Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.03.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se.
Zbog značaja teme inače nisam želela da vas prekidam, ali molim vas, narodni poslanici, svi ste svesni koliko vremena je predviđeno za poslaničku grupu.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Jahji Fehratović.
Sledeća je narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ministarko sa saradnicima, pored toga što statistički podaci umeju da budu vrlo zanimljivi, dok se čitaju i analiziraju svakako su odličan alat u svakodnevnom poslu ne samo donosilaca odluka. Pomoć su u sagledavanju prošlosti, razumevanju sadašnjosti, ali i proceni i predviđanju nekih budućih događaja, trendova, pojava, promena itd. a utiče i na donošenje odluka i u Vladi i privredi, akademskoj zajednici itd.

U 2019. godini u Republici Srbiji zaključeno je 35.570 brakova. Torba đaka petaka u Srbiji i u proseku je teška sedam kilograma, dok oko 60% dece uzrasta od šest do 14 godina ima krivu kičmu. Prosečna neto zarada u Srbiji u novembru prošle godine iznosila je 60.926 dinara. U 2020. godini 81% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje internet priključak. U januaru 2021. godine u odnosu na januar prošle godine broj dolazaka turista manji je za 40,4%. U sudovima opšte nadležnosti u 2019. godini 70% sudija su žene, a 30% čine muškarci.

Ovo su samo neki od statističkih podataka i primera sa kojima se svakodnevno susreću građani. Kako se ti podaci skupljaju, obrađuju i da li su tačni? Svima koji ih koriste važno je da imaju poverenje u podatke koje prikupljaju statističke institucije.

Svaki pojedinačni statistički sistem treba da bude nezavistan, nepristrasan i objektivan, a podaci koji se iznose pravovremeni, kvalitetni, tačni i, naravno, dostupni javnosti.

U procesu evropskih integracija zvanična statistika ima ogroman značaj. Pregovaračko Poglavlje 18 u procesu pristupanja EU odnosi se upravo na oblast statistike i otvoreno je još u decembru 2018. godine. To još uvek ne znači baš mnogo, budući da to poglavlje nije i zatvoreno, što je zapravo pravi i jedini pokazatelj potpune usklađenosti sa evropskim standardima, ali nije ni nevažno.

Ogromna podrška i pomoć EU i u finansijskom i stručnom smislu doprinele su dobrom delu ispunjavanja uslova i obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 18. Pored tog poglavlja, zvanična statistika treba da obezbedi i podatke za 16 drugih pregovaračkih poglavlja od ukupno 35, posebno u oblastima ekonomije, finansija, poljoprivrede i regionalne politike.

Kao što rekoh, poglavlje još nije zatvoreno. Napredak neke zemlje u procesu evropskih integracija meri se isključivo na osnovu zvaničnih statističkih podataka.

Ono što može biti izazov u narednom periodu, u kome je neophodno završiti proces harmonizacije i usklađivanja sa onim što je obaveza prema procesu integracija u EU, jeste i to što pojedini stručnjaci navode za oblast statistike da je suština u domaćoj statistici ne samo prikupljanje podataka, već njihova analiza i tumačenje.

Raznorazni analitičari, svedoci smo i u medijima vrlo često i javnosti, zloupotrebljavaju podatke dobijene upravo od Republičkog zavoda za statistiku, pa da javnost ne bi ostala zbunjena takvim pojavama, dijametralno suprotnim tumačenjima iste statistike, bilo bi dobro da se u narednom periodu na to svakako obrati pažnja.

Moja koleginica će u nastavku rasprave govoriti takođe o procesu, odnosno planu zvanične statistike.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije svakako daje podršku predloženom planu.

Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu koleginicu je pet minuta.
Reč ima narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, gospodine Kovačeviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, preduslov za kvalitetno funkcionisanje društva je baza pouzdanih i objektivnih statističkih podataka, koja pruža informacije koje se dalje mogu koristiti za definisanje odluka na svim nivoima vlasti, ali i u poslovnom sektoru.

Program zvanične statistike za period 2021/2025 godine pripremio je Republički zavod za statistiku u saradnji sa drugim odgovornim proizvođačima zvanične statistike i Zavod garantuje bezbednost i poverljivost prikupljenih podataka.

Petogodišnji Program zvanične statistike sa Strategijom razvoja predstavlja jedan od značajnih segmenata u procesu prilagođavanja sa standardima i praksom EU.

Programom se definišu aktivnosti kojima će se postići potpuna harmonizacija statističkih istraživanja, kao i metodologija izrada rezultata zvanične statistike Republike Srbije.

Osnovna strateška opredeljenja sistema zvanične politike Republike Srbije jeste obezbeđivanje kvalitetnih i međunarodno uporedivih rezultata zvanične statistike i ostvarivanje potpune usklađenosti sa međunarodnim statističkim standardima.

Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka. To se postiže na osnovu jedinstvene metodologije, definicija, klasifikacija i statističkih istraživanja.

Razvoj i napredak zvanične statistike povezan je sa našim procesom pristupanja EU, odnosno našom sposobnosti preuzimanja obaveza za članstvo u EU.

Po pravilu, EU zahteva za države kandidate za pristupanje EU da izrađuju statističke podatke na osnovu profesionalne nezavisnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti i poverljivosti.

Poglavlje 18. je otvoreno još 2018. godine i tada je konstatovan visok stepen usklađenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti statistike.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu, kada je u pitanju Poglavlje 18, konstatuje se izvestan napredak u sprovođenju preporuka, kao i u podnošenju statističkih podataka Eurostata. Eurostat je Kancelarija EU zadužena za statistiku, a njen glavni zadatak je obrada i objavljivanje uporedivih statističkih podataka na nivou cele EU.

Cilj Eurostata je da države članice i kandidati za članstvo u EU usklade nacionalni statistički sistem sa sistemom EU, što će dovesti do poboljšanja kvaliteta dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka.

Napredak cele zemlje u procesu evrointegracija meri se isključivo na osnovu zvanične statistike. Po preporukama Evropske komisije, na osnovu njihovog izveštaja, najvažniji zadatak zavoda u ovoj godini biće povećanje nezavisnosti Republičkog zavoda kroz izmenu i dopunu zakona, kao i da se nastave pripreme za popis stanovništva koji treba da se obavi ove godine.

Republički zavod za statistiku doneo je odluku da se zbog nepovoljne epidemiološke situacije, koja može bitno da ugrozi pripreme i terensku realizaciju popisa 2021. godine, popis odloži za šest meseci.

Sprovođenje ovog najkompleksnijeg i najskupljeg statističkog istraživanja neće se sprovoditi u aprilu, nego u oktobru ove godine. Popis će trajati mesec dana i ovo će biti poslednji popis koji će sprovoditi popisivači na terenu, a sledeći popis za 10 godina treba da bude realizovan putem Centralnog registra stanovništva.

Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava, objekata stanovanja. Obezbediće se pouzdani podaci o migracijama, o etničkim, ekonomskim, obrazovnim i drugim obeležjima stanovništava koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja i ciljeva.

Kada već govorim o popisu, želim da napomenem da je prvi popis stanovništva u Srbiji obavljen davne 1834. godine, a od 1862. godine vodi se državna statistika naše zemlje.

Mnoge evropske zemlje razmatraju različite scenarije za sprovođenje popisa. Nama je najinteresantnije kako će se popis odvijati u našem regionu, odnosno u susednim zemljama u kojima žive naši sunarodnici. Znamo da će popis u BiH biti tek 2023. godine, a u Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj bi trebalo da se održi ove godine.

Jako smo zainteresovani da se taj veliki posao obavi bez raznih političkih kampanja, pritisaka i nepravilnosti, što je bio slučaj u nekim zemljama regiona na prošlom popisu.

Jedan od najvećih problema je da se na popisu u nekim zemljama nije moguće izjasniti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, kao što je bio slučaj u Sloveniji 2011. godine. Sličnih problema je bilo i u Crnoj Gori i Makedoniji.

Stav Srbije je da ne tražimo ništa više i ništa manje za naše sunarodnike od onog što mi pružamo pripadnicima nacionalnih manjina u našoj zemlji kada je u pitanju popis stanovništva.

Ovaj petogodišnji program je neophodan za naš statistički sistem i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Rozalija Ekres

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala, uvažena potpredsednice Kovač.

Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Republičkog zavoda za statistiku, zvanična statistika je u Srbiji ustanovljena 1862. godine, kada je donet akt kojim se ekonomsko odeljenje Ministarstva finansija obavezalo da vodi i koordinira statističke poslove za sve grane državne uprave.

Razvojem društva statistika dobija sve veću ulogu i značaj u kreiranju politike, društvenog i ekonomskog razvoja zemlje. Njeno prisustvo je neophodno u razvoju društva i države. Aktuelni pravni okvir za proizvodnju i objavljivanje podataka i informacija i za organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji utvrđen je Zakonom o zvaničnoj statistici iz 2009. godine.

Republički zavod za statistiku je ovim zakonom određen kao glavni proizvođač zvaničnih podataka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji i predstavlja zvaničnu statistiku u međunarodnom statističkom sistemu.

Upravo je Republički zavod za statistiku koordinirao izradu programa koji se nalazi pred nama, aktivno sarađujući sa drugim odgovornim proizvođačima zvanične statistike, kao što su NBS, Republički fond za PIO, Nacionalna služba za zapošljavanje, nadležna ministarstva i agencije, što daje realna očekivanja da će ovaj program biti uspešno sproveden.

Donošenje Petogodišnjeg programa zvanične statistike sa Strategijom razvoja u periodu od 2021. do 2025. godine predstavlja jedan od značajnih segmenata u procesu intenzivnih aktivnosti Republike Srbije na planu prilagođavanja i harmonizacije sa standardima i praksom EU, što mi iz SVM svakako podržavamo.

Zakonom o zvaničnoj statistici predviđeno je da se aktivnosti zvanične statistike, odnosno sprovođenje statističkih istraživanja i obezbeđivanje statističkih indikatora od strane odgovornih proizvođača zvanične statistike zasnivaju na petogodišnjem programu koji donosi Narodna skupština, kao i na godišnjim planovima koje donosi Vlada. I pored visokog stepena usaglašenosti statističkog sistema Republike Srbije sa evropskim, pripremanjem i usvajanjem izmena i dopuna u ovom petogodišnjem periodu dodatno će se poboljšati efikasnost organizacije sistema zvanične statistike u Republici Srbiji, kao i profesionalna i dugoročna institucionalna nezavisnost Republičkog zavoda za statistiku u pogledu objektivnosti i nepristrasnosti u odnosu na nosioce tekuće politike, a sve u skladu sa preporukama EU.

Programom se definišu aktivnosti kojima će se postići osnovni cilj da se u navedenom periodu završi potpuna harmonizacija statističkih istraživanja i ostalih aktivnosti, kao i rezultata zvanične politike sa međunarodnim standardima, pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU.

Takođe, planirano je i usaglašavanje sa drugim zakonima koji imaju dodirnih tačaka sa prikupljanjem, analiziranjem i objavljivanjem statističkih podataka, odnosno zakonima koji uređuju oblasti koje predstavljaju izvore podataka, kao što su registri preduzeća, katastarske evidencije, carinske evidencije, evidencije platnog prometa, zarada, obrazovanja, kao i penzionog i zdravstvenog sistema.

Od naročite je važnosti i usklađivanje sa propisima koji regulišu oblast zaštite ličnih podatka.

Završni deo programa odnosi se na očekivane probleme i uslove za realizaciju istog. Posebno se naglašava da kapacitete Republičkog zavoda za statistiku treba ojačati stalnim usavršavanjem veština zaposlenih, uvođenjem naprednih informacionih rešenja, da je potrebno obezbeđenje odgovarajućih resursa, pre svega finansijskih sredstava, infrastrukture i povećanje broja stručnih kadrova, stvaranje boljih uslova i uspostavljanje veće saradnje i koordinacije sa korisnicima i proizvođačima podataka, kao i dalja izgradnja i jačanje kapaciteta svih učesnika u procesu proizvodnje i korišćenja statističkih podataka.

Konačno, mi iz poslaničke grupe SVM očekujemo da će Strategija razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu od 2021. do 2025. godine, koja je sastavni deo Programa zvanične statistike za ovaj period, o kojem danas raspravljamo, obezbediti potpunu harmonizaciju statističkih standarda, metodologije i dobre statističke prakse, sa ciljem dobijanja pouzdanih, odnosno relevantnih podataka zvanične statistike, kao i njihovu uporedivost sa statističkim podacima zemalja EU i drugih zemalja sveta, što je svakako važan deo aktivnosti Republike Srbije u okviru pridruživanja EU.

To je proces koji podrazumeva kontinuirano praćenje razvoja međunarodnih statističkih standarda, kao i instrumenata za njihovu primenu, jačanjem i upoređivanjem saradnje sa relevantnim međunarodnim organizacijama u oblasti zvanične statistike.

Na kraju da potvrdim, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati Program zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Hvala lepo.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Na samom početku neću govoriti o temi, odmah da kažem, izraziću žaljenje što današnjoj sednici republičkog parlamenta ne prisustvuje jedan broj poslanika kako je navedeno u Izveštaju Evropskog parlamenta, koji treba da se usvoji krajem marta meseca, na koji se vrši pritisak od strane vladajuće koalicije.

Izraziću nezadovoljstvo i žaljenje što ne prisustvuju upravo na današnji dan, koleginica Paunović je govorila o tome, jer na današnji dan pre 17 godina dogodio se jedan od najbrutalnijih napada albanskih ekstremista na Srbe na Kosovu, nasilje i etničko čišćenje u kome je 2004. godine ubijeno 10 pripadnika srpske zajednice, a sa teritorije Kosova proterano više od 4.000, porušeno oko 935 srpskih kuća, oštećeno 10 opštinskih objekata, stotinu verskih objekata, od kojih je spaljeno 35, uključujući i 18 spomenika kulture.

Voleo bih da čujem šta danas imaju da kažu na tu temu i da li će makar uputiti izvinjenje na osnovu svega onoga što smo mogli da čujemo i što su govorili u parlamentu proteklih dana, pa i ono što su govorili sramno na njihovom jeziku, iako im to niko nije osporio.

Kada je reč o onome što je današnja tema dnevnog reda, dakle, Program zvanične statistike sa Strategijom za period od 2021. do 2025. godine, po Zakonu o zvaničnoj statistici aktivnosti zvanične statistike zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu i godišnjim primenjivim planovima. Program zvanične statistike donosi Narodna skupština te je iz istih razloga i današnji dokument pred narodnim poslanicima.

Cilj donošenja Programa zvanične statistike jeste obezbeđivanje kvalitetnih i međunarodno uporedivih rezultata zvanične statistike, ostvarivanje potpune harmonizacije sa međunarodnim statističkim standardima, pre svega Evropskim statističkim savezom, tako i sa UN, predstavljaju osnovna strateška opredeljenja sistema zvanične statistike Republike Srbije.

Ovaj dokument, rekao bih, je višestruko značajan. On predstavlja usaglašavanje zvanične statistike Srbije sa međunarodnim statističkim standardima i sastavni deo intenzivnih aktivnosti Republike Srbije u okviru procesa pristupanja Srbije EU. Na statistiku se odnosi konkretno pregovaračko Poglavlje 18. Sa druge strane, Program koji je pred nama predstavlja skup strateških i operativnih aktivnosti svih proizvođača zvaničnih statističkih podataka, kako se to definiše u zakonu.

Statistika je, može se reći rendgen snimak svakog društva jer najpreciznije brojkama i vrlo precizno utvrđuje na godišnjem ili mesečnom nivou stanje u svim sektorima, ti podaci upoređivanjem daju sliku napretka ili stagnacije.

Po definiciji, statistika je oblast matematike koja se bavi prikupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjenjem i prezentacijom podataka koji se odnose na širok spektar delatnosti svakog društva od nauke do pokazatelja privrede i društvenih kretanja.

Zakonom o zvaničnoj statistici, ali i ovom programu definisan je krug zvaničnih proizvođača statistike i ono što je najvažnije definisana je i krovna organizacija zvanične statistike u Srbiji, a to je Republički zavod za statistiku koji je glavni stručni oslonac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u zemlji.

Republički zavod za statistiku ima i koordinaciju i ulogu u statističkoj saradnji domaćih proizvođača ekonomske statistike sa međunarodnim organizacijama, što smatramo takođe da je od izuzetne važnosti i značaja.

Ciljeve koje treba da sprovodi Republički zavod za statistiku smo već čuli, tako da zbog vremena neću o tome govoriti.

Zvanična statistika nije samo, kako narod kaže, suvi podatak. Statistika je u svakom društvu osnova za kreiranje sektorskih politika i strateški razvojnih dokumenata, statističke činjenice i njihovo upoređivanje su najegzaktniji pokazatelj svih promena, bile one pozitivne ili negativne, dopale se one nekome ili ne.

Upravo u tom kontekstu, želim da govorim o nečem drugom, a to su ekonomski pokazatelji, jer ekonomski pokazatelji su brojke i cifre, a vezane su za statistiku. Opet kažem, svidelo se to nekome ili ne.

Svidelo se to nekome ili ne, znate, kada govorite, vi možete da ne govorite istinu, možete da pokušate da prevarite, ali kada su brojke i cifre u pitanju, tu nema laži i tu nema prevare. Zašto ovo kažem? Ne možete da prevarite činjenicu da je država Srbija, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije u periodu od marta meseca, govorim o prvom paketu pomoći državi i građanima, izdvojili 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% BDP. Ne možete da osporite da je sistem funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je funkcionisao, nego je ostvarivao izvanredne rezultate, a tu mislim, pre svega, na ekonomske pokazatelje. Ne možete da osporite da je izbegnut onaj najcrnji scenario i da mere koje su sprovedene upravo idu ka onim ciljanim grupama koje su potpuno opravdane. Tu mislim na egzistenciju, životni standard građana, mislim na privredu, pre svega na privatni sektor, ali ovim trećim paketom obuhvaćena su i velika preduzeća. Dakle, vodi se računa o javnom interesu, vodi se računa o interesu građana, ali vodi se računa o tome da se sačuvaju teško stečena fiskalna dostignuća i da se prihvate svi oni podsticaji i inicijative koje vode ka rastu i razvoju.

Podsetiću vas, Srbija je prva država po privrednoj stopi rasta, odnosno pada u Evropi u ovom trenutku. Postavlja se pitanje – da li je jedna država u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe u periodu od početka pandemije do danas?

Sada imamo treći paket mera koji obuhvata 1.505.093 preduzetnika, novčana pomoć građanima od 250 milijardi dinara, 1,7 miliona penzionera dobiće dodatnu pomoć, gradski hoteli takođe, sektor, prvi put, prevoznih putnika i drumskog saobraćaj i autobuskih stanica. Dakle, kada sve to saberemo, to je ukupno negde oko osam milijardi evra.

Znate li koja su danas suštinska pitanja u Srbiji? Kada razgovarate sa građanima, suštinska pitanja su da li će biti zatvaranja fabrika, da li je bilo otpuštanja radnika i da li su odustali strani investitori od ulaganja u Srbiju. Niti je bilo otpuštanja radnika, niti je bilo zatvaranja fabrika, niti su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju. To što su pomerili svoje programe za jedan određeni vremenski period, to ne znači da su odustali, ali činjenice, cifre govore nešto drugačije. Strane direktne investicije u protekloj godini su bile 2,9 milijardi evra.

Kada sagledamo Balkan, celokupan iznos stranih direktnih investicija koje pristignu na Balkan 60% je upravo u Srbiji. Nije slučajno što Fajnenšl Tajms već godinama unazad Srbiju svrstava kao lidera u privlačenju stranih direktnih investicija.

Dakle, u 2021. godini Srbija ulazi ekonomski jaka, sigurna i stabilna, sa po ko zna koji put ponoviću, potpunim uverenjem da će realizovati onu projektovanu stopu rasta BDP od 6% i to sa potpunim optimizmom, jer ima razloga za to.

Slušamo kritičare svaki dan, ali ovo je ekonomska politika koja je socijalno odgovorna, a ta socijalna odgovornost, ta ekonomska politika koja je socijalno odgovorna u svoje središte stavlja čoveka, životni standard i egzistenciju, pre svega građana. Ona će uvek imati podršku SPS.

Sa druge strane, slušamo kritičare koji su i manje stručni i stručni. Hajde da se osvrnemo na one koji su stručni. Ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju šta znači živa politika. Živa politika je kada vi razgovarate sa građanima, pa sagledate da li su građani zadovoljni ili ne. Kakav je životni standard građana? E, ta živa politika je donela uspeh Srbiji u borbi protiv Korone što je svakako prioritet, donela kovid ambulante, bolnicu u Batajnici. Ta živa politika je definisala dva ključna stuba.

Prvi stub je životni standard građana kroz povećanje penzija 5,9%, kroz povećanje plata u javnom sektoru, najpre 3,5%, pa u aprilu mesecu za još 1,5%, minimalna cena rada 6,6%, zdravstveni radnici 5%, Vojska 10%.

Drugi stub jesu kapitalne investicije, infrastrukturni projekti i nikada više izdvojeno, 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP i što treba da podstakne realizaciju projektovane stope raste BDP od 6%.

Imali smo situaciju da nas kritikuju kada je reč o platama u javnom sektoru. Mi smo bili isključivi protivnici takve vrste kritike. Smatramo da se Vlada ponašala odgovorno i racionalno i da je sa velikim razumevanjem pravljen budžet za 2021. godinu, da prioritet, pre svega jeste bio, ponavljam, životni standard građana. Dakle, nije se Vlada zaduživala da bi isplaćivale plate i penzije, već je to činila iz realnih izvora prihoda. I uvek ćemo podržati stav Vlade da svaki uloženi dinar ide ka povećanju plata i penzija, jer govorimo o mladim ljudima, pa kako ćemo da zadržimo mlade ljude u Srbije nećemo povećavati plate, naročito u javnom sektoru, ako govorimo o profesionalnosti i o stručnosti.

Kapitalne investicije, pokazalo se da kada država investira u kapitalne investicije da to podiže nivo stranih i domaćih investicija. To je takođe potpuno opravdano. Kako se radilo? Hajde da uzmemo period pandemije i prošlu godinu. Od januara do novembra meseca 146 milijardi dinara. To je 14,7% više nego u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, nemamo uopšte dilemo, nemamo dilemu da će i u ovoj godini biti realizovano tih 330 milijardi dinara.

Što se tiče kritika zbog emisija obveznica, moram i to da kažem. Refinansiran je dug koji je dospeo na naplatu u septembru 2021. godine, pošto je povoljna situacija sa dolarom. Skup kredit sa kamatnom stopom od 7,25% redefinisali smo sa stopom od 1%. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali u narednih deset godina platićemo 40 milijardi dinara manje kamate i to je odgovorno upravljanje javnim dugom.

Kritike na račun privrede. Kažu, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije ne razumeju dobro privredu. Dobro je da privredu razumeju na drugačiji način od ove kvazi elite, opozicije, jer i predsednik i Vlada Republike Srbije gledaju kako privredu da očuvaju i da stave na stabilne noge, a ne da otvaraju račune, ne znam na Mauricijusu, u Švajcarskoj i da iznose novac iz Srbije. Dakle, ovde je cilj srpska privreda i ovde je cilj životni standard građana.

Budžetski deficit. Tačno je. Imamo deficit, ali deficit nije skup i taj deficit nije nastao zato što je vođena loša fiskalna politika. Taj deficit je nastao zbog korone, ali imamo kontrolisan deficit, javni dug u odnosu na BDP ispod 60% i krećemo se u parametrima koji će omogućiti realizaciju ciljeva. Cilj, upravo jeste Srbija 2020-2025. Povećanje plata u Srbiji do 900%, a prosečna penzija 450 evra.

Kako očuvati politiku očuvanja radnih mesta? Ozbiljnoj i odgovornoj politici zapošljavanja države govore sledeći podaci. Uprkos pandemiji stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu od 9%. Rekao sam maločas minimalna cena rada 6,6%, govorio sam o povećanju plata i penzija.

Dakle, u poslednjih sedam godina prosečna plata u Srbiji porasla je sa 180 na danas 511 evra. Sve ovo doprinosi povećanju javne potrošnje, a time i ukupnom standardu građana.

Sledeća stvar, stabilnost ranih investicija o kojima sam takođe govorio, investicioni ciklus u sektoru kapitalnih investicija u infrastrukturu pre svega, što jeste drugi stub koji je definisala Vlada Republike Srbije i u poslednjih nekoliko godina otvoreno je 200 fabrika i komercijalnih objekata i zaposleno 60.000 radnika.

Dakle, ma šta govorili, ma kakvu kritiku uputili ta kritika treba da bude kompliment ovoj Vladi, jer u periodu pandemije ova Vlada je uspela najpre da svakom punoletnom građaninu isplati 100 evra, potom 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika, potom 5.000 dinara za penzionere, pa 4.000 dinara za penzionere, govorim o prva dva paketa mera, a sledi tek treći paket mera. Postavljam pitanje da li je jedna država u Evropi i u svetu učinila nešto ovako?

Kako finansirati politiku ekonomskog oporavka? Reformski kurs Vlade omogućio je, to je sledeće pitanje, omogućio je da u poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu i nizak deo udela javnog duga u BDP, omogućili su da na početku pandemije imamo dovoljno novca u državnoj kasi za pomoć građanima i za pomoć privredi. Ta pomoć privredi je omogućila da se održi proizvodnja, kao i puna zaposlenost, te i dalje imamo principe da raste privredna aktivnost. Mere Vlade kao što sam rekao usmerene su ka prioritetima, Srbija ima stabilnu stopu inflacije, stabilan kurs dinara, trenutno na računu u jednom trenutku je bilo 125 milijardi dinara, što je ogroman novac, domaće strane investicije i verujemo da možemo da računamo na predpristupne fondove EU.

Saobraćajna infrastruktura je strateški važna, jer je Srbija tranzitna zemlja koja povezuje istok i zapad i taj tranzit će povećati prihode. Trenutno se u Srbiji grade četiri autoputa, inače ukupno je urađeno 350 kilometara novih autoputeva, a Srbija danas ima 924 kilometra autoputa. Sve su to činjenice i pokazatelji.

Sada samo još nekoliko pokazatelja na samom kraju. Dakle, rekao sam, minimalna cena rada, sada govorim o egzaktnim podacima, to je statistika, cifre i brojke. Minimalna cena rada 2012. godine je bila 102 dinara u martu, 115 u aprilu, a 2021. godine 183,93 dinara. Godine 2012. prosečna plata je bila 41.377 dinara, 2020. godine 60.073 dinara.

Idemo dalje, prosečna penzija 23.024 dinara 2012. godine, 2020. godine 27.759 dinara. Prosečan ček koji je iznosio 27.700, sada je veći za oko 1.700 dinara. Dakle, ukupno povećanje penzije u periodu od 2012. do 2021. godine je iznosilo 30,9%

Što se tiče nezaposlenosti, rekao sam - 2012. godine rekordne nezaposlenosti 23,9% došli smo do stope nezaposlenosti od 9%. To su, takođe, egzaktni podaci.

Javni dug 2012. godine 52,9%, danas 57,4%, što manje od nivoa mastrikta od 60%, 60% BDP-a je kriterijum iz mastrikta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje evropske zajednice. Odnosi se na to koliko je nivo duga koji države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji. Od tada figurira se podatak od tih 60%.

Ovo su podaci i pokazatelji i ovo apsolutno niko ne može da ospori. To je ono što sam želeo da govorim povezujući ekonomski aspekt činjenice, rezultate koje su ostarili predsednik i Vlada sa onim što jesu statistički podaci, jer mi konstantno slušamo nekakve aferaške, neka fabrikovanja afera, nekakve izmišljene cifre. Ovo su činjenice, i ovo je istina.

Na samom kraju još jednu stvar želim da napomenem, nije vezana za ovu temu.

Uvažena predsedavajuća, to ću reći predsedniku parlamenta, čini mi se, na žalost, da parlamentarci koji su glas naroda, koji su dobili legitimitet i poverenje građana i imaju potpuno pravo da zastupaju to poverenje građana ovde u parlamentu, postaju polako glineni golubovi i da moraju da vode računa na koji način i kako će izneti svoj stav. Ne iznose oni ovde svoj stav, oni ovde iznose stav građana, jer parlament je, ponavljam, glas naroda. Mislim i na gospodina Bakareca koji je govorio o tome pre nekoliko nedelja, ali mislim i na najnovija dešavanja vezana za gospodina Martinovića. O tome sam tokom jučerašnjeg dana govorio sa predstavnicima medija vrlo rado.

Vidim da su ga optužile neke nevladine organizacije. Malo je, možda je neprirodno što ja iz poslaničke grupe branim nekog drugog, ali mi smo kolege, radimo na istom, imamo isti cilj, imamo isti zadatak i naš stav je potpuno jasan . To što se neko bavi insinuacijama i što neko ne zna da protumači šta je gospodin Martinović želeo da kaže, pa to je njihov problem, to nije naš problem. Što se pozivaju na etički kodeks dobro je da su konačno shvatili – usvojili smo etički kodeks i da smo prihvatili taj etički kodeks koji su toliko kritikovali i za koji su rekli da je loš, a danas se pozivaju na taj isti etički kodeks.

Dakle, gospodin Martinović je pogrešno interpretiran, ali to je bio i cilj nekih nevladinih organizacija i nekog nevladinog sektora. Ja sam postavio pitanje tim nevladinim organizacijama i nevladinim sektorima, samo jedno, a to sam im postavio n Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog – hajde više opredelite se. Pošto ovde nema jednog dela opozicije koji razgovara sa nama, opredelite se. Zastupate li vi taj deo opozicije ili to čini neko drugi? Jer, ako predstavnike pojedinih nevladinih organizacija vidimo na skupovima tih političkih opcija, oni kažu – mi smo tamo nastupali kao novinari. Dobro, ali naša percepcija je da ste vi pristalica tih političkih stranaka i da ste zapravo vi u ovom dijalogu njihovi predstavnici.

Hajde samo opredelite se, jer ste pred parlamentarne izbore negativnu kampanju krenuli mnogo pre nego što je započela kampanja za parlamentarne izbore. Zahvaljujem, predsedavajuća.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Kao što ste rekli, možda nije prirodno, ja sam razmišljala, nisam htela da vas prekidam, ali ostavili ste šest, sedam minuta koleginici iz poslaničke grupe od vremena predviđenog.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, gospođo Kovač.

Pošto me je moj uvaženi kolega Milićević pomenuo, naravno ne u negativnom kontekstu, ali me je pomenuo i citirao neke moje reči vezane za pojedine nevladine organizacije. Hvala vam, gospodine Milićeviću što ste to uradili i što ste mi omogućili da kažem još po nešto o subjektima koji sebe zovu nevladinim organizacijama, a u stvari su i te kako vladine organizacije, samo ne organizacije Vlade Republike Srbije, nego nekih stranih država.

Ovih dana se mnogo uzbudio zbog mojih reči, inače potpuno istrgnutih iz konteksta i lažno objavljenih u pojedinim njihovim medijima, uzbudio se jako gospodin Raša Nedeljkov. On je jedan dan vođa nevladine organizacije, drugi dan je novinar, treći dan je ekspert za Ustav i politički sistem, ali bez obzira u kakvom svojstvu se tog dana predstavlja, gospodin Raša Nedeljkov neće da kaže, a evo ja sada to javno iznosim pa neka me demantuje ako nisam u pravu, da je preko programa USAID njegova nevladina organizacija CRTA dobila u proteklih nekoliko godina milion i 200 hiljada dolara.

CRTA ima minimalni broj zaposlenih. Ja sam analizirao neke njihove projekte, bar one projekte koje su oni iznosili u javnost i navodno su taj novac od Amerikanaca dobili za te projekte. Ali, onda kada uporedite, evo i to ima veze sa statistikom, kada uporedite novac koji su dobili od Amerikanaca, kada uporedite vrednost tih projekata i kada uporedite broj ljudi koji su bili angažovani na tim projektima, dobijate jedan neverovatan broj, odnosno jednu neverovatnu brojku, a to je da od ovih milion i 200 evra oni su potrošili, što bi rekao naš narod, u vrh glave, ovih 200 hiljada evra, odnosno pardon, milion i 200 hiljada dolara da budem potpuno precizan, pošto su Amerikanci dali pare, a oni daju pare u svojoj nacionalnoj valuti, dakle to su dolari. Dakle, oni su potrošili u vrh glave 200 hiljada dolara.

Moje pitanje za gospodine Nedeljkova, koji vidim da je jako nervozan ovih dana, a gde se dede onih milion dolara? Evo, gde se dede, raspitajte se malo kolege narodni poslanici i vi građani Srbije, gde je sedišta te CRTE. Znate gde im je sedište? Na Dedinju. Vila u kojoj se oni nalaze, pa ja mislim da teško može da se poredi sa objektima u kojima se nalaze ambasade najmoćnijih država sveta. Pitajte malo ovog gospodina Nedeljkova šta vozi, koji automobil? Svi njegovi saradnici voze najskupocenija i najnovije automobile koji postoje trenutno na srpskom tržištu automobila, to su audi, mercedesi, to su džipovi itd. Stanovi u kojima žive ti tobože nezavisni istraživači javnog mnjenja, šefovi nevladinih organizacija, protivnici mrskog i despotskog Vučićevog režima itd, žive u stanovima od po 150, 200 i ko zna koliko kvadrata.

Došao sam do podatka za izvesnu gospođu, koja mu je valjda najbliži saradnik, Vukosava Crnjanski, koja živi u Zemunu, u stanu od sto kvadrata i vozi džip Tojota Lend kruzer.

Sad ja vas pitam, kolege narodni poslanici, koje svakoga dana zasipaju lažima, neistinama prikrivajući svoje sopstveno bogatstvo, ko od vas u Beogradu ima stan od sto kvadrata i ko od vas vozi najnoviji, ne polovni džip, najnoviji džip Tojota Lend kruzer? Ko to vozi od vas? Ne vozi niko, ali vozi Raša Nedeljkov, ali vozi Vukosava Crnjanski.

Da se malo pozabavimo Stevanom Dojčinovićem, evo završavam, imaćemo valjda prilike u toku dana da o tome pričamo, kako on pere novac. Takođe preko tzv. nevladine organizacije KRIK. Pere čovek novac od ovih svojih saradnika, uzme račune preko „Paypal“, imaju jednu aplikaciju, uđite na njihov sajt, neću sad da ga reklamiram, ali uđite na njihov sajt, kliknete na tu aplikaciju i novac izlazi iz zemlje. To isto radi i Dragan Đilas.

Dakle, sve je to ista družina. Oni rade svi na isti način, ispumpavaju novac iz Srbije, dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo.

Tvrdim vam, ti šefovi nevladinih organizacija bogatiji su od svih nas zajedno. To narod Srbije treba da zna. To nisu nikakve nevladine organizacije, to su u stvari, da se mi ne lažemo, i da govorimo jednim otvorenim ljudskim, a ne ptičijim jezikom, to su kriminalna udruženja. Ne plaćaju porez u Srbiji, ne plaćaju bilo kakve dažbine, projekti su im potpuno netransparentni.

Nikada nismo videli rezultate tih projekata. Jedino sam čuo kad sam bio, sećaš se ti Đorđe, na FPN bio je Raša Nedeljkov, najgenijalnija njegova ideja je bila da se usvoji zahtev opozicije da se formira prelazna Vlada Srbije, da se formira, pazite sada, prelazna Narodna skupština, i da se formiraju prelazne vlasti u lokalnim samouprava. Rekao sam mu, dobro, super, ideja je legitimna, samo mi kažite gospodine Nedeljkov, u kojoj to demokratskoj državi postoji. Dobro, kaže sad, ne postoji nigde, a nema razloga da ne postoji u Srbiji.

E, pa ima razloga, zato što Srbija nije jedna laboratorija u kojoj raznorazne neznalice, kriminalci, kvazi intelektualci, treba da sprovode svoje ludačke eksperimente i da nam zemlju vrate u period u kojem je bila pre 2012. godine. Dakle, hoćemo sve političke, demokratske, pravne standarde, uopšte nije sporno, ali one standarde koji realno važe u SAD, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Ruskoj Federaciji itd.

Moje pitanje njima, pošto vidim ovih dana vode žestoku kampanju i protiv Bakareca i protiv Orlića, i protiv Sandre Božić i protiv mene naravno, ja sam na to već navikao i oguglao sam i ne smeta mi, ali moje pitanje za njih, kada nam predlažu te svoje genijalne ideje kako Srbija treba da bude uređena, minimum obaveza koje imaju jeste da kažu, gde su te ideje već sprovedene i po kojim, odnosno u kojim zemljama politički sistemi funkcionišu onako kako oni to predlažu da se primeni u Republici Srbiji. Ništa drugo. Tvrdim vam, oni na to pitanje nemaju nikakav odgovor.

Videćete, kada započne ovaj dijalog sa tom tzv. prodemokratskom, građanskom, ko zna kakvom opozicijom, da se njihova platforma sastoji od političkih principa koji su čista magla. O tome ne možete da vodite jedan ozbiljan razgovor zato što ni predlažu nešto što nigde u svetu ne postoji. Oni hoće od Srbije naprave jedan veliki politički eksperiment, a zapravo, hoće haos u Srbiji, hoće nemire, hoće nestabilnost, pa i ekonomsku nestabilnost, jer oni jedino u nestabilnim vremenima mogu da se bogate.

Kako bi Dragan Đilas mogao da se obogati u jednoj stabilnoj uređenoj državi, u kojoj važi Ustav, zakoni, gde pravosuđe radi svoj posao itd. Neko bi ga pitao – čekaj, kako je moguće da si se pojavio na političkoj sceni Srbije 1991. godine, ono kad si pričao sa Slobodanom Miloševićem, kao vođa studenata, kad nije imalo kuče za šta da te ujede, danas imaš ko zna koliko, pitanje da li ovih 619 miliona, mislim da je to već prevaziđena brojka. Pitaj Boga koliko taj čovek ima novca, te, malo na Mauricijusu, te na Kukovim ostrvima, te u Švajcarskoj, te tamo, te ovamo. Čekajte, u kojoj državi je to moguće? Ne postoji država na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj jedan opozicioni lider, ispravite me ako grešim, ima toliko novca, svi zajedno oni, koliko ima samo jedan čovek koji se zove Dragan Đilas. Da li postoji tako nešto Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, Crnoj Gori, Mekedoniji? Ne, on čovek bogatiji od Mila Đukanovića, a u opoziciji.

Sad hoće da dođe na vlast, ne da bi građanima Srbije bilo bolje, nego da bi njemu bilo bolje, da bi imao još koji milion dolara, ili evra, ko zna gde, na Sejšelskim ostrvima, na Devičanskim ostrvima, pitaj Boga gde još postoje ti poreski rajevi.

Dakle, hvala vam gospodine Milićeviću što ste otvorili ovu temu, zato što i te kako imamo šta da kažemo na temu onih koji ispred sebe stave fasadu – ja sam šef nevladine organizacije, ja sam novinar, ja sam nezavisni istraživač, jer ne daj Bože da me neko spomene, jer to je političko svetogrđe. Ne, nisi ni novinar, nisi ni nezavisni istraživač, nisi ni objektivan, nego si zapravo političar, pa, kad si ušao u političku utakmicu, onda imaj hrabrosti da trpiš i političke udarce. I one udarce o kojima sam ja govorio, nije mi ni na kraj pameti bilo da kažem da će neko od njih fizički da bije, jer niko to od nas iz SNS nije radio, to su oni radili prema nama, ja sam govorio metaforički, dobijaće političke udarce od SNS i od građana Srbije. Građani Srbije neće da se Srbija vrati u stanje u kome je bila 2012. godine kada se jedan mali krug ljudi bogatio, tovio, gojio, imao i sticao na desetine stanova, kuća, automobila, a svi drugi ostajali bez posla, 400.000 ljudi, 500.000 ljudi nam je ostalo bez posla u periodu od 2008. do 2012. godine. Istorija Srbije u proteklih 200, 300 godina ne pamti takvu pljačku kakva je izvedena u režiji Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i svih ostalih zajedno.

Dakle, još jedanput, gospodine Milićeviću, mislim da će danas i te kako biti prilike da nastavimo ovu veoma zanimljivu diskusiju koja se odnosi na one koji su i te kako politički angažovani samo to neće otvoreno da kažu nego se kriju iza raznih naziva nevladinih organizacija, istraživačkih kuća, razni krikovi, birnovi, cinsovi i kako se sve ne zovu. Svi su oni, i to ponavljam još jedanput, u istom džaku, svi oni imaju isti zadatak, a to je da svakoga dana, 24 sata iznose najbesomučnije laži, pre svega o Aleksandru Vučiću jer on im je glavna tema, nismo ni, gospodine Milićeviću ni vi ni ja, mi smo uzgredne mete. Glavna meta i glavni njihov politički protivnik je Aleksandar Vučić.

Budući da smo mi narodni poslanici, nismo ni sudije, ni tužioci, ni policajci, ne možemo ni da hapsimo, ni da donosimo presude ali imamo pravo, imamo obavezu da o svim tim ljudima iznosimo istinu, iznosimo činjenice i da građani Srbije znaju o čemu se ovde zapravo radi. Nisu oni nikakve žrtve i nisu oni nikakvi mučenici. To su bogataši koji su se obogatili na narodnoj muci i nevolji, pa bi sad hteli bez izbora da dođu na vlast da bi bili još bogatiji nego što jesu.