Uvaženi predsedavajući Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, prvi put imam čast i obavezu da vam u svojstvu ministarke zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije predstavim predlog zakona od izuzetne važnosti za budućnost zemlje svih građana i budućih generacija, zakon o klimatskim promenama.
Ovaj zakon se najavljuje duže od tri godine, od kada je pripremljen i prvi nacrt uz podršku Evropske unije. Razlog zašto se ranije nije našao u skupštinskoj proceduri pre svega je u složenosti tematike i u potrebi da se usaglase svi sektori koje ovaj akt dotiče. To je i glavni preduslov – da se po usvajanju zakon i sprovede, odnosno da se primeni u praksi.
Da smo prepoznali važnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i uspostavljanja sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte govori i činjenica da će Srbija biti među prvim zemljama zapadnog Balkana koja će usvojiti zakon o klimatskim promenama.
Ovim potvrđujemo da su pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena konačno dobila zasluženo mesto u Vladi Srbije i da se nalaze visoko na lestvici prioriteta. Ujedno pokazujemo da je Srbija snažno opredeljena da svoj budući privredni rast i razvoj bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta.
Skrenula bih pažnju na nekoliko važnih činjenica. Promena klime je globalna tema i izazov sa čijim se ogromnim posledicama već suočavamo. Ljudski faktor je taj koji utiče na sve veće klimatske promene, dok se njihov uticaj ne odražava samo na životnu sredinu i biodiverzitet, već utiče i na zdravlje ljudi, kvalitet života i privredu.
Zbog svog geografskog položaja Republika Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona na svetu, u smislu uticaja klimatskih promena. U ovom regionu su te promene najizraženije. Procene pokazuju da je trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći od trenda rasta srednje temperature na globalnom nivou, što je posebno i uočljivo posle 1980. godine. I sami smo svedoci tih promena. Ukoliko samo uporedimo klimu danas sa klimom koju pamtimo iz detinjstva, pravih snežnih zima više nema, a godišnja doba i teško razlikujemo. Često nam se čini kao da je usred zime u stvari proleće ili jesen. Takođe, svi smo svedoci da su problemi koje Srbija ima u domenu klimatskih promena, zaštite životne sredine, a naročito u pogledu kvaliteta vazduha decenijski.
Srpska napredna stranka je dolaskom na vlast, pored teških ekonomskih problema, nasledila i ogromne probleme u oblasti životne sredine. Tim problemima se niko pre nas nije dovoljno bavio. Ponosni smo što smo državu koja je bila pred bankrotom uspeli ekonomski da oporavimo i da u godini kada je svet zahvatila kriza ogromnih razmera zbog pandemije virusa Kovid-19 budemo najbolji u Evropi po stopi rasta i po broju revakcinisanih na milion građana.
Kako smo rešavali velike probleme, poput dvocifrene stope nezaposlenosti, obuzdali rast javnog duga, oporavili ekonomiju i fabrike, tako ćemo rešavati i višedecenijske probleme u oblasti zaštite životne sredine, kako ih ne bismo ostavljali u nasleđe budućim generacijama. Zato će ovaj zakon, po usvajanju, biti naš prvi korak u borbi protiv klimatskih promena, jer osim što je globalno problem, to je problem i koji pogađa svakog građanina zemlje.
Poštovani predstavnici građana Republike Srbije, obaveza je da sačuvamo zemlju za buduće generacije i na tome moramo da radimo svakog dana. Usvajanjem ovog zakona pokazaćemo ozbiljnost i rešenost da se suočimo sa najvećim izazovima današnjice i priključimo globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Istovremeno, pokazaćemo da odgovorno brinemo za naše građane i decu.
Pre nego što zatražim vašu podršku obrazložiću detaljnije zašto je važno usvajanje Predloga zakona o klimatskim promenama.
Uticaj klimatskih promena na naše građane i privredu ne može više da se zanemaruje. Ekstremni klimatski događaji poput poplava, suše, šumskih požara i toplotnih talasa su sve intenzivniji i učestaliji. Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas procenjuju se na oko sedam milijardi evra. Analize su pokazale da negativni uticaji promene klime na BDP rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura. Više od 70% gubitaka je povezano sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka su bile poplave.
Uticajem negativnih efekata klimatskih promena najpogođeniji su sektor zdravlja, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ovaj krovni zakon će doprineti borbi protiv klimatskih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najpogođeniji klimatskim promenama. To će se pozitivno odraziti na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.
Predlogom zakona se propisuje izrada važnih strateških dokumenata koji će biti doneti u roku od dve godine – Zakon o klimatskim promenama, Strategija niskougljeničnog razvoja pre svega, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom, odnosno cilj je da doprinesu prilagođavanju sektora koji su najranjiviji na klimatske promene, a to su: sektor zdravstva, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
S obzirom na ambicije Evropske unije da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do sredine 21. veka, sprovođenje zakona i dodatno će nas približiti članstvu u Evropskoj uniji kroz harmonizaciju sa zahtevima evropskog zakonodavstva, što će potvrditi i poziciju Srbije kao lidera u regionu. Sprovođenjem zakona obezbediće se osnov za planiranje razvoja, inovacija i modernizaciju sektora u kojima dolazi do emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao što su energetika, infrastruktura, industrijski procesi, saobraćaj, upravljanje otpadom, poljoprivreda. To će doprineti i poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Usvajanjem Predloga zakona uspostavićemo mehanizam za pravovremeno, transparentno, tačno i dosledno, uporedivo i potpuno izveštavanje i verifikaciju informacija o ispunjenju obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i njenog sporazuma iz Pariza.
Sprovođenje zakona će u saglasnosti sa drugim sistemskim zakonima doprineti obezbeđivanju energetske bezbednosti, resursne efikasnosti, novim i zelenim radnim mestima, privlačenju investicija, povećanju konkurentnosti i podsticanju ekonomskog zelenog rasta, uz smanjenje ranjivosti na klimatske promene i kvalitetan život u klimatski otvorenom društvu. Zakon će uticati na podizanje svesti i značaja borbe protiv klimatskih promena i postaviti prve sistemske korake u prikupljanju informacija od značaja za ovaj proces.
Ukratko ću vam predstaviti poglavlja zakona. U prvom poglavlju zakona su dati sledeći ciljevi. Uspostavljanje sistema kako bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte na isplativ i ekonomski efikasan način čime se doprinosi dostizanju nivoa emisije koje se naučno smatraju neophodnim da bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou. Zatim, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem sektorskih politika, mera, strategija i akcionih planova. Uspostavljanje mehanizama za izveštavanje i verifikaciju informacija o ispunjenju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Kjoto protokolu, Doha amandmanu na Kjoto protokol i Sporazuma iz Pariza, kao i za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
U drugom poglavlju su propisane strategije i planovi. Zakon propisuje instrumente, politike i planiranje u oblasti klimatskih promena, strategiju niskougljeničnog razvoja, program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i akcione planove. Pored toga, propisani su i sadržaji i strategije programa i akcionog plana, kao i zahtev za usklađenost drugih nacionalnih strategija, opštih i sektorskih planova i politika koje utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.
Dodatno, uspostavlja se i Nacionalni savet za klimatske promene kao savetodavno telo Vlade Srbije i definišu se njegovi poslovi. Savet je telo od izuzetne važnosti kojim će predsedavati ministar za zaštitu životne sredine, a cilj je da okupi predstavnike drugih ministarstava, stručnu i naučnu javnost, kao i predstavnike svih za životnu sredinu relevantnih institucija i organizacija, uključujući i civilni sektor i Poverenika za rodnu ravnopravnost. Uloga Saveta je da predlaže teme od značaja za društvo u celini, da daje mišljenje na politike i strategije, imajući u vidu i najširi društveni interes kada je reč klimatskim promenama.
U trećem poglavlju su propisane politike i mere za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz izvora. Poglavlje sadrži dva potpoglavlja, mehanizam čistog razvoja i dostupnost podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljendioksida u vezi sa prodajom novih putničkih vozila. U okviru potpoglavlja mehanizam čistog razvoja moguće je sprovoditi programe i projekte koji doprinose smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za koje Vlada propisuje kriterijume i način odobravanja.
Potpoglavlje o dostupnosti podataka o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljendioksida ima za cilj uspostavljanje sistema smanjenja emisija u sektoru saobraćaja kroz povećanje informisanosti kupaca novih putničkih vozila o specifičnoj potrošnji goriva i emisijama ugljendioksida. To može uticati na izbor potrošača da kupuju putnička vozila koja troše manje goriva i time emituju manje ugljendioksida.
Četvrto poglavlje, propisuje monitoring izveštavanja i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti. Značaj ovog poglavlja u dobijanju relevantnih informacija o emisijama gasova sa efektom staklene bašte iz postrojenja ili prilikom avio-prevoza i robe i putnika. Kvalitetnije izveštavanje će operaterima pružiti osnov za potencijalno planiranje investicija i donošenje mera kojima će smanjiti emisije i samim tim povećati konkurentnost na tržištu EU.
U petom, šestom i sedmom poglavlju zakona, preneti su zahtevi evropskih uredbi kojima se uređuje sistem za monitoring, izveštavanje, verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Taj sistem obuhvata, nacionalni sistem inventara gasova sa efektom staklene bašte, sistem za izveštavanje o politikama, merama i projekcijama gasova sa efektom staklene bašte. U ovom delu zakona utvrđeni su i sadržaji, rokovi i način izrade izveštaja, priprema projekcije emisije gasova sa efektom staklene bašte i nadležnosti nad pripremom inventara. U osmom, devetom, desetom i jedanaestom poglavlju propisane su administrativne takse, nadzor nad primenom zakona, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.
Želim da napomenem da inspekcijski nadzor je podeljen na tri institucije, Ministarstvo zaštite životne sredine, Direktorat civilnog vazduhoplovstva i na Tržišnu inspekciju. Nadzor i kontrola su važni, kako bi se osiguralo sprovođenje i primena zakona na sve na koji se on odnosi, uključujući operatere postrojenja, ali i aktere iz sektora avio-saobraćaja. Važan je i nadzor nad dostupnošću informacija za potrošača u ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama ugljendioksida iz novih putničkih vozila.
Važno je naglasiti da je rok za donošenje podzakonskih propisa godinu dana od dana usvajanja zakona, dok je rok za donošenje strategije niskougljeničnog razvoja i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove dve godine od usvajanja zakona.
Želela bih na kraju još jednom da istaknem ključne benefite zakona, pre svega, novi zakon će doprineti da se uspostavi sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećaće otpornost društva u celini na negativne efekte klimatskih promena, a posebno pojedinih sektora, poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, daje osnov za plansko prilagođavanje svih relevantnih sektora na izmenjene klimatske uslove. Uspostavlja mehanizme za izveštavanje i verifikaciju informacija u ispunjenju obaveza prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza, a što je vrlo značajno, primena zakona će imati pozitivan uticaj na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta EU.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, ovim bih zaključila svoje izlaganje u vezi sa obrazloženjem Predloga zakona o klimatskim promenama. Stojim vam svakako na raspolaganju za sva vaša pitanja, a imajući u vidu sve navedeno, nadam se da ćete se pozitivno izjasniti u danu za glasanje i glasati za ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam.

Idemo sada na izvestioce nadležnih odbora.

Pre nego što pređemo na dalji rad, samo bih želeo da skrenem pažnju mom prijatelju i nekadašnjem ministru u mojoj Vladi, Ivanu Tasovcu, da skine kapu dok je u sali Narodne skupštine.

Nastavljamo. Reč ima Ljubinko Rakonjac. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, uvaženi potpredsednici, uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim vam srećan rad i uspešan rad danas na današnjoj sednici. Imate podršku rukovodstva Skupštine, imate podršku celog Odbora i svih narodnih poslanika.

Kratko ću izvestiti samo o onome što je Odbor za zaštitu životne sredine doneo odluku i o šta je raspravljao, tako da ću upoznati narodne poslanike sa tim, a cenjena ministarka je govorila o razlozima, ciljevima, sadržaju i štetama ako se ovaj zakon ne bi doneo, a takođe i o obavezama.

Moram reći da je Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo veoma obimnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, da je predstavilo Nacrt zakona u šest gradova. To su bili Novi Sad, Kragujevac, Beograd, Niš, Pirot i Prijepolje. Takođe, učestovao je veliki broj predstavnika civilnog sektora, nevladine organizacije, naučne institucije, kao i sektor privrede. Na osnovu toga, na osnovu rasprave koja je održana na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, 15. marta u 12,00 sati, ovde u Skupštini Republike Srbije, Odbor je razmotrio ovaj Predlog zakona u načelu i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je jednoglasno usvojio.

Moram da izrazim zadovoljstvo jer je danas sa nama ministarka, gospođa Vujović. Ona je i ranije najavila intenzivnu zakonodavnu aktivnost što ovim predlogom zakona danas i potvrđuje jer kako mi se čini da dugo nije bilo zakona iz oblasti zaštite životne sredine i čekali smo dugo ovaj zakon i dobro je što je on danas na dnevnom redu.

Takođe da kažem da ćete i u sledećem poslu, sledećim predlozima zakona, nacrtima zakona, imati podršku i mene i Odbora za zaštitu životne sredine svih narodnih poslanika ovde u Skupštini, jer su to putevi kojima se svi mi zajedno vodimo i idemo prema čistijoj Srbiji.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se uspostavi sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Ovo je posebno važno jer smo sve češće svedoci pojave poplava i suša, kao i neočekivanih toplotnih talasa, što se sve nepovoljno odražava na poljoprivredne useve, sušenje šuma, ali i na dostupnost pijaće vode, kao i sve češćih požara.

Svi se još sećamo katastrofalnih poplava 2014. godine, kada smo u najgorem obliku mogli da vidimo rušilačku snagu prirodnih sila koje su prouzrokovane klimatskim promenama, itd, da ne navodim poplave koje su se dešavale u narednim godinama, gde su lokalne samouprave proglašavale vanredne situacije.

Nažalost, pored toga i naša ekonomija i privreda veoma mnogo trpe usled posledica klimatskih promena. Prepolovljen je rod kukuruza u 2019. godini, kada je pogođena istočna i južna Srbija i Vojvodina. Novembar 2020. godine zabeležen je kao četvrti najsušniji novembar od 1951. godine.

Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispuniće obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i Sporazuma iz Pariza, ali će i na taj način uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU.

Ono što je za nas posebno važno je da tokom izrade Poglavlja 27 Srbija što pre dostigne nivo kvaliteta životne sredine građana u EU.

Ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, jedan je od pet strateških ciljeva EU koje je ona proklamovala 2009. godine i predstavlja jedan od osnovnih zadataka zelene i kružne ekonomije. Da bi se ovaj cilj postigao, neophodno je uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje adaptacije na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice Konvencije i Sporazuma. Republika Srbija je članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine i Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine.

Ministarka je u svom izlaganju govorila o svim dokumentima koja treba doneti u okviru ovog zakona i ja to ne bih ponavljao, ali bih se osvrnuo na jednu važnu odredbu ovog zakona koja je posebno značajna i koja se tiče takođe i naše Skupštine i našeg Odbora za zaštitu životne sredine, a odnosi se na učešće javnosti. Naime, predviđeno je da će Ministarstvo u nacrtu strategije Akcionog plana i programa prilagođavanja obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedbi.

Ovaj aspekt Predloga zakona ističem zato što Odbor za zaštitu životne sredine godinama neguje jedan važan mehanizam za unapređenje komunikacije građana i udruženja građana sa zakonodavnim organom, kako bi se uticalo na poboljšanje zakona u oblasti životne sredine, a to je „zelena stolica“.

Ovaj jedinstveni mehanizam omogućava kontinuirano i koordinisano učešće predstavnika civilnog društva u radu odbora i jedan je od najvažnijih mehanizama uključivanja građana u rad skupštinskih odbora, a uspostavljen je u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Moram da kažem da je ministarka za ovih nekoliko meseci ili vremena u prethodnom periodu pokazala veliku otvorenost prema javnosti.

Na osnovu svega iznetog, mogu da zaključim da je donošenje ovog zakona neophodno, pa je Odbor za zaštitu životne sredine odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o klimatskim promenama u načelu. Zahvaljujem što ste mi omogućili da završim izlaganje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima izvestilac Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, Predlogom zakona o klimatskim promenama se uređuju pitanja od značaja za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i što je izuzetno značajno, i za prilagođavanje klimatskim promenama, izmenjenim klimatskim uslovima.

Krajnji cilj donošenja ovog zakona koji se zaista konačno nalazi pred nama posle najava od pre nekoliko godina i od prošlog saziva je da se dostigne smanjenje nivoa gasova koje se sa stanovišta nauke smatra neophodnim da bi se izbegle promene klime sa kojima se suočavamo na globalnom nivou.

Uspostavljanje ovog sistema je istovremeno i preduslov za uvođenje sistema trgovine emisijama koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena, a koji omogućava da se smanjenje emisije postigne, ne samo da se postigne već da se to dogodi na isplativ i ekonomski efikasan način.

Predložena rešenja takođe su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima EU u oblasti klimatskih promena, kao što smo to čuli i kao što je to ustanovio Odbor za evropske integracije kada smo na sednici u petak raspravljali o ovom predlogu u načelu.

Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi nastala je kao posledica ljudskih aktivnosti, uzrok su intenzivnijih i ekstremnijih promena klime od onih prirodno očekivanih. Kako bi se umanjili ovi uticaji na promenu klime i kako bi se prilagođavanje i opstanak živog sveta na zemlji, kako bi to bilo moguće, neophodno je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, ako pričamo o svetu, EU, pa i Srbiji.

Ovde je i uvažena ministarka, u uvodnom izlaganju, kao i uvaženi kolega, predsednik Odbora, spomenuo Sporazum iz Pariza. Dakle, usvajanjem ovog sporazuma iz Pariza, uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime 2015. godine, kao i stupanjem na snagu ovog sporazuma naredne, 2016. godine, međunarodna zajednica, uključujući i države članice Konvencije, potvrdila je opredeljenost za ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Stupanjem na snagu ovog sporazuma potvrđeno je da će ekonomski rast, investicije, praćeni smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, vrlo brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno jedan od uslova plasiranja proizvoda i konkurentnosti same privrede. Ovakav razvoj jedan je i od pet strateških ciljeva same EU i to još od 2009. godine i jedan od osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Postizanje navedenih ciljeva zahteva prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice konvencija i sporazuma, što je i predmet utvrđivanja ovog Predloga zakona koji se nalazi pred nama.

Republika Srbija je, kao što smo to čuli i u prethodnom izlaganju, članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 2001. godine, od 10. juna 2001. godine, a kada pričamo o Sporazumu iz Pariza, članica je od avgusta 2017. godine.

Uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, pored ispunjenja obaveza prema međunarodnoj zajednici, jedan je i od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika, šteta i gubitak od elementarnih i prirodnih nepogoda i katastrofa.

Značajno je istaći da je ovaj zakon nastao upravo kao rezultat rada na dva tvining projekta koji su finansirani od strane EU.

Jedan od osnovnih razloga donošenja ovog Predloga zakona o klimatskim promenama koji se, konačno, nalazi pred nama je uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ali i ispunjenje naših obaveza prema međunarodnoj zajednici, dakle, okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

S toga je važno sa aspekta, najpre, matičnog Odbora za evropske integracije naglasiti da donošenjem ovog zakona i pratećih predviđenih podzakonskih akata, se vrše usklađivanje našeg domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Naravno, usklađeno sa odredbama evropskog zakonodavstva koji se odnosi na države članice EU nije moguće postići u potpunosti, pre samog pristupanja Republike Srbije EU.

Pored toga, određene odredbe će biti deo pregovora za članstvo koji nas tek očekuje, s toga će potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU biti postignuta samo po pristupanju Republike Srbije EU.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo Elvira.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministrice sa saradnicama, narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je jedan veoma važan zakon, koji u svom naslovu, zapravo, odražava samo jedan aspekt svog značaja, a sa svojom sadržinom, zapravo, pokazuje veoma bogatu slojevitost tema, ali i od izuzetne važnosti za građane, za zemlju i za našu bližu i dalju budućnost. Zato tematika ovog zakona nas obavezuje da raspravi priđemo sa najvišim stepenom odgovornosti i pažnje. Odnos prema prirodi je jedan od četiri ključna odnosa kojim čovek svoju ulogu čini uspešnom na zemlji i time ispunjava jedan opšti smisao svoga života. Prvi je odnos prema Bogu, drugi je odnos prema sebi, treći je odnos prema drugim ljudima, a četvrti odnos prema prirodi ili sopstvenom okruženju.

Čovek je, po definiciji svoje uloge, gospodar na zemlji. Zemlja, odnosno priroda su mu podređeni. S obzirom da je u pitanju izuzetno bogatstvo, velika blagodat, podređenost ili poverenost prirode čoveku, kao i u smislu svake zakonitosti odnosa blagodati i onome kome je data, mora biti usklađena sa stepenom njegove odgovornosti.

Dakle, ne može čovek gospodariti ovim blagodatima, ne može raspolagati takvim bogatstvom, a nemati odgovornost i zapravo ono što danas imamo u pogledu određenih poremećaja u našem okruženju, odnosno u prirodi je posledica neodgovornosti čoveka prema prirodi. Zato ovaj zakon zaslužuje i pažnju, ali i podršku koju će dobiti od strane narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje.

Istina, pitanje klimatskih promena sa naučno-misaonog aspekta ne spada u ona pitanja oko kojih postoji puni konsenzus u pogledu stvarnog dometa čovekove uloge na klimatske promene. No, bez obzira na to, bez obzira na te razlike, danas nismo u prilici da o tome polemišemo, ali ono što mene, zapravo, fascinira u pogledu ovoga zakona jeste sposobnost i spremnost države i nadležnog ministarstva da efikasno, blagovremeno, pre ostalih i neovisno ostalima zapravo pristupimo unapređenju sopstvene odgovornosti, pre svega zakonodavno, a posle toga i, nadam se, operativno i izvršno i time, zapravo, ne samo ispunimo jednu od međunarodnih obaveza, ja jesam za to da se sve međunarodne obaveze ispunjavaju, ali nisam za to da nam se nameću. Nisam za to, iako nismo u prilici da biramo da li će nam se nametati, ali jedini način da zapravo ne budemo u poziciji loših učenika kojima se nameću međunarodne obaveze jeste da budemo brži u njihovoj realizaciji i ne samo zato što će nam biti nametnute ili da bismo izbegli da nam bude nametnute, već da budemo brži i efikasniji, što pokazuje da možemo, evo, i kroz ovaj zakon i kroz neke druge aktivnost, zapravo sa uverenjem da mi to treba da uradimo radi nas.

Dakle, pitanje uređenja životne sredine jeste po određenoj agendi UN, jeste po određenoj agendi EU i u određenom trenutku, s obzirom na naše opredeljenje prema evrointegracijama, to dolazi kao obaveza, ali pre toga i ono što treba da bude naše opredeljenje jeste da mi pokažemo našu sposobnost, naš kapacitet, našu orijentaciju, našu svest individualnu, kolektivnu i, na koncu, državnu, da potvrdimo sopstvenim aktivnostima da pitanje čistote, pitanje zdravosti, pitanje ambijenta u kome živimo, pitanje kvaliteta životne sredine nije pitanje domaćeg zadatka, već je to ono što treba da bude, pre svega, sastavni deo naše svesti i naše kulture.

Istina, zakonodavstvo jeste okvir u kome se jedna kultura formira ili unapređuje i zato ćemo dati maksimum da ovaj zakon bude što kvalitetniji, ali na tome moramo raditi intenzivnije i ne samo iz Narodne skupštine i ne samo sa pozicije Vlade, već i sa pozicije svih faktora uticaja, pre svega medija, a pre svega i pre medija – obrazovanja, jer svest se formira, istina, i pre obrazovanja u vaspitanju, istina, ponajpre u porodici i zato tu mora postojati jedan široki front. Tu mora postojati opredeljenje da ono što su stvarne vrednosti za odrasle ljude ne treba da bude nametano. Za odrasle, pametne i normalne ljude ne treba da bude nametano.

Inače, samo nedoraslim osobama, samo nepotpunim osobama, samo osobama koje imaju određene nedostatke treba nešto nametati. Većina ljudi treba da budu oni koji će kroz sopstvenu svest izgraditi određeni stav. Zato me raduje ova efikasnost i ovo opredeljenje, ali moramo dodatno poraditi na toj svesti o kojoj govorim i ne smemo stati na krovnosti zakona. Moramo pokazati sposobnost da te zakone sprovedemo. Doduše, mi smo i bez ovog zakona do sada imali solidnu regulativu u pogledu zaštite životne sredine, ali moramo sići do dna. Mi moramo otići do periferije. Mi ne možemo dopustiti tamo da u nekoj perifernoj opštini ili gradu ove zemlje, zato što su udaljeni 300 kilometara, dozvolimo nekome ko je tajkun, koji je u sprezi sa određenim lokalnim strukturama vlasti, politike, inspekcije ili ne znam koga, da može da instalira pored univerziteta određenu proizvodnu strukturu, fabriku, koja toliko dimi, koja toliko prlja okruženje, životnu sredinu. Ne znam dokle može dobaciti ka nebu, prema ozonskom omotaču, ali znam šta nam govore studenti. Znam da automobili koji prenoći u dvorištu tog univerziteta sutradan morate da mu obrišete staklo nekom krpom da biste kroz njega videli.

Dakle, to je nešto što mora biti naš prvi zadatak i to je nešto na čemu se mora snaga i ovog zakona i drugih zakonskih normi pokazati i to odmah. To je nešto što se ne može odgađati, jer mi moramo imati spregu između onoga što je međunarodno, što je globalno, jer zemlja mora biti deo međunarodne zajednice.

Kroz bližu i dalju prošlost videli smo koliko je teško kada ste na suprotnoj strani, kada su svi protiv vas. Nekada morate uhvatiti taj korak, pa makar to bilo i u raskoraku sa nekim našim stavovima, istina, ne sa principima. Za principe nisam da se prave kompromisi.

Principi čoveka čine čovekom. Onog trenutka kada se odreknete principa, a za mene su principi ne kaprici, ne ono što sam ja u tom trenutku odlučio da je princip. Za mene su principi ono što je određeno od Boga, potvrđeno kroz celokupnu ljudsku povest u pogledu etičkih, duhovnih i ljudskih vrednosti. Oko takvih principa nema kompromisa, ali određene stavove koji su partikularno formulisani morate nekada ušiti ili utkati u, da kažem, sistem međunarodne zajednice.

Ovaj zakon je, između ostalog, jedan od tih. Ali, pravi efekti su ono što je za nas bitno, svakodnevno. Ono što se odnosi na zdravlje našeg zraka koga dišemo, na zdravlje našeg okruženja, na to kako se odnosimo prema smeću, šta nam je sa rekama. I opet, logično je da je uvek energija najjača tamo gde se ona proizvodi. Logično je da glavni grad svake države, uključujući i našu zemlju, predstavlja centar celokupne energije u zemlji. I logično je da se energija širi izvan glavnog grada ciklično, ali znate, zemlja je kao telo, kao ljudsko telo. Ne možete kazati – pa, znate, ovaj moj prst, nožni prst je daleko od srca, daleko od mozga, ima neki problem sa njim, nešto je pomodrio, pocrneo, ma baš me briga, šta mene briga, to je jedan prst, jedan nokat.

E, ne može tako. Znači, onaj ko se tako ophodi prema svojoj periferiji, dobiće gangrenu na tom prstu, ali ta gangrena neće nikada stati. Znači, ona će se polako širiti prema stopalu, pa ne daj Bože onda dalje. Zato se razlikuju oni koji su odgovorni od onih koji su neodgovorni. Odgovorni vode računa i o svakom svom noktu, o svakom svom delu tela, nezavisno koliko taj deo tela bio blizak srcu ili mozgu, tačnije centrali, metropoli, odnosno glavnom gradu. Dakle, takav nam odnos treba.

Pokazujemo zato određene sposobnosti, najčešće kroz infrastrukturne projekte, investicije o kojima smo govorili i koje jesu za pohvalu, ali i na ovim poljima se to mora pokazati. Naravno, čuli smo prošle sedmice, kada je moj kolega Samir Tandir govorio i zahvalio se ministrici vezano za rešavanje jednog zaista teškog pitanja. Sećam se, i ja sam pokušavao u proteklom mandatu da ovde sa određenim strukturama vlasti delujemo kako bi se ta divlja deponija kod Prijepolja, koja ne samo da je bila ekološka katastrofa, već je bilo jedno ruglo na jednoj važnoj saobraćajnici, dakle, sever-jug prema moru, koja je stvarno ostavljala veoma ružan utisak za opštinu Prijepolje, ali i za celu zemlju.

Nažalost, mi imamo nešto slično i prema Priboju, nešto slično i u blizini Sjenice. Imamo i još nešto drugo, tema koja je stara, ali isto tako će čekati Ministarstvo i nadam se da ćemo na tome sarađivati. Pitanje deponije Golo brdo. Radi se o deponiji kaja je navodno rađena po standardima pre nekih možda 25 godina, ali niko ne može da objasni kako i ko je odlučio da se deponija gradi na nadmorskoj visini od 1.100 metara.

Dakle, ne znam da li postoji neki drugi primer u ovoj zemlji da je prosto pronađena skoro najviša tačka na tom prostoru između Novog Pazara i Tutina i da je ogroman novac uložen. Tu se radi zaista o velikim betonskim strukturama. Ali, ono što niko ne može da objasni, koja je to bila pamet da prosto odabere tačku toliko visoke nadmorske visine, a ne radi se o visoravni, već se radi o planini, o brdu, znači, gde imamo padine sa svih strana. Sada, zamislite svi ti otrovi i sve te štetne materije koje se od padavina kišnih i zimskih, zapravo slivaju, a potom i svi ti gasovi itd, jer često se desi da se deponija i zapali itd.

Dakle, to su goruće teme koje mi donosimo iz iskustva sopstvenog okruženja. Raduje nas da je pokazana ova volja, a pored volje, efikasnost, pogotovo što je mnogo puta rečeno da je ta deponija pored Prijepolja nerešiva, ali se pokazalo da je rešiva kada imamo odgovorne ljude i odlučnost Vlade i odlučnost države i zajednički stav prema tom pitanju. To je sjajno i to je pokazatelj da može i zapravo dalje treba krenuti da rešavamo i te ostale teme.

Definitivno, pitanje životne sredine jeste, pre svega, bitno radi zdravlja ljudi. Mi vidimo kada se dese krize vezane po zdravlje, koliko druge stvari postaju manje važne. Evo, vidite sada kako neke stvari koje su nam bile prebitne pre godinu i po dana, kako sada postaju nebitne, kako se čovek tako brzo okreće spašavanju svoje glave, svoje dece, svojih članova porodice, kao neke stvari u finesama, u nijansama, koje su nam bile bitne, nisu nam tako bitne, već prosto ta opasnost nam postane jako važna, da, u tim određenim trenucima.

Međutim, pitanje životne sredine, pitanje čistote životne sredine, pitanje neurednih deponija, pitanje neodvoženja smeća itd, jeste i zdravstveno pitanje, ali je duboko kulturološko pitanje.

Dakle, čovek je taj kojem je Bog dao razum, Bog mu dao mogućnost znanja i time mu dao vertikalu na zemlji i dao mu odgovornost. Međutim, pojednostavljeno da posmatramo, životinja bi trebalo da je na nižoj razini od čoveka u pogledu odnosa sa prirodom.

Međutim, vi kada posmatrate životinju koja nema razum, nema znanje, nema kulturu, nema ono što čoveka čini čovekom. Mi kada posmatramo životinju, mi možemo da zaključimo da se ona mnogo bolje snalazi od nas u prirodi. Vi nećete naći da životinja proizvodi štetne materije. Vi nećete naći da životinja proizvodi plastične kese, da pravi divlje deponije. Dakle, kakva god krda životinja, gde god da žive, vi nećete pronaći da oni prave štetu koju pravi čovek. To je veoma ozbiljno pitanje.

Čekajte, hoćemo li onda učiti od životinja odnos sa prirodom? Pa, izgleda da moramo učiti. Zašto životinja nema problem sa prirodom. Nema problem baš zato što funkcioniše instiktivno i što ne zloupotrebljava znanje koje nema i ne može ga zloupotrebiti, da bi naškodila svojoj prirodi, iz gramzivosti, iz pohlepe koju čovek najčešće čini.

Doduše, iako nije tema, nije to jedina prednost životinje. Životinja ima prednosti i po pitanju nutricionizma. Nemaju nijednog nutricionistu, nemaju emisije na televizijama svakodnevno kako smršati, kako se zdravo hraniti, a vidite, pogotovo divlje životinje kod kojih se čovek previše ne petlja, nemaju problem sa gojaznošću, ni sa linijom, sve im funkcioniše dobro. Tako da, čovek može o prirodi malo da uči iz prirode, da uči od živih bića koja se smatraju nižim od čoveka, ali se bolje snalaze.

Prema tome, iz toga je lekcija o prirodi iz prirode, u prirodi prirodno. Dakle, nipošto veštački, nipošto otrovno, nipošto plastično, nipošto štetno. To je ono što čovek treba da zapravo kod sebe reducira, da se uskladi sa prirodom, da shvati da mu je priroda data na odgovornost, da mu nije data na iživljavanje, da mu nije data da je sebično zloupotrebljava i da joj škodi, jer škodeći prirodi, mi zapravo štetimo sebi.

Naravno da u okviru ove teme moramo da povedemo računa i o šumama. Nadam se da ćemo o tome i nekom drugom prilikom moći govoriti. Ali, nažalost, proteklih godina, posebno na području Sandžaka, primetili smo masovnu, neselektivnu i veoma često korumpiranu seču šuma. Tu se moramo posvetiti jače, jer nestankom šuma zapravo ugrožavamo i na taj način kvalitet zraka, kvalitet vazduha. I to je nešto što takođe mora biti na našoj agendi odgovornosti.

U svakom slučaju, čestitam ministarstvu, čestitam Vladi na kvalitetnom tekstu. Prilika je da kroz amandmane i kroz ove diskusije damo na kvalitetu, ali definitivno posle usvajanja akcenat na implementaciji, akcenat na realizaciji, akcenat na eliminaciji svih onih koji zloupotrebljavaju određene pukotine u sistemu da bi namirili sopstvene lične interese i potrebe, a vrlo često na štetu građana. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Pre nego što pređemo na sledećeg prijavljenog, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SDPS, narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da ne postoji niko ili je vrlo mali broj onih koji ne vide da se poslednjih nekoliko decenija planeta Zemlja suočava sa sve izraženijim promenama klime. One nisu samo ćud prirode, očigledan je i uticaj čoveka na klimatske promene, odnosno ljudski nemar koji doprinosi njihovom ubrzanju, tako da je velika odgovornost i na nama.

Zato su dve osnovne smernice - smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju i adaptacija tj. prilagođavanje na klimatske promene koje su naša realnost.

Posledica promene klime više nisu apstraktna pojava o kojoj se govori kada ponestane drugih tema, one su opipljive i mogu se videti golim okom i mi gotovo svakodnevno svedočimo te posledice i njih živimo i ne postoji zemlja na svetu koja je pošteđena.

Da je klima na planeti Zemlji promenjena u odnosu na to kako je izgledala sredinom 20. veka, pokazuju nam bujične poplave kakve su i Srbiju zadesile 2014. godine, suše koje desetkuju rod poljoprivrednih kultura. Mi imamo mnogo blaže zime nego što su bile pre samo nekoliko decenija, toplija leta sa mnogo više toplotnih talasa, zatim učestalije i ekstremne količine padavina u nekim delovima sveta u kojima kiše nisu bile karakteristična pojava, suše na Bliskom istoku najteže u poslednjih 1.000 godina, sneg u Španiji i nevreme tokom ove zime koje nije zabeleženo od sedamdesetih godina.

Razlog za promenu klime jeste porast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, na prvom mestu ugljen-dioksid, a zbog korišćenja fosilnih goriva kao primarnih izvora za dobijanje energije. Klimatske promene direktno se odražavaju na ljudske živote, na zdravlje ljudi, njihovu bezbednost, ekonomski napredak i ako hoćete na investicije. Možda su čak i veća pretnja čovečanstvu terorizma. One utiču na kvalitet vazduha, čak i mnogi naši gradovi su vrlo često u vrhu liste zagađenosti, na kvalitet vode, bližimo se trenutku kada će potreba za vodom premašiti zalihe nakon čega počinje borba za zdravlju pijaću vodu. Zbog sve većih suša klimatske promene ugrožavaju poljoprivredu, poplave, oluje, požari uništavaju infrastrukturu.

Da klimatske promene ne miruju pokazala nam je i prošla 2020. godina, kada je zbog pandemija korona virusa ceo svet stao, samo su se klimatske promene dešavale nepromenjenom brzinom na način na koji nas naučnici već godinama upozoravaju. Setimo se strahovitih šumskih požara u Australiji kada je izgorelo preko 10 miliona hektara šuma, uništeno na hiljade objekata i stradalo više od pola milijarde životinja. Pored Australije, požari su pogodili i Sibir, zatim Amazoniju, zapadnu obalu SAD, zatim katastrofalne poplave u Vijetnamu, razorne tropske oluje u Centralnoj i Severnoj Americi, kao posledica zagrevanja naše planete na šta naučnici već godinama upozoravaju. Ostaje da se vidi da li će 2020. godina biti najtoplija godina ikada izmerena, ali ono što ju je sigurno obeležilo jesu rekordno visoke temperature izmerene na Arktiku.

Očekivanja su da će promene klime na globalnom nivou biti sve značajnije i da će prilagođavanje klimatskim uslovima tj. adaptacija biti moguća samo u slučaju postizanja glavnog cilja Sporazuma iz Pariza, odnosno ograničenja rasta srednje globalne temperature na dva stepena celzijusa do kraja 21. veka sa tendencijom dostizanja 1,5 stepen već u narednih 10 godina.

Ovo nam ukazuje da je nužno da se sve zemlje ujedine u borbi protiv klimatskih promena i da svojim delovanjem doprinesu njihovom usporavanju. Uostalom, na to su se obavezale pre pet godina sve države sveta potpisnice Pariskog sporazuma. Vlade zemalja potpisnica će do idućeg svetskog samita o klimi morati da izađu sa jasnim ciljevima smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ujedinjene nacije upozoravaju da je potrebno da sve zemlje ulože dodatni napor da bi se globalna emisija ugljen-dioksida do 2030. godine smanjila za 45% u odnosu na 2010. godinu.

Srbija je dala obećanje da je spremna da poboljša rezultate više od tri puta do 2030. godine da bi uz dodatnu podršku te rezultate mogla da poboljša čak više od pet puta. Uz to poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja većeg udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje, grejanju domaćinstava i transporta.

Mi moramo uzeti u obzir činjenicu da je ugalj naš osnovni energent i da se 70% električne energije kod nas proizvodi u termoelektranama. Zato moramo postepeno prelaziti na obnovljive izvore energije, kao što su sunce, vetar, čak i hidro energija, a pri tome vodeći računa da ne uništavamo biljni i životinjski svet, jer onda nigde nismo stigli.

U osnovi borbe protiv klimatskih promena su zakoni koji regulišu ovu oblast, kao i njihovo dosledno sprovođenje.

Ovih dana, kada Srbija donosi svoj Zakon o klimatskim promenama, i francuska Vlada predstavila je građanima Predlog zakona o klimi koji bi trebalo da ekologiju uvede u sve sfere javnog života, u škole, javne službe, pravosuđe, urbanizam, saobraćaj. Cilj zakona je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030. godine.

Kao i veliki broj zemalja koje svoj put razvoja usklađuju sa smanjenjem uticaja na promenu klime, i Srbija će ovim zakonom uspostaviti sistem za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Zakon podrazumeva i pripremanje domaće privrede koja će vrlo brzo morati da se prilagodi novoj vrsti ograničenja emisije štetnih gasova da bi bila konkurentna na međunarodnom tržištu.

Ono što je važno jeste da se svi sektori prilagođavaju i vi ste, ministarko, ovde u obrazloženju rekli na koji će način to funkcionisati.

Iz pozicije kandidata za članstvo u EU, ali i zbog velikog udela izvoza u zemlje EU, Srbija mora voditi računa o tome da je cilj EU da najkasnije 2050. godine postigle klimatsku neutralnost. To je za nas važno zato što EU priprema mere da ograniči apsolutne emisije kroz uvoz iz drugih zemalja, najavljujući do 2023. godine porez ili taksu na CO2, na uvoz čelika, cementa, hemikalija i veštačkih đubriva čija se proizvodnja bazira na uglju.

Predlog zakona propisuje da će velika postrojenja morati da dobiju dozvole za ispuštanje CO2 u atmosferu. Bez tih dozvola neće moći da počnu sa radom, a izdavanju dozvola podležu i postojeća postrojenja. Treba imati na umu da se ovim zakonom neće rešiti svi problemi koje donose klimatske promene, i to je nerealno očekivati. Donošenje zakona je samo početak borbe za smanjenje negativnih uticaja koji izazivaju klimatske promene. Naše društvo i privreda moraju da se adaptiraju na novu realnost, tj. da se prilagode na izmenjene klimatske uslove.

Recimo, kada su u pitanju padavine, treba gledati projekcije za budućnost koje nam ukazuju na sve učestaliju pojavu jakih padavina tj. povećanje njihovog intenziteta kao posledica globalnog zagrevanja. Zato nije dovoljno obnoviti brane pravljene po nekim standardima pre 50 godina, već moramo uzeti u obzir i nove podatke i projekcije i na osnovu toga planirati i graditi sisteme za odbranu od poplava.

Ministarka, ne znam da li ste upoznati, ali ja ovde moram da ukažem na još jedan problem, a to je nekontrolisana seča šuma tj. krčenje šuma bez dozvola i bez ikakvog reda i plana. To nam se dešava i u Vojvodini i u Šumadiji i u svim delovima zemlje. To drvo uglavnom završava kao ogrev u individualnim ložištima koja spadaju u red najvećih zagađivača vazduha.

Nauka kaže da se šume obnavljaju proređivanjem i ja to podržavam, ali proređivanje nije pustošenje iza koje ostaju goleti kao idealan teren za bujice koje u kratkom roku mogu dovesti do izlivanja korita reka i na taj način ugroziti čitava naselja i gradove. Jedan od načina da se te posledice ublaže jesu oštrije kazne i kontrole, kao i pošumljavanje.

Ovom prilikom želim da podsetim da je vrlo važno da nakon usvajanja zakona odmah krenemo u izradu nacionalnih i lokalnih planova adaptacije na klimatske promene, jer predviđanja su da će poplave, klizišta, suše, požari, ekstremne vremenske nepogode sa kojima se lokalne zajednice u Srbiji suočavaju u protekloj deceniji, u godinama koje dolaze postati još intenzivnije.

Mere adaptacije na klimatske promene su od suštinskog značaj jer čuvaju ljudske živote, privatnu imovinu i javnu infrastrukturu. Te mere smanjile bi troškove sanacije i omogućile pametno planiranje u privredu i poljoprivredu u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN što će u budućnosti uticati, kako na konkurentnost između lokalnih zajednica u privlačenju stranih investicija, tako i samih država i imati pozitivan uticaj ne samo na životnu sredinu, već i na smanjenje siromaštva i nejednakosti.

Naša odgovornost jeste da se pripremimo za nove događaje usvajanjem regulatornih politika koje će nam omogućiti da brže i lakše delujemo kako u pravcu smanjenja emisija, tako i u pravcu adaptacije na klimatske promene. Zato će nam biti potrebno više stručnih kadrova, više inspektora na terenu, a posebnu pažnju moramo posvetiti jačanju kapaciteta, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

Zbog svega navedenog, ne samo da je važno usvajanje Zakona o klimatskim promenama, nego je nužno da se sva podzakonska i strateška akta predviđena ovim zakonom usvoje u za to predviđenom roku.

Zelena poslanička grupa, koju čini veliki broj poslanika zainteresovanih za pitanje ekologije i životne sredine, će pratiti dalje procese izrade i usvajanja svih podzakonskih akata koji prate ovaj zakon i dati punu podršku transformaciji Srbije u niskougljenično ekološko društvo.

Podneli smo i amandmane koji bi, smatramo, mogli da poboljšaju neke delove zakona i o njima ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Poslanička grupa SDPS će zdušno podržati ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Karanac.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, Života Starčević. Izvolite.