koje uvoze akumulatore i otpadne gume da bi ih reciklirali. Završen citat. O tome je kolega Rističević govorio.

Dulić je platio 2011. godine kada je Đilaš bio gradonačelnik plakate i bilborde sa porukom - Očistimo Srbiju pola miliona. Treba ispitati Dragana Đilasa i njegov udeo u toj raboti.

Idemo dalje, isto tako je Dulić platio za oglašavanje u jednom dnevnom listu, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, pola miliona eura. Treba videti ulogu Dragana Đilasa u ovoj raboti. Zatim, za izradu sajta - Očistimo Srbiju platio je 25.000 eura. Ovo ne kažem ja, ovo kaže DRI izveštaj za 2011. godinu, jedan ugledni list 23.09. 2012. godine, a mi smo bili tada narodni poslanici, postali smo u prvom sazivu.

Dakle, treba ispitati vezu Dragana Đilasa otkud mu pare na Mauricijusu, vezano za to i ne samo za to, da vas podsetim građani Republike Srbije, vi se sećate afere u Beogradu tzv. đubretarska mafija. U Beogradu gde je pronevereno, verovali ili ne, 310 miliona dinara. Za tu proneveru određene ličnosti su bile osuđene 73 godine zatvora. Gle čuda, drugostepeni sud ih je oslobodio i sumnja se da je Dragan Đilas kao gradonačelnik imao svoje prste u tim poslovima. Đilas kao multimilioner otuđio je novac od građana Srbije i svakodnevno puni svoje račune, gle čuda na Mauricijusu, Švajcarskoj i ko zna gde još po kojim destinacijama.

Zato su medijski napadi na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića sve intenzivniji od strane sprege tajkunsko mafijaško politikanskih grupa o kojim sam ja često govorio u prošlom mandatu, bilo da su domaća ili inostrane provenijencije. Oni poštovani građani imaju samo jedan jedini cilj, srušiti Aleksandra Vučića i zaustaviti ubrzani proces modernizacije Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Najveći broj uvaženih narodnih poslanika, većina građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije jeste naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Dok naš predsednik Aleksandar Vučić vraća ugled naše zemlje po svetu, sprovodeći politiku mira, sprovodeći politiku bezbednosti i čini nadljudske napore za ekonomski prosperitet naše zemlje i zdravlje svih naših građana, dotle Dragan Đilas puni svoje račune na Mauricijusu u Švajcarskoj i drugim dostignućima ko zna gde.

Poštovani potpredsedniče dr Orliću u danu za glasanje ja ću dati svoj glas za ovaj zakon.

Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.
Preostalo vreme za poslaničku grupu još 10 minuta.
Reč ima narodna poslanica Milica Dačić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana gospođo Vujović sa saradnicama, donošenje jednog ovakvog strateški važnog akta je značajno iz više razloga, ali pre svega, jer je i njegov cilj uspostavljanje sistema kojim bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, a kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji ove promene.

Zato je možda ovo najkompleksniji i najbitniji akt koji se našao u skupštinskom plenumu do sada, jer se tiče i sadašnjih i budućih generacija za koje svi mi ovde radimo.

Ono što nas očekuje u naredne dve godine su usvajanje i sprovođenje dokumenata javnih politika, usklađivanje domaćeg pravnog normativa sa pravnim tekovinama EU i put ka otvaranju Poglavlja 27.

Međutim, ono što je bitnije, pre svega, Srbija se od 2000. do 2020. godine, suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koji su prouzrokovali velike materijalne i finansijske gubitke, ali i gubitke ljudskih života.

Gruba procena je da šteta od poplava, suša, šumskih požara i toplotnih talasa iznosi oko sedam milijardi evra za ovaj vremenski period, više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama, dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka zapravo bile poplave.

Istovremeno, ovaj zakon daje smernice za ekonomski rast i razvoj, praćen smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte što će jako brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno uslov plasiranja proizvoda i konkurentnosti privrede i u tom smislu on je bitan za razvoj energetike, industrije i poljoprivrede, ali sa njim stvaramo i uslov za tzv. zelena radna mesta.

Između ostalih rešenja zakon predviđa obavezu privrednih subjekata u čijim se postrojenjima obavljaju određene vrste aktivnosti ako je dovode do pojačanje emisije GHG da pre početka rada pribave dozvolu, čime će se uspostaviti kontrola i ono što smatram dobrim rešenjem Zakona o klimatskim promenama je institut periodične revizije ovih dozvola.

Takođe, putnička vozila koja su značajan izvor emisija ugljen-dioksida, ovim zakonom predviđa se obaveza prodavaca novih putničkih automobila da kroz kruženje tačnih, pouzdanih informacija o specifičnoj potrošnji goriva mogu uticati na izbor potrošača da kupuju putnička vozila koja troše manje goriva i time emituju manje ugljen-dioksida. Time se, istovremeno podstiče i proizvodnja takvih vozila.

Ono što je bitno za naše građane je da znaju da je Vlada Republike Srbije kroz konkurse je subvencionisala kupovinu električnih i hibridnih vozila i da time podstiče građane na prelazak na ekološki čistija vozila.

Ne treba, naravno zaboraviti da su u Srbiju zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću došle investicije velikih svetskih kompanija koje se upravo bave proizvodnjom delova i komponenti za električna vozila.

Uvažena gospođo Vujović, jako poštujem to što ste se od početka svog mandata uhvatili u koštac sa problemima koji postoje u oblasti zaštite životne sredine. Problemi u ovoj oblasti ne postoje od kad ste vi ministarka ili od kada je na vlasti SNS, oni su višedecenijski.

Zahvaljujući svemu što je učinjeno od 2014. godine, mi smo danas došli u fazu razvoja kada se okrećemo temi životne sredine i ekološki održivosti našeg razvoja, jer smo se izborili da nam nezaposlenost bude niska, a da plate kontinuirano rastu.

Ali, svedoci smo da izgleda onima kojima je, recimo, Moravski koridor nepotreban, ali su im zato potrebni računi na Mauricijusu, ili kojima smeta izgradnja i otvaranje novih fabrika u Srbiji koriste svaku priliku da ovu temu što više ispolitizuju i iskoriste za sticanje jeftinih političkih poena.

U Srbiji se, pa i u Čačku u poslednje vreme se puno priča o zagađenju vazduha i njegovim posledicama, ali se jako perfidno zaobilaze uzroci i niko od nas ne spori, baš kao i vi, da o ovoj temi treba što više govoriti, međutim, ovo pitanje, složićemo se svi, nekako je najaktuelnije tokom zimskih meseci kada se o standardnim zagađivačima vazduha pridruže individualna ložišta čiji broj nije utvrđen.

Zato ja neću dalje nabrajati sve ono što su prethodno moje kolege rekle, a što je učinjeno za vrlo kratko vreme iz delokruga resora koji vi predvodite, ali ću reći da ću u danu za glasanje svakako dati podršku ovom Zakonu, a sigurna sam da će svi poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu pomoći na širenju svesti o značaju ove teme.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, klimatske promene su globalni problem koji utiče i na Srbiju. Pošto su klimatske promene veliki problem, one zahtevaju odgovor kome svaka država mora da doprinosi u skladu sa svojim mogućnostima.

Republike Srbije se kao članica Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza opredelila na sprovođenju aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Evropska unija, takođe imam obavezu i u tu svrhu je izradila zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promena. Na ovaj način usvajanje zakona približićemo se i EU i istovremeno dati svoj doprinos globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine. Kao kandidat za članstvo u EU, Republika Srbija će ovim zakonom napraviti prve sistemske korake koje će nas, ne samo približiti EU, nego imati brojne druge pozitivne efekte po građane naše zemlje i našu privredu.

Ovaj zakon će nas ujediniti na zajedničkom cilju, jer nam je svima od koristi da ekonomski razvij bude čist i zelen, da generacijama koje dolaze ostavimo lepšu Srbiju nego što smo je zatekli, da se uhvatimo u koštac sa višedecenijskim izazovima, sada po prvi put sistemski, sistematično i zajedničkim snagama.

Negativni uticaj klimatskih promena se ogleda u tome što Srbi iz godine u godinu beleže sve intenzivnije i učestalije epizode ekstremnih vremenskih prilika. To su suše, jaki toplotni talasi, poplave, setimo se samo poplava 2014. godine.

Procene pokazuju da štete i gubici izazvani ovim elementarnim nepogodama iznose oko sedam milijardi evra od 2000. godine, do danas. Zato pitam, zašto se žuti tajkuni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, nisu bavili pitanjem klimatskih promena?

Podsetiću vas, uvaženi građani Republike Srbije, na žutog ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, Olivera Dulića i zašto se nije bavio pitanjem klimatskih promena. Nije stigao od brojnih malverzacija.

Podsetiću građane Republike Srbije tih afera. Kao što je rekla Državna revizorska institucija u svom Izveštaju 2011. godine, Oliver Dulić je iz budžeta nenamenski potrošio 47 miliona dinara na ime reklamiranja akcije – očistimo Srbiju. Zatim je bez tendera omogućio slovenačkoj firmi „Nuba invest“ da dobije milionski posao postavljanja optičkih kablova širom naše zemlje.

Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je iz Fonda za zaštitu životne sredine potrošio 1,1 milijardu dinara na uvoz 140 tona plovnih akumulatora i 13 tona starih guma, a znamo zašto mu je to trebalo.

Takođe, Dulićevo ministarstvo je u tom periodu od 2008. do 2012. godine potpisalo dva ugovora vrednosti 475 hiljada evra sa firmom "Njuz vol" o reklamiranju akcije „Očistimo Srbiju“ na bilbordu površine 16 kvadrata na teniskom turniru "Srbija open" 2009. i 2010. godine.

Firma "DG kompani", čiji je vlasnik Ivan Dulić, otac bivšeg ministra, je avgusta 2010. godine dobila posao za sanaciju deponije u Subotici, vredan 47 miliona evra, a takođe je Oliver Dulić i 2010. godine isplatio 16,8 miliona dinara iz Fonda za zaštitu životne sredine očevoj firmi "DG kompani".

Tako su radili i oni do 2012. godine, a ovako radimo mi danas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Evo samo nekih informacija za naše građane o radu Ministarstva zaštite životne sredine. Za manje od šest meseci, od formiranja nove Vlade, ja čestitam ministarki na tom poslu, 24. decembra 2020. godine doneta je nova uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koje imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor za unutrašnje sagorevanje pokreće i električni pogon. To su hibridni motori. Prema nekim predviđanjima, do 2050. godine ulicama će prolaziti samo hibridni ili električni automobili.

Ministarstvo životne sredine je raspisalo 1. februara 2021. godine tri javna konkursa kojima je predviđeno ukupno 400 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama u realizaciji projekata koji imaju za cilj smanjenje zagađenja vazduha.

Što se tiče upravljanja otpadom, u regionalni centar "Duboko" transportovano je preko 10 hiljada kubika otpada iz Potpećkog jezera.

Sa Kancelarijom za javno ulaganje Republike Srbije zaključen je memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projektna i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacione mreže u 28 lokalnih samouprava, od kojih je i opština iz koje ja dolazim, a to je opština Negotin. Mogu da kažem da imamo sjajnu saradnju sa Ministarstvom životne sredine.

Usvajanje zakona nije važno samo da bismo ispunili obaveze prema EU i međunarodnoj zajednici, nego i zbog odgovornosti prema građanima Srbije.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona o klimatskim promenama, što pozivam i moje kolege da učine iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu.

Hvala. Živela Srbija!

Zahvaljujem, gospodine Boškoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim smo iscrpeli listu prijavljenih za reč.
Sada pitam da li se neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, završnu reč daće ministarka gospođa Irena Vujović.
Izvolite.