Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, poštovani predstavnici Zavoda za statistiku, narodni poslanici, dame i gospodo, mi, narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja dajemo podršku predloženoj odluci, jer je jasno da je uložen veoma značajan trud u njenom sačinjavanju i van svake sumnje da će ova odluka o Programu zvanične statistike za naznačeni period unaprediti celokupno statističko polje, ali je isto tako ovo prilika da progovorimo uopšte o značaju statistike, Zavoda za statistiku i unapređenje celokupne statistike u našoj zemlji.
Statistika je osnov, nezaobilazni temelj kvalitetne nauke, kvalitetne politike i opšte kvalitetnog života. Dakle, to je osnov za utvrđivanje viših nivoa istine. Statistika je zapravo, možemo slobodno kazati neka vrsta osnovne ili temeljne istine. Dakle, imati istinite i prave podatke o onome što nas zanima je osnov da biste izvodili bilo kakve zaključke i ukoliko vam je stalo da vam zaključci i ono što u konačnom želite da do njega dođete, budu tačni i istiniti, onda je statistika zapravo osnovni podatak od koga kreće proces izvođenja određenih zaključaka zapravo, osnovni materijal bez koga nije moguće zamisliti taj proces i bez koga nije moguće doći do pravih zaključaka i pravih postavki.
Nije slučaj da imamo tu etimološku ili jezičku srodnost između pojma statistika, pojma status, pojma status, pojma „stejt“ – država. Zapravo sve ovo i „stejt“ – država i svi statusi koji postoje su bazirani na statistici. Dakle, svi sistemi su bazirani na statistici i ne postoji sistem bez statistike, a ne postoji dobar sistem bez dobre i tačne statistike.
Zbog toga, ovo ma koliko izgledala proceduralna tema radi se o jednoj odluci koja se periodično donosi. Nije dobro ili ne bi smeli mi narodni poslanici da dopustimo da prosto ova tema prođe kroz parlament i da to bude još jedan dan ili još jedna tačka dnevnog reda ili još jedna odluka koju smo zapravo usvojili.
Ako malo pogledamo iskustva drugih sada, vrlo je jasno da osnov razvijenih zemalja, pre svega na zapadu, ukoliko razmatrate uzroke ili temelje te razvijenosti, ono što će vam najpre zapasti za vaš pogled jeste upravo uređena statistika, upravo istinitost podataka na osnovu kojih se dalje planiraju i programiraju svi razvojni procesi.
Dakle, to je ono što na prvi pogled razdvaja razvijene od nerazvijenih zajednica, razvijene od nerazvijenih država, uređenost uopšte, ali osnovna uređenost ili osnov uređenosti je zapravo uređenost statistike.
Smisao države inače jeste da uvodi red, da održava red i da unapređuje red, međutim ne postoji, nema nikakve šanse da bilo koji sistem ma koliko bio sposoban uspe u bilo kom pravcu uređivanja ili nema šanse da postigne iole respektabilan stepen urednosti, bez urednosti, uređenosti statistike. Dakle, to je nešto što je osnov, to je nešto što bi trebalo svi mi, pre svega narodni poslanici, ali i svi ostali činovnici i funkcioneri države da znamo i da prosto osvežavamo svest i sećanje o značaju same statistike.
Što se tiče istorijskih iskustava, dakle, ako pogledamo poznate imperije, dok su god imale kvalitetnu statistiku one su postojale. Onog trenutka kada su imperije počele da gube uredno statistike to je bio prvi znak da pucaju šavovi. Naravno, pošto imperije, kao što ne nastaju brzo i ne propadaju brzo, treba nekoliko decenija da prođe najmanje, ali je to bio prvi znak nepovratnog propadanja. Vi imate, recimo, jedno od srednje svežih iskustava, Osmanska imperija koja je imala razne svoje poluge moći, ali tzv. sidžili, odnosno njihova statistika je bila jedna od najuređenijih, pogotovo u špici vrhunca njihove moći, znači u 16. i 17. veku i danas u arhivima dostupnim od Istanbula preko Skoplja, pa čak i nešto u našim arhivima ovde, možete da nađete od perfektne statistike toga doba, i što je zapravo bio temelj svih drugih planova i programa razvoja. Dakle, to je ono što zapravo ukazuje na neophodnost našeg odnosa sa najvišim stepenom ozbiljnosti u pogledu statistike.
Sada, imate ono što je druga strana. Taj naš, da kažem, balkanski mentalitet, to je sada nešto što nam nije baš jača strana kada je u pitanju statistika. Mi Balkanci imamo svoje prednosti, ali ko god ima prednosti ima i nedostatke. U tom našem kulturološkom mentalitetu, mi smo po nekoj prirodi individualci, i naravno, za formiranje takvog mentaliteta postoje istorijski, psihološki, socijalni i razni drugi razlozi, ali je to jedna činjenica. Mi smo individualci zbog činjenice da smo ovde jako mnogo stoleća bili pod raznim okupacijama, pod uticajima raznih stranih struktura i vlasti, razvijao se taj, da kažemo, pobunjenički mentalitet, a pobunjenički mentalitet, to je hajdučko komitaški mentalitet, on ne voli statistiku, on ne voli da zabeleži, zato što ne valja ostaviti tragove koliko ste tamo hajdučija napravili ili napali itd.
Onda se razvio kroz stoleća taj naš mentalitet da ne volimo da zapisujemo, ne volimo da imamo tragove zato što radimo i tu svakako smo, između ostalog, nasledili taj nedostatak i to je ono na čemu treba raditi. Svakako, da se to treba nadoknaditi i to se može nadoknađivati kvalitetnom organizacijom svih struktura koje se tiču statistike. Istina, Zavod za statistiku jeste stožerna organizacija, ali ne može sam Zavod za statistiku biti odgovoran za statistiku.
Dakle, ukoliko mi ne isforsiramo svest i kulturu o statistici, dakle, u svim segmentima društva, u pogledu zvaničnog sistema države, pre svega, ali i mimo toga, kod građana, kod privrede, privatnog sektora, javnog sektora itd, dakle, ukoliko ne postavimo sebi zadatak i to važan, kulturan, civilizacijski zadatak da polako taj mentalitet menjamo, jer smisao znanja kod čoveka jeste da ono što je dobro kod sebe ili kod svoje zajednice, afirmišemo dalje, a ono što ne valja da popravljamo. To je smisao kultivisanja, to je smisao daljeg unapređenja kulture i civilizacije svake zajednice.
Dakle, potrebno je pored onog što se radi administrativno, kroz recimo, ovakve programe, kroz odluke, kroz ovde naše zakonodavstvo, potrebno je značajnije uložiti truda u javnoj komunikaciji preko medija, potom i preko obrazovanja, da se istakne značaj statistike, jer to je i kulturološka dimenzija, ona nije samo administrativna dimenzija i za nju je za promenu ili unapređenje nečega kroz mentalitet, potrebno je to raditi od ranih godina detinjstva, kroz vaspitanje. Dakle, to je pitanje discipline, pitanje urednosti, pitanje uređenosti.
Tako da, je moja sugestija da se zapravo značajnije i na tom polju posvetimo kako bi zapravo imali kvalitetnije mentalno-kulturološke efekte.
Sada, ono što takođe jeste neka vrsta otežavajuće okolnosti jeste da smo mi zapravo, sve ovo što je zemlja proživljavala proteklih tri decenije i ono što se zove kolokvijalno već toliko i otrcano kao tranzicija, koja nikad da se završi, svakako da mi imamo u celokupnom sistemu određene anomalije, nedostatke, koji su došli iz tog razloga, jer kada se dešavaju ratovi, kada se dešava raspad države, kada se sve to dešava to je kao veliki zemljotres, to je kao velika nepogoda koja vas zadesi i to se uvek odrazi negativno na razne sistemske aspekte, naravno i na ovaj sistemski aspekt.
Sada, postoji tu verovatno određene anomalije koje su se desile u sistemu odgovornosti, u sistemu discipline itd, ali postoje i neke stvari koje su se desile konkretno u pogledu neprofesionalnog odnosa prema podacima. Mi smo ranije imali, i sad možda imamo, neke politike koje bi htele da kroje statistiku, nije to samo ovde kod nas prisutno. Sve ekstremne politike one bi htele da utiču na statistiku. Bilo da utiču realno da promene brojeve u stvarnosti raznim mehanizmima, nažalost bili smo svedoci šta ekstremno radikalne politike donose od sukoba, ratova, zločina do toga da se promene podaci kroz razne administrativne uticaje. Znači, to nažalost postoji i ne možemo kazati da smo se potpuno toga oslobodili, a pogotovo nisam siguran da smo se oslobodili posledica raznih uticaja i pokušaja te vrste. Jer, možemo i sada naći konkretne pokazatelje za to da se za nešto iznose podaci, a konkretno, recimo, ako živite na određenom prostoru vi ćete videti da su ti podaci u raskoraku.
Zato ovaj program, ali verovatno ćemo ubrzo usvajati i Zakon o popisu, o čemu će biti šire reči, sada se o tome neću previše izjašnjavati, ali ukazujem samo na značaj da prosto pored ovih potreba koje sam istakao imamo i potrebu da verovatno proverimo određene podatke koje je neko u određenim okolnostima, iz određenih razloga, pod određenim političkim ili drugim pritiscima i uticajima krivotvorio.
Mi moramo to ispraviti. Ne možemo kazati, država ima svoj kontinuitet odgovornosti i ne može se reći – to je ova vlast, prethodna itd. Ne, izvinite, sve što jedna vlast uradi, to ma koliko bilo pogrešno, sledeća vlast može to da kritikuje, ali ona to mora da ispravi. Ona mora da popravi, zašto? Zato što ono što je činjeno u ime države, da li je to Tadićeva ili Koštuničina ili ne znam čija vlast, to više nije važno. Dakle, to se mora ispraviti. Odgovornosti su uvek na sistemu koji dolazi da zapravo određene nepravilnosti iznosi.
Ovo ne govorim bez razloga. Zato što imam konkretno iskustvo i to tako važni iskustvo nečega što se desilo 2007. godine, a vezano je za Zavod za statistiku i vezano je za probleme sa kojima se suočila Islamska zajednica. Poznato je da je tada izvršena neka vrsta agresije na Islamsku zajednicu gde se, nakon što je Islamska zajednica funkcionisala desetlećima, odnosno otkako je u toj formi osnovana nakon odlaska Osmanskog carstva, desilo se da je određena politička struktura ili određene političke strukture, tada nažalost i vladajuće, odlučile da prave neku novu, neku svoju Islamsku zajednicu.
Sve što se radi veštačko, znači tradicionalna Islamska zajednica, kao i tradicionalna Srpska pravoslavna crkva ili katolička i svaka druga, ne možete napraviti tradicionalno novo. Sve što pokušate u tim formulacijama, u tim okvirima praviti sa ambicijom da bude tradicionalno je zapravo kvazi tradicionalno, kvazi duhovno, kvazi versko, na koncu sektaško. Dakle, tada se desila ta agresija na Islamsku zajednicu i ona je zapravo bila podržana sa pozicije te vlasti, vlasti koju je tada vodio Vojislav Koštunica i zapravo ova prva stvar ili ključna stvar koja se desila u pogledu administrativnog nasilja zapravo se desila preko Zavoda za statistiku.
Znači, vi ste imali celi sistem, celu kompoziciju Islamske zajednice koja je imala i u Zavodu za statistiku registrovane sve svoje pravne subjekte od centralnih organa Mešihata, preko nižih organa meržujsa, preko svojih obrazovnih i drugih organizacija, institucija i ustanova, one su imale svoju registraciju u Zavodu za statistiku.
I šta se desi? Preko noći, po nekom nalogu, bez pravnog osnova, suprotno zakonu, apsolutno krivično delo, desi se da neko izvrši agresiju i da prosto prepravi, bez ikakve procedure, na određenim adresama, na istim adresama koje su do tada bile vezane za određene tradicionalno postojeće organe, da zapravo prepravi i da falsifikuje strukturu novokomponovane, zapravo jedne paraverske tvorevine koja je tada bila izum te političke strukture i određenih lokalnih političkih struktura i zapravo od tada mi imamo teške probleme zbog svega toga.
Ja sada, posle ovoliko godina, sumnjam da je moguće, mada nije ni to nemoguće, istražiti ko je za to kriv. To jeste bitno, ali mi je manje bitno. Međutim, bitne su istine i bitno je da se otklone nepravde. To su stvari koje imaju svoje teške posledice do dana današnjeg. Znate vi dobro, najmanja stvar u pogledu nepravde kada se uradi bilo kome ona ima posledice, a kamoli kada se nešto tiče duhovnosti.
Vi ste svedoci, nije teško biti pravedan. Nije teško znati šta je ispravno a šta nije. Aksioma u formulisanju pravičnosti jeste – ono što ne želiš sebi, ne radi drugome. Mi smo svedoci pokušaja ataka na Srpsku pravoslavnu crkvu, pokušaja prepravljanja određenih statusnih stvari, ne ulazeći sada ja kao Musliman da se o tome izjašnjavam, ali kao posmatrač i ono što se dešavalo prošle godine u Crnoj Gori, a ticalo se imovinskih pitanja, pa onda razni pokušaji od ranije itd. Dakle, videli ste koliko je pravoslavno stanovništvo bilo na to senzibilno. E, pa, zamislite kako je bilo i nama, pripadnicima islamske zajednice.
Ako ste senzibilni kao većinska crkva, kao većinski narod, koji ima sve mehanizme da zaštiti svoju crkvu i zaštićena je, neka je, i treba da bude zaštićena, ali po Ustavu ove zemlje sve crkve i verske zajednice su ravnopravne. To im garantuje Ustav i drugi zakoni, kao i Zakon o crkvama i verskim zajednicama.
Dakle, tog trenutka jedna vlast je zloupotrebila državu, zloupotrebila državni aparat i prekršila i to ustavno načelo i te određene zakonske odredbe.
Hvala bogu, kada je došla ova vlast, promenjen je odnos, i to sam više puta isticao, promenjen je odnos u pogledu toga da više nije nastavljeno sa insistiranjem tih nepravičnih postupaka prema islamskoj zajednici. Ali ovo što nije promenjeno i na čemu želim da insistiram jeste – zapravo, nije se pristupilo otklanjanju posledica tog nasilja koje je nastalo između 2007. godine i 2012. godine. To je pet godina administrativnog državnog nasilja.
Da podsetim, tada je, po nalogu te vlasti, policija ulazila u džamije, u čizmama, dobro znate da je to skrnavljenje, u džamije se ne ulazi u obući jer se tamo ljudi mole bogu spuštajući čelo na tlo, spuštajući čelo na prostirku, tada je policija u Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Novom Pazaru, ulazila, bila zloupotrebljena, ulazila u džamije, skrnavila te objekte, kako bi jednog imama koji nije po volji te vlasti izbacili i postavili drugoga.
Šta sad neko očekuje? Da to zaboravimo? Pa, ne može se to zaboraviti. To se prvo ne sme zaboraviti zbog same lekcije, da se nikada više ne ponovi, a drugo, da bi se to prevazišlo, neophodno je otkloniti takve efekte. Onda se čudite zašto ljudi Bošnjaci, Muslimani u Sandžaku nemaju poverenja u sistem?
Evo, jutros gledam na jednoj televiziji, „Prva“, namerno ću je pomenuti, uključuje se sektaški imam da tumači propise o vakcini. I onda se čudite zašto neće da se vakcinišu. Pa ne veruju. Zašto? Zato što im se svakodnevno krši poverenje, zato što im se dovode sektaši da im tumače propise, pa onda ljudi kažu – jel tako, e, pa nećemo. Time imamo katastrofe. Time imamo onda sistemske poremećaje.
Ne možemo tako. Poverenje je poljuljano. Moramo ga popravljati, ali ne možemo dalje dozvoljavati da se to poverenje ugrožava.
Zato ima podršku Zavod za statistiku i našu saradnju da otklonimo određene nedostatke iz prošlosti i da zapravo imamo Zavod za statistiku i celokupnu statistiku, kao što na početku rekoh, kao osnov za istinu, a istina je osnov za pravdu. Hvala vam.