Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je tačno pet minuta.
Reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o jednom izuzetno značajnom zakonu čija primena treba da spreči fatalni ishod klimatskih promena kako po opstanak naše države, tako i planete Zemlje.

Pred nama je Predlog zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene jesu globalni i sistemski problem sa kojim se susreće celo čovečanstvo. One su više decenija unazad nesumnjivo posledica industrijske revolucije i ljudske aktivnosti kojima je čovek menjao životnu okolinu kako bi došao do materijalnih vrednosti kojima je unapređivao svoj život. Nažalost, sa posledicama po prirodu i živi svet.

Upravo su ljudske aktivnosti, odnosno antropogene, vremenom dovele do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao posledica toga nastale su intenzivnije i ekstremnije promene klime od onih prirodno očekivanih koje je opisao i naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković.

Čovek je svojim aktivnostima poremetio prirodnu ravnotežu i ozonski omotač. Zato čovek mora i da zaustavi dalji proces uništavanja naše jedine planete. Naša reakcija na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti u ovom veku, jer će svet ako nešto ne preduzmemo biti blizu tački bez povratka.

Suštinsko pitanje je šta možemo da uradimo da do toga ne dođe? Kao civilizacija 21. veka koja dosta neoprezno, a možemo reći i dosta neodgovorno koristi prirodne resurse i na taj način narušava ekološku ravnotežu imamo i veliku odgovornost za budućnost naše planete. Ma koliko to izgledalo teško, a ponekad i nemoguće vi što upravljate klimatskim promenama dužni smo da kao čovečanstvo učinimo sve kako bi smanjili opasnost od katastrofalnih posledica. Mi smo planetu pretrpali otpadom, zagadili mnoge vodotoke, posekli šume koje su pluća planete i proizvode kiseonik za opstanak živog sveta.

Svaka država je danas odgovorna za smanjenje otpada, za očuvanje prirodne ravnoteže, a veću odgovornost imaju industrijski razvijene zemlje koje emituju više štetnih gasova sa efektom „staklene bašte“. Svaki korak je važan. Srbija kao odgovorno društvo pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje stanja životne sredine na našim prostorima.

Možemo da što pre počnemo da koristimo obnovljive izvore energije i prestanemo sa korišćenjem fosilnih goriva, da pošumljavamo još više površina, da postepeno prelazimo na prevozna sredstva koja će manje zagađivati životnu sredinu i druge aktivnosti.

Brzina reagovanja je dosta važna po ovom pitanju, jer više nemamo vremena za čekanje za spas naše planete. Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju, što su se složile skoro sve države koje su potpisale Pariski sporazum kojim se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zadrže zagrevanje ispod dva stepena.

Pariski sporazum definiše ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u periodu od 2021. do 2030. godine. Potpisnica ovog sporazuma je i Republike Srbija i kao odgovorna država stvorila je i pravni okvir za sprovođenje globalnih ciljeva.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pripremilo je Zakon o klimatskim promenama koji je usvojila Vlada Republike Srbije i danas se on nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa poslanika, osnovana 2009. godine sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika sastala se 10. 3. kako bi dala svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji i predložila četiri amandmana o kojima ćemo raspravljati u toku rasprave u pojedinostima.

Predlogom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Ovim zakonom ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Srbija predloženim zakonom zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora i druge nacionalno socio-ekonomske parametre.

Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih promena koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke onog najvažnijeg – ljudskog života.

Predlog zakona o klimatskim promenama, pored osnovnih odredbi, sadrži strategije i planove, politike i mere za ograničenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" iz izvora, monitoring izveštavanje i verifikaciju emisije gasova iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, sistem za monitoring, izveštavanje o nacionalnim emisijama gasova, projekcije emisija istih iz izvora i uklanjanje pomoću ponora, sistem za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama, administrativne takse, nadzor, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.

U cilju uspešnije primene ovog zakona, izgrađena je i lista postrojenja koja će imati obavezu monitoring izveštavanja i verifikacije emisije gasova sa efektom "staklene bašte". Podsećanja radi, najveći udeo u ukupnim emisijama gasova potiče iz sektora energetike, zatim sektora poljoprivrede, šumarstva i korišćenja zemljišta.

Glavna pretnja klimatskih promena je ne samo uticaj na biodiverzitet, već i na zdravlje ljudi. Da bi smo shvatili ozbiljnost posledica klimatskih promena, spomenuću samo neke od posledica na zdravlje ljudi, a to su mnoga respiratorna odeljenja kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti pluća, mnoge alergijske bolesti i druge. Zatim, kardiološka oboljenja. Takođe, veliki uticaj promene na širenje infekcije od insekata poput lajmske bolesti, zika virusa i drugih tzv. "zonoza" i vektorski prenosivih bolesti. Rizik je i trovanje hranom, jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija mikrobiološkoj kontaminaciji bakterijama, pojačana ultravioletna zračenja, uticaj na kožu, njena oboljenja, pa i karcinom kože.

I to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti, pa i smrtnosti.

Sve navedene činjenice moraju se uzeti u obzir kada se donose javne politike iz oblasti klimatskih promena i koliko su ozbiljne posledice sa kojima se već suočavamo, jer nismo reagovali na vreme.

Ova pandemija korona virusa nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života menjaju se i slabe. Zato je zaštita ljudskog zdravlja prioritet koji prevazilazi sve barijere.

Promenama u javnim politikama koje imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" i suzbijanja klimatskih promena, ujedno će se smanjiti i aerozagađenje, a samim tim i oboljevanja, pa i smrtnost.

Da zaključim da iz svega prethodno navedenog, da je potreba za prilagođavanjem, neizmenjene klimatske uslove u budućem periodu apsolutno neophodna. Koncept politike prilagođavanja, neizmenjene klimatske uslove, koji za cilj imaju smanjenje štete i gubitaka usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, izazvanih promenama klime obezbeđuje ne samo zdravu životnu sredinu, već i sigurnosti investicija, kao i uticaj na sve segmente društva.

Drugim rečima, usvajanje ovog zakona smanjilo bi ranjivost srpske privrede, obezbeđujući joj dalji razvoj i održivost, ali i pre svega uticaj na ljudsko zdravlje. Zato je zakon korak dalje u približavanju srpskog zakonodavstva tekovinama EU u oblasti ekologije i doneće bolje zdravstvene uslove i zdravu životnu sredinu za građane Republike Srbije i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena.

Zato jedan apel za podizanje svesti javnosti o potrebi i nužnosti prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ne sme više biti mrtvo slovo na papiru, jer drugu rezervnu državu, ako hoćete i planetu, nemamo. Hoćemo li je sačuvati, zavisi od nas samih.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici dr Vesni Ivković.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Bogatinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima.

Klimatske promene predstavljaju širok spektar globalnih fenomena, kao što su povećanje temperature na zemlji, ekstremne vremenske prilike, povećanje nivoa mora, topljenje ledničkih masa, kako na polovima tako i na visokim planinama i drugo.

Ove promene su posledica prirodnih ciklusa, ali i antropogenog delovanja, odnosno svih aktivnosti čoveka koji dovode do emisije gasova staklene bašte i povećavanje njihove atmosferske koncentracije. Ovaj fenomen je veoma značajan jer su receptori uticaja klimatskih promena stanovništvo, prirodni resursi, životna sredina, biodiverzitet, infrastruktura, privreda itd.

Pokušaji rešavanja ovih problema na svetkom nivou još od Kjoto protokola koji je potpisan od strane velikog broja država, a koji je tačno odredio rokove za redukciju emisije, preko Pariskog sporazuma koji promoviše dobrovoljan pristup sa ciljem da se zadrži povećanje globalne prosečne temperature znatno ispod 2 stepena, izveštava o tome od strane od svake državne potpisnice za svakih pet godina. Na žalost još uvek nisu doneli neki spektakularni rezultat.

Uticaj klimatskih promena ne zaobilazi ni našu Srbiju. Naša zemlja je ratifikovala pomenuti sporazum i na nama je da pokažemo spremnost da se uhvatimo u koštac sa ovim velikim problemom.

Kao pozitivan primer ovom prilikom naveo bih nekoliko projekata koje je grad Leskovac realizovao u oblasti zaštite životne sredine. Rekao bih nekoliko važnih ekoloških resursa, a koji se odlično uklapaju u borbu protiv klimatskih promena. Grad Leskovac ima izgrađenu i funkcionalnu, regionalnu, sanitarnu deponiju Željkovac koja prihvata komunalni otpad sa teritorije Jablaničkog okruga, ali i nekoliko opština izvan njega.

Na početku se samo vršilo deponovanje otpada bez ikakvog prethodnog tretmana. Danas je u okviru deponije ne opasnog otpada izgrađeno i puteno u rad postrojenje za upravljanje otpadom, tehničke jedinice za tretman otpada, razvrstavanje i skladištenjem ne opasnog i opasnog otpada iz komunalnog otpada. Celokupan postupak do deponovanja i samodeponovanje komunalnog otpada u skladu je sa standardima koji se primenjuju u ovoj oblasti, a definisan je ugovorom koji je grad Leskovac potpisao sa kompanijom PVV Por Verner i Veber, sada kompanijom Por i važećim dozvolama izdatim od strane nadležnih ministarstava.

Kao svojevrsna dopuna ovom projektu, a u cilju rešavanja problema otpada na teritoriji grada Leskovca pomenuo bih akciju čišćenja, redovnog čišćenja divljih deponija koje se na inicijativu gradonačelnika, dr Gorana Cvetanovića, u Leskovcu sprovode od 2013. godine. Akcija podrazumeva da se na osnovu podataka o lokacijama ovakvih odlagališta otpada koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, svakog, ali svakog vikenda vrši čišćenje.

U akciju su uključene sve institucije iz sistema upravljanja otpadom, ali ona promovišu i aktivno uključivanje javnosti i volonterizam meštana, mesnih zajednica na čijoj teritoriji se smetljište nalazi. U akciji je do danas očišćeno preko 500 lokacija i deponovo oko 5.500 tona čvrstog komunalnog otpada na regionalnu sanitarnu deponiju Željkovac, a većina lokacija je obogaćena novim sadnicama i privedena svojoj nameni.

Pomenuo bih i dva kapitalna projekta u oblasti upravljanja vodama. To su dva važna resursa, monumentalna, rekao bih, za Jablanički okrug. To su akumulacija „Barije“ na reci Veternici, postrojenje za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“ koje regulišu upravljanje vodom za piće. I, drugi projekat, na šta smo naročito ponosni. To je centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za oblast upravljanja otpadnim vodama na teritoriji grada Leskovca.

Akumulacija „Barije“ je višenamenski vodoprivredni sistem koji predstavlja najvažniji deo sistema vodosnabdevanja stanovništva i privrede grada Leskovca i opština Lebane, ali i neizbežan faktor u zaštiti od poplava, kao jednog posledica klimatskih promena prihvatanja i zadržavanja nanosa sa otvorenim mogućnostima za korišćenje hidroenergetskog potencijala brane i akumulacije.

Vode iz akumulacije „Barije“ odvodi se do postrojenja za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“, a nakon toga do rezervoara čiste vode „Rudarska kosa“ koja obezbeđuje ravnomernost korišćenja vode i potrebne rezerve za nepredviđene okolnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko. Poznata je činjenica da se u Srbiji prerađuje manje od 10% otpadnih voda i da su neophodna ogromna ulaganja za izgradnju sistema za njihovu preradu. Projekat upravlja otpadnim vodama grada Leskovca sastoji se iz tri komponente i to – izgradnja kolektora dužine 5.150 metara koju je finansirala Vlada Republike Srbije i naravno Ministarstvo za zaštitu životne sredine u iznosu od 460 miliona dinara, dok je grad Leskovac za eksproprijaciju zemljišta izdvojio 27 miliona dinara.

Zatim, izgradnja centralno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji ima liniju vode i liniju mulja i proširenje kanalizacione mreže dužine oko 90 km za 16 naseljenih mesta, koji gravitiraju oko samog centralnog postrojenja, a koji je deo ORIO programa finansiran od strane Vlade Kraljevine Holandije u iznosu od osam miliona evra.

Savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa linijom vode i delimičnim tretmanom ulja završeno je 2016. godine, a finansirano je sredstvima delegacije EU iz IPA programa u iznosu od 10 miliona i 460.000 evra, dok je grad obezbedio sve neophodne uslove, naravno za nesmetano odvijanje radova.

Za realizaciju druge faze, izgradnju linije mulja anerobne digestije od strane Vlade Republike Srbije i opet Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdvojeno je 4,2 miliona evra. Na taj način Grad Leskovac je zaokružio proces prikupljanja i tretmana otpadnih voda, sprečio pritisak otpadnih voda na životnu sredinu i postao primer za rešavanje svih problema ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, a naravno i u regionu.

Kao dodatne aktivnosti, u zaštiti od poplava grad intenzivno čisti kanale na svojoj teritoriji, gradi rasteretne kanale na kritičnim tačkama. U izradi je i operativni plan sanacije kanala.

Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, Grad Leskovac je na osnovu dugogodišnjeg monitoringa kvaliteta vazduha pripremi nacrt kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na svojoj teritoriji za period 2021-2023. godine. Ovaj plan definiše lokacije povećanog zagađenja, listu zagađujućih materija, izvore zagađenja i mere i aktivnosti za smanjenje zagađenja vazduha.

Uzimajući u obzir da je najefikasnija, najjeftinija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, to znamo svi, pošumljavanje, u 2019. godini aplicirali smo i u potpunosti realizovali projekat „Pošumljavanje javne zelene površine – Spomen park i zone zaštitnog zelenila“. Projekat je realizovan opet preko Ministarstva zaštite životne sredine, a na osnovu raspisanog konkursa za dodelu sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini.

Naravno i u ovoj godini 2021. godini, Grad Leskovac je aplicirao po dva projekta, to je pošumljavanje. Sredstva su opredeljen a u iznosu od milion i po dinara, kao i drugi projekat, to je zamena kotlarnica u iznosu od 18 miliona dinara, koliko je opredeljeno JKP „Toplani“. Na ovome se stvarno zahvaljujem Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a posebno ministarki Vujović.

Na kraju, poštujući sva načela zaštite životne sredine, a posebno načelo održivog razvoja, kojim se ostvaruje usklađivanje interesa zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja, koristeći evropska i svetska iskustva u ovoj oblasti, a posebno usvajanjem ovog zakona, Srbija će postaviti realne ciljeve koji će, ubeđen sam biti ostvareni u narednom periodu.

Ministarki želim uspešan rad i njenom ministarstvu, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će zdušno podržati ovaj zakon. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku.
Pošto poslanička grupa SPP-Ujedinjena seljačka stranka nema više vremena, prelazimo na sledeću govornicu, to je narodna poslanica Samira Ćosović.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je četiri minuta.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Samira Ćosović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani prisutni, promena klime je jedan od najozbiljnijih problema životne sredine. Ona je prouzrokovana promenama prirodnog efekta staklene bašte koji zadržava toplotu emitovanu sa površine zemlje i ostvaruje toplu atmosferu pogodnu za život.

Prva stvar koju želim napomenuti jeste da kada se govori o klimatskim promenama ne misli se na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću. Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen dioksida neograničenim sagorevanjem fosilnih goriva. Dakle, uglja, nafte, prirodnog gasa što su takođe i uzročnici oslobađanja ugljen dioksida u atmosferu, a što je povećalo temperaturu. Među mogućim posledicama su ekstremni vremenski uslovi i topljenje polarnog leda.

Promena klime je u tesnoj vezi sa otpadom. Skoro dve trećine ljudi u Srbiji, 73% preciznije odlažu otpad na nesanitarne deponije, a sa deponija u atmosferu odlazi čak 27% od ukupnih emisija metana, gasa koji je 21 put moćniji od ugljen-dioksida kada su u pitanju klimatske promene. Stoga, plan je da do 2029. godine svi građani Srbije odlažu otpad na sanitarne deponije i da stopa reciklaže dostigne 50% od ukupnog stanovništva do 2035. godine.

U Srbije se godišnje ukupno proizvede oko 2,4 miliona tona otpada, a divljih deponija ima više od 3,5 hiljade na teritoriji cele države. Dok sanitarne deponije ima sistem sakupljanja deponijskog gasa, kod divljih metan odlazi u atmosferu i ima veliki uticaj na klimatske promene. Vlada Republike Srbije sada radi na konkretnim koracima vezanim za upravljanje otpadom.

Sada ću govoriti kao narodna poslanica koja dolazi iz opštine Prijepolje gde je zahvaljujući energičnom zalaganju opštinskog rukovodstva opštine Prijepolje, razumevanju rukovodstva susednih opština Priboj i Nova Varoš, a prvenstveno zahvaljujući odlučnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i vašem ličnom angažovanju, gospođo Vujović, posle višegodišnje eksploatacije lokacije smetlište u Stanjevinama je zatvoreno kao privremena prijepoljska deponija. Od tada se komunalni otpad sa područje opštine Prijepolje odvozi na privremenu lokaciju u Druglićima.

Posebno je važno reći da je sanacija i rekultivacija privremene deponije Stanjevine u toku. Veći deo je presut zemljom, a radovi će trajati najkasnije do polovine maja.

Odlaganje komunalnog otpada na deponiji Duboki potok u Druglićima trajaće najmanje dve godine, do izgradnje transfer stanice sa reciklažom na lokaciji Banjica odakle će se otpad iz sve tri opštine transportovati do deponije Duboko u Užicu gde su, kako ste i sami rekli, već u toku projektne aktivnosti na proširivanju tela deponije.

Zatvaranjem deponije Stanjevine, ali i svih drugih deponija, a iz medija sam propratila vaše angažovanje na zatvaranju deponije, divlje deponije u Kovinu, doprineće se u borbi protiv klimatskih promena, poboljšanju ljudskog zdravlja i boljeg kvaliteta života svih građana u Republici Srbiji.

Iako je od javne rasprave o Nacrtu zakona o klimatskim promena prošlo dve i po godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Predlog zakona i mi danas u plenarnom delu razgovaramo o njemu.

Primenom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Pri tome, predlogom zakona ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima EU.

Predlogom zakona predviđa se donošenje strategije nisko-ugljeničnog Republike Srbije sa akcionim planom u roku od dve godine, čije će važenje biti 10 godina od stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon predstavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje n izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Kao najvažnije za sprečavanje klimatskih promena i izgradnju društva koje neće biti zavisno od fosilnih goriva važno je dodati i promene u svesti ljudi.

Zakon o klimatskim promena je jedan od najvažnijih zakona koji će biti usvojen u Republici Srbiji. On utiče na sve segmente društva, a naša svest o klimatskim promenama i adaptacija na njih uticaće na budućnost čitavog čovečanstva.

Za kraj, navešću reči Čarlsa Darvina – ne preživljavaju najjače vrste, niti najinteligentnije, već one koje se promenama najviše prilagode.

Socijaldemokratska partija Srbije, Rasima Ljajića, podržaće ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Samiri Ćosović.
(Predsedavajuća se obraća na maternjem jeziku.)
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.
Izvolite.

Rozalija Ekres

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala lepo, potpredsednice Kovač.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, problem klimatskih promena je prepoznat u celom svetu. Evropa, a i Republike Srbije je rešila da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Predlog zakona o klimatskim promenama dolazi u momentu kada su dešavanja, odnosno nepovoljni uticaji koji potkrepljuju pojavu klimatskih promena veoma intenzivni.

Poslanička grupa SVM pozdravlja ovaj predlog posebno uzimajući u činjenicu da je on dugo najavljivan i u prethodnom sazivu.

Održivi razvoj koji podrazumeva harmonično sadejstvo ekonomije, društva i životne sredine upravo determiniše ekonomski razvoj koji teži da smanjuje efekte koji prouzrokuju neželjene klimatske promene, kao i da koncipira način odgovora i ponašanja prilikom percepcije ovih uticaja.

Pomoću ovog zakona ćemo zapravo pokušati ograničiti i smanjiti uticaj glavnih faktora koji generišu klimatske promene. Održivost se želi postići prvenstveno ograničenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, zatim monitoringom i izveštavanjem o strategiji nisko-ugljeničnog razvoja, kao i programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ciljevi predloga zakona su veoma jasno definisani, vođeni korišćenjem alternativnih izvora energije u skladu sa klimatskim politikama UN i EU što poslanici SVM svakako pozdravljaju.

Suština je u tome da se ljudskom aktivnošću povećava stvaranje gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte i da su određeni sektori prepoznati kao sektori koji pretežno dovode do povećanja emitovanja tih gasova. Zakon je zahtevan, njime se uvodi način praćenja količine emitovanja ovih gasova, kao i njihov izbor. Kada Srbija imala sveobuhvatan uvid u nivo emitovanja gasova moći će da donese mere sa ciljem smanjenja emisije.

Predlog zakona veoma detaljno razrađuje i reguliše uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u operativnom smislu, kao i sva pitanja od značaja za ograničenje emisije ovih gasova i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Zakon ukazuje na smernice prilagođavanja, predstavlja sintezu ponašanja po sektorima i nalaže neophodne zadatke teritorijalnih i administrativnih jedinica. To je jasno istaknuto u vidu priprema i donošenja programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove što bi trebalo da generiše i sprovođenje sektorskih dokumenata uključujući organe i organizacije lokalnih samouprava o sprovedenim merama prilagođavanja, kao i pojavama kao što su poplave, ekstremne temperature, suše i drugo i njihovim posledicama, a koje generišu i pitanja uloge i zadataka lokalnim samouprava na definisanju lokalnih problema, kao i odgovora na klimatske promene.

Ako se tome dodaju problemi elementarnih nepogoda izazvanih klimatskim promenama, problemi procesa adekvatnih priprema i prilagođavanja postaju još složeniji na koje lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti moraju biti pripremljene.

Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa pripadajućim akcionim planom priprema se i usvaja radi identifikacije uticaja klimatskih promena na sektore i sisteme i utvrđivanja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove na one sektore i sistema u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje.

Analize su pokazale da postojeći kapaciteti nadležnih institucija nisu dovoljni za pravovremeno i adekvatno sprovođenje odredbi zakona, obzirom na obim i zahtevnost istih, te je neophodno jačanje kapaciteta u vidu dodatnog zapošljavanja kadrova specifično stručno obrazovanog profila.

Cilj ovog zakona je, dakle, stvaranje pravnog osnova za donošenje planskih dokumenata u oblasti klimatskih promena i za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a sve u cilju borbe protiv klimatskih promena u procesu prilagođavanja istim.

Donošenje zakona predstavlja prvi ozbiljan i neophodan korak na ovom izuzetno značajnom putu za sve nas, za našu budućnost, što poslanici Saveza vojvođanskih Mađara svakako podržavaju. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici.
Poslednja govornica, pre pauze za ručak, je narodna poslanica Nina Pavićevi.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Nina Pavićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Zakon o klimatskim promenama je jedan od važnih zakona koji se tiču budućnosti naše zemlje. Usvajanjem ovog zakona ispuniće se obaveza prema međunarodnoj zajednici, biće u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Pariskim sporazumom i uskladiće domaće zakonodavstvo sa pravnim regulativama Evropske unije. Ovaj zakon je veoma složen i svojim dejstvom zadire u brojne sektore. Usvajanjem ovog zakona i primenom uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova efekta staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Uprkos pandemiji korona virusa, za Republiku Srbiju je jedan od prioriteta upravo donošenje ovog zakona, jer od našeg daljeg odnosa prema pitanju zagađivanja životne sredine, u suštini, zavisi budućnost celog čovečanstva. Na početku pojave korona virusa, kada su još postojale šanse da problem ne prerasta u globalnu krizu, najvećem delu čovečanstva bilo je neshvatljivo da ovaj virus može izazvati takvu pandemiju koja je promenila lice sveta. Iz takvog shvatanja su proizišle sve teške posledice virusa. Kovid-19 upoređujem sa pitanjima zaštite životne sredine, upravo zato što čovečanstvo, čini mi se, nije još uvek svesno mogućih globalnih posledica zbog prevelikog zagađenja vazduha, vode, hrane i narušavanje ekološke ravnoteže. Verujem da će nas pojava korona virusa i posledica po zdravlje stanovništva naše planete upozoriti i osvestiti da i priroda tako drastično može da nam se osveti.

Dakle, napravila sam malo poređenje sa pandemijom, jer sve ove elemente globalnog rizika vidim i u slučaju klimatskih promena. Svima nama možda izgleda da je problem apstraktan i dalek, da se sve to dešava tamo negde i nekom drugom, doživljavamo ga najčešće kao lokalni problem, kao problem koji treba da prepozna ili reši neko drugi. Zato je za prepoznavanje dubine problema klimatskih promena neophodno voditi ozbiljnu kampanju, edukovati javnost i učiniti ljude odgovornim za sve postupke i radnje koje ugrožavaju prirodu i prirodne resurse. U protivnom, predstoji nam velika borba za očuvanje čovečanstva.

Priroda je godinama unazad pomagala čoveku da opstane i bila je nesebična prema njemu. Naviknut da priroda sama daje, uvek bezuslovno i nesebično, smatrajući se jačim, moćnijim i najvažnijim delom sistema, čovek se samoproklamovao za neprikosnovenog gospodara prirode, a sve zarad ličnog zadovoljstva i lagodnog života. Došao je trenutak kada prirodi moramo da izvinimo i da počnemo da joj vraćamo uzeto. Nije uvek moguće vratiti se nazad, čovek je u mnogim sektorima prešao, nažalost, crvenu liniju, ali zadatak naših generacija je da zaustavimo dalje zagađivanje.

Priroda je, nažalost, i sama počela da se brani od nas. Ona nas poslednjih godina i sama upozorava na posledice koje trpi, a sve to ispoljava kroz različite prirodne poremećaje, poplave, kiše, suše, zemljotrese, posledice kao što je uništavanje osnovnih uslova za život, a to su zagađenje vode i vazduha, uništavanje šuma, devastiranje zemljišta i oštećenje ozonskog omotača. Te prirodne posledice našeg odnosa prema planeti upravo zovemo i klimatskim promenama.

Kao što sam već rekla, na klimatske promene najviše utiče ljudski faktor, a posledice će se odraziti na opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, što najviše zavisi od njihove brzine prilagođavanja novim klimatskim uslovima. Njihov nestanak doveo bi do poremećaja lanca ishrane, pa i samog ekosistema.

Svetski stručnjaci i međunarodni forumu upozoravaju na stanje planete, koliko je ona u lošem stanju i da se tu vodi jedan svojevrsni rat sa prirodom, ali mi moramo biti svesni da jedino mi, ljudi koji smo narušavali ekološku ravnotežu, moramo da spasemo planetu, da prosto ne smemo izgubiti tu bitku, jer bi to značilo i nestanak čovečanstva. Klimatske promene nisu budućnost, to je ono što nam se dešava sada, ovde i svuda oko nas.

Koliko je ugrožen opstanak čovečanstva govori i činjenica da bi nestankom, odnosno izumiranjem jedne vrste insekta, a to je pčela, brzo nestala hrana, čitav biljni svet, a potom i svi mi. I Srbija se nalazi u grupi zemalja koje će u skorijoj budućnosti biti veoma izložena klimatskim promenama. Sve više se govori o nestanku šuma na teritoriji Republike Srbije kao posledice velikih seča, suša, požara i gotovo tropskih vrućina. Veća pošumljenost je uslov proizvodnje kiseonika, bez koga, složićete se, nema života.

Da bi se očuvali prirodni resursi, Srbija je još pre 70 godina počela da štiti svoju prirodu. To su pre svega nacionalni parkovi, rezervati, parkovi prirode i druga zaštićena područja. Danas je pod zaštitom u Srbiji oko 7,65%, a cilj je da se dostigne negde oko 10% sa najvišim stepenom zaštite. Prirodne vrednosti Srbije prepoznale su i svetske organizacije koje se bave zaštitom, kao što je UNESKO koji to radi kroz program.

Čovek i biosfera u okviru kog je 10. jula 2020. godine Đerdap sa svim svojim jedinstvenim i prirodnim i kulturnim odlikama uvršten na globalnu listu geoparkova, kojih je svega 161 u svetu, što je veliko priznanje za institucije koje se bave zaštitom prirode u Srbiji, za resorno ministarstvo kao krovni državni organ koji sprovodi ekološku politiku Srbije. Ovu činjenicu smo, nažalost, veoma skromno publikovali.

Takođe, nacionalni park Đerdap zaštićen je i Karpatskom konvencijom, koju je Srbija ratifikovala, kao i Protokolom o održivom upravljanju šumama u okviru pomenute konvencije, čiji je cilj da se zaštite najvredniji šumski kompleksi u Evropi i povećanje površine pod šumama, kao i njihova zaštitna funkcija u sprečavanju poplava, klizišta, regulacija vodenih tokova, kao važne mere za prilagođavanje klimatskim promenama. Stoga, ne smemo dozvoliti da klimatske promene koje se manifestuju kroz ruiniranje prirodnog nasleđa utiču na ovo naše prirodno blago.

Takođe, UNESKO je proglasio dva naša područja za rezervate biosfere, a to su rezervat Golija, Studenica i rezervat Bačko Podunavlje. Srbija bi do 2030. godine trebalo da ispuni razne uslove kako bi se adaptirala na klimatske promene, a između ostalog to je proširenje teritorije pod šumama, a masovna pošumljavanje je najbolja prevencija.

Evidentno je da ljudske aktivnosti značajno doprinose klimatskim promenama, odnosno mi trošimo prirodu mnogo više nego što priroda može da nam da, a da ne trpi posledice. Zato, u jednom trenutku dolazi momenata kada računi treba da se naplate, a neke buduće generacije moraće da popune praznine koje mi svesno ili nesvesno pravimo. Kao što smo dužni da svoje istorijsko nasleđe i kulturnu baštinu sačuvamo, tako smo dužni i da sačuvamo našu prirodu. Jedini način da se borimo protiv klimatskih promena jeste da kao čovečanstvo shvatimo da sudbina planete zavisi od nas i da ćemo je sačuvati ako shvatimo da su neophodne krupne promene u načinu života ljudi.

Nadam se da ćemo donošenjem ovog zakona imati pre svega čistiji i zdraviji vazduh u Nišu, Valjevu i Čačku, kao i u celoj Srbiji. Dobro je što Srbija donosi ovaj dugo pripreman zakon i mi kao Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije spremni smo da učestvujemo u ovoj borbi i podržimo ovaj zakon. Zahvaljujem.