Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas govorimo o jednom veoma značajnom zakonu, Zakonu o klimatskim promenama, a kojim se uređuje i obezbeđuje sistem zaštite životne sredine.

Klimatske promene su jedan od najvećih globalnih problema koje je zadesio čitavo čovečanstvo u poslednje vreme, a koje su posledica ljudskih aktivnosti koje dovode do emisije štetnih materija u atmosferi, a što za posledicu ima poremećaje koji se manifestuju pojavama kao što su velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, ekstremne suše i toplotni udari.

I pored toga što je čovek jedino živo biće koje ima sposobnosti da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za svoje potrebe, svojom aktivnošću je uspeo da naruši prirodni bilans u atmosferi što je dovelo do efekta staklene bašte usled povećanja sadržaja ugljendioksida, što je dalje dovelo do povećanja temperature na našoj planeti.

Otkrićem parne mašine, usled industrijske revolucije i ubrzanog napretka koji se dugo napajao iz fosilnih goriva, došlo je do porasta temperature na našoj planeti, a što za posledicu ima brojne poremećaje kao što su topljenje polarnih kapa, porast nivoa mora, promena obrazaca padavina, učestale vremenske nepogode i povećanje kiselosti okeana.

Najveći zagađivači, tj. emiteri SO2 gasa su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom, a najugroženiji sektori su zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Procenjuje se da od 2000. godine šteta izazvana klimatskim promenama u Srbiji iznosi oko 7.000.000.000 evra.

Pošto je ovo globalni problem, njemu trebaju globalna rešenja. U tom procesu treba da budemo objedinjeni svi i da iz ovog problema stvaramo zelenu industriju, ekološka radna mesta, nove mogućnosti za nova ulaganja, investicije u nove čiste tehnologije i obnovljive izvore. Dakle, sve ono što smanjuje štetni uticaj na planetu.

Ovo je naša obaveza, jer mi drugu planetu nemamo, a ovu jednu jedinu koju imamo nemamo prava da uništavamo. Moramo je sačuvati za buduća pokoljenja.

Kao što sam rekla na početku, glavni zagađivači su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i upravljanje otpadom. To su oblasti u kojima treba delovati kako bi se negativni trendovi usporili a vremenom stavili pod kontrolom. Ovo je nužno, jer prognoze u oblasti životne sredine i klimatskih promena nisu nimalo sjajne, imajući u vidu trenutno stanje.

Evropska unija je postavila sebi cilj da postane prvi karbon-neutralni kontinent, dakle, da apsorbuje onoliko ugljendioksida koliko emituje. Sama činjenica da mi ovde govorimo o ekologiji znači da smo već napredovali u ovoj oblasti i ojačali svoju svest da bismo mogli da se bavimo ovom temom i da radimo na otklanjanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u borbi protiv klimatskih promena uveliko sprovodi mnoge aktivnosti, a ja ću pobrojati samo neke od njih: prvo, subvencionisanje nabavke hibridnih i električnih vozila, dakle, vozila na električni pogon. Ministarstvo je objavilo tri konkursa za koje je predviđeno 400.000.000 dinara za podršku lokalnim samoupravama, a u cilju smanjenja zagađenja vazduha kao što su: sanacija i zamena kotlarnica, smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora, sufinansiranje pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja biodiverziteta. Dalje, upravljanje otpadom, pružanje podrške lokalnim samoupravama u rešavanju divljih deponija, kao i izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom.

Ja ću se kao i uvek osvrnuti na ono što je bitno za kraj odakle dolazim, Bosilegrad na jugu Srbije. Pošto je naš kraj nerazvijen, nema industrije, nema intenzivnog saobraćaja, pa ni poljoprivredi, te je sreća u nesreći da u takvim krajevima većih problema sa lokalnim zagađivačima nema. Kraj je brdsko-planinski, te je pozamašni deo pod šumama i kada je reč o šumama, ja hoću da se osvrnem na probleme u tom delu.

Šume u mom kraju su neprocenjiv resurs, kako u ekološkom, tako i u ekonomskom pogledu. Mnogo je seča, iskorišćenje šume jedini izvor prihoda i zahvaljujući tome mnogi opstaju na svojim ognjištima. Iz godine u godinu raste potreba za drvetom, naročito od kada je počela masovna proizvodnja drvenog peleta, pa se seče sve više i više. Proces pošumljavanja baš i ne prati dinamiku seče tj. više se poseče nego što se pošumi. Značajan deo drvne mase ostane u šumi zbog neisplativosti transportovanja i nepristupačnosti terena.

Podsećam da je zadnja ozbiljna akcija pošumljavanja u mom kraju bila 1985. godine u vreme poslednjih radnih akcija pod sloganom „Na rukama žuljevi, u srcima Tito“.

Drugi još veći problem jeste masovno ubrzano sušenje četinarskih šuma, naročito šuma belog bora. Ta pojava traje više godina unazad, a posledica je upravo klimatskih promena. Usled toga, čitavi potezi, nepregledni hektari šuma su se osušili. To su i privatne šume i šume kojima gazduje Javno preduzeće „Srbija šume“.

Seča i čišćenje ovakvih osušenih šuma je ekonomski neisplativo, pa drvo ostaje na svom staništu da truli i propada, a takvi potezi urastaju u korov i trnje i postaju neupotrebljivi. Tako se gube hektari pod šumama, a bez mogućnosti ponovnog pošumljavanja.

Usled masovne i ubrzane migracije mladog i radno sposobnog stanovništva iz naših krajeva, poljoprivredno zemljište ostaje neobrađeno, na pašnjacima nema stoke, te takve parcele urastaju i sada na takve parcele, koje su nekada bile njive oranice, košene livade ili pašnjaci za ispašu stoke, ne može ni da se uđe. To su sve napuštene zaparložene parcele koje nikome i ničemu ne služe. Zato je potrebno prvo očistiti i pripremiti takve terene, očistiti ih od trnja i žbunja, a potom ih pošumiti. Ovo nije nimalo lako i nimalo jednostavno. To bi trebale lokalne samouprave da stave u svoj prioritet, a da uz pomoć države tj. Ministarstva za zaštitu životne sredine, prvo, pripreme teren, a potom i pošumiti.

Ovaj problem ne poznaje granice tj. proces sušenja i proces urastanja parcela prisutan je podjednako kako kod nas, tako i u susednoj Makedoniji i u Bugarskoj, naročito u pograničnom pojasu. Zato bi možda pomoć za rešenje ovog problema trebalo tražiti u prekograničnim projektima iz sredstava EU, kako bi se ceo jug i jugoistok Srbije očistio i pošumio.

Takođe, zadnjih 10-ak godina, sve je aktuelnija priča o brzorastućim sortama drveta, tako da treba raditi na podizanju šuma od brzorastućih vrsta, a za koje treba obezbediti adekvatne uslove, bar na početku, prvih nekoliko godina, dok takva stabla ne ojačaju i ne razviju svoj korenov sistem.

Koliko god da je visoka cena svih ovih aktivnosti, sve je to investicija kako u šume, kao izvor drvne mase, tako i u šume kao fabrike čistog vazduha, jer kao što kaže kineska poslovica – prvo najbolje vreme da se zasadi drvo bilo je pre 50 godina, a drugo najbolje vreme je upravo sada.

Zato moramo što pre prionuti ovom poslu organizovano i posvećeno, jer su šume bitne danas, a u budućnosti će biti još važnije. Naša je obaveza da ih čuvamo i gajimo, jer su oni naši zeleni filteri, naši čuvari planete Zemlje.

Na kraju, naglašavam da ću u Danu za glasanje podržati ovaj veoma značajan zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gojko Palalić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali isto tako da je svako od nas dužan da tu istu životnu sredinu čuva i poboljšava.

Međutim, kada govorimo o zaštiti životne sredine ne mogu a da se ne dotaknem doba kneza Mihaila Obrenovića, jer zauvek će u istoriji ostati zapisano kako su prava i obaveze građana upravo u ovoj oblasti utvrđene kroz naredbu kneza Mihaila o rasađivanju drveća 1863. godine, objavljenu u listu „Vidovdan“, koji između ostalog glasi: „Svako je dužan ispred svog lokala, dućana i placa drva zalivati i u dobrom stanju ogradu oko njih održavati, a ko naredbu ne bude poslušao kazniće se po zakonu i platiće globu ako drvo bude uginulo“.

Upravo je ova naredba dokaz da se tada u još uvek neoslobođenoj Srbiji vodila borba kroz pošumljavanje i ozelenjavanje, borba protiv klimatskih promena. Iako je cilj ove naredbe tada bio ulepšavanje beogradske varoši, mi danas možemo slobodno da zaključimo da je ova naredba ipak imala mnogo viši cilj.

Ne treba da budemo eksperti za klimatologiju kako bi uočili ekstremne promene klime u odnosu na prirodno očekivane. Dovoljno je da otvorimo prozor i videćemo klimatske promene na delu. Pred svima nama je težak zadatak ukoliko želimo da evropski kontinent do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan, a zagrevanje se zadrži na temperaturi od 1,5 stepen. To je moguće jedino kroz smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“, što je jedan i od ciljeva ovog Predloga zakona, naravno uz prilagođavanje neizmenjene klimatske uslove.

Republika Srbija se u prethodnom periodu suočila sa brojnim klimatskim nepogodama počev od poplava, suša, visokih temperatura koje su za posledicu imale ne samo finansijske i materijalne gubitke, nego i gubitke ljudskih života. Međutim, usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona mi pre svega ispunjavamo sve naše obaveze prema međunarodnoj zajednici, ali isto tako je bitno napomenuti da je ovaj Predlog zakona u potpunosti u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, Pariskim sporazumom, ali i pravnim tekovinama EU.

Međutim, danas želim posebno da istaknem i pohvalim rad Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo sve učestalijih napada, upravo na ministarku Vujović, zbog nekakvog lapsusa napravljenog prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu. Ponoviću još jednom - prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu.

Pre 2012. godine nismo mogli da čujemo lapsuse, jer rezultati u ovoj oblasti nisu ni postojali. Meni je zaista drago što se danas na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine ne nalaze ljudi poput Olivera Dulića koji je, dok je bio na čelu Ministarstva, u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ uspeo da očisti jedino državni budžet Republike Srbije.

U okviru te iste akcije za reklamiranje na bilbordima u okviru teniskog turnira potrošeno je 500.000 evra, a za izradu veb-sajta potrošeno je 25.000 evra, 25 puta više od realne vrednosti. Podsećanja radi, taj veb-sajt je imao jednu veb stranicu i šest linkova koji nisu uopšte funkcionisali.

Meni je zaista drago što se na čelu Ministarstva ne nalaze ljudi poput ortopeda Dulića, jer narod je upravo taj koji je dao ocenu jednoj takvoj politici na izborima i narod je upravo taj koji je očistio Srbiju upravo od ovakvih „žutih lopova“.

Bitno je kada pričamo danas o radu Ministarstva za zaštitu životne sredine istaći jednu akciju koja je po meni izuzetno značajna, to je akcija koja je sprovedena u periodu od 11. januara do 3. februara. U pitanju je akcija čišćenja Potpećkog jezera. Ovde na slici možemo da vidimo sliku jezera pre i posle čišćenja. Ovo je po meni jedan od ključnih dokaza rada ovog ministarstva.

Akciju je sprovelo, inače, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ u saradnji sa EPS i prilikom ove akcije uklonjeno je 10.000 kubika plivajućeg otpada. Ovo je upravo jedan od ključnih, opet ponavljam, dokaza rada ovog ministarstva. Međutim, iako gasovi, odnosno zagađujuće materije koji uzrokuju zagađenje vazduha počev od ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, suspendovanih čestica u vidu PN10 i PN2,5 ne spadaju u gasove koji izazivaju efekat „staklene bašte“. Smatram da je ipak bitno istaći i borbu protiv aero zagađenja u prethodnom periodu, koje se prvenstveno ogledala kroz modernizaciju elektroenergetskih postrojenja i prelazak na čistije energente, unapređenje energetske efikasnosti, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Kada govorimo o modernizaciji elektroenergetskih postrojenja, važno je istaći izgradnju postrojenja za odsumporavanje u okviru termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Ministarka je imala priliku prošle godine, čini mi se, u decembru mesecu, da prisustvuje polaganju kamena temeljca za izgradnju ovog postrojenja za odsumporavanje. Investicija je vredna 210 miliona evra, a cilj upravo izgradnje ovog postrojenja je smanjenje koncentracije, odnosno koncentracionih nivoa sumpor-dioksida sa 80 hiljada tona godišnje na četiri i po hiljade tona, što je smanjenje za skoro 20 puta na godišnjem nivou.

Uredbom koja je usvojena u prethodnom periodu kada je u pitanju subvencionisanje kupovine novih vozila na električni i hibridni pogon, doprinosimo tome da povećavamo broj ekoloških vozila na našim putevima, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Ja inače dolazim iz Novog Sada i sa ponosom mogu da kažem da je grad Novi Sad putem resorne Uprave za zaštitu životne sredine opredelio sredstva u iznosu od osam miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala. Ovim potezom je grad Novi Sad postao prvi grad u Srbiji koji subvencioniše kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog vida transporta.

Ministarka je imala priliku da zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, obiđe i novoizgrađenu glavnu crpnu stanicu u našem gradu, koja je jedan od ključnih preduslova za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u narednom periodu, postrojenje koje će biti izgrađeno zajedno sa izgradnjom 80 do 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, a vrednost ove investicije je 140 miliona evra.

Danas zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi smo u mogućnosti da realizujemo sve ove projekte koji će svakako imati za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i poboljšanja kvaliteta života građana.

S obzirom da smo i dalje suočeni sa pandemijom korona virusa koja je zahvatila ceo svet, Srbija upravo vođenjem jedne takve odgovorne politike našeg predsednika može da se pohvali time da smo lideri u regionu, jedna od vodećih zemalja u svetu kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Međutim, vakcina protiv klimatskih promena ne postoji, tako da pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona o klimatskim promenama, jer je to jedini način da mi smanjimo emisiju gasova sa efektom „staklene bašte“, unapredimo stanje u oblasti zaštite životne sredine, jer sve ovo radimo ne samo zbog naših građana danas, već i zbog generacija koje će doći iza nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Andrijana Avramov.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani građani, moram da izrazim zadovoljstvo vezano za Predlog zakona o klimatskim promenama koji će nas još više približiti standardima EU, kao i ispunjavanje obaveza prema međunarodnoj zajednici.

Smanjenje emisije gasova će doprineti da Srbija bude među prvim zemljama Balkana koja će početi njegovu primenu.

Današnji predlog zakona je izuzetno važan zbog ključnog odnosa prema prirodi koji se svakako odražava na sve stanovnike naše planete.

Smatram da svi zajedno moramo praviti male korake uz razmišljanje da moramo nešto promeniti.

Navela bih grad Gurgaon u Indiji koji je 2019. godine bio najzagađeniji grad na svetu. Navedeni grad je prava metropola gde se nalaze sedišta najvećih tehnoloških divova, poput Gugla, Majkrosofta, gde ljudi dolaze iz svih krajeva sveta i iz svih delova države. Samim tim, usled porasta broja ljudi koji žive u navedenom gradu zbog posla dolazi i do masivnog zagađenja životne sredine, jer u tom gradu je 2010. godine živelo 2,5 miliona građana, a 2019. godini živi 4,5 miliona ljudi.

Kao neko ko živi u centru Beograda želim da kažem da svaki grad koji ima veliki broj stanovnika i povećan broj stanovnika i veliki broj kompanija, takođe, kao što je i naš Beograd se suočava sa određenim zagađenjem životne sredine.

Kada smo u takvoj situaciji, moramo i drugačije razmišljati i da bismo to promenili, osim pomoći države, primeni smo i određene standarde za zaštitu životne sredine, kada su u pitanju kompanije koje posluju u našoj Srbiji. Osim toga, potrebna nam je i pomoć pojedinaca, odnosno i građana, jer najlakše je kritikovati državu, ali najvažnije, takođe, je da se i pojedinci uključe da bi se stvari znatno promenile.

Iskreno želim da pohvalim našu ministarku koja je za kratko vreme uspela da reši i ozbiljno rešava problem divljih deponija gde su uveliko preduzete određene mere.

Budžetom ministarstva su predviđena sredstva za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Čačku, Kraljevu, Trsteniku i drugim delovima Srbije. Gradi se i gradiće se osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Problem kao što je zagađenje vazduha u Srbiji, odnosno njegov kvalitet nije na zavidnom nivou, ali je to problem čije efekte možemo videti ukoliko se svi zajedno priključimo rešavanju istog.

Osim postavljanja više mernih stanica kojih je do sada bilo u manjem broju, pa i merenje zagađenosti vazduha nije bilo merodavno, omogućili smo i subvencije za zamenu kućnih kotlarnica, zamenu kotlarnica u školama, vrtićima, domovima zdravlja čime će se u velikoj meri smanjiti problem aero zagađenja.

Takođe, nastavljamo sa subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a u planu su nam i projekti pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina.

Naglasila bih da nama i jeste cilj da ne potrošimo svoje prirodne resurse, da težimo i primenjujemo najmoderniju tehnologiju kako bi rešili probleme, budući da su problemi sa kojima se suočavamo izuzetno kompleksni, da zahtevaju određeno vreme za njihovu realizaciju zarad postizanja efekata koji primenjujemo i da iziskuju velika finansijska sredstva.

Mi imamo problem sa kojim se suočava i ceo svet, dakle Srbija nije jedina država na svetu, ali ono što je najvažnije jeste da smo svesni važnosti očuvanja životne sredine zbog nas i naših budućih generacija.

Svakako nećemo žmuriti, već smo se značajno pokrenuli kako bismo kvalitet života naših građana i nas samih unapredili.

Na kraju, završila bih ovaj govor citatom čuvenog Teodora Ruzvelta – zelena boja je osnovna boja sveta, iz nje se rađa njegova lepota. Rasipanje i uništavanje naših prirodnih dobara, iscrpljivanje umesto povećanja njene iskoristivosti to će već našoj deci umanjiti mogućnost napretka koji uživamo, a koji smo im dužni predati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, zadovoljstvo mi je što danas pred sobom imamo zakon o klimatskim promenama. Naravno da ćemo ga mi iz Pokreta socijalista podržati, jer je on jako važan i sem nekih sitnih zamerki koje nisu možda toliko bitne i suštinske, a na koje ću sada ukazati, apsolutno nam je jasan razlog i u potpunosti podržavamo ovakva zakonska rešenja koja su doneta.

Naime, lično mislim da je možda svrsishodnije bilo, jer se radi o krovnom zakonu, da se zakon ne zove zakon o klimatskim promenama, već zakon o merama za sprečavanje klimatskih promena, jer iza ova zakona treba da uslede mnogi zakoni koji praktično treba da omoguće u potpunosti realizaciju ovog o čemu danas govorimo i diskutujemo.

U svakom slučaju, uz potpuno uvažavanje razloga koje ste naveli u obrazloženju predloga, kada se to odnosi na uspostavljanju sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i ispunjenje obaveza prema Međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i njenog sporazuma iz Pariza.

Lično moram da kažem da ne znam na šta se ovaj treći deo odnosi, a to je nešto što prečesto koristimo kod zakonskih predloga, a to je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Iskreno rečeno, iako sam završio prava, ne znam šta su tekovine prava EU, da li su to tekovine nemačkog, francuskog zakonodavstva, njihovih pravnih sistema ili su to neki zaključci i stavovi prinudne uprave iz Brisela. Ne bih sada u ovom trenutku da razgraničavam.

Ono što je važno, važno je da je ovaj zakon jako dobar i koristan za građane Republike Srbije i šteta je što ovakav zakon nije donet mnogo godina ranije i pre ovog saziva, jer danas bismo verovatno živeli u mnogo boljoj sredini i okruženju, nego što to danas imamo.

Moram da skrenem pažnju uvažavajući, stav mog uvaženog kolege Parezanovića, koji kaže da ovo nije i ne bi smelo da bude pitanje političko i pitanje politike, međutim, nažalost jeste.

Ja ću govoriti o jednom delu koji se direktno tiče ovog zakona, a to je EPS. Mi danas imamo takvu hajku na EPS koja je nominovana otprilike ako bih to zaista prihvatio bez rezerve, što pojedinci govore, potpuno neargumentovano ili određene nevladine organizacije, ispade da je zagadio kompletnu zemaljsku kuglu i da je sada samo pitanje opstanka na zemaljskoj kugli, da li ćemo mi ugasiti termoelektrane ili nećemo i to će biti spas celog sveta. Jednostavno to nije istina.

Činjenica je da postoje klimatske promene na koje možemo da utičemo, činjenica je da postoje klimatske promene na koje možemo samo da se adaptiramo ili da im se prilagodimo. Ono što me zabrinjava jeste da najveći, najvažniji i najmoćniji zagađivači na svetu nemaju nijedan procenat ovako odgovornog pristupa prema životnoj sredini, kao što ga pokazuje Republika Srbija.

Kada budemo uspeli da nateramo te najveće, najbogatije i da najmoćnije da se vrate, iskreno vrate Kjoto sporazumu i nekim drugim sporazumima koji su potpisivani, a nikad do kraja nisu realizovani, onda će nam svima biti mnogo lakše.

Moramo da ovde pogledamo i jedan politički aspekt svega ovoga, koji nije čak ni samo politički, već je državotvorni, jer ugrožava Republiku Srbiju. Šta bi Republika Srbija dobila gašenjem termoelektrana i zatvaranjem kopova? Jednostavno, to bi bio potpuni udar na državni budžet, na Republiku Srbiju, jednostavno potpuno uništen elektrosistem Republike Srbije. Srbija bi postala jedan ozbiljan zavisnik od uvoza električne energije, a čak ni tehnički sve i da imamo novca za tako nešto i da postoje ozbiljni razlozi za tako nešto, tehnički je to neizvodljivo, jer kapaciteti za uvoz električne energije u tom obimu koji bi iznosio oko tridesetak milijardi kilovat sati, ne postoje.

Moramo da se zapitamo da li ovo podseća pomalo na jednu, možda na izgled benignu hajku koja se vodila pre neku godinu, a to je protiv uzgajanja činčila u Republici Srbiji. Da li hajka koja se vodi protiv elektroprivrede Srbija danas ima isti obrazac? Ta hajka protiv uzgajanja činčila u Republici Srbiji dovela je do toga da se u Srbiji one ne uzgajaju, da je nekoliko stotina porodica ostalo bez prihoda, a da se činčile nesmetano uzgajaju u Bugarskoj, a da se u Srbiju uvoze bunde proizvedene od činčila. Da li iza najvećeg dela ovih glasogovornika i ove hajke stoje upravo lobiji, kojima odgovara da Srbija umesto stabilne energetski profilisane zemlje postane zavisna i od uvoza električne energije.

Moramo da budemo svesni da se u Srbiji oko 30% električne energije proizvodi u hidroelektranama, a da osnov proizvodnje električne energije, bez koje hteli mi to da priznamo ili ne, danas nismo u stanju da živimo ni nekoliko minuta, a da ne doživimo stresove, da termoelektrane proizvode 70% električne energije, od toga polovina samo elektrane u Obrenovcu.

Srbiji je u proteklom periodu bilo nametnuto da plaća naknadu za zelenu struju i da na ime fidin tarife proizvođačima iz obnovljivih izvora Elektroprivreda Srbije isplati otprilike oko sto miliona evra na godišnjem nivou. Da je tih 100 miliona evra korišćeno za revitalizaciju pogona u Republici Srbiji, da se ranije moglo pokrenuti, recimo, postupkom odsumporavanja, i svega toga, verovatno ne bismo o ovim problemima danas ni razmišljali.

Koliko je za Republiku Srbiju suluda ideja o gašenju elektrana, govori činjenica da ni mnogo razvijenije države koje već decenijama, kao Danska recimo, ulažu ogromna sredstva u tzv. zelenu energiju. Oni nisu u stanju da proizvedu ni 60% električne energije za svoje potrebe kroz te vidove, ostatak električne energije kupuju, ako se ne varam, iz francuskih nuklearnih elektrana.

Zaista se ozbiljno pitam da li to neko u Evropi ima ozbiljan višak električne energije koji bi da po enormno visokoj ceni plasira u Republici Srbiji. Naravno da ne opravdavam ni današnje stanje, koje je mnogo bolje, nego što je bilo prošle godine, a prošle godine je bilo mnogo bolje nego što je bilo 2012. godine, jer jednostavno ne smemo se zadovoljiti ni sa ovim što smo do sada postigli, već se mora napredovati. Ali, ozbiljno mislim da ministarstvo koje vi vodite mora da da jasne smernice i odrednice, ne na osnovu ličnih osećaja, već na osnovu dobre analize, da li Srbija umesto plaćanja ovih fidin tarifa, taj novac po cenu rizika sudskih sporova ili bilo čega drugog treba da uloži u dovođenja u prihvatljivo stanje termoelektrana koje postoje i koje su u Srbiji očigledno nezamenljive, jer čini mi se da sam slušajući neke stručnjake iz oblasti hidrologije, koji su rekli da su praktično, vodni, ozbiljni resursi, gotovo iscrpljeni u Republici Srbiji. Tako da, sa te strane ne možemo očekivati očigledno neko veliko povećanje proizvodnje električne energije.

Da ne napominjem šta bi ovakvo zatvaranje nekontrolisano termoelektrana ili kopova ili čega god drugog u Republici Srbiji, dovelo do gubitaka radnih mesta, koliko bi porodica ostalo bez prihoda, koliko prateće industrije. To je nešto o čemu mi ozbiljno moramo da vodimo računa kada razgovaramo i o zaštiti životne sredine, pa i o klimatskim promenama.

Ja želim da kažem da ima prostora, ima mesta da se čine ozbiljni napreci, jer jedna od stvari koja je dugo godina stajala kao mogućnost devedesetih godina, pominjana kao nekakva gotovo izvesna opcija, je trenutno u realizaciji, a to je da termoelektrana „Nikola Tesla“ krene da snabdeva toplom vodom i Novi Beograd čime bi se mnoge individualne kotlarnice ugasile.

Ovo jeste način i metodologija kako umanjiti zagađenje životne sredine ako usput novčana sredstva, koja se uštede, uložimo u obezbeđenje čistijeg vazduha, bolje skladištenje pepela i odsumporavanje koje je u toku, odnosno priprema tog postrojenja u toku, onda bismo zaista postigli mnogo dobrih rezultata.

Prema tome, priče o gašenju termoelektrana dolaze ovako isforsirane iz uglova koji ne žele dobro Srbiji. Ja vas molim da, kao i moje kolege, vode računa o svim detaljima kada govore na ovu temu, jer treba da budemo svesni gde jesmo, ali svesni i onoga što moramo da učinimo i kako ćemo opstati i preživeti. Lako je danas reći – treba pogasiti, ja hoću da dišem mnogo čistiji i mnogo zdraviji vazduh. Slažem se, to je normalno, to je potreba i to je želja i to treba da bude. Ali, postavlja se pitanje, imamo li mi novca za to? Jesu li upravo ti koji danas dižu najveću hajku oko zagađenja koji navodno je, al baš iz termoelektrana najvažnije i najbitnije, jesu li spremni da plate cenu struje koju bismo morali da platimo ukoliko bismo je uvozili? Treba da znamo da Beograd zagađuju mnogo više individualne kotlarnice nego što ga zagađuje termoelektrana „Nikola Tesla“ Obrenovac.

Prema tome, mnogo toga se oko životne sredine da razgovarati, ali treba usmeravati snagu na najkrupnije probleme. Meni je veliko zadovoljstvo što se pronađe mogućnost pa se krene od jedne sredine u kojoj se to može sa relativno prihvatljivim sredstvima rešiti, kao što je Kosjerić, ali isto tako očekujemo da će se u cilju rešavanja najvećih problema to nastaviti kad je Beograd u pitanju.

Da li podizanje gasnih elektrana može da bude opcija i komparacija termoelektranama? Ja lično mislim da ne može, jer kada se sve stavi na papir troškovi proizvodnje električne energije iz gasa nisu nešto što Srbija u ovom trenutku može da prihvati. Prema tome, borba za zdravu životnu sredinu, borba za bolje klimatske uslove nam predstoji svima i ona zaista treba da izađe iz političkih okvira. Mora da postane jasno da je to pitanje budućnosti svih onih koji žive u Republici Srbiji, a ne dnevno političkih potreba i da se takve stvari rešavaju dugoročno, a ne ad hok od situacije do situacije kako neka nova ideja dođe ili prođe.

Upravo način rada od 2012. godine, gde se vrlo sistematično Republika Srbija stavila na noge kao država, u svakom pogledu, od ekonomskog, vojnog, sada je trenutak da kroz stabilizaciju elektroenergetskog sistema, njegovu modernizaciju, ulaganje u elektroenergetski sistem Srbije i njegovo prilagođavanje uslovima koji su potrebni da bi disali čistiji vazduh, bez stvaranja prostora da to bude moguća zloupotreba onima koji tu traže isključivo i samo sopstveni interes, je nešto što je na vašem ministarstvu i tu ćete imati našu punu podršku u svakom pogledu, jer vidimo da već kroz pripremu ovog zakona će se vrlo, vrlo ozbiljno na tome raditi.

Ponavljam još jednom, glasaćemo za ovaj zakon, podržaćemo vas i očekujemo da vaše ministarstvo koje se pokazalo kao jedno od najvrednijih ministarstava i najažurnijih uskoro pred ovaj saziv i zakone koji slede iza ovoga što pre dostavi. Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.
Reč ima ministarka Irena Vujović.

Poštovani narodni poslaniče, svakako ću se kasnije osvrnuti i na čitavu raspravu, koja je zaista konstruktivna i hvala vam svima na tome, ali ću to podvući i naknadno, kada saslušamo sve komentare, sugestije i savete.
Ono što moram da istaknem odmah, kada govorimo o zakonu, na jedan izuzetno važan način i aspekt, to je da moram da podvučem da zakon ne predviđa zatvaranje termoelektrana, nego isključivo praćenje, definisanje mera koje će uticati na smanjenje efekta staklene bašte, dakle iz velikih postrojenja. I to je ono na čemu svi zajedno moramo da insistiramo i da to približimo građanima. Dakle, zakonom se ne predviđa zatvaranje velikih postrojenja i bilo kakvih drugih energetskih postrojenja.
Moram da istaknem da smo, upravo, i radeći na ovom zakonu intenzivirali saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike i potpisan je sporazum između dva ministarstva, kako bi i tešnje sarađivali, kako bi nam bila intenzivnija saradnja, baš zbog velikih zagađivača koji se nalaze u tom sektoru.
Hvala još jednom na svim sugestijama, proći ću kasnije i kroz ostale koje ste dali, koje su svakako korisne i pratićemo zajedno realizaciju i primenu zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodin Komlenski, dva minuta.