Hvala vam, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da ukažem na važnost usvajanja Zakona o klimatskim promenama, kojim se uređuje sistem za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i neizmenjene klimatske uslove sa kojima smo suočeni i generalno su ogroman problem, ne samo u Srbiji nego u čitavom svetu.
Uticaj klimatskih promena možemo videti i kroz suše, poplave, zdravlje građana, poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, energetiku i građevinarstvo. Danas u Srbiji unapređujemo sve navedeno.
Cilj zakona je uspostavljanje sistema, kako bi se smanjio efekat staklene bašte, na isplativ i efikasan način. Time bi se izbegle i opasne promene klime na globalnom nivou i najpovoljniji uticaj.
Ministarstvo ulaže ogromne napore, zajedno sa predsednikom države, Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, u rešavanju izazova u oblasti zaštite životne sredine.
Ovim zakonom želimo da podignemo svest građana o važnosti ekosistema na koji mi svi utičemo. Eko sistem ostavljamo u amanet budućim generacijama, kako bi zaštitili ne samo zemlju, već i buduća pokoljenja, što je osnovni cilj i u ekonomskoj i u svakoj drugoj oblasti života građana Srbije, ali prvenstveno vizije bolje, čistije i zdravije Srbije za koju se bore Aleksandar Vučić i SNS. Jer, svaki segment politike Aleksandra Vučića usmeren je upravo na pitanje i cilj da našoj deci ostavimo više.
Procene da su štete i gubici u Srbiji od 2000. godine do danas sedam milijardi evra je bila politika bivšeg režima, gde je lični interes bio iznad svega, jer im nije palo napamet da rešavaju ekonomske i strukturne probleme građana. Za to su imali skoro više od decenije, a nisu uradili ništa.
Republika Srbija će ovim krovnim zakonom napraviti prve sistemske korake koji će nas ne samo približiti Evropskoj uniji, nego imati i brojne druge pozitivne efekte po građane Srbije i privredu.
Primena zakona će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost naše privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima evro tržišta, ali, takođe, i ono što je važno za građane Srbije – otvaranje novih radnih mesta.
Nova fabrika vakcina koja se uskoro gradi u Srbiji, a njima to smeta, jer svaki uspeh Srbije njima smeta, takođe je jedan od efekata koji će smanjiti emisiju CO2 štetnih gasova, jeste i izgradnja metroa u Beogradu, koju je započeo predsednik Aleksandar Vučić. Njima i to smeta. A oni nisu uradili ništa, ni za metro, ni za veliki kanal, ni za gasne infrastrukture, koje je opet završio Aleksandar Vučić.
Ono što želim da istaknem jeste da su značajno povećana davanja reciklažnoj industriji za blizu 200 procenata, od 1,4 milijarde dinara u 2012. godini, dok je 2018. godine iznosio 3,4 milijarde u odnosu na bivši režim, koji nije mario ne samo za živote građana, a kamoli za ekologiju.
Banalan primer njihove brige, ali ne i nezanemarljiv, jeste seča platana kojom se ponosio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas.
Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na decu Beograda, novorođenim bebama, kojima je gradonačelnik 2012. godine uzeo 400 miliona dinara. To najbolje govori o kakvom se čoveku radi i o kakvom je čoveku reč, koji je milijarde duga ostavljenih gradu Beogradu za vrtiće, koje danas moramo da vratimo građanima koji su tužili državu i sistem, koji je vodio upravo taj isti, Dragan Đilas.
Kakav je sad odnos Dragana Đilasa i Dragana Šolaka u očuvanju ekologije, najbolje se može videti u egzotičnim zemljama koji, umesto očuvanja ekosistema, kao zmija noge čuvaju svoje račune na Mauricijusu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima. Ali, ne ekosistema, nego sistema za žongliranje narodnih para. Način na koji brane ekosistem je taj da se sa svojim jurišnicima Marinikom, Morović, Živku Čobanu Tepić i Boškom testerom Obradovićem, što je inače alatka naših šumara, očigledno je zalutao i umesto u šumi, završio je na RTS-u i u Skupštini Srbije, napadajući poslanike. Evidentno je da je čovek promašio profesiju.
Licemerje i strah koji vlada u Đilasovom kartelu traje od trenutka kada je Aleksandar Vučić objavio otvoren rat mafiji na svim nivoima, tako da na svaki mogući način žele da diskredituju rezultate koje je postigao Aleksandar Vučić u svakoj oblasti, i u zaštiti životne sredine, ali i u svakoj drugoj, od činjenice da smo prvi u Evropi po investicijama, prvi po revakcinaciji, po fabrikama, među kojima je i nemački „Kontinental“, poslednja u nizu novootvorenih fabrika, od stotinu novootvorenih i stotine hiljada radnih mesta, za razliku od bivšeg tajkunskog režima koji je zatvorio i rasprodao sve što se moglo rasprodati, ostavivši hiljade građana na rubu egzistencije. Jedini način i politički program za koji se grčevito i nasilno zalažu je da na najbeskrupulozniji način satanizuju porodicu Aleksandra Vučića, decu, Danila, Milicu i Vukana, brata Andreja.
Za razliku od Đilasovog brata Gojka, Andrej Vučić nema 35 stanova i stoički podnosi sve napade na roditelje, Angelinu i Anđelka. Takođe, taj isti Đilas na gomili od 619 miliona, koji su oteti od građana Srbije i morbidne činjenice da se nije na tome zaustavio već još gnusnije napada i svakoga ko želi da stane na put lažima i obmanama njegovih tajkunskih medija, on se ne libi, kao ni njegovi farizeji Marinika, Aleksić, Đorđević, Jeremić, Pajtić, Obradović, da napadne svakoga ko misli i radi drugačije i pošteno, a to pošteno njima je nepoznato. Većinu mojih kolega, pogotovo mlađih kolega, oni napadaju, beskrupulozno, jer su svesni da tu energiju i ljubav prema Srbiji oni nikada neće imati, sem ljubavi prema svom novcu. Jer, na izborima su takođe svesni da ne mogu pobediti Aleksandra Vučića i da ne mogu pobediti Srbiju, jer narod Srbije to neće dozvoliti, Srbija to neće dozvoliti. Živela Srbija!