Zahvaljujem, kolega.
Sledeća po spisku je potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, ministarko, ostali gosti, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, znači u suštini raspravu o modernizaciji i evropeizaciji, jer statistika kao što smo to čuli i u prethodnim izlaganjima i prema nama je važan korak u izgradnji institucija modernog društva i to je uvek značilo usaglašavanje zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima i obezbeđivanje, što je izuzetno značajno uporedivih pokazatelja, kako bismo znali u kom smeru mi to treba da idemo, šta treba da radimo kako bismo unapredili, na primer, obrazovni nivo, životni standard građana poštovanje, zaštitu ljudskih i manjinskih prava itd.

Razvoj statistike znači prihvatanje dobre statističke prakse drugih zemalja, prilagođavanje standardima EU, konkretno Evropskog statističkog sistema i naravno, predstavlja izuzetno važan deo aktivnosti u okviru procesa pristupanja EU.

Kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvažene ministarke, statistika je jedna od oblasti u okviru u kojima se vode pregovori sa EU, u okviru pregovaračkog Poglavlja 18. To je jedno od 18 poglavlja koje je otvoreno. To poglavlje, kao što smo čuli je otvoreno na međuvladinoj konferenciji, još 2018. godine, 10. decembra, ali nije ni privremeno zatvoreno.

Ako pogledamo poslednji Izveštaj Evropske komisije, konkretno, koji je objavljen 6. oktobra prošle godine, Evropska komisija kada ocenjuje ovu oblast kaže da je Srbija umereno pripremljena u ovoj oblasti.

Preporuke koje se tiču naših konkretnih obaveza, zato što nam uvek Evropska komisija pokazuje šta bi trebali da uradimo još po ovom polju, oni kažu da treba da donesemo novi Zakon o statistici u cilju povećanja nezavisnosti upravo Republičkog zavoda za statistiku, naravno, da se nastave pripreme za popis stanovništva domaćinstava i stanova 2021. godine, i da se poboljša izrada makroekonomskih statističkih podataka u skladu sa spomenutim Evropskim sistemom računa.

Ono za šta smo pohvaljeni, zaključak, konstatacija je da je nastavljen rad na poboljšanju dostavljanja statističkih podataka Evrostatu i u Izveštaju je posebno naglašeno, o tome je govorila i ministarka i govoriće i moje uvažena koleginica od vremena naše poslaničke grupe, značajno je da Republički zavod za statistiku zadrži visokoobrazovane, stručne radnike, da angažuje nove radnike, a sve u cilju ispunjenja obaveza koje nam predviđa zakonodavstvo EU.

Razvoj zvanične statistike povezan je sa procesom pristupanja EU, odnosno sa kriterijumom sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU, kao i sa praćenjem pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo u pregovorima u okviru tog procesa.

Pored toga, obaveze naše zvanične statistike proizilaze iz odnosa sa drugim međunarodnim organizacijama, nisu vezani isključivo za EU, već i za druge, kao što su UN i razne organizacije UN, ako mogu tako da kažem, MMF, Svetska banka, i tako dalje.

Osnovna misija zvanične statistike je, i o tome smo razgovarali, što je nekako logično, obezbeđivanje relevantnih nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih pokazatelja rezultata i informacija zvanične statistike, koordinacija odgovornih proizvođača zvanične statistike, koordinacija odgovornih proizvođača zvanične statistike je aktivno učešće u međunarodnoj statističkoj saradnji omogućavaju da ovi objavljeni rezultati zvanične statistike zadovolje potrebe, naravno, ono što je možda najbitnije, donosioca odluka, istraživača i drugih korisnika i da dati rezultati, zapravo, budu osnov za praćenje i usmeravanje politika oblasti ekonomije i društva, kao i politika povezanih sa procesom pridruživanja Republike Srbije EU.

Osnovni strateški cilj u oblasti demografije i društvenih statistika je, naravno, sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.

Narodna skupština Republike Srbije je 3. februara 2020. godine, donela Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova kojim je predviđeno, kao što smo to čuli, sprovođenje ovog popisa ove godine od 01. do 30 aprila, međutim, svesni toga, doneta odluka Vlade, mi smo dobili izmene i dopune ovog Zakona o kojim ćemo raspravljati verovatno za dve nedelje. Ovaj popis, za sada, je odložen, ali videćemo, u zavisnosti od situacije da li će se desiti u oktobru ove godine i iz istih razloga je odložen i popis poljoprivrede za sledeću 2022. godinu.

Za nas u poslaničkoj grupi SVM oblast demografije i društvenih statistika je od posebnog značaja i zato bih u nastavku vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, zapravo, govorila o našem zajedničkom radu koji vodi ka istom cilju.

S jedne strane, osnovni cilj u oblasti demografije, društvenih statistika je naravno sprovođenje tog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. S druge strane, za nas kao predstavnike mađarske nacionalne manjine, znači za SVM sprovođenje popisa predstavlja pravno uređenu situaciju u kojoj se može ostvariti sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i potvrditi jezički identitet.

Za nas su izuzetno značajni rezultati popisa stanovništva, pošto, s jedne strane, na njih gledamo kao na uslov uživanja pojedinih prava i sloboda u zajednici, jer su podaci dobijeni popisom važni za sprovođenje zakona i drugih pravnih akata, pre svega u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Statistički podaci su važni za procenu rezultata određenih politika i predstavljaju putokaz, kao što sam spomenula, u kom pravcu će ići, kako menjati i prilagoditi politike nekim realnim potrebama.

Na primer, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, zovemo ga krovni zakon o nacionalnim manjinama, propisuje mere za obezbeđenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većine, a Zakon o državnoj upravi konkretno prepoznaje afirmativne mere, mere tzv. pozitivne diskriminacije i propisuje da se organi državne uprave staraju o sprovođenju posebnih mera upravo radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe, lica koja su suštinski u nejednakom položaju u odnosu na većinu ili sa ostalim građanima.

Odredbe spomenutog, tzv. krovnog zakona o nacionalni manjinama, dakle, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, prepoznaju pravnu relevantnost tri parametra – nacionalni sastav stanovništva, tzv. odgovarajuću zastupljenost nacionalnih manjina u javnim službama i poznavanje jezika koje se govori na području delovanja organa ili službi.

Logički proizilazi iz ovog da je neophodan, nužan preduslov za primenu ovih normi postojanje upravo statističkih podataka o nacionalnoj strukturi stanovništva na području nadležnog organa ili službe o nacionalnoj strukturi zaposlenih u tom organu ili službi, kao i podataka o jezičkim kompetencijama, poznavanju jezika na kojem su završili osnovno ili srednje obrazovanje zaposleni u nadležnom organu ili službi.

Naravno da vođenje nacionalno senzibilisanih statistika, odnosno obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti uopšte nije jednostavan posao, pre svega ako se uzme u obzir da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti naravno slobodno, kao i da se obrada podatka otežava činjenica da im se priznaje status posebno osetljivih podataka.

Ustav Republike Srbije proklamuje da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i kaže da niko zapravo nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Poštujući upravo ova ustavna načela o slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti, poslanici SVM su još 2009. godine, kada smo u to vreme, naime pre popisa 2011. godine, raspravljali o Predlogu zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova 2011. godine, podneli amandman koji je tada prihvaćen, kojim smo predložili da u popisnom obrascu za pitanje o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku, predvideli da odgovor bude, zapravo, odgovor otvorenog tipa. Zašto smo tada 2009. godine insistirali i zašto i dalje insistiramo ili smatramo da je značajno da ovaj odgovor bude otvorenog tipa, da se na taj način građani izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti? Upravo da bi izražavanje nacionalne pripadnosti i dalje bilo slobodno. To pravo po svoj prirodi i sadržini spada u jednu od sloboda ispoljavanja ličnosti, ali Ustav ovu slobodu ne jemči izričito i isključivo kao individualno, znači ne kao individualno pravo pojedinca. Naprotiv, po svojoj prirodi ova ustavna sloboda se može uživati u zajednici, a pripadnost zajednici implicira i kolektivnu dimenziju ovog prava, što je izuzetno značajno da naš Ustav prepoznaje i kolektivna prava.

Zalaganje za odgovore otvorenog tipa na pitanja koja se tiču nacionalne pripadnosti su, ako govorimo o međunarodnim preporukama i međunarodnim standardima, u skladu i sa međunarodnim preporukama za sprovođenje popisa od 2010. godine, kojima je predviđeno da informacije o etnicitetu uvek treba da budu bazirane, zasnovane na potpuno slobodnom samodeklarisanju lica koje je obuhvaćeno tim popisom da o etničkoj, odnosno nacionalnoj pripadnosti treba da postoji mogućnost odgovora otvorenog tipa i da popisivači treba da se suzdrže od bilo kakvog sugerisanja lica na odgovor na to pitanje.

U kontekstu obrade podataka, kao što sam spomenula, o nacionalnoj pripadnosti sukobljavaju se zapravo dva zahteva. Prvi zahtev je o poštovanju privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Drugi zahtev je zahtev za dobijanje postojanja objektivnih parametara na osnovu kojih se procenjuje ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina i njihova potpuna uključenost u društvo.

Uključivanjem pitanja o nacionalnoj pripadnosti u popis stanovništva omogućava praćenje nacionalne strukture stanovništva, što je izuzetno bitno za kreiranje manjinske politike, ali i polazno merilo za kasniju procenu, kao što sam malopre spomenula, za odgovarajuću ili ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima javne vlasti, javne službe, javne uprave.

Postoji i dobro je, mi to svakako podržavamo, što postoji svest o potrebi većeg uključivanja pripadnika nacionalnih manjina, tako da je još davne 2006. godine tadašnja Vlada Republike Srbije donela tada samo zaključak, ali opet je to bio značajan korak, o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave.

Konačno, u proteklih nekoliko godina jako puno stvari je urađeno po ovom pitanju. Između ostalog, propisana je zakonska odredba da se u registar zaposlenih unosi podatak o nacionalnoj pripadnosti, što je, između ostalog, naravno, i rezultat zalaganja poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara i ovo je jedan od daljih, sledećih signala o jačanju svesti o potrebi zaista intenzivnijeg bavljenja problemom nedovoljne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave.

Dalje, prema odredbama Zakona o državnim službenicima o vođenju računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina postoji obaveza da nacionalni sastav prilikom zapošljavanja u državnim organima u najvećoj mogućoj meri oslikava strukturu stanovništva.

Kao što je poznato, jedan od uslova koji se pomno prati u procesu pristupanja EU su upravo i manjinska prava. Ta oblast je detaljno razrađena u izuzetno značajnom Poglavlju 23, koje je jedno od tzv. fundamentalnih blokirajućih poglavlja, ali ova pitanja su još detaljnije uređena i u posebno tzv. manjinskom akcionom planu. Konkretno, ovo pitanje u Poglavlju 8 manjinskog akcionog plana, odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima.

U oblasti osnovnih prava malopre spomenuti Izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra 2020. godine ponavlja višegodišnju ocenu, kao da se ona prepisuje iz godine u godinu, da je u Srbiji uspostavljen zakonski institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, da treba ojačati institucije za zaštitu ljudskih prava i garantovati njihovu nezavisnost i da su, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, nacionalne manjine i dalje podzastupljene u javnoj administgraciji.

Kritika o podzastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi se pojavljuje ne samo u Izveštaju Evropske komisije, već i u još nekim izveštajima. Navešću svega nekoliko.

Na primer, u svom mišljenju o drugom izveštaju Srbije iz 2009. godine, Savetodavni komitet za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina, sada govorim o Savetu Evrope, ukazuje da u izveštaju nisu pružene sveobuhvatne informacije o primeni usvojenih mera i njihovom efektu na zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, kao i da ne postoje centralizovani podaci o zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi. Znači, to je stari izveštaj. Od tada je dosta toga urađeno i zbog toga je izuzetno značajan malopre spomenuti registar.

Iz tog razloga, Savetodavni komitet je preporučio da vlasti u Srbiji preduzmu mere za prikupljanje podataka o zastupljenosti nacionalnih manjina na svim nivoima javne uprave, uz poštovanje međunarodnih standarda o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da se preduzmu energične mere u vezi s podzastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi.

Iz sledećeg mišljenja Savetodavnog komiteta o Trećem izveštaju Srbije, pet godina kasnije, iz 2014. godine, kao jedno od pitanja za hitnu akciju ističe se i preduzimanje odlučnih mera u vezi sa podzastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi, naročito na državnom nivou i nastavak napora da se stvori multietnička policija.

U Rezoluciji Saveta ministara Saveta Evrope iz sledeće 2015. godine o primeni Okvirne konvencije Saveta Evrope od strane Republike Srbije, kao jedan od problema ističe se da su nacionalne manjine i dalje znatno podzastupljene u organima državne uprave i javnim preduzećima.

Ako pogledamo regionalna iskustva po ovim pitanjima u pogledu prikupljanja podataka u vezi sa etničkim i kulturnim karakteristikama stanovništva, zemlje regiona zapravo prikupljaju ove podatke, ako pričamo o širem regionu, izuzev Slovenije, uz ostavljanje mogućnosti slobode izjašnjavanja pojedinaca po tom pitanju.

U Albaniji, na primer, za razliku od popisa iz 2011. godine, kada su ova pitanja bila otvorenog tipa, na sledećem popisu koji se očekuje, ova pitanja iliti mogućnost odgovora će biti poluotvorenog tipa. Ispitanici će imati ponuđene odgovore, pri čemu će u slučaju etno-kulturnih grupa biti navedene grupe samo definisane njihovim aktuelnim zakonom o manjinama, ostavljajući takođe mogućnost navođenja slučaja da ispitanik, na primer, ne pronalazi sebe u tim ponuđenim odgovorima.

U Bosni i Hercegovini, u skladu sa odredbama zakona, lica obuhvaćena popisom nisu u obavezi da se izjašnjavaju o nacionalnoj, etničkoj i verskoj pripadnosti, iako obrazac sadrži pitanja o tome. Dakle, ne moraju.

Važna preporuka koja se tiče etno-kulturalnih karakteristika je da države sa kulturološki različitim stanovništvom mogu prikupiti informacije o etničkom identitetu ili sastavu stanovništva, o maternjem jeziku, znanju i korišćenju jezika, kao i o verskim zajednicama i veroispovesti.

Naravno, etnička pripadnost ima subjektivnu dimenziju i zato informacija o etničkoj pripadnosti treba da bude rezultat slobodnog samoizjašnjavanja ispitanika. Upitnici, stoga mi i dalje stojimo na tom stanovištu, treba da sadrže otvorena pitanja, pitanja otvorenog tipa, a kao što sam malopre spomenula, popisivači da se zaista suzdržavaju od sugerisanja bilo kakvih odgovora.

Svakako, preporučuje se da se prilikom izrade popisnih pitanja, definicija, načina klasifikacije, sprovođenja popisa među manjinskim stanovništvom, konsultuju predstavnici etničkih, jezičkih, verskih zajednica, kako bi se osigurala transparentnost, koja je izuzetno značajna, tačno razumevanje pitanja i potpuno učešće stanovništva.

Da sumiram. Pitanja oko popisa stanovništva, uvođenje etničkih popisnih kategorija je od nesumnjivog političkog i društvenog značaja. Biti popisan, klasifikovan i brojčano predstavljen kao pripadnik nacionalne manjine na zvaničnom državnom popisu znači biti priznat, ali znači i iskazivanje identiteta i pripadnosti političkoj zajednici.

Da se vratim, pošto sam se trudila zaista da povežem pitanje popisa sa statistikom o kojoj danas pričamo, raduje nas što imamo vremena i da raspravljamo ovako detaljno o ovim značajnim temama, jer kada smo 2015. godine imali isto pitanje, nismo se toliko detaljno bavili time, ali apelujemo da još više ubrzamo naše aktivnosti, koliko god su moguće, kako bi ovo otvoreno poglavlje, gde smo zaista dobro pripremljeni, uskoro i bar privremeno zatvorili i učinili neke korake napred.

Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Srbije, rekla je moja koleginica Kovač jednu važnu rečenicu na kraju, a to je da smo se 2015. godine, nažalost, manje bavili ovim važnim pitanjem, ne zato što smo ga u to vreme smatrali nevažnim, nego zato što je prosto bilo manje vremena u odnosu na danas.

Donošenjem Petogodišnjeg programa zvanične statistike, sa Strategijom razvoja za period 2021-2025. godine, koji nam je danas na dnevnom redu, pre svega, obezbeđujemo jedan pravni okvir za proizvodnju neophodnih podataka za praćenje i merenje rezultata svih aktivnosti u našem društvu u narednom petogodišnjem periodu.

Uz podršku EU, Republika Srbija ulaže značajne napore u pravcu usklađivanja našeg statističkog sistema sa međunarodnim standardima, pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU, sa njihovim metodologijama i procedurama, a prihvaćeni su i primeri dobre statističke prakse drugih zemalja kako bi statistički podaci iz Srbije mogli biti uporedivi sa statistikama evropskih zemalja.

Uporedivošću svih relevantnih statistika, Srbija postaje deo evropskog statističkog prostora i to je jako važno. Program zvanične statistike je baziran na ključnom zadatku - da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima društva, od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, sve do zainteresovanih građana.

Program sadrži i pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima sa podacima o njihovoj periodičnosti i planiranim aktivnostima, uključujući i planirane aktivnosti na uvođenju novih pokazatelja kojima se obezbeđuje usaglašavanje i primena međunarodnih standarda u oblastima gde to do sada nije urađeno, kao i pregled najznačajnijih infrastrukturalnih i razvojnih aktivnosti.

Važnost usvajanja jednog ovakvog petogodišnjeg programa statistike jeste i u činjenici, i o tome su moje kolege govorile, da će se krajem ove godine, tačnije u oktobru 2021. godine, svi se nadamo da ćemo prevazići ovaj težak momenat kada je u pitanju pandemija, održati redovan desetogodišnji popis, koji će biti najrelevantniji izvor statističkih podataka za Republiku Srbiju.

Značajna je činjenica i to što ovaj program statistike usvajamo u godini održavanja popisa, jer se ovim petogodišnjim programom statistike planira izrada i dugoročnih projekcija stanovništva Republike Srbije za period 2021. do 2051. godine, upravo na osnovu rezultata popisa stanovništva koji će se desiti 2021. godine.

Statistika je jedini merni pokazatelj kretanja stanovništva, ali svake promene u onim oblastima za koje se prosto zvanična statistika vodi.

Da podsetimo na osnovnu misiju zvanične statistike, to je obezbeđivanje relevantnih, nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih pokazatelja rezultata i informacija zvanične statistike. U tome jeste ključna važnost statistike, čija je uloga u planiranju društvenog razvoja nažalost često umanjivana ili se izražava nepoverenje prema statističkim podacima i metodologiji dobijanja statističkih podataka. Oni umeju često i da ne budu pozitivni. Oni upozoravaju, nekada i destimulišu, ali svako odgovorno društvo mora da se suoči sa pojavama i problemima, trendovima, pa i brojkama.

Statistika ne samo da registruje i upoređuje podatke, statistika pogotovo vodi računa o podacima dobijenim u popisu stanovništva predstavlja zapravo osnov za projektovanje mnogih sektorskih strategija.

Prema tome, statistički podaci su tu da nas upozore, da pojačaju strateške državne mere i aktivnosti, da bi se trendovi najpre promenili u pozitivnom smeru.

Već smo čuli da sistem zvanične statistike Republike Srbije čini Republički zavod za statistiku kao glavni koordinator sistema, ali su tu i brojni sektorski proizvođači statistike, kao što su NBS, Gradska uprava Grada Beograda za teritoriju Grada Beograda, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, MUP, Republički fond za PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije, Republički geodetski zavod, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za zaštitu životne sredine, Narodna biblioteka Srbije i drugi koji su navedeni u ovom programu.

Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na statističke podatke koji se tiču demografije i drugih podataka o stanovništvu Srbije, jer je struktura i kretanje stanovništva zaista stub svih drugih razvojnih procesa u državi.

Jedno od najbolnijih pitanja jeste svakako starosna struktura stanovništva. Prema statistici za 2019. godinu Srbija ima preko 20% starijih od 65 godina sa prognozom da će do 2041. godine ovaj procenat biti preko 25%, što govori da je naše stanovništvo u dubokom procesu starenja. Ova statistika upozorava i na to da imamo i ozbiljnu depopulaciju, odnosno da se smanjuje broj novorođenih. Samo u prethodnoj 2020. godini broj novorođenih bio je za 2,8% manji u odnosu na prethodnu godinu, a broj umrlih u Republici Srbiji bio je 13,9% veći u odnosu na 2019. godinu.

Ova statistika upozorava na potrebu da se što pre implementiraju rešenja iz Strategije podsticanja rađanja, koju je upravo iz tih razloga Vlada i usvojila 2018. godine. Međutim, ne možemo govoriti o statistici za 2020. godinu, a da ne konstatujemo da je pandemija ostavila brojne društvene posledice, pa su verovatno pokazatelji malo i strašniji zbog toga.

Tokom prošle godine, prirodno je, manje smo se i venčavali, manje je beba rođeno, morali smo i obrazovni sistem da nekako prilagodimo novonastaloj situaciji. Zato je ta 2020. godina, možda, nerelevantna za upoređivanje podataka, ali u svakom slučaju se ne sme zanemariti čak ni taj uticaj pandemije na sve sektore života, pa i na populacionu politiku u dobroj meri.

Osim toga uticalo je i na to da se ljudi promene, prilagode, promene prioritete. Došlo je do drastičnog smanjenja broja sklopljenih brakova, samo u glavnom gradu je bilo 3.000 manje parova u odnosu na prethodnu godinu u kojoj su izgovorili svoje sudbonosno da.

Ovo, nažalost, možda i nije samo posledica korona virusa. Godinama unazad u Srbiji je sve manji broj sklopljenih brakova. Prosečan broj godina mladenaca sve je veći. Za muškarce je negde 35, a za žene 32 godine, ako ja imam precizan podatak.

Osim toga što mladi u Srbiji sve kasnije stupaju u brak, statistika pokazuje i još jedan negativan trend, a to su razvodi. Zabrinjavajući su podaci koji ukazuju na to da imamo 290 ili nešto malo više hiljada samohranih majki, najviše na teritoriji Beograda, i skoro 77.000 samohranih očeva, a čak je 600.000 porodica bez dece.

Bez obzira na sve to što je stanovništvo u Srbiji u konstantnom procesu starenja, ova statistika bi mogla da se dovede u vezu sa pandemijom korona virusa sa kojom se ceo svet suočava više od godinu dana. Istraživanja pokazuju da veliki procenat mladih, skoro 60% njih u Srbiji između 25 i 34 godine, i dalje živi sa roditeljima. To je nažalost daleko veći broj od većine država članica EU, ali nekako i sastavni deo našeg mentaliteta. Čini mi se da tu ne možemo uradimo mnogo kao država, pre svega se moramo negde promeniti u biti, što je teško kada smo mi u pitanju.

Uradila je Vlada Republike Srbije mnogo da stimuliše mlade ljude i da se venčavaju i da se odvoje od svojih roditelja, pa smo na kraju imali i odluke o toj stambenoj politici koju bi možda mogli još malo da prilagodimo mladima i njihovim potrebama i da im nekako omogućimo da se što ranije osamostaljuju i formiraju svoje porodice.

Dakle, svi podaci o kojima sam govorila rezultat su zvanične statistike i prikupljeni od zakonom utvrđenih izvora ili proizvođača, kako se to kaže u ovoj Odluci o zvaničnoj statistici, i uvek je sreća kada imate mogućnost da saopštite dobre rezultate. O tome će govoriti moj kolega Đorđe Milićević u nastavku plenuma. Ja se nisam bavila onim ekonomskim pokazateljima koji su daleko bolji od ovih demografskih. Ali, prosto, moramo sebi dozvoliti luksuz da prepoznamo i ono što su nedostaci kako bismo ih inače prevazišli i unapredili.

Želela bih da na kraju istaknem činjenicu da je nezavisnost temeljni princip na kome se zasniva položaj zvanične statistike, odnosno nacionalne statističke institucije, a to je Republički zavod za statistiku koji predstavlja odgovornog stručnog nosioca, organizatora i koordinatora celokupnog sistema, koji integriše, ukršta, upoređuje i objavljuje podatke zvanične statistike.

Podržavajući program zvanične statistike sa strategijom za naredni petogodišnji period, svakako podržavamo i aktivnost vas kao Republičkog zavoda za statistiku, bez koga ne bismo raspolagali sa ovoliko zvaničnih i važnih podataka, koje svakodnevno koristimo i koji nam kao državi omogućavaju da unapređujemo, menjamo, razvijamo i strateški planiramo sve segmente razvoja društva.

Međutim, postoji još jedna statistika koja, na žalost, nije lepa, ali ja je se moram setiti. Na današnji dan, 17. marta 2004. godine, mi beležimo i jedan strašan istorijski bilans. Sedamnaest je godina od martovskog pogroma tokom kog su Albanci imali nedvosmislenu ideju, nameru i umalo je nisu sproveli do kraja u delo, a to je da sa KiM proteraju sve što je srpsko.

Zašto kažem da je i ovo, osim što je pitanje nacionalnog interesa, nažalost i statistika? Zato što imamo precizan podatak da je toga dana 4.000 Srba moralo da napusti svoje domove, da je poginulo osam Srba i 11 Albanaca, da je povređeno više od 1.000 ljudi, a među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga, jer ono što ću naglasiti jeste da se ceo pogrom dogodio u prisustvu međunarodnih snaga i bio toliko kvalitetno organizovan ili se oni prosto nisu snašli ili prosto nisu imali potrebu da se snađu. Zapaljeno je ili je teško oštećeno oko 1.000 srpskih kuća, 10 srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.

Za samo 48 sati zapaljeni su manastiri Bogorodica Ljeviška i Devič kod Srbice, Prizrenska bogoslovija i hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih arhangela kod Prizrena, miniran je i manastir Sveti Kozma i Damjan u Zočištu. U južnoj Kosovskoj Mitrovici zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini crkva Svetog Nikole, a u Podujevu su okupljeni Albanci polomili krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prvozvanog. Sećate se tog snimka koji je bio jeziv. U dva dana oskrnavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija.

Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana, a po drugi put iz svojih domova proterani su i Srbi iz Bijelog Polja kod Peći koji su se tamo vratili kao povratnici, a sve u prisustvu 38.000 vojnika KFOR-a i 8.000 pripadnika policije.

Ovo su statistički podaci kojih danas moramo da se setimo, ali da bih bila pravedna prema sebi i prema svima koji me slušaju, taj 17. mart je u Beogradu probudio gnev i proteste raseljenih Srba koji su mogli i znali šta će se tačno dogoditi svim sunarodnicima koji su ostali da žive na teritoriji južne srpske pokrajine. I to je zloupotrebljeno i dugujemo izvinjenje, čak i posle 17 godina, Bajrakli džamiji, muftiji Jusufspahiću koji nikada nije bio neko ko je bio zagovornik bilo čega što je protiv Srba i srpskog, a tada je Bajrakli džamija od strane jedne grupice, na kraju su rekli, nekih navijača, nažalost zapaljena sa ne mnogo oštećena, zahvaljujući brzoj reakciji. Međutim, celoj muslimanskoj zajednici dugujemo da se setimo i toga, jer to je onaj naš krst koji smo poneli toga dana.

Zašto sve ovo govorim? Zato što bismo ponekad, kada se bavimo politikanstvom u ovoj sali, a imali smo tu situaciju juče, morali da budemo makar pošteni prema sebi i prema onim ljudima koje zastupamo, pa kada pokušamo da budemo nekako fini, nekako patriote u odnosu na pripadnike drugih nacionalnih zajednica, onda se setimo i svega onoga za šta smo odgovorni. Nije to bio moj motiv da danas reagujem na 17. mart. Ovo je moja moralna obaveza i verujem da svi mislite isto što i ja, samo me je prosto zapalo da po redosledu ja o tome mogu da govorim prva, a u nadi da nikada više nećemo imati statističke podatke koje će pamtiti naša istorija, a da su ovog tipa.

Napominjem da su na bazi iskrivljenih podataka, zbog toga je važno da se time bavimo, čak probali da sve te crkve, pa i jedan dobar deo ovih koje su porušili i zapalili, uvedu u svoje vlasništvo i prikažu se pred Evropom kao neko ko bi trebao da uđe u UNESKO. Sva je sreća da je jedan takav pokušaj osujećen.

Sve ovo pričam zbog činjenice da nam to mora biti opomena za sva buduća vremena, jer bojim se da preko puta imamo ljude koji ne prezaju ni od čega, koji nemaju nikakav problem da bilo šta iskrive u svoju korist. Zato je važno i sve to što će se dogoditi kada je u pitanju popis stanovništva, ali i svi statistički podaci kojima se bavite i koje obrađujete na dnevnom nivou.

Ceneći važnost pre svega zvanične statistike bez dileme će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog odluke koji se pred nama nalazi. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Marini Raguš.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je danas neretko zapostavljena oblast, ali najčešće jedna od najznačajnijih oblasti.

Mi u 21. veku imamo problem da razumemo šta su podaci, šta je suverenost nad podacima, pogotovo kada govorimo i o onome što ovaj petogodišnji program predviđa, kao što je uvođenje inovativnih tehnologija, softvera za obradu podataka i pretpostavljam, odnosno verujem i veštačke inteligencija koja će se baviti obradom statističkih podataka.

S obzirom da sam videla ko su sve proizvođači i šta će se sve od podataka nalaziti u raznim bazama, i sama sam kroz naučno-istraživačke projekte imala sa i prikupljanjem i unošenjem i obradom podataka i na kraju pokušajem dobijanja rezultata sa izvesnim mogućnostima grešaka za koje svaki statističar mora da ih predvidi. Neretko će inženjeri da vam kažu, i matematičari – mašina ne može da greši, softver ne greši, greši samo čovek.

Moj prvi susret sa statističkom obradom podataka bio je u okviru SPS-a, radilo se jedno društveno istraživanje. Naravno, da biste uradili društveno istraživanje u SPS-u treba vam tim anketara koji će ići na teren, prikupljati te podatke, pratiti šifarnik i ubacivati podatke i vrlo precizno ubacivati podatke u svoje ankete.

Meni je neretko bio problem da razumem, kad bih dobijala te podatke na unos, kako ćemo doći do određenih rezultate i koji će postotak greške da bude na kraju upravo iz razloga što iako imate kontrolora koji provera sve te podatke vi na terenu ne možete da znate sa kakvim predrasudama anketar ulazi u istraživanje javnog mnjenja, na koji način ih beleži u anketu, sa kakvim predrasudama onaj ko unosi podatke u softver ulazi, da li poštuje metodološke procedure. Ono što je meni najveća noćna mora redovno bila – kakve ćemo mi rezultate istraživanja da dobijemo, pogotovo što svako društveno istraživanje naravno da utiče na osnovu kreiranja javnih podataka i onda smo u problemu.

Sa druge strane, do skora sam učestvovala u drugom međunarodnom naučno-istraživačkom projektu koji se bavio suštinski analizom sadržaja, naravno na osnovu međunarodne prihvaćene metodologije i korišćenjem softvera koji su međunarodno priznati. To nisu naši softveri, nego međunarodno priznati softveri. Trebalo je uneti 10.000 strana, što teksta, što fotografija, da ne pričamo o audio-vizuelnim zapisima. Shvatili smo da nam za to treba otprilike narednih 10 ili 15 godina sa ogromnim timovima da bismo mogli da dođemo do vrlo preciznih zaključaka.

Ovo, dame i gospodo poslanici, s namerom govorim i vama da shvatite koliko su procesu vrlo složeni, vrlo odgovorni i konačno proizvode rezultate koji će uticati na naš svakodnevni život. Zato što vi kad pravite bazu, glavnu bazu podataka iz koje ćete posle vući, da li po određenim kriterijumima ili praviti druge baze podataka, vi faktički usitnjavate proces kako biste što preciznije, ja sad pokušavam da budem najjednostavnija da bi građani Srbije koji ovo prate razumeli, da bi dobili što precizniji mogući rezultat sa najmanjim procentom greške.

Statistika je neverovatna nauka koja može da izgleda na najrazličitiji način, ali u tom procesu ne učestvuju samo statističari, a neretko njih držimo za odgovorne za krajnje rezultate.

Ono što se ovde očekuje i jeste, to me puno raduje, da u ovom petogodišnjem programu vidim da ste posebnu pažnju obratili na kadrovsku strukturu, na tehnološke i inovativne tehnologije. Znam da je u Srbiji problem sa iskusnim statističarima koji mogu da odgovore tako zahtevnim projektima kao što je državna statistika, pogotovo Republički zavod za statistiku, koji je naša referentna ustanova. Vrlo mi je jasno da se radi o procesu usaglašavanja naših metodologija sa metodologijama EU. Konačno, ne možemo da budemo uparivi ni uporedivi ukoliko koristimo sasvim drugačije metodološke pristupe, to je potpuno jasno.

Ono što bi trebalo da bude na kraju i što bih volela da čujem od vas tokom današnje rasprave, a meni je uvek veliki izazov obzirom da smo ovde pokrenuli jedan proces javnih slušanja koji se bavi digitalizacijom u Srbiji, jeste upravo suverenost nad podacima, čuvanje tih podataka i naravno na koji način će ti podaci biti dostupni svima.

Evo jedna paralela šta je statistika i kako može da se zloupotrebi. Uoči raspada bivše Jugoslavije, evo preda mnom se nalaze samo delovi materijala, istini za volju neki od tih materijala su i ušli u taj naučno istraživački projekat o kome sam govorila, samo kao kontekstualizacija rada na kome smo radili, svaka obaveštajna služba, pogotovo velikih sila posle izvesnog perioda ima zakonsku obavezu da obelodani mnoge podatke. Tako i Centralna obaveštajna agencija SAD. Odete lepo u njihovu virtuelnu biblioteku i na ključne reči pronađete puno toga. Ne sve, naravno, jer su neki procesi i dalje u toku. To isto rade sve ostale sile, da li je reč o Velikoj Britaniji na teritoriji Evrope. Moram vam reći da su baze podataka uglavnom otvorene, vrlo dobro sistematizovane, ali ono što je meni tokom rada na ovom projektu upalo u vizir jeste da smo statistički uoči samog raspada mi kao tadašnja bivša Jugoslavija bili najbliži članstvu Evropskoj zajednici, po svim statističkim pokazateljima.

Dakle, i što se tiče političkog sistema i što se tiče ekonomskog sistema, dakle, mi smo bili viđeni u članstvu Evropske zajednice i to zamislite '88, '89. godina.

Suzan Vudvard, evo njenu knjigu takođe imam ovde i to je bila jedna od reference za kontekstualizaciju tog projekta, koja je napisala knjigu „Balkanska tragedija“ je jedna od retkih žena, inače je bila profesor na Jejlu, koja je statističke podatke koristila na pravi način. Oni su neumitni kada ih pogledate. Sve što se tražilo tada od nas mi smo ispunili. Privreda je bila decentralizovana, nivo ljudskih prava na najvišem mogućem nivou. Sve što je Evropa tražila od nas, mi smo ostvarili i onda za čudo svima desio se krvavi raspad Jugoslavije koja je viđena da bude članica tadašnje Evropske zajednice. Po svim statističkim pokazateljima.

Jedna od retkih čestitih žena, intelektualki koja je te pokazatelje koristila u svojoj knjizi „Balkanska tragedija“, haos i raspad posle hladnog rata bila je gospođa Suzan Vudvard. Retko gde sam naišla na objektivno korišćenje statističkih podataka koji se nalaze i u izveštajima CIA iz tih godina. Dakle, ovde je samo pregled od 1971. godine pa nadalje. Kako su se kretali trendovi na teritoriji bivše Jugoslavije i mi smo išli ka Evropskoj zajednici. Onda se desilo nešto sasvim drugo, upali smo u spoljno političku kaljugu zato što se pripremao mastrikt 1992. godine je i potpisan. Došlo je do velike nesloge na evropskom tlu između velikih partnera poput Francuske i Nemačke, mastrikt se pripremao naravno i tokom svega onoga što se dešavalo kod nas.

Mi smo, dobrim delom, i tokom tih krvavih ratova, tada kao viđena članica evropske zajednice, vraćeni skoro bili na nivo razvoja od pre sedamdesetih godina. To je takođe statistički saldo, i posle krvavih građanskih ratova.

Šta hoću da kažem, ono što je meni ovde najznačajnije i gde će poslanički klub SPAS-a dati punu podršku za ovakvu vrstu kvalitetnih programa, ali samo sa jednim umišljajem onako kako ovoj zemlji pripada, i da pokažemo da imamo kadrove, i svoje softvere, svoje algoritme. Dakle, tu vidim tu digitalnu suverenost. Bogu hvala, imamo svoj Data centar u Kragujevcu, koji će u perspektivi biti i mozak Srbije odakle će se vući mnogi podaci, i da možemo da uđemo u red visokorazvijenih zemalja u oblasti koja je danas jedina relevantna, odnosno da budemo u redu najrazvijenijih zemalja u sajber prostoru, u digitalnim trendovima, u digitalnoj revoluciji. Budućnost je stigla, a mi imamo sve kapacitete to da uradimo.

Srpski patriotski savez, nadam se da nisam prekoračila vaše strpljenje, velika je ovo tema, značajna je tema, podržaće svaki program koji podrazumeva ovo, sa jednom napomenom da mi uredimo svoju zemlju po svim relevantnim i kvalitetnim standardima, a o svemu ostalo odlučuju neki drugi momenti, neke druge kaljuge koje se nalaze van okvira naše zemlje. Još jedna mala napomena, nemojte da mislite kada se kaže u poslednje vreme, to smo imali priliku da čujemo predsednika Srbije, da je ideja kad Srbija podigne glavu, da se što više spusti, da ne izađe iz proseka regiona. Nemojte da pomislite da to nije istina, to je uvek bio naš usud i to je uvek bila naša istina.

Ali, ono što je jako važno jeste da se ne bavimo time ko će kako nas da doživljava, da razumemo zašto pritisci i da uradimo sve da ojačamo kapacitete za vreme koje je stiglo i koje može da nas prestigne na način da tehnologije visoke koje sada ne možemo ni da zamislimo, oblikuju nas, a ne mi njih. Šta je ovde suština, i tu je velika uloga Republičkog zavoda za statistiku, ja bih njima opredelila ogromna sredstva, ovde jeste suština da mi pripremimo naše kapacitete orijentisane ka krajnjem korisniku, da razumemo da sve ovo što radimo, prikupljamo, obrađujemo i analiziramo, treba da bude podređeno interesu građana, a ne tehnologiji i nekih pritisaka spolja.

Jedino tako mi možemo, faktički, da ispratimo i uđemo u revoluciju koja je već, zauvek izmenila svet. Ta digitalna revolucija, četvrta industrijska revolucija, i o tome sada treba da se razmišlja, izmenila je svet na načine kakve ne možemo da sagledamo trenutno zbog Kovida. U post kovid periodu, a neki istoričari, nisam istoričar, njihovo mišljenje uvažavam, ovo vreme porede sa vremenom iz tridesetih, neki drugi sa vremenom koje je mnogo gore od tridesetih, ali svakako, svi se slažu samo u jednom, svet neće biti isti.

Ono na čemu mi moramo da poradimo, a evo i sledeće nedelje nad dolazi određeni dnevni red koji će biti vrlo zanimljiv u smislu širokopojasnog interneta za naše ruralne predele, jeste da razumemo koliko je objektivna statistika, ma koliko nas vređala, vrlo značajna za kreiranje politike, samo kako bi unapredili život, standard i predvidivu budućnost, svakog pojedinačnog građanina Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku, ili bilo kakvu drugu posebnost.

Na tome će biti velika odgovornost, ne samo ovog saziva, ali i ovog saziva videćete po zakonskim predlozima koji će ovde dolaziti, već i svakog narednog zato što ova industrijska revolucija donosi izazove o kojima moramo sada da razmišljamo.

Završiću samo ovim, predikcije za gubitak posla, za nemogućnost odgovora na nova radna mesta zato što smo digitalno, funkcionalno nepismeni, ja sada ne smeme ni da ih izgovorim, ali ako sada već u bankarskom sektoru jedan softver zamenjuje tri nivoa u kojima su zaposleni neki ljudi, jedan softver, da li možete da pretpostavite koliko ljudi u perspektivi može da ostane bez posla, a mi to treba da amortizujemo na mudre načine.

Ja se izvinjavam ako sam vam uzela malo više strpljenja i pažnje. Svu podršku imate. Ovo je vaša kuća. Dajte da iz svih uglova vidimo svaki mogući potencijalni problem i da damo sve od sebe da vam pomognemo. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, koleginici Marini.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je jako važno što Narodna skupština donosi jedan ovakav, odnosno daje saglasnost na Predlog oduke o programu zvanične statistike Republici Srbiji od 2021. do 2025. godine.

U suštini, nekom laiku ovo ne izgleda možda mnogo ni važno, ni značajno, ali smatram da se tiče i te kako ozbiljnih politika koje Vlada Republike Srbije treba da sprovodi u narednom periodu koji se odnosi na ovaj statistički period.

Ono što mi najviše smeta, a smetalo mi je i kada smo donosili ovaj zakon kojim se to reguliše, jesu pojedini izrazi. Znate, ja sam ipak narodni poslanik, samo narodni poslanik, predstavnik građana Srbije i mislim da je vreme da počnemo da ispravljamo određene, ne znam zbog čega, pravljene greške u našem zakonodavnom procesu, jer nekim izrazima zaista nema mesta u našim zakonima.

To je počeo Božidar Đelić da unosi u Zakon o budžetskom sistemu, kasnije vidim ponovo, samo je sa francuskog prešao na latinski. Mislim da u srpskom jeziku svakako ima lepših reči nego što je to reč diseminacija – objavljivanje podataka. Čemu to? Promenimo zakon, bar u ovom delu prvom prilikom. Sramota je kvariti kroz zakone čistotu srpskog jezika.

Uvek ću se zalagati da u Narodnoj skupštini govorimo srpskim jezikom, barem mi koji predstavljamo pripadnike srpskog naroda. To je naš službeni jezik. Svaka čast, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da govore na svom maternjem jeziku, ja to pitanje ne postavljam i uvek ću ih u tome podržavati.

Zašto je ova oblast jako važna? Zato što kroz rezultate koje objavljuje i prikuplja naš Republički zavod za statistiku Vlada Republike Srbije ima određene informacije i može da preduzima određene mere, da one loše statističke pokazatelje otklanja kroz sprovođenje tih mera.

Ja bih tu posebno, mada nema oblasti društvenog, ekonomskog, pa i političkog života koja nije bitna i koju ne obrađuje Republički zavod za statistiku, ali ja bih najviše govorio o onim ekonomskim parametrima. To su popis stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine. Neko će da kaže da je to čisto statistički podata. Nije, jer taj podatak govori o ekonomskom potencijalu, koliki je ekonomski potencijal Srbije i koliko je do sada iskorišćen.

Takođe, statistika migracija jako bitna zato što se Vlada Republike Srbije zalaže za ravnomeran regionalni razvoj i ni jedna ozbiljna država ne voli velike migracije iz jednog dela u drugi, a kamoli kada gubi svoje građane koji odlaze na privremeni, a kasnije se ispostavi nešto duži rad u inostranstvo.

Kroz ove statističke podatke možemo da utvrdimo koji su razlozi tih migracija i ako su nepoželjne, možemo da odredimo i mere, da zaustavimo ili usporimo te migracije koje se dešavaju, da ne bismo kao 50-ih i 60-ih godina imali jednu ubrzanu industrijalizaciju Srbije pod Komunističkom partijom Jugoslavije, pa sada zbog te ubrzane industrijalizacije na prvom mestu nam se sela gase a na drugom mestu se smanjuje natalitet. Eto, jedna greška koja je napravljena pre 60 godina, sada se vide posledice.

Statistika zaposlenosti, nezaposlenosti. To je, čini mi se, nekako jedan od podataka koji je najviše napadan u prošlosti, verodostojnost tog podatka. A verodostojnost se ogledala u onome i najlakše je bilo to, pa setite se samo i Fiskalni savet je napadao rezultate koje je objavljivao Republički zavod za statistiku, napadali su to na „Biznis forumu na Kopaoniku“, sa sledećom temom – Rast zaposlenosti koji se nije desio u odnosu na BDP, ili tako nešto, gde su na ozbiljan način, sa naučne tačke, osnivač „Ces Mekona“ to je ona firma što je upropastila srpske firme u privatizaciji i Pavla, deda Pavla, kako ga zovu, koji su upropastili, osporavali su rezultate koje je imala Vlada Aleksandra Vučića. Najlakše je to proveriti sa podatkom koji je objavljivao Republički zavod za statistiku – koliki su prihodi u budžetu Republike Srbije od povećanog broja zaposlenih – lako proverljiv, lako dostupan, ali, eto, naš Fiskalni savet je rešio da se bavi politikom.

Naravno, statistika zarade i troškova rada je takođe često osporavana, a opet se vidi kroz prihode u budžet Republike Srbije. Sve je to jako bitno i svi ovi podaci koje prikuplja naš Republički zavod za statistiku opredeljuju politiku koju će da vodi Vlada Republike Srbije u svakoj oblasti.

Naravno, u ovom trenutku aktuelni statistički podatak je i koliko se u svetu vakcinisalo protiv virusa korone, aktuelan je statistički podatak da je Srbija među prvih pet-šest zemalja u svetu po broju vakcinisanih i da je to svakako zasluga jedne politike koju je vodio Aleksandar Vučić, prvo kao predsednik Vlade Republike Srbije a kasnije kao predsednik Republike Srbije.

Sad upravo dolazimo na ono što sam hteo u ovom delu izlaganja da istaknem, a to je, mada su mnogi statistički podaci objavljivani, ja predlažem Republičkom zavodu za statistiku da obavi jedno istraživanje, jer kao što se ne sprovodi statistika, mislim, u realnom vremenu da, ali da otkrijemo sve posledice negativnih statističkih podataka u zemlji, potrebno je da prvo utvrdimo uzroke i kako su se uzroci odrazili na te negativne statističke podatke.

Evo jedan statistički podatak koji je objavila Narodna banka Srbije – da je u periodu od 2008. godine do 2012. godine prodato pet i po milijardi evra deviznih rezervi. Takođe, u tom periodu, od 2008. do 2012. godine, evro je skočio sa 78 dinara na 119,80. Isto tako, imamo podatak da je u tom periodu blizu 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. Da li je za to odgovorna svetska ekonomska kriza koja je nastupila 2008. godine ili je odgovorna politika koju je sprovodila tadašnja Vlada? Onda sve te podatke da uporedimo sa podacima od 2014, 2016, 2020. i 2021. godine, da bismo utvrdili koje su to negativne posledice i šta je sve morala da uradi prvo Vlada Aleksandra Vučića, kasnije Ane Brnabić, i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, da bi ove negativne posledice bile otklonjene.

I ono što je najvažnije, pričam samo o deviznim rezervama, novac je takođe iznošen iz menjačkih poslova, još nekih drugih, kasnije ću o tome, jer se tu takođe pojavljuje jedan statistički podatak a taj statistički podatak se odnosi na to kakve je Srbija podizala kredite u tom periodu, po kojoj kamatnoj stopi i neka nekome ne padne napamet da ozbiljno razmatra mogućnost da je do tih ekonomskih poremećaja zaista došlo u trenutku svetske ekonomske krize, zato što je svetska ekonomska kriza mala beba sa ekonomskom krizom koju je izazvao kovid, a mi u tom periodu, pod mnogo težim okolnostima, nemamo negativne trendove, ili ih imamo u nekim prihvatljivim granicama.

Zašto svi ovi podaci? Ovih dana je aktuelna tema oko toga kako jedan od predstavnika bivšeg režima Dragan Đilas ima sredstva na računima po čitavom svetu. Zbog statističkih podataka, ja bih voleo da vidim koliko je to na nezakonit način izneto iz Republike Srbije deviznih sredstava, u kojim zemljama su plasirana, da bi eventualno država mogla da pokrene neke postupke, odgovorne privede pravdi i postavi odštetni zahtev za jednu pljačku koja se desila i koja iznosi čak i nekoliko milijardi evra. Evo o čemu se tu radi.

Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine bila je samo izgovor, da neko još više strpa novac u džep. To je najveći problem koji je Srbija imala 2008. do 2012. godine. To je taj period kada je Dragan Đilas najviše novca uzimao. Međutim, Dragan Đilas je dobijao sredstva koja su dinarska, jer je radio ovde u Srbiji, nije mogao da krade po svetu nego samo u Srbiji gde je bio na vlasti. Da bi došao do deviznih sredstava koja su njemu bezbedna, a pri tom da ne plati porez prvo je osnivao firme po čitavom svetu i kao osnivač svojih firmi, recimo na Mauricijusu, ispostavljao je fakturu za uvoz robe i usluga u Srbiju preduzeću koje je uzimalo novac od RTS-a. Na osnovu te profakture od poslovnih banaka je otkupljivao sredstva, plaćao robe i usluge koje nikada neće da se dese i na taj način iznosio novac iz Srbije.

Pojavljuje se sada jedan drugi problem, u tom trenutku to je krivično delo, pa su se mangupi koje je predvodio Dragan Đilas zajedno sa njim setili da izmene Zakon o deviznom poslovanju i da to više ne bude krivično delo. Kada smo promenili taj zakon na određen način smo ozvaničili to što je radi Đilas i taj zakon je promenjen, čini mi se, krajem 2010. godine, početkom 2011. godine.

Šta imate dalje kao posledicu? Sad svako to može da radi i svi su radili. Ne mogu da zamerim stranim, recimo, bankama što su ta devizna sredstva iznosili jer nisu one krive što im je Dragan Đilas to omogućio preko svojih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kriv je Dragan Đilas. A koje imamo posledice? Samo jedan deo sam spomenuo, a to je blizu 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, strahovita razlika u kursu u odnosu nacionalne valute u odnosu na evro i pet i po milijardi prodatih deviznih rezervi.

Imamo tu još jednu stvar, kako je tajkun koristeći to što je tada bivši režim bio na vlasti sve to prilagođavao sebi, a to je, vidite… ako je vlasnik pravnog lica osnivač i vlasnik, prihodi koje ostvaruje pravno lice nisu predmet rada Agencije za borbu protiv korupcije. Ne mogu. Jer, ne možemo da povežemo osnivača sa pravnim licem. Pravno lice je neki subjekt samo za sebe. To je ono što Mišković nije znao pa je otišao u zatvor, jer on je rekao - Delta to sam ja, Srbija to sam ja i mogu da radim šta god hoću. E, zato, bato, ideš u zatvor.

Kako izgleda taj put novca? Mauricijus je samo jedan mali primer svega toga. Kada Dajrekt medija uplati taj novac toj firmi koja je takođe Đilasova na Mauricijusu i ne izvrši se uvoz robe i usluga to država po tadašnjim zakonima vodi kao devizni kredit koji je plasirao neko naše privredno društvo prema inostranstvu. Ali, za godinu dana to potraživanje zastareva i Dajrekt medija otpisuje to svoje potraživanje kao nenaplativo, umanjuje osnovicu za oporezivanje prihoda, a novac se već nalazi u poreskim rajevima.

Zašto se zovu poreski rajevi? Zato što uz vrlo male poreske stope dolazite do gotovog novca. Niko nije branio Draganu Đilasu da novac podigne u Srbiji. Imao je dva osnova. Jedan je kroz lični dohodak, drugi je kao dividenda, ali i na jedno i na drugo mora da se plati porez, a na Mauricijusu ne mora. Prevario je građane Srbije tako što je trgovao sa sekundama na nacionalnom javnom emiteru. Taj javni emiter je finansiran iz budžeta Republike Srbije. Zaradio je stotine miliona evra, plasirao po poreskim rajevima i napravio sve da ti podaci ne budu dostupni našoj Agenciji za borbu protiv korupcije zato što je prilagođavao zakonsku regulativu da ne bude predmet rada same Agencije za borbu protiv korupcije.

Kad sve te podatke saberemo, onda možemo da vidimo da je taj isti Dragan Đilas zbog sebe, zbog Miškovića i još po nekih tajkuna menjao zakone koji su upropastili nacionalnu ekonomiju, koji su naše građane doveli, maltene do ivice ekonomskog opstanka.

Kada gledamo podatke koje objavljuje naš Republički zavod za statistiku, zbog te pljačke mene interesuje koliko mi zaista imamo domaćinstava u Srbiji, koliko je naših građana napustilo Srbiju, zbog nakazne politike koju je vodio bivši režim na čelu sa Draganom Đilasom, koliko je naših mladih napustilo Srbiju u periodu od 2009. do 2012. godine i kako je to, sada unazad 2020. i 2021. godine, jesmo li uspeli da usporimo te migracije van Srbije, zato što je jednom mangupu bilo malo što je ukrao 100 miliona evra, nego je rešio 600, kao da ih jede, kao da nema kome da ostavi i da ih raznese po celom svetu?

Šta će biti sa nama u Srbiji? Mi ćemo biti privatna imovina ili dok se ne iselimo iz Srbije ili ne postanemo roblje Dragana Đilasa, Miškovića i ostalih.

Zato mislim da je oblast statistike jako važna, jer to će biti svakako, možda ne i danas, nije ni bitno, ali da imamo neki trag istorijski koji će biti za osudu svega onoga što je bivši režim radio u Srbiji.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto po prijavama nema više ovlašćenih predstavnika prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima prof. dr Jahija Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Jedan od ključnih temelja uređenja bilo kakvog društva jeste statistički podatak. Statistički podatak je baza, osnova za shvatanje svih onih procesa u prošlosti, za razumevanje sadašnjosti i kreiranje budućnosti.

To je primarni izvor koji nas brutalno suočava sa stvarnošću i koji od nas kao konzumenata te stvarnosti zahteva da ostavimo sve iluzije, emocionalnost, zablude, želje, htenja po strani i da razumemo suštinu stvari.

To je isto kao kada pacijent ode da uradi kod lekara skrining krvne slike ili biohemije, pa se suoči sa vlastitim analizama svog tela ili biohemije, pa se suoči sa vlastitim analizama svog tela i vidi gde su problemi koji datiraju iz njegovog neodgovornog ponašanja u prošlosti, što je posledica sadašnjeg stanja i onda, zahvaljujući tim analizama koje dobije mora planirati vlastiti odnos prema životu, stvarnosti i okruženju ukoliko želi da ima budućnost.

Zapravo, ti statistički podaci koji prikuplja ovaj Zavod jesu takvi da nam ukazuju na prošlost, da nam daju realnu sliku naše sadašnjosti i pripremaju nas za ono što je neophodno uraditi u budućnosti kako bismo prevazišli sve ono što jeste bila naša slabost, greška namerna - nenamerna, i koja je dovela do onog stanja u kome se danas nalazimo.

Mi danas znamo puno toga o prošlosti što se sukobljava sa našim emocionalnim stanjima, sa mitološkim shvatanjima i percepcijama, upravo zahvaljujući brutalnosti i istinitosti statističkih podataka.

Zato je veoma važno da imamo prave statističke podatke koji su usmereni na to da prikažu realno stanje našeg društva, naše države, kako bi nam to bili pokazatelji prema kojima ćemo kreirati i naše korake, ili mapu puta u budućnosti.

Ono što je veoma važno i što smo danas nekoliko puta čuli za donošenje ovog plana, jeste prestojeći popis stanovništva, upravo prateći statistiku prethodnih popisa sa pozicije pripadnika manjinskih naroda u ovoj državi, možemo tačno videti kako se i u kom periodu narod, manjinska zajednica osećala i kako je imala sigurnosti ili nije imala sigurnost. Recimo, kao pripadnik bošnjačkog naroda, koliko pratim i analiziram sve potpise u prošlosti u dvadesetom veku, mogu tačno analizirati kako se koji režim odnosio prema pripadnicima mog naroda, jer je to uvek dovodilo do toga da je taj narod ili pravio veliki broj migracija iz ove države, ili je živio u blagostanju.

Nažalost, dvadeseti vek je pokazao da smo bili sudionici mnogobrojnih migracija, iseljavanja stanovništva i ne samo pripadnika moje nacionalne zajednice, već svih nacionalnih zajednica u ovoj državi, pa i većeg dela većinskog srpskog naroda, što je pokazatelj toga da se mora promeniti što šta kako bismo doprineli tome da se ovde sve ono što jesu različitosti nas i što je glavna snaga ovog društva i ove države, objedini i da se kreira ona politika koja će dovesti do toga da se svi narodi u ovoj državi osećaju toliko snažni i važni da u potpunosti sve svoje kapacitete usmere prema rešavanju ovih problema i kreiranju zajedničke budućnosti.

Zato je Stranka pravde i pomirenja napravila dogovor sa Srpskom naprednom strankom, jer smo ubeđeni da su to pokazetelji, da su prepoznata ona akutna stanja koja su neophodna da se zaustave sve one radnje ili one loše politike koje su dovodile do odliva stanovništva.

Za nas je glavni ili akutni problem problem infrastrukture naših krajeva, Sandžaka konkretno, i to je prepoznato i verujemo da će ti strateški projekti dovesti do toga da sve ono što jeste prethodnih desetleća, namerno ili nenamerno, zbog neke različite politike ili političkog ubeđenja urađeno loše po mnoge delove države Srbije, pa naročito ove ruralne, naročito ove rubne, kao što je Sandžački deo, popravi i da već budući popisi stanovništva pokažu da je ova politika i da se ovi dogovori koje smo mi kao pripadnici manjinski naroda pravili sa pripadnicima i politikama većinskih naroda doveli do toga da se svi narodi u ovoj državi podjednako razvijaju i da svi imaju podjednaku šansu da uvek na ovom prostoru dobiju sigurnost, bezbednost i priliku da ekonomski i svakako drugačije napreduju.

Zato je ovaj prestojeći popis iznimno važan da pokaže, da ukaže i da ohrabri sve pripadnike svih nacionalnih zajednica da se slobodno, transparentno izjasne o svom verskom opredeljenju, o svom nacionalnom opredeljenju, o svom jeziku i pismu s obzirom da imamo takav zakonski okvir koji to omogućava i koji je ponajbolji u suštinskom smislu u Evropi kada su u pitanju zakoni koje je ova Skupština donosila u prethodnom periodu i koje će donositi, ali da je sada vreme da se to implementira i na terenu.

Prvi korak tome jeste da se svi na popisima, koji su pripadnici svih različitih i manjinskih naroda, doslovno i transparentno izjasne o svom verskom, nacionalnom i svakom drugom opredeljenju, jer verujemo da je to intencija ove države koja je sastavljena od različitih vrednosti, kulturološki i civilizacijski. Na tom putu treba graditi ozdravljenje i na tom putu treba graditi zdravo društvo koje će biti primer ne samo ovoj regiji, već celoj Evropi, kako se i na koji način izgrađuje zdravo tkivo, kako se i na koji način odstranjuju maligna oboljenja i kako se i na koji način regeneriše sve ono što su destruktivne snage u prošlosti uništavale i kako stvari ostavljamo, jedno veliko, važno, istorijsko nasleđe našim budućim generacijama, bez obzira da li oni pripadaju srpskom, bošnjačkom, mađarskom, albanskom, romskom ili bilo kome drugome narodu.

Hvala.