Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 175 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? Narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio pitanje MUP-a gospodinu Aleksandru Vulinu, a konkretno se pitanje tiče lovaca. Pošto u Srbiji ima velik broj lovaca, ljudi koji se bave lovom. Lovački Savez Srbije je veoma aktivan sad i kad …situacije vezano za zaustavljanje velikih broja zaraznih bolesti da se ne šire od životinje na ljude.

Konkretno pitanje jeste – da li će se ući u postupak promene Zakona o oružju i municiji baš zbog toga što u okviru tog zakona se daje ovlašćenje policijskim službenicima da mogu u svakom slučaju, ukoliko dođe neki problem, da li verbalni sukob, da li čak neko lažno prijavi nekog ko je lovac, da njemu istog trenutka dolaze policajci, uzimaju oružje, u celokupnom njegovom domaćinstvu, pa sad nije bitno da li je njegov sin učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole ima 18 godina, imao neki verbalni sukob zajedno sa nekim svojim drugom iz odeljenja, neko to prijavio policiji, dolazi uzima se oružje i lovačko oružje i svo oružje i njegovom ocu i njegovom dedi i njegovom pradedi.

Sve dok se ne okonča postupak ti ljudi ne mogu ići u lov, a mi svi znamo da veliki broj naših građana Srbije veoma vole love, ide u lov, i imamo blizu 80.000 lovaca u Srbiji. Nije bitno da li je taj lovac iz Svrljiga, da li je iz Prijepolja, da li iz Tutina, da li je iz Subotice. Svi ti ljudi koji idu u lov, a desi ovako neki nemili događaj da mu neko namerno želi da mu smesti, a dešava se, jer je to sada svakodnevnica. Dešava se da neki prijatelji ili prijatelj nekog njegovog neprijatelja prijavi nekog lovca da mu je pretio, istog trenutka mu se dolazi u kuću, u domaćinstvo, uzima se svo oružje i na taj način taj lovac i njegov možda otac, njegov deda, više ne može ići u lov, a imamo situacije da neko čuva samo pušku jer je to uspomena na njegove pretke, pa zbog toga moje pitanje jeste da li će se taj zakon uskoro promeniti.

Imam informacije da je ministar Vulin napravio i Radnu grupu koja će ući u postupak promena ovog zakona baš zbog toga da će se tačno u zakonu definisati da se u tačno određenim situacijama može oduzeti oružje od onoga ko je učinio neki prekršaj ili pored prekršaja u pokušaju, a da to ne bude za njegove iz familije. To je veliki problem za veliki broj lovaca Srbije i ja bih voleo da to što pre rešimo.

Imamo situaciju, isto tako sličnu, i to je prethodnih dana i ministar policije gospodin Vulin rekao, da se ulazi u postupak promene zakona da kada neko dođe da napadne nekom u svom domaćinstvu, recimo dođe Janković Janko u domaćinstvo Petrović Petra, napadne, ovaj upotrebi oružje da brani svoju kuću, svoje ljude, svoje ukućane, on za to može da odgovora. Imali smo isto takav slučaj kada su migranti ušli u plac privatnog vlasništva i napali su vlasnika. On se branio i pucao i sada taj čovek ima odgovornost i ide mu krivična prijava i može biti uhapšen.

Očekujem da će taj zakon biti promenjen da svi mi koji imamo sutra opasnost da nas neko napadne, a imamo oružje u kući da možemo da branimo svoj prag. Još jednom bih se zahvalio našem generalu Bratislavu Dikiću koji je bio uhapšen pre četiri godine i četiri meseca u Crnoj Gori. Bio je u zatvoru i sada je pušten. Taj čovek je branio naše ljude da li su bili na Kosovu, da li su bili u bilo kom delu naše zemlje Srbije, on je bio borac i ostaće borac za svakog građanina i on je čovek koji je sada tu u Srbiji. Došao je slobodan i pozdravio bih ga i poželeo mu puno zdravlja, jer ti ljudi su bili za nas i branili našu zemlju Srbiju i mi za njih uvek moramo imati poštovanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Poglavlje 35. u slučaju pregovora EU sa Srbijom je specifično i sadrži mehanizme za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je utvrđeno pregovaračkih okvirom EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom koji kaže da će se pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 – ostala pitanja, kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a posebno u opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja.
Normalizacija odnosa sa Kosovom trebalo bi da podrazumeva pokretanje procesa pomirenja u okviru kojeg je suočavanje sa prošlošću, kao i traženje oprosta za ono što je učinjeno. Svakako, procesu normalizacije i pomirenja bi doprinelo i potpuno razjašnjenje pitanja nestalih lica, ali i svih onih slučajeva gde su žrtve civili. Jedan takav slučaj jeste i onaj koji se desio u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine. Dana 14. decembra 1998. godine petoro učenika gimnazije Ivan (14), Zoran (18), Svetislav, Dragan i Vukosav (17) i studen Ivan (25) sedeli su u kafiću „Panda“ koji se nalazi preko puta škole. U kafić su upala dvojica maskiranih naoružanih muškaraca i rafalima izrešetali mladiće, a zatim pobegli. Bilo je to vreme kada je Slobodan Milošević hteo da oružjem reši albansko pitanje na Kosovu.
Zločin koji je počinjen u kafiću „Panda“ u Peći koji je odmah pripisan, kako je rečeno albanskim teroristima, doveo je do masovnog hapšenja. Najmanje 150 Albanaca iz naselja Kapišnica 17. decembra 1998. godine je privedeno u supu u Peći. U pretresima albanskih kuća i batinanju Albanaca učestvovalo je 200 pripadnika policije i vojske, izveštavali su kasnije mediji. Četiri ili pet Albanaca je uhapšeno i posle nekoliko meseci pritvora provedenih u Leskovcu su oslobođeni, jer nije bilo dokaza da su učestvovali u zločinu.
U međuvremenu jedan sveštenik iz Pećke Patrijaršije, Ranko Jović je izjavio za list „Kurir“ da se počinioci znaju, ali da se njihova imena kriju, posebno nacionalnost.
Do 2013. godine porodice ubijenih su bile uverene da su taj zločin počinili Albanci, ali je onda u svojstvu šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti 28. decembra 2013. godine predsednik Aleksandar Vučić izjavio u emisiji „Teška reč“ da zločin u „Pandi“ nisu počinili Albanci, kako smo do sada verovali, i da će javnost biti zgrožena kada se bude otkrila istina.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je kasnije izjavio takođe da ima informacije i saznanja o ubistvu šestorice mladih Srba 1998. godine u Peći, za šta još niko nije odgovarao. Imam informacije i saznanja, citiram - ali naši nadležni organi tragaju za potpunim dokazima da bi taj strašan zločin mogao da se rasvetli.
Što se tiče Srbije i mene lično, roditelji stradalih mogu da budu apsolutno uvereni da istinu nećemo kriti bez obzira na to ko je u tom strašnom i teškom zločinu učestvovao, bilo da je reč o Albancima ili Srbima, što bi pretpostavljam mnoge iznenadilo, kazao je predsednik Vučić u intervjuu za TV Prva.
Predsednik Vučić je takođe rekao da je prvi koji je skupio hrabrost da o tome govori i da ga ne brine rizik koji je preuzeo.
Bivši tužilac, takođe za ratne zločine, Vladimir Vukčević je za list „Danas“ povodom godišnjice masakra rekao da informacije do kojih je Tužilaštvo svojevremeno došlo govore u prilog tome da u samoj blizini kafića „Panda“, kao i u okolini nije bilo Albanaca, već isključivo srpskih vojnih i policijskih snaga. Istraga o ovom slučaju je pokrenuta 2016. godine, a koliko je meni poznato do sada je ispitano 36 svedoka.
Sada, 23 godine nakon zločina u kafiću „Panda“ u Peći i više godina posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da je gotovo siguran ko je odgovoran za ovaj strašan zločin, javnost i dalje očekuje istinu o tome ko je i zbog čega 14. decembra 1998. godine ubio šestoricu, a ranio 15 mladića.
Mislim da je država dužna da celokupnoj javnosti, a posebno porodicama ubijenih mladića izrekne istinu ovom gnusnom zločinu. Stoga, moje pitanje za ministra policije i ministra pravde je, da li su identifikovani počinioci tog zločina i da li će i kada biti podignuta optužnica? Zašto je opasno da čak i predsednik države govori o ovom zločinu? Hvala.

Hvala.

Narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.
Dvadeset sedmog maja 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji Centra izvrsnosti. Ugovor su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Žarko Obradović, tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktor jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.
Centar za izvrsnost obuhvatao bi površinu od 11.500 kvadratnih metara, a realizacija projekta planirana je do kraja 2015. godine. Od tada pa sve do danas izgrađeno je 32% planiranog. Nastavak radova nije na pomolu.
Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, skraćeno JUP, dala je odgovor da se samo godinu dana čekalo da Evropska investiciona banka da saglasnost na izmenu načina finansiranja koje je tražila Republika Srbija, a kada je dala saglasnost izvođač radova koji je dobio posao krajem 2015. godine, uveliko je imao ozbiljne probleme u poslovanju.
U međuvremenu, JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača za nastavak radova. Poziv je upućen u oktobru 2020. godine da bi se nastavio u januaru 2021. godine, ali i taj rok je prošao.
Sada bih vas kratko upoznala sa ulogom i značajem koje bi imao Centar izvrsnosti. Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti biomedicine, za molekularne i ćelijska istraživanja, kao i mesto za čuvanje matičnih ćelija i njihovo funkcionalno istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti.
Kragujevački biomedicinari imali bi mesto za rad, mladi naučnici prostor za stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija, kao i za ozbiljne terapije i lečenje bolesti kao što su različiti genomi tumora, dijabetesa, multiple skleroze i nekih genskih bolesti. Mogla bi da se napravi specijalizovana terapija prilagođena svakom imuno sistemu tako da naši građani ne bi morali da odlaze u inostranstvo zbog lečenja i terapija.
Svedoci smo da je nažalost sve više dece čiji život zavisi od finansijskih mogućnosti roditelja, jer im život daju basnoslovno skupi lekovi genske terapije. Samo zahvaljujući neverovatnoj energiji i solidarnosti građana, koji su u ovom ludom vremenu pandemije uspeli da sakupe milione dolara, ta mala bića su dobila bitke.
Sada razumete koliki je to gubitak za državu što zgrade centra još uvek nema, a ni banke matičnih ćelija.
Smatram da je ovo pitanje, ne samo od državnog značaja, već i pitanje od nacionalnog interesa. Zato pitam premijerku Anu Brnabić i Kancelariju Vlade Republike Srbije za javna ulaganja, kada će radovi na izgradnji Centra izvrsnosti biti nastavljeni i koja je nadležnost JUP-a i kolika je njihova odgovornost za neispunjenje ugovorenih obaveza? Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Na samom početku, pre nego što postavim pitanje, samo jedna digresija. Interesantno je da se pojedini narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije zalažu za navodnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a čine sve suprotno.

Sa druge strane, takve tragedije koje su se desile u Peći, u kafiću „Panda“ ne smeju se koristiti u političke svrhe. Ja želim, u ime poslaničke grupe SPS, da se izvinim pre svega porodicama žrtava što je na ovakav način zloupotrebljena ova tragedija zarad političkog populizma i političkog marketinga.

Ne želim o tome danas da govorim, ovo je samo digresija.

Poštovani kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena zatražio sam, u ime poslaničke grupe SPS, od predsednika parlamenta da nam dostavi nacrt, da pokuša preko sekretarijata da nam dostavi nacrt i predlog izveštaja Evropskog parlamenta, imajući na umu činjenicu da je tokom protekle nedelje održana sednica Odbora za spoljne poslove kojim predsedava gospodin Dejvid Mekalister, gde su trebali da budu između ostalog i amandmani, jer sam smatrao da je mnogo otvorenih pitanja kada je reč o amandmanima koji bi, ja sam tada bio uveren da će biti usvojeni, tako se na žalost i desilo.

Zahvaljujem vama, gospodine predsedniče, što smo, čini mi se da su sve poslaničke grupe dobile izveštaj Evropskog parlamenta i taj dokument Evropskog parlamenta koji je sastavljen na osnovu izveštaja Vladimira Bilčika je pre nekoliko dana dostavljen Vladi, dostavljen je i Narodnoj skupštini. U vezi sa tim dokumentom želeo bih da prokomentarišem najpre nekoliko stvari.

Pre svega, rezolucija se na dosta oštar i reko bih neprimeren način iznose se stavovi o Srbiji u velikom broju oblasti, pre svega izražava se sumnja u legitimitet novog parlamenta, jer nema opozicije iako smo mi na Odboru za stabilizaciju i pridruživanje, gospodin Orlić je tu, od gospođe Tanje Fajon vrlo jasno čuli da parlament, jel tako gospodine Orliću, ima legitimitet i legalitet i razgovarali kao predstavnici parlamenta, što znači da prihvataju parlament i saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, zatim kritikuju i to što smo izborni prag snizili pred same izbore, a mi smo to upravo učinili kao rezultat međustranačkog dijaloga i to nije jedini. Znate, kritikuju nas što smo u izbornoj godini menjali zakone koji se tiču izbornog zakonodavstva, a oni su nas primorali kroz međustranački dijalog da izmenimo određeni broj zakona koji se direktno tiču izbornog zakonodavstva.

Govore da parlament ne kontroliše dovoljno izvršnu vlast što apsolutno nije tačno. Prosto je neverovatno čime se evropski parlamentarci u ovom izveštaju bave i ja sam iz tog razloga tražio da dobijemo nacrt, imajući na umu da će krajem meseca biti tek usvojen izveštaj Evropskog parlamenta i da će definitivno usvojen biti u ovakvom obliku kako je to učinjeno, zapravo na osnovu amandmana koji su usvojeni na sednici Odbora za stabilizaciju, odnosno Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Ono što je takođe gruba ocena, a to je da u Narodnoj skupštini imamo govor mržnje prema poslanicima Evropskog parlamenta.

Nikada u ovoj Narodnoj skupštini niko nije izrazio i govorio… Prvo, oni ne znaju šta je govor mržnje, moraju da vide pravnu formulaciju, tu je gospodin Fila, ako im nije jasno, tu je i gospodin Martinović, neka dostave pitanje, pa će im oni obrazložiti šta znači govor mržnje. To što poslanici iznose činjenice koje njih vređaju, to je nešto drugo.

Gospodine predsedniče, za vas jedno pitanje. Kako ste, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana izjavili da bi Narodna skupština mogla da donese svoju rezoluciju kao pandam rezolucije Evropskom parlamentu u Srbiji, da li možemo očekivati raspravo o dokumentu koji je podneo izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, kako bi i mi kao narodni predstavnici izneli svoje stavove, a možda i argumentovano demantovali više stavova iznetih u izveštaju u Predlogu rezolucije?

Još jedno kratko pitanje, koje mislim da je važno ovih dana, jeste pitanje vakcina, odnosno najava EU o uvođenju kovid pasoša, što je izazvalo veliku paniku među građanima. Donošenje ove odluke bi bilo suprotno najvišim evropskim standardima za koje se EU upravo zalaže i traži poštovanje takvih standarda od svojih članica, ali i od nas koji apliciramo za članstvo u EU. Upravo najviši zvaničnici jedne države članice EU primio je kinesku vakcinu, pa se pitam šta će u tom slučaju preduzeti EU? Sutra ćemo znati kakav će biti ishod.

Ukoliko se zaista donese ovakva odluka, ne želim da verujem da hoće, ali ukoliko se donese ovakva odluka, ona bi najblaže rečeno bila skandalozna i to u međunarodnim razmerama. Pitanje je za Vladu Republike Srbije - kakav će na osnovu toga biti odgovor Vlade Republike Srbije? Zahvaljujem.

Hvala.

Što se tiče ovog prvog dela vašeg pitanja, pošto ste meni postavili to pitanje, ja sam vam rekao i prošli put da je Narodna skupština Republike Srbije vlasna da donosi i utvrđuje svoje stavove o svim pitanjima, uključujući i ovo pitanje izveštaja o Srbiji u Evropskom parlamentu.

Međutim, taj izveštaj još nije usvojen, to će biti 24. marta. Kada on bude usvojen i u kakvom obliku, o tome će se izjasniti Odbor za evropske integracije i ukoliko bude potrebno održaćemo i sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.

Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, dok se država Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem bori za razvoj ekonomije, državne i nacionalne interese, protiv korona virusa i protiv mafije, mi imamo paniku kod pojedinih tajkuna koji su pokrali državu i njene građane.
S tim u vezi, postavljam dva pitanja, a tiču se tajkuna Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicije, koji je pokrao našu državu, koji je na nelegalan način stekao preko 600 miliona evra, tačnije 619 miliona evra. Pitam nadležne državne institucije i pri Ministarstvu finansija, mislim na Poresku upravu, i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Tužilaštvo Srbije, da utvrde i da saopšte javnosti sve što se tiče Đilasovih računa na Mauricijusu, u Švajcarskoj i drugim nekim egzotičnim zemljama, za koje još uvek nemamo saznanje.
Činjenica je da je Dragan Đilas na račune na nekim rajskim ostrvima, za njega su to poreski rajevi, sklonio milione i milione evra ukradenih od građana Srbije. Narod u Srbiji mora da zna odgovore na ta pitanja, a nadležne institucije, pošto je Republike Srbija zemlja reda i zakona, moraju sve to da ispitaju, kao i kad su u pitanju i naše kolege narodni poslanici i svi građani Srbije, da se utvrdi i poreklo novca Dragana Đilasa, da se utvrde i finansijski tokovi njegovog novca, ko iz njegove porodice ima te račune, kod od njegovih saradnika ima te račune, šta je sa Đilasovim firmama, koje su Đilasove firme, gde sve imaju račune, u Švajcarskoj, Mauricijusu ili u nekim trećim zemljama,
S tim u vezi, postavljam i drugo pitanje, a koje se tiče pretnji. Ko god je ovih dana progovorio o Đilasovim računima na Mauricijusu, Švajcarskoj i drugim računima, bio je izložen najgorim mogućim pretnjama. Da li je reč o predsedniku Aleksandru Vučiću, da li je reč o mojim dragim kolegama narodnim poslanicima ili je reč o članici predsedništva naše Srpske napredne stranke, gospođi Vladanki Malović. Ko god nešto progovori o Đilasu, ko god ukaže na njegove račune, najgore moguće pretnje. Sram da ih bude!
Zato, pozivam i postavljam pitanje i policiji i tužilaštvu, da reaguje povodom tih pretnji, jer je prosto neverovatno da u Srbiji i dan danas pojedine pristalice Dragana Đilasa prete šišanjem jednoj gospođi. Prete na sve moguće načine, prete porodicama. To nije normalno i zato nadležne institucije brzo moraju da daju odgovore na ta pitanja i da reaguju.
U vezi Đilasovih miliona i njegovih računa, ja samo moram da podsetim građane Srbije, zamislite koliko bi u Republici Srbiji moglo da bude izgrađeno bolnica, vrtića, škola, fabrika i puteva od Đilasovih miliona koje je pokrao od građana Srbije. Svaki dan treba da govorimo, jer mi u ovim trenucima, Republika Srbija, Vlada Srbije, predsednik Aleksandar Vučić čine sve da pomognu i našim penzionerima i zdravstvenim radnicima koji su heroji ovog doba i da pomognu i poviše plate građanima Srbije, ali to bi bilo daleko lakše da nije bilo ljudi poput Dragana Đilasa.
Zato, i tužilaštvo i policija i sve nadležne institucije moraju da odgovore na ova pitanja, kako bi građani Srbije videli, saznali i utvrdili ko je onaj koji kritikuje državnu politiku Republike Srbije. To je Dragan Đilas, to su njegovi saradnici, to su njegovi saradnici u privrednom i organizovanom kriminalu koji žele samo da se vrate na vlast da bi mogli opet da kradu, da država opet ne bi mogla da gradi bolnice, vrtiće i škole, fabrike i puteve, jer ima Dragana Đilasa.
Prema tome, verujem i u tužilaštvo i u policiju i u poresku upravu i da će da odgovori na ova pitanja i da će da se utvrdi istina o Đilasovim milionima i verujem da će taj novac biti vraćen građanima Srbije, jer, samo još jednom podsećam, šta bi sve moglo da se uradi i izgradi u Srbiji od Đilasovih miliona koje je pokrao od svih građana Srbije. Hvala.