Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.03.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja tačnog broja poslanika prisutnih u sali da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna, u ovom trenutku, 144 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Borisav Kovačević i Aco Petrović.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ODLUKE O PROGRAMU ZVANIČNE STATISTIKE U PERIODU OD 2021. DO 2025. GODINE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i Nataša Cvetković, šef Odseka u Republičkom zavodu za statistiku.
Primili ste Predlog odluke o Programu zvanične statistike.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine.
Ujedno, želim da pozdravim ministarku Matić i da je zamolim da da uvodno izlaganje.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Tatjana Matić

| Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, pred vama se danas nalazi Program zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, kojim se utvrđuje institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija u sistemu zvanične statistike.
Sistem zvanične statistike pored Republičkog zavoda za statistiku, kao glavnog proizvođača i koordinatora sistema, čine i NBS, Ministarstvo finansija i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u ovom programu. Na ovom petogodišnjem programu zasnivaju se godišnji planovi zvanične statistike koje usvaja Vlada Republike Srbije.
Sastavni delovi programa su – strategija razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji, potom pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima i na kraju pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti. Osnovni cilj ovo programa je završetak potpune harmonizacije zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, pre svega sa standardima evropskog statističkog sistema i EU.
Sadašnji visok stepen usaglašenosti naše zvanične statistike je postignut realizacijom prethodnog petogodišnjeg programa koji je, između ostalog, i potvrđen otvaranjem Poglavlja 18 – statistika na međuvladinoj konferencije EU i Republike Srbije, koja se održala 10. decembra 2018. godine, kao i Izveštajem Pir rivju misije koja je organizovana od strane Eurostata u decembru 2017. godine.
Takođe, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija u periodu 2020. godine, prepoznat je napredak statistike u okviru Poglavlja 18 uz zaključak da je značajno poboljšana kompilacija makroekonomske statistike u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010, kao i da je nastavljen rad na daljem poboljšanju dostavljanja statističkih podataka Eurostatu.
U izveštaju je naglašeno da je potrebno da Republički zavod za statistiku zadrži visoko obrazovane i stručne kadrove i da angažuje nove u cilju ispunjenja predviđenih obaveza. Ostali ciljevi razvoja zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine su, pre svega, unapređenje kvaliteta rezultata zvanične statistike uz obezbeđivanje visokog stepena međunarodne uporedivosti, potom obezbeđivanje nezavisnosti zvanične statistike i unapređenje koordinacije unutar sistem zvanične statistike, zatim razvoj sistema podrške o odlučivanju - decision making support i drugih modernih informacionih rešenja koja su prilagođena potrebama različitih vrsta korisnika. I na kraju predviđeno je i obezbeđivanje odgovarajućih resursa za funkcionisanje i za razvoj zvanične statistike.
Pored toga, rekla bih još nešto i o prioritetnim razvojnim aktivnostima programa koje su definisane u sledećim oblastima zvanične statistike. Pod jedan, demografija i društvena statistika, uključujući sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini. Pod dva, ekonomske statistike, uključujući i jačanje kvaliteta makroekonomskih pokazatelja, pre svega poboljšanje kompilacije nacionalnih računa u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010, što se potencira u Izveštaju Evropske komisije, i unapređenje pokazatelja strukturnih i kratkoročnih poslovnih statistika, a sve u svrhu vođenja i praćenja rezultata ekonomske politike. Pod tri, sektorske statistike, kao što je statistika poljoprivrede, energetike, saobraćaja, turizma, nauke i tehnologije. Pod četiri, statistika životne sredine i statistike koje obuhvataju više oblasti – regionalne statistike, geografske, informacioni sistemi, indikatori održivog razvoja i statistika polova.
Kada govorimo o infrastrukturnim i razvojnim aktivnostima, tzv. horizontalnim aktivnostima one će obuhvatiti, pre svega, dalju harmonizaciju metodologije zvanične statistike, unapređenje zakonodavnog okvira, poboljšanje koordinacije statističkog sistema uspostavljanjem nacionalnog koordinacionog odbora, odgovornih proizvođača zvanične statistike, razvoj i primenu integralnog sistema upravljanja kvalitetom, gde smo već napredovali imajući u vidu međunarodni kontekst, dalji razvoj softverskog paketa za integrisanu obradu podataka ECT u potpunosti razvijenog u Republičkom zavodu za statistiku i realizaciju projekata u okviru evropskih integracija i međunarodne statističke saradnje koja je od izuzetnog značaja za nas.
Realizacija programa treba da zadovolji uvećane potrebe za podacima zvanične statistike i da upotrebom novih izvora podataka i savremenih tehnoloških rešenja dovede do unapređenja efikasnosti procesa proizvodnje i diseminacije rezultata zvanične statistike.
Harmonizacija statističkih podataka, standarda, metodologija i statističke prakse obezbediće najviši kvalitet rezultata zvanične statistike i njihovu potpunu međunarodnu uporedivost.
Žiža dodatnih aktivnosti prema Izveštaju Evropske komisije biće sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini i dalji rad na harmonizaciji, poboljšanju kompilacije nacionalnih računa, makroekonomske statistike u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010.
Za kraj, nadamo se da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predloženi program. Za početak vam se zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima izvestilac Odbora Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedniče, poštovana ministarka, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije imali prilike sa direktorom Zavoda za statistiku, gospodinom Miladinom Kovačevićem zaista da detaljno razgovaramo o ovom programu. Ono što smo imali prilike da čujemo je da je u stvari ovo jedan rezultat i nadogradnja čitavog sistema unapređenja kvaliteta kad je u pitanju zvanična statistika. Ciljevi koji treba da se postignu u narednih četiri godine su u stvari deo koji se odnosi i na harmonizaciju, znači primenu direktiva EU, na primenu metodologije koja je karakteristična za zemlje EU i na deo koji se odnosi na uporedivost podataka.

Zašto ovo govorimo? Mnoga politička pitanja koja smo mi imali prilike ovde da čujemo i to dok su sedeli još predstavnici Đilasove stranke, onda Vuka Jeremića, ja ću podsetiti kolege koje su bile i tada poslanici u Skupštini Srbije, dobili smo spočitavanja da se statistika u Republici Srbiji šteluje, odnosno da se ona prilagođava određenim političkim trenucima, što se pokazalo onog trenutka kad smo mi počeli da primenjujemo evropske direktive pre šest godina da naravno ta teza pada u vodu.

Zašto ovo govorimo? Znači, harmonizacija direktiva EU i mogućnost upoređivanja podataka treba da postoji metodologija ista kao što važi za jednu Nemačku, Italiju, Francusku, tako će da važi i za Srbiju i za BiH i za Makedoniju, odnosno za sve zemlje zapadnog Balkana.

Nas zaista raduje što je prepoznato u tom najtežem periodu za Srbiju, kad je sprovodila ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju na tadašnjem mestu premijera je bio gospodin Vučić, što je u stvari prepoznao da ovako nešto je trebalo paralelno raditi upravo sa celim ovim reformskim procesom. Zato što, da bi vam neko priznao rezultate morate da imate pod istim načinom posmatranja podatke i Srbije, ali i članica zemalja EU. Ako vas posmatraju na isti način i stavljaju pod lupu i onda vam tek priznaju rezultate to znači da ste zaista uradili dobar posao za svoju državu pod istim onim uslovima kako su i svi drugi radili onog trenutka kada su se stvorili politički uslovi.

Srbija je tada pokazala i gospodin Vučić zajedno sa SNS da smo sposobni da ovako nešto uradimo. Statistika nam je samo jedan svedok koji pokazuje u stvari koliki smo mi težak put prošli od 2014. godine do danas da bi imali ovako dobre rezultate. Naravno, potreba investitora da dođu ovde da investiraju je upravo rezultat toga. Oni gledaju rezultate, oni gledaju statistiku, a EU, Eurostat kaže – u redu je, Zavod za statistiku radi prema našim standardima. Kada dobiju takve rezultate onda investitori se odlučuju da investiraju, ovde otvaraju nova radna mesta što za nas kao državu predstavlja jedan ekonomski rast i razvoj.

Prema tome, ovaj današnji plan i program je u saglasnosti sa planom i programom Srbija 20-25, u stvari naša želja da napredujemo i ekonomski i politički i u svakom smislu, a naša platforma za to je u stvari program zvanične statistike.

Tako da, mislim da smo na Odboru zaista svesrdno prihvatili ovakav Predlog plana. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto smo ovo iscrpeli, idemo sada na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, poštovani predstavnici Zavoda za statistiku, narodni poslanici, dame i gospodo, mi, narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja dajemo podršku predloženoj odluci, jer je jasno da je uložen veoma značajan trud u njenom sačinjavanju i van svake sumnje da će ova odluka o Programu zvanične statistike za naznačeni period unaprediti celokupno statističko polje, ali je isto tako ovo prilika da progovorimo uopšte o značaju statistike, Zavoda za statistiku i unapređenje celokupne statistike u našoj zemlji.

Statistika je osnov, nezaobilazni temelj kvalitetne nauke, kvalitetne politike i opšte kvalitetnog života. Dakle, to je osnov za utvrđivanje viših nivoa istine. Statistika je zapravo, možemo slobodno kazati neka vrsta osnovne ili temeljne istine. Dakle, imati istinite i prave podatke o onome što nas zanima je osnov da biste izvodili bilo kakve zaključke i ukoliko vam je stalo da vam zaključci i ono što u konačnom želite da do njega dođete, budu tačni i istiniti, onda je statistika zapravo osnovni podatak od koga kreće proces izvođenja određenih zaključaka zapravo, osnovni materijal bez koga nije moguće zamisliti taj proces i bez koga nije moguće doći do pravih zaključaka i pravih postavki.

Nije slučaj da imamo tu etimološku ili jezičku srodnost između pojma statistika, pojma status, pojma status, pojma „stejt“ – država. Zapravo sve ovo i „stejt“ – država i svi statusi koji postoje su bazirani na statistici. Dakle, svi sistemi su bazirani na statistici i ne postoji sistem bez statistike, a ne postoji dobar sistem bez dobre i tačne statistike.

Zbog toga, ovo ma koliko izgledala proceduralna tema radi se o jednoj odluci koja se periodično donosi. Nije dobro ili ne bi smeli mi narodni poslanici da dopustimo da prosto ova tema prođe kroz parlament i da to bude još jedan dan ili još jedna tačka dnevnog reda ili još jedna odluka koju smo zapravo usvojili.

Ako malo pogledamo iskustva drugih sada, vrlo je jasno da osnov razvijenih zemalja, pre svega na zapadu, ukoliko razmatrate uzroke ili temelje te razvijenosti, ono što će vam najpre zapasti za vaš pogled jeste upravo uređena statistika, upravo istinitost podataka na osnovu kojih se dalje planiraju i programiraju svi razvojni procesi.

Dakle, to je ono što na prvi pogled razdvaja razvijene od nerazvijenih zajednica, razvijene od nerazvijenih država, uređenost uopšte, ali osnovna uređenost ili osnov uređenosti je zapravo uređenost statistike.

Smisao države inače jeste da uvodi red, da održava red i da unapređuje red, međutim ne postoji, nema nikakve šanse da bilo koji sistem ma koliko bio sposoban uspe u bilo kom pravcu uređivanja ili nema šanse da postigne iole respektabilan stepen urednosti, bez urednosti, uređenosti statistike. Dakle, to je nešto što je osnov, to je nešto što bi trebalo svi mi, pre svega narodni poslanici, ali i svi ostali činovnici i funkcioneri države da znamo i da prosto osvežavamo svest i sećanje o značaju same statistike.

Što se tiče istorijskih iskustava, dakle, ako pogledamo poznate imperije, dok su god imale kvalitetnu statistiku one su postojale. Onog trenutka kada su imperije počele da gube uredno statistike to je bio prvi znak da pucaju šavovi. Naravno, pošto imperije, kao što ne nastaju brzo i ne propadaju brzo, treba nekoliko decenija da prođe najmanje, ali je to bio prvi znak nepovratnog propadanja. Vi imate, recimo, jedno od srednje svežih iskustava, Osmanska imperija koja je imala razne svoje poluge moći, ali tzv. sidžili, odnosno njihova statistika je bila jedna od najuređenijih, pogotovo u špici vrhunca njihove moći, znači u 16. i 17. veku i danas u arhivima dostupnim od Istanbula preko Skoplja, pa čak i nešto u našim arhivima ovde, možete da nađete od perfektne statistike toga doba, i što je zapravo bio temelj svih drugih planova i programa razvoja. Dakle, to je ono što zapravo ukazuje na neophodnost našeg odnosa sa najvišim stepenom ozbiljnosti u pogledu statistike.

Sada, imate ono što je druga strana. Taj naš, da kažem, balkanski mentalitet, to je sada nešto što nam nije baš jača strana kada je u pitanju statistika. Mi Balkanci imamo svoje prednosti, ali ko god ima prednosti ima i nedostatke. U tom našem kulturološkom mentalitetu, mi smo po nekoj prirodi individualci, i naravno, za formiranje takvog mentaliteta postoje istorijski, psihološki, socijalni i razni drugi razlozi, ali je to jedna činjenica. Mi smo individualci zbog činjenice da smo ovde jako mnogo stoleća bili pod raznim okupacijama, pod uticajima raznih stranih struktura i vlasti, razvijao se taj, da kažemo, pobunjenički mentalitet, a pobunjenički mentalitet, to je hajdučko komitaški mentalitet, on ne voli statistiku, on ne voli da zabeleži, zato što ne valja ostaviti tragove koliko ste tamo hajdučija napravili ili napali itd.

Onda se razvio kroz stoleća taj naš mentalitet da ne volimo da zapisujemo, ne volimo da imamo tragove zato što radimo i tu svakako smo, između ostalog, nasledili taj nedostatak i to je ono na čemu treba raditi. Svakako, da se to treba nadoknaditi i to se može nadoknađivati kvalitetnom organizacijom svih struktura koje se tiču statistike. Istina, Zavod za statistiku jeste stožerna organizacija, ali ne može sam Zavod za statistiku biti odgovoran za statistiku.

Dakle, ukoliko mi ne isforsiramo svest i kulturu o statistici, dakle, u svim segmentima društva, u pogledu zvaničnog sistema države, pre svega, ali i mimo toga, kod građana, kod privrede, privatnog sektora, javnog sektora itd, dakle, ukoliko ne postavimo sebi zadatak i to važan, kulturan, civilizacijski zadatak da polako taj mentalitet menjamo, jer smisao znanja kod čoveka jeste da ono što je dobro kod sebe ili kod svoje zajednice, afirmišemo dalje, a ono što ne valja da popravljamo. To je smisao kultivisanja, to je smisao daljeg unapređenja kulture i civilizacije svake zajednice.

Dakle, potrebno je pored onog što se radi administrativno, kroz recimo, ovakve programe, kroz odluke, kroz ovde naše zakonodavstvo, potrebno je značajnije uložiti truda u javnoj komunikaciji preko medija, potom i preko obrazovanja, da se istakne značaj statistike, jer to je i kulturološka dimenzija, ona nije samo administrativna dimenzija i za nju je za promenu ili unapređenje nečega kroz mentalitet, potrebno je to raditi od ranih godina detinjstva, kroz vaspitanje. Dakle, to je pitanje discipline, pitanje urednosti, pitanje uređenosti.

Tako da, je moja sugestija da se zapravo značajnije i na tom polju posvetimo kako bi zapravo imali kvalitetnije mentalno-kulturološke efekte.

Sada, ono što takođe jeste neka vrsta otežavajuće okolnosti jeste da smo mi zapravo, sve ovo što je zemlja proživljavala proteklih tri decenije i ono što se zove kolokvijalno već toliko i otrcano kao tranzicija, koja nikad da se završi, svakako da mi imamo u celokupnom sistemu određene anomalije, nedostatke, koji su došli iz tog razloga, jer kada se dešavaju ratovi, kada se dešava raspad države, kada se sve to dešava to je kao veliki zemljotres, to je kao velika nepogoda koja vas zadesi i to se uvek odrazi negativno na razne sistemske aspekte, naravno i na ovaj sistemski aspekt.

Sada, postoji tu verovatno određene anomalije koje su se desile u sistemu odgovornosti, u sistemu discipline itd, ali postoje i neke stvari koje su se desile konkretno u pogledu neprofesionalnog odnosa prema podacima. Mi smo ranije imali, i sad možda imamo, neke politike koje bi htele da kroje statistiku, nije to samo ovde kod nas prisutno. Sve ekstremne politike one bi htele da utiču na statistiku. Bilo da utiču realno da promene brojeve u stvarnosti raznim mehanizmima, nažalost bili smo svedoci šta ekstremno radikalne politike donose od sukoba, ratova, zločina do toga da se promene podaci kroz razne administrativne uticaje. Znači, to nažalost postoji i ne možemo kazati da smo se potpuno toga oslobodili, a pogotovo nisam siguran da smo se oslobodili posledica raznih uticaja i pokušaja te vrste. Jer, možemo i sada naći konkretne pokazatelje za to da se za nešto iznose podaci, a konkretno, recimo, ako živite na određenom prostoru vi ćete videti da su ti podaci u raskoraku.

Zato ovaj program, ali verovatno ćemo ubrzo usvajati i Zakon o popisu, o čemu će biti šire reči, sada se o tome neću previše izjašnjavati, ali ukazujem samo na značaj da prosto pored ovih potreba koje sam istakao imamo i potrebu da verovatno proverimo određene podatke koje je neko u određenim okolnostima, iz određenih razloga, pod određenim političkim ili drugim pritiscima i uticajima krivotvorio.

Mi moramo to ispraviti. Ne možemo kazati, država ima svoj kontinuitet odgovornosti i ne može se reći – to je ova vlast, prethodna itd. Ne, izvinite, sve što jedna vlast uradi, to ma koliko bilo pogrešno, sledeća vlast može to da kritikuje, ali ona to mora da ispravi. Ona mora da popravi, zašto? Zato što ono što je činjeno u ime države, da li je to Tadićeva ili Koštuničina ili ne znam čija vlast, to više nije važno. Dakle, to se mora ispraviti. Odgovornosti su uvek na sistemu koji dolazi da zapravo određene nepravilnosti iznosi.

Ovo ne govorim bez razloga. Zato što imam konkretno iskustvo i to tako važni iskustvo nečega što se desilo 2007. godine, a vezano je za Zavod za statistiku i vezano je za probleme sa kojima se suočila Islamska zajednica. Poznato je da je tada izvršena neka vrsta agresije na Islamsku zajednicu gde se, nakon što je Islamska zajednica funkcionisala desetlećima, odnosno otkako je u toj formi osnovana nakon odlaska Osmanskog carstva, desilo se da je određena politička struktura ili određene političke strukture, tada nažalost i vladajuće, odlučile da prave neku novu, neku svoju Islamsku zajednicu.

Sve što se radi veštačko, znači tradicionalna Islamska zajednica, kao i tradicionalna Srpska pravoslavna crkva ili katolička i svaka druga, ne možete napraviti tradicionalno novo. Sve što pokušate u tim formulacijama, u tim okvirima praviti sa ambicijom da bude tradicionalno je zapravo kvazi tradicionalno, kvazi duhovno, kvazi versko, na koncu sektaško. Dakle, tada se desila ta agresija na Islamsku zajednicu i ona je zapravo bila podržana sa pozicije te vlasti, vlasti koju je tada vodio Vojislav Koštunica i zapravo ova prva stvar ili ključna stvar koja se desila u pogledu administrativnog nasilja zapravo se desila preko Zavoda za statistiku.

Znači, vi ste imali celi sistem, celu kompoziciju Islamske zajednice koja je imala i u Zavodu za statistiku registrovane sve svoje pravne subjekte od centralnih organa Mešihata, preko nižih organa meržujsa, preko svojih obrazovnih i drugih organizacija, institucija i ustanova, one su imale svoju registraciju u Zavodu za statistiku.

I šta se desi? Preko noći, po nekom nalogu, bez pravnog osnova, suprotno zakonu, apsolutno krivično delo, desi se da neko izvrši agresiju i da prosto prepravi, bez ikakve procedure, na određenim adresama, na istim adresama koje su do tada bile vezane za određene tradicionalno postojeće organe, da zapravo prepravi i da falsifikuje strukturu novokomponovane, zapravo jedne paraverske tvorevine koja je tada bila izum te političke strukture i određenih lokalnih političkih struktura i zapravo od tada mi imamo teške probleme zbog svega toga.

Ja sada, posle ovoliko godina, sumnjam da je moguće, mada nije ni to nemoguće, istražiti ko je za to kriv. To jeste bitno, ali mi je manje bitno. Međutim, bitne su istine i bitno je da se otklone nepravde. To su stvari koje imaju svoje teške posledice do dana današnjeg. Znate vi dobro, najmanja stvar u pogledu nepravde kada se uradi bilo kome ona ima posledice, a kamoli kada se nešto tiče duhovnosti.

Vi ste svedoci, nije teško biti pravedan. Nije teško znati šta je ispravno a šta nije. Aksioma u formulisanju pravičnosti jeste – ono što ne želiš sebi, ne radi drugome. Mi smo svedoci pokušaja ataka na Srpsku pravoslavnu crkvu, pokušaja prepravljanja određenih statusnih stvari, ne ulazeći sada ja kao Musliman da se o tome izjašnjavam, ali kao posmatrač i ono što se dešavalo prošle godine u Crnoj Gori, a ticalo se imovinskih pitanja, pa onda razni pokušaji od ranije itd. Dakle, videli ste koliko je pravoslavno stanovništvo bilo na to senzibilno. E, pa, zamislite kako je bilo i nama, pripadnicima islamske zajednice.

Ako ste senzibilni kao većinska crkva, kao većinski narod, koji ima sve mehanizme da zaštiti svoju crkvu i zaštićena je, neka je, i treba da bude zaštićena, ali po Ustavu ove zemlje sve crkve i verske zajednice su ravnopravne. To im garantuje Ustav i drugi zakoni, kao i Zakon o crkvama i verskim zajednicama.

Dakle, tog trenutka jedna vlast je zloupotrebila državu, zloupotrebila državni aparat i prekršila i to ustavno načelo i te određene zakonske odredbe.

Hvala bogu, kada je došla ova vlast, promenjen je odnos, i to sam više puta isticao, promenjen je odnos u pogledu toga da više nije nastavljeno sa insistiranjem tih nepravičnih postupaka prema islamskoj zajednici. Ali ovo što nije promenjeno i na čemu želim da insistiram jeste – zapravo, nije se pristupilo otklanjanju posledica tog nasilja koje je nastalo između 2007. godine i 2012. godine. To je pet godina administrativnog državnog nasilja.

Da podsetim, tada je, po nalogu te vlasti, policija ulazila u džamije, u čizmama, dobro znate da je to skrnavljenje, u džamije se ne ulazi u obući jer se tamo ljudi mole bogu spuštajući čelo na tlo, spuštajući čelo na prostirku, tada je policija u Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Novom Pazaru, ulazila, bila zloupotrebljena, ulazila u džamije, skrnavila te objekte, kako bi jednog imama koji nije po volji te vlasti izbacili i postavili drugoga.

Šta sad neko očekuje? Da to zaboravimo? Pa, ne može se to zaboraviti. To se prvo ne sme zaboraviti zbog same lekcije, da se nikada više ne ponovi, a drugo, da bi se to prevazišlo, neophodno je otkloniti takve efekte. Onda se čudite zašto ljudi Bošnjaci, Muslimani u Sandžaku nemaju poverenja u sistem?

Evo, jutros gledam na jednoj televiziji, „Prva“, namerno ću je pomenuti, uključuje se sektaški imam da tumači propise o vakcini. I onda se čudite zašto neće da se vakcinišu. Pa ne veruju. Zašto? Zato što im se svakodnevno krši poverenje, zato što im se dovode sektaši da im tumače propise, pa onda ljudi kažu – jel tako, e, pa nećemo. Time imamo katastrofe. Time imamo onda sistemske poremećaje.

Ne možemo tako. Poverenje je poljuljano. Moramo ga popravljati, ali ne možemo dalje dozvoljavati da se to poverenje ugrožava.

Zato ima podršku Zavod za statistiku i našu saradnju da otklonimo određene nedostatke iz prošlosti i da zapravo imamo Zavod za statistiku i celokupnu statistiku, kao što na početku rekoh, kao osnov za istinu, a istina je osnov za pravdu. Hvala vam.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani direktore Republičkog zavoda za statistiku, koleginice i kolege, kada govorimo o Programu zvanične statistike za period od 2021. do 2025. godine, izdvojio bih dva cilja. Prvi je unapređenje kvaliteta proizvedenih rezultata zvanične statistike u odnosu na period od pre pet godina, a drugi cilj je usaglašavanje ove oblasti sa međunarodnim statističkim standardima.

Kada govorimo o kvalitetu i obimu proizvedenih rezultata zvanične statistike moram da istaknem da je jedan od zahteva, odnosno najvažnijih zadataka zvanične statistike da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih tokova u državi i da to bude jedna pouzdana osnova za donošenje odluka na svim državnim nivoima.

Statistika je podjednako značajna i za sve organe državne uprave, za sve državne institucije, ali je značajna i za preduzeća, za preduzetnike i za svakog građanina koji ima interes u ovoj oblasti. Na osnovu nepristrasnih i pouzdanih podataka koje treba da nam pruži statistika, koji su pritom uporedivi, mi kao društvo možemo videti u kojoj oblasti ostvarujemo napredak, ali isto tako možemo videti koje oblasti su naša slaba tačka i na osnovu toga možemo da identifikujemo probleme konkretne koji se javljaju i na osnovu toga možemo da uđemo u rešavanje tih problema i da ih unapredimo.

I ministarka trgovine u svom radu sigurno je svesna značaja statistike, i kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, uvozu, izvozu, kada govorimo o potrošačkoj korpi i koliko ti podaci usmeravaju rad Ministarstva i koliko su značajni da se upravo fokusiraju na određene oblasti koje je potrebno unaprediti, jer sve te podatke opet kvalitetnim radom pruža Republički zavod za statistiku. Mi smo, da podsetim, i na osnovu tih zvaničnih statističkih podataka koji se odnose i na demografiju upalili alarm i država je donela konkretne mere da reši probleme iz ove oblasti koji se tiču nepovoljnog odnosa nataliteta i mortaliteta, kao i lošeg odnosa koji se tiče migracija. Mislim da će nam ti statistički podaci u nekom budućem vremenu, za nekoliko godina biti dobar alat da podvučemo crtu i da vidimo koliko su te mere zaista doprinele da se problem reši u praksi i da usmere dalji rad u ovoj oblasti.

U vremenu u kome živimo dešavaju se dinamične promene u našem okruženju i mi smo prinuđeni prosto svakoga dana da pratimo te promene, da ih analiziramo i da na osnovu toga izvodimo konkretne zaključke. U tom izvođenju zaključaka, u ovim uslovima gde je jedno turbulentno okruženje, gde kada govorimo o privredi je oštra konkurencija, upravo nam ti statistički podaci mnogo pomažu, a rekao sam već da moraju da budu pouzdani, da donosimo kvalitetne odluke. Sve više smo skloni tome da u svakoj nekoj privrednoj aktivnosti moramo da se oslonimo na statističke podatke. Nekada je važilo pravilo da je za pokretanje biznisa prvi uslov posedovanje preduzetničkog duha. Danas važi pravilo da je prvi uslov da se uradi jedna kvalitetna analiza tržišta, a to su upravo statistički podaci.

Možda je Mark Tven još pre vek i po dobro predvideo kada je i tada rekao da će jednoga dana statistika biti potrebna svakom građaninu onoliko koliko je potrebno da zna da čita i da piše. Sumeri su pre pet hiljada godina razumeli značaj statistike. Oni su je koristili u svrhu naplate poreza. U Srbiji je statistika zvanično počela da se primenjuje 1862. godine, kada je knez Mihailo doneo akt kojim se tadašnje ministarstvo finansija obavezalo da vodi statističke podatke i od tada Srbija ima zvaničnu državnu statistiku.

Danas kada govorimo o Programu zvanične statistike, mi govorimo o harmonizaciji statističkih istraživanja i metodologiji izrade rezultata sa međunarodnim statističkim standardima, konkretno sa standardima Evropskog statističkog sistema, odnosno Evropske unije.

Ovo je jedan dobar pokazatelj da mi kao društvo prihvatamo praksu Evropske unije, da prihvatamo te standarde da bismo unapredili naš pravni okvir, da bismo unapredili naš kvalitet života. Dobro je što to radimo na ovakav način, jer time pokazujemo da to radimo zbog nas, a ne zbog toga da bismo zadovoljili bilo koga, odnosno da bismo ispunili očekivanja bilo koga u Evropskoj uniji.

Za ovu godinu je planirano da bude realizovan popis stanovništva. On je odložen, trebalo je da bude u aprilu, odložen je za oktobar mesec, opravdano zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Moram da istaknem da je upravo popis stanovništva jedan od najpopularnijih statističkih akcija i najpoznatija u narodu, kao takva je prepoznata i ima zahtevnu i kompleksnu organizaciju i sigurno je najskuplja statistička akcija koja se sprovodi i kod nas.

Republički zavod za statistiku znam da već sprovodi pripremne radnje i 2019. godine sproveden je probni popis stanovništva. On je završen uspešno i predstavlja uvod u ovu jednu veliku akciju. Upravo taj probni popis stanovništva je bio jedan dobar poligon da se testiraju sva metodološka, organizaciona, aplikativna rešenja da se oprobaju novi instrumenti, novi obrasci. U tom probnom popisu je u tri velika grada u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u tri naša najveća grada, primenjen jedan novi metod, to je metod samopopisivanja. Građani su imali priliku, naravno oni koji su to želeli da sami popune podatke koji se odnose i koji su korisni za popis stanovništva, putem interneta. Probni popis je uveo još jednu novinu, a ona podrazumeva da popisivači na terenu imaju laptop, da koriste elektronske obrasce i da na licu mesta direktno unose podatke koji su neophodni, a sa druge strane takav proces omogućava Republičkom zavodu za statistiku da u realnom vremenu prati rad popisivača na terenu, da rezultate obrađuje i objavljuje daleko brže nego što je to bio slučaj inače. Na taj način će hrpa onih papira i formulara papirnih, i popunjavanje hemijskom olovkom otići u prošlost.

Još jedan popis koji je poslužio za testiranje metodologije i novih aplikacija za unos i slanje podataka jeste i probni popis poljoprivrede koji je takođe uspešno završen i on je realizovan u okviru nekog probnog dela za popis poljoprivrede koja ako se ne varam odložen za 2022. godinu. Prethodni popis poljoprivrede obavljen je 2012. godine, a podsetiću da je pre toga obavljen takav jedan popis pre skora pola veka. Možemo samo da zamislimo kakav je propust tu načinjen i kada se uporede podaci i kada se uradi analiza između ta dva perioda koliko su u međuvremenu promenila slika agrara, a da mi toga nismo bili svesni, bar ne zvanično po statističkim podacima.

Sprovođenjem popisa poljoprivrede mi obezbeđujemo kontinuitet strukturnih podataka u ovoj oblasti. Jedan od ciljeva popisa poljoprivrede jeste da se dobiju sveobuhvatne informacije i da se na osnovu tih informacija donose važne odluke u ovoj oblasti, da se sagledaju potencijali poljoprivrede i da se opet ukaže na neke propuste i kako da unapredimo te probleme. Na ovaj način mi smo saznali i tačan broj poljoprivrednih gazdinstava. Saznali smo i na taj način odredili kriterijume koji se koriste kao subvencije za poljoprivredu.

Kada govorim o statistici, ne bih naravno ni sve da svedem na statistiku. Nije u životu sve statistika i ne mogu statistički podaci da nam tačno ukažu kako živimo, ne možemo koristiti ni onu metaforu, kako da kažem, ako nama je jedna ruka u vatri, a druga ruka u ledu da mi imamo optimalnu temperaturu. Naravno, statistički podaci govore nešto drugo. Oni treba da posluže kao jedan instrument, da unapredimo kvalitet života i da unapredimo životni standard građana Srbije. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je gospodin Vojislav Vujić.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarka, gospodine Kovačeviću sa saradnicima, Jedinstvena Srbija, stranka kojoj ja pripadam se uvek zalaže za transparentnost, a osnov transparentnosti su tačne informacije i to je ono što mi kao narodni poslanici, ono što Vlada i što svi državni organi od vas očekuju. U odnosu na te informacije, na te inpute koje vi dajete i Vladi i ministarstvima i javnim preduzećima, onda je lako praviti smernice i planove za budućnost.

Zavod za statistiku, to jest ne Zavod za statistiku nego neki prvi akt o statistici je u Srbiju doneo još 1862. godine Mihajlo Obrenović. Vi ste od 1945. godine zvanično osnovani i tada ste počeli da radite i ono što je od tada, pa i do dan danas praksa, da su u zavodu uvek radili odlični kadrovi, najbolji studenti sa fakulteta koji su direktno ili indirektno vezani za osnov vašeg delovanja su nalazili radno mesto u zavodu.

Ono što sada mogu da zaključim iz nekih odbora na kojima ste vi bili, da imate problem u smislu nedostatka takvih kadrova, da vam fali još ljudi. One koje imate su naravno dobri ali da vam fali još ljudi. I imamo problem koji se dešava u kompletnom javnom sistemu, a to je da dobre kompanije prepoznaju dobre studente, dobre kadrove i lobiraju ih za svoje potrebe još pre nego što i zasnuju negde radni odnos, one sa velikim iskustvom, naravno, vrbuju da pređu kod njih. Država treba da nađe način kako sa tim da se izbori.

Ono što mislim da lakše možemo da pomognemo i lakše da uradimo kada je u pitanju vaš zavod su prostorije, jer imam informaciju da je vrlo skučen prostor u kome radite i koliko sam razumeo da je to prepoznato i da će u svakom slučaju da se nađe rešenje u skorije vreme i za to.

Današnji program koji je na dnevnom radu je u stvari jedna praksa i ovo radimo na svakih pet godina. Mi usvajamo ovaj program i ono što je do sada bila, hajde da kažem, neka već viđena praksa, to je ta metodologija. Izveštaji koji se rade su usklađeni sa ostalim zavodima za statistiku na nivou drugih zemalja. Zato je bitno da imamo ključne podatke da možemo da se uporedimo sa svim tim drugim zemljama.

Vi ste najzvaničniji onako, prosto rečeno, bilans stanja i uspeha jedne zemlje zato što se bukvalno vaš delokrug rada odnosi na sve, od ekonomije, demografije, hajde da kažem najprostije, svih rezultata koji su bilo gde javno iskazani. Danas je informacija najbitnija i najskuplja stvar na svetu. Znači, u vremenu modernih tehnologija ko ima dobru informaciju imam mogućnost da bude brži i bolji od konkurencije. Ali kao i u politici nije bitno šta vam se priča i kakve vam se informacije saopštavaju uvek je bitno ko ih prenosi i ko ih priča. Vi ste referentna ustanova, uvek ste davali tačne podatke i to je jedna snaga koju Srbija ima u vremenu kada sam već rekao da su informacije vrlo bitne i značajne.

Najbitniji deo posla koji vi radite, bar po nekoj mojoj skromnoj proceni je popis stanovništva. Ove godine kasnite opravdano zbog ove pandemije koja nas je zadesila i kako je kolega malo pre rekao, naravno i ministarka je to rekla, u oktobru se kreće sa tim poslom, ako sve bude kako treba i svi verujemo da ćemo nekako i da se izborimo sa ovom pandemijom i da dođemo do tog podatka koji nam je vrlo bitan.

Osporava se neki put, a mislim da može da se dođe do takvih informacija u medijima, mogu da se osporavaju informacije koje nam vi dajete. Sada znate šta? Ja a i svi ostali građani znamo da vi baratate sa činjenicama, vi nemate neke izmišljene podatke nego stanje kakvo je na terenu, vi prenosite u određene programe i onda je sve stvar matematike. Da li se nekome sviđaju takvi rezultati ili se ne sviđaju to na kraju krajeva nije ni bitno, bitno je da su oni tačni.

Za stranku kojoj pripadam JS je vrlo bitan ovaj popis stanovništva zato što on oslikava demografsku situaciju onakvu kakva jeste. Mi kao stranka smo porodicu uvek isticali na prvo mesto i demografija je najosnovniji pokazatelj da li Srbija ide u dobrom pravcu ili ne ide u dobrom pravcu. Da li postoji mehanizam kako protiv toga možemo da se borimo, pre svega priča na lokalnom nivou, na globalnom država je preduzela sve što je do nje ali uvek mora da postoji neki input sa lokala. Jagodina, ne zato što je predsednik stranke Dragan Marković Palma iz Jagodine nego uvek uzimam kao dobar primer upravo zbog statističkih podataka.

Ono što možemo da vidimo da je svake godine u tom gradu upisano jedno odeljenje đaka prvaka više. Lično mislim da je to najveća pobeda politike u ovom savremenom vremenu u kome se nalazimo, obzirom da znamo da je svuda u okruženju i Evropi trend opadanja broja stanovništva, a ne samo zbog selidba ljudi, kako kažu, „trbuhom za kruhom“, nego upravo zbog te slike gde više ljudi umire u odnosu na broj dece koje se rađaju.

Ako je Jagodina mogla da nađe jedan mehanizam i način kako to da promeni onda trebamo svi da preslikavamo i da kopiramo te programe, pre svega, socijalnog karaktera koji tu sliku menjaju.

Ono što je bino za ovaj demografsku politiku, ja koliko sam sada uspeo to da pročitam, je da prvi put vrlo detaljno pristupate statistici o nasilju nad ženama i naravno svim osetljivim grupama, to su neki evropski trendovi, svetski trendovi, apsolutno to podržavamo, nasilje nad ženama smo uvek osuđivali kako Dragan Marković Palma kaže, takve postupke ne da osuđujemo nego tražimo i najstrožije kazne upravo za one koji primenjuju silu nad ženama.

Vrlo je bitno da se u Srbiji isto vrlo jasno vidi, sve je manje razlika u prihodima između muškaraca i žena, to je bilo u jednom trenutku nepremostivi jaz, ali evo, zadnjih nekoliko godina kroz vaše podatke, pre svega i Zavoda za statistiku, vidimo da je ta razlika drastično manja.

Ono što pokazuje slika našeg parlamenta je da sve više koleginice imamo u ovom parlamentu i da smo možda među prvima u Evropi ako ne grešim, tu smo negde među prvih pet, što je svakako pohvalno.

Kada pričamo o vašim podacima najbitnija stvar za srpskog poljoprivrednika je upravo podatak koji vi možete da mu date. To je možda neka veza između vas i Ministarstva poljoprivrede koja vrlo lako može da pomogne seljaku da zna u kom pravcu da investira šta da seje, šta da sadi, oni koji se bave stočnom proizvodnjom da imaju informaciju šta je to što je trenutni deficit.

Preko vas vrlo lako možemo da dođemo, mislim sad kad pričam, vrlo lako možemo da dođemo, možemo da dođemo mi koji smo, hajde da kažem, nekako u informacijama i lako baratamo sa njima, ali treba da se nađe mehanizam i način kako da se dođe do tog seljaka, gospodina seljaka, kako kaže predsednik moje stranke, do gospodina seljaka i da njemu olakšamo put upravo onim stvarima o kojima sam malopre pričao, da on dobije smernicu u kom pravcu treba da investira šta je to što treba da radi, jer našem seljaku niko ne treba da kaže sa stručne strane kako se šta radi, nego samo treba da ga uputi šta je to što će biti deficit na našem tržištu, da mu se osigura cena i onda sigurno nema problema za našu poljoprivredu.

Isto se to odnosi na privredu i na kraju krajeva na sve ostale grane.

Da ne dužim puto, ja vam potvrđujem da će poslanička grupa JS da podrži ovo što je danas na dnevnom redu, ali isto tako moram da kažem, da, mi trebamo da se usklađujemo sa EU, mi trebamo da se usklađujemo sa UN i to je najmanji problem, svakako mi to ne izbegavamo, ali ono što je najbitnije i ono za šta ste vi osnovani još te 1862. godine, kada se prvi taj akt projavio da morate da da dajete informacije nama, znači, našem parlamentu, našoj privredi i našim građanima, uz dužno poštovanje svih ostalih velikih međunarodnih institucija sa kojima se usklađujete, vama i dalje treba da bude ta vodilja da ste vi ovde, pre svega, zbog građana Srbije.

Hvala vam puno.