Zahvaljujem.
Potrošeno vreme iznad vremena predviđenog za repliku se oduzima od vremena predviđenog za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Sada nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik, Zoran Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo o tome koliko je statistika važna i kada je u pitanju vođenje nacionalne politike ali zahvaljujem se i gospodinu Martinoviću koji je odlično izneo primere onih ljudi u Republici Srbiji koje se bave statistikom ali statistikom dubokog džepa, odnosno statistikom koja je njima lično važna ali na njih ću se osvrnuti nešto kasnije.

Ono što je karakteristika pravih političara, pravih lidera, boraca jeste da odluke koje donose kada je u pitanju politika koju sprovode jeste da je ona bazirana na određenim činjenicama i podacima koji su važan osnov kako bi se utvrdila celokupna strategija i sve aktivnosti koje će se preuzeti da bi se ti ciljevi ostvarili.

Danas ovaj program o kome raspravljamo jako je bitan jer će on zapravo definisati ono što je važno kada je u pitanju kreiranje statističkih podataka koji su važni i za nosioce političkih funkcija, za donošenje važnih odluka ali i za svakog građanina Republike Srbije, jer ono što hoću da spomenem da svi ovi podaci koje vidimo i na sajtu Zavoda za statistiku i pojedinih ministarstava su dostupni, transparentni a za neverne tome važi pravilo da imaju metodološka pojašnjenja da bi znali prosto kako se to do tih podatka došlo.

Kada govorimo o uspesima Republike Srbije, ja bih čisto da podsetim i građane i kolege narodne poslanike da smo mi, nažalost, u periodu do 2012. godine bili u teškoj situaciji i da sigurno Aleksandar Vučić, koji je tada bio premijer a sada je predsednik, kada je doneo važnu odluku koja politički nije popularna, a to je da se uđe u reforme, u mere štednje, doneo na osnovu važnih statističkih podataka koji su jasno ukazivali trend da Srbija ako nastavi da se kreće kako se kretala do 2012. godine, da će otići u bankrot i da zapravo idemo u nešto što ne želimo našoj zemlji i našoj deci. Zbog toga su donesene važne odluke i reforme koje su sprovedene i te reforme, kao što vidimo, dale su rezultate.

Opet nam statistika govori o tome da smo uspeli da rešimo problem finansija, da su finansije konsolidovane, da danas imate i stabilnu isplatu penzija, da imate rast ekonomije, da imate njeno jačanje, da u izazovnom periodu kao što je ovo vreme pandemije korona krize smo se pokazali sposobnim i odlučnim da se sa time nosimo i izborima i zbog toga smo imali najmanji pad kada je u pitanju BDP u samom regionu ali i u Evropi.

Politika koju Vlada Republike Srbije danas sprovodi a koju je kreirao predsednik Aleksandar Vučić jeste politika realizacije Programa „Srbija 20-25“. Kada je program predstavljen, mnogi dežurni kritičari su govori kako je on nemoguć, kako je neostvariv, ali jasno nam statistika danas pokazuje da idemo u pravcu da ćemo realizacijom ovog programa zaista imati prosečnu zaradu u Republici Srbiji od 900 evra, prosečnu penziju oko 440-450 evra, da imamo novca, sredstava i načina kako da radimo na podizanju naše infrastrukture, kolege su rekle da se trenutno rade četiri auto-puta, podsetiću da je ovim programom predviđeno i reparacija odnosno rekonstrukcija ukupno pet hiljade kilometara puteva i drugih kategorija, pored izgradnje auto-puta, a ono što je meni kao Kruševljaninu jako drago i ponosno da se Moravski koridor realizuje i da, kada putujem ka Beogradu ili ka Kraljevu, da vidimo mašine koje rade, bez obzira što pojedinci tvrde da tu u stvari imamo neku magla industriju, verovatno na koju su oni navikli.

Pored toga, radimo i u smislu ekologije, radimo na izgradnji fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, ulažu se sredstva u obrazovanje, ulažu se u kulturu, zapravo sve aspekte mi pokrivamo.

Imali smo prilike, kad pričamo o ekologiji i zaštiti životne sredine, i na jučerašnjoj sednici da diskutujemo o rezultatima koji su postignuti i o onome što je planirano, a opet je sve bazirano na realnim statističkim podacima koji su merljivi, verodostojni i dokazivi.

Da sumiram u jednoj rečenici, politika pravih lidera, politika Vlade Republike Srbije prilikom donošenja odluka se vodi onom narodnom – tri puta meri, jednom seci. Upravo je to i važno. Napominjem, ne koristimo samo čistu statistiku, statistika vam nije samo prikupljanje podataka, to je analiza podataka, to su modelovanja koja se rade, koji će vam dati odgovore na pitanja kojim putem odnosno koju strategiju trebamo primeniti i kakve efekte možemo očekivati u nekom optimalnom rešenju, najboljem i u najgorem slučaju.

Sa druge strane, kao što je gospodin Martinović govorio i prethodnici, imamo ove politikante iz vanparlamentarne opozicije, teške 619 i više miliona evra, od kojih smo videli juče da su neki čak i zaboravili na nekih šest miliona evra, odnosno konkretno Dragan Đilas, pa, eto, lepa prilika juče da se podseti da ima još nekih šest miliona evra, koji su okruženi svojim megafonima, počevši od Marinike Tepić, Vuka Jeremića, Boša Obradovića, pa do onih megafončića na lokalu koje redovno angažuju kao ljude koji se bave čisto kritikom radi kritike, odnosno spinovanjima, kako bi se skrenula tema sa onoga što su oni uradili za vreme svoje vlasti.

Znate šta je interesantno? To što su oni pokušavali brojne rezultate, i ove i prethodnih vlada i Vlade koju je predsednik Aleksandar Vučić vodio, da ospore time što kažu - statistika nije dobra, statistika se lažira, informacije i podaci koje mi imamo, oni govore drugačije.

Vidite, statistika se nije bitnije menjala i od perioda kada su oni bili na vlasti i sada kada su opozicija. Prosto, metodologija koja se koristi je takva. Ona se i dalje unapređuje sa nekim novim znanjima iz naučnih segmenata koje imamo, daljim aktivnostima ka usklađivanju metodologije sa EU, zapravo, unapređujemo statistiku, što bi po nas bilo lošije, jer zapravo ona egzaktnije govori šta smo uradili a šta nismo.

U njihovo vreme nije bilo tako, ali je to jasan dokaz koliku su oni pažnju posvećivali tim statističkim podacima kada su donosili odluke šta će raditi u Srbiji, kakve projekte realizovati. Ja iskreno mislim da se oni nisu osvrtali na tu nacionalnu statistiku, već da su se bavili statistikom dubokog džepa, odnosno svojom ličnom statistikom, kako bi naučili kako da upotpune svoje račune, kako dalje da plasiraju taj novac i kako da onemoguće ili misle da onemoguće da se sazna koliko zapravo bogatstva oni imaju. Kao što vidimo, nije problem u statistici, problem je u njima.

Danas, kada su upravo zahvaljujući takvom ophođenju i ponašanju i politikanstvu koje vode, i ono što kaže gospodin Martinović, to je prosto politika magla industrije, postali statističke greške u političkom smislu, odnosno na izborima ne mogu da dobace ni do 3%, koji im je poklon na neki način, podsetiću vas, u njihovo vreme oni su cenzus podigli sa 3 na 5%, kako bi onemogućili da se glas naroda čuje, sada kada je to spušteno ne mogu da dobace i opet im je statistika kriva, a u stvari nikako da shvate da su oni sami sebi krivi.

Oni uporno govore kako imaju neke planove. Možete videti na tapetama u njihovim stranačkim prostorijama da piše – mi imamo plan. Ne, oni nemaju plan. Oni jedino što imaju to je mržnja, to je da destabilizuju celokupnu situaciju u nadi da će ponovo ulicom pištaljkama i nekim šerpama i loncima da dođu na vlast, pa makar to bilo i na devet meseci, pošto je nekima od njih koji nisu bili na vlasti a koje inače unutar tih krugova i zafrkavaju zato što nisu bili na vlasti, budu, eto, tih nekih devet meseci možda neki koministri ili kako su već to predložili.

Ovaj program koji je danas pred nama, pored zvaničnih aktivnosti koje će se preduzeti, kao što je rečeno, i po pitanju popisa stanovništva i obezbeđivanju drugih podataka se odnosi na dalje unapređenje rada našeg zavoda i institucija koje su zadužene za kreiranje statistike, zato što ćemo raditi na prihvatanju novih metoda, savremenih metoda EU, jer, prosto, mi smo zemlja koja je na putu ka EU, prihvatamo njihove metodologije, što će nam omogućiti da možemo i bolju komparativnu analizu da radimo sa zemljama EU i drugim zemljama koje su tu metodologiju prihvatile kada je u pitanju statistička analiza.

Pored toga, ono što mi je jako drago što je ovde istaknuto, jeste da će se raditi i na usavršavanju ljudi koji su u ovom segmentu zaposleni, jer upravo je taj ljudski resurs jako važan kako bismo mogli da ostvarimo dobre rezultate u prikupljanju tih podataka, jer znamo da je za donošenje odluka vrlo bitno da imamo rezultate u pravo vreme i na pravom mestu, odnosno da imamo tu statistiku kad nam treba, da bismo doneli ključne odluke. Zbog toga i imamo odluke koje su donesene ispravno i na vreme, kada je u pitanju kovid kriza, odnosno kada su u pitanju preduzimanje mera i pomoć industriji, pomoć našoj ekonomiji, pomoć drugim sektorima koji su nažalost oštećeni krizom, ali, takođe i kada je u pitanju izgradnja bolnica, podsetiću vas da smo ih izgradili u rekordnom roku od četiri meseca, i da se radi na izgradnji i pripremi svih potrebnih dokumenata za izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu, što je opet još jedan dokaz koliko mi ulažemo i u zdravstvo, pored toga što se borimo sa ovim izazovima na pravi način.

Prosto, kao osoba koja se inače bavi ekonomijom, koja je doktorant ekonomije i koji se bavi, pre svega, tom kvantitativnom analizom, reći ću da ekonomija iako nije egzaktna kao fizika ili neke druge prirodne nauke, u dovoljnoj meri je kvantifikovana da može da nam da podatke koje su potrebni za donošenje ispravnih odluka, ali i podatke koje će razlikovati politikante od političara, lidere od interesnih grupa o kojima je gospodin Martinović pričao i koje imamo prilike da čujemo u medijima, tako da se nikada više neće ponoviti period pre 2012. godine, kad će se odluke donositi bez konsultacija sa statistikom, bez uzimanja onih potrebnih podataka na osnovu kojih ćemo reći - da, ovaj put je ispravan zbog toga i toga, a ne zato što vidimo u nekoj, možda ekonomskoj krizi razvojnu šansu.

Eto, nekome je palo na pamet da to tako kaže i nećemo više nikada imati situacije da ćemo neke projekte megalomanski finansirati, već će statistika prosto reći da li određenim mostom ili neka infrastruktura može da se uradi po toj osnovi i za niže sredstava nego što se radilo, konkretno, ako znate pričamo o Mostu na Adi za koji dan danas znamo, i dalje se ispituje koliko u stvari tu imamo ugrađenog novca, odnosno interesa kada je u pitanju finansiranje tog projekta.

Tako da, ono što ja mogu da kažem ovde i ono što većina građana podržava, to jeste politika pravih lidera, ljudi koji će se boriti za budućnost ove države, za budućnost dece koji će odluke donositi brzo i efikasno i kvalitetno, ali opet, na osnovu konsultacija sa statistikom i na osnovu značajnih analiza koje će reći u kom pravcu zaista treba da idemo.

Ono što je bitno da kažem, da na izborima i samo na izborima građani su ti koji kažu ko, kakav program vodi i ko se pokazao kao pravi kvantitativac, pravi lider, a ko se pokazao kao politikant.

Zbog toga, u danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - Za našu decu“, podržaćemo Predlog ovog programa zato što smo sigurni da će realizacija njegova pomoći da budemo još uspešniji u realizaciji Programa "Srbija 2025", program koji je okrenut ka budućnosti Republike Srbije i budućnosti naše dece.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Tomiću.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, predstavnici Zavoda, danas raspravljamo o Predlogu odluke o Programu statistike za period 2021-2025. godine, a sve u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici, na osnovu kojeg se, između ostalog, ovaj Program i donosi na period od pet godina.

Osim toga što se ovim Programom definišu dalje aktivnosti u pogledu oblasti u kojima će se statistika raditi, njime se nastavlja i kontinuitet harmonizacije, odnosno usklađivanja statističkih istraživanja koje do sada imamo, kao i drugih aktivnosti sa međunarodnim statističkim standardima, a pre svega standardima Eurostata. Ja bih posebno podvukla usaglašenost sa Eurostatom, jer je to jedini način da podaci kojima raspolažemo budu i uporedivi, ali i upotrebljivi, jer održavaju realno stanje u oblastima na koje se statistika, koja se u konkretnom slučaju radi, i odnosi.

Iz Programa vidimo da su njime predviđene aktivnosti u pogledu uvođenja nekih novih pokazatelja kojima se obezbeđuje usaglašavanje i primena međunarodnih standarda u oblastima o kojima do sada to nije rađeno i mislim da je to jedan dobar početak, odnosno napredak u smislu unapređenja načina na koji se dosadašnja statistika vodila.

Sistem zvanične statistike mora da odgovori izazovu pružanja realne slike i društvenih, ali i ekonomskih kretanja u zemlji kako bi se time omogućila dobra osnova za dalju analizu, ali i za unapređenje, a samim tim, na kraju krajeva, i na donošenje odluka u različitim oblastima, a od kojih zavisi kvalitet života građana u našoj zemlji.

Zato je važno da se kod postojećih statističkih pokazatelja primene sva ona metodološka rešenja koja su već usklađena, odnosno da se kod onih novih primeni model koji se koristi u Evropskoj uniji, naravno uz uspostavljanje mehanizama da se ti i takvi modeli prilagode onim mehanizmima koje mi već imamo i koji su kao takvi uopšte u našoj zemlji primenljivi.

Kako su sama statistička metodologija i analiza dobijenih statističkih rezultata veoma složeni procesi, treba iskoristiti sve one pogodnosti koje pruža primena savremene tehnologije i inovacija, a to će se, između ostalog, postići i angažovanjem mladih ljudi kojima su savremene tehnologije bliske. Njihovom obukom i usavršavanjem, mislim da je u jednom delu programa upravo to i navedeno kao potencijalna prepreka za realizaciju ciljeva navedenih ovim Programom, Republički zavod za statistiku mora pred sebe postaviti jedan cilj, odnosno mora unaprediti svoju kadrovsku politiku, nedopuštajući da jednog dana dođemo u situaciju da imamo i zakonodavni okvir i dobar plan i usvojen program i funkcionalne mehanizme za rad, ali da praktično nemamo kadrove koji će se ovim pitanjima baviti.

Možda treba obratiti pažnju na možda detaljniju analizu kadrovskih potreba koje Zavod za statistiku ima kako bi unapredio sve one poslove kojima se bavi i na koje se, na kraju krajeva, država i njene institucije i oslanjaju.

Iako Republički zavod za statistiku realizuje najveći deo statističkih aktivnosti, gotovo je nemoguće sačiniti validne podatke i sprovesti odgovarajuća istraživanja bez koordinacije Zavoda sa nekim drugim proizvođačima zvanične statistike, sa Narodnom bankom, ministarstvima, Nacionalnom službom za zapošljavanje itd.

U okviru očekivanih rezultata zvanične statistike koji su navedeni u Programu, ja ću se osvrnuti na nekoliko oblasti za koje mislim da mogu biti od značaja kada je reč o podacima koji će se u tom kontekstu i obrađivati.

To je, pre svega, tržište rada. Kako je socijalna pravda, kao i principi na kojima se ona zasniva vodeća ideja Socijaldemokratske partije Srbije, ona ujedno obezbeđuje socijalnu sigurnost građana i otklanjanje nejednakosti, kao i život bez straha svakog od građana za sopstvenu egzistenciju, statistički indikatori u oblasti tržišta rada, tu pre svega mislim na detaljniju statistiku u pogledu radne snage, zatim neformalnu zaposlenost po polu, strukturi, starosnim grupama. Sve su to pokazatelji koji mogu biti od značaja kako bismo unapredili tržište rada i kako bi ono kao takvo odgovorilo zahtevu zarad koga i postoji.

Dalje, socijalna zaštita. Statistički podaci u ovoj oblasti moraju da obuhvataju podatke o polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, radnom statusu, ukoliko želimo da dalje razvijamo sam sistem socijalne zaštite, odnosno korisnicima socijalne zaštite pružimo toliko da se osećaju dovoljno sigurnim u svojoj zemlji koja im tu socijalnu zaštitu i pruža.

Životna sredina kao još jedna iz oblasti o kojoj smo juče govorili prilikom rasprave o Zakonu o klimatskim promenama, za njegovu punu implementaciju veoma je važno napraviti jednu analizu podataka o investiranju u sam sektor zaštite životne sredine, ali i o podacima koji se odnose na izdatke, ali i prihode koji se ostvaruju u pogledu zaštite životne sredine i u tom smislu veoma je važno da blagovremeno planiramo sredstva, odnosno da ih opredelimo kako bismo odluke u skladu sa time i donosili.

Dakle, da zaključim, statistika možda deluje na prvi pogled kao jedna oblast koja prikuplja, odnosno obrađuje neke podatke koje mi u različitim kontekstima i koristimo, ali ona predstavlja daleko više od toga. Ona nam mora pružiti sve one elementi koji su neophodni kako bi predstavljali instrument za unapređenje života građana kroz donošenje odluka koje će se na te statističke podatke i oslanjati. Zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj Program. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se Sanji Jefić Branković.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, uvaženi gosti, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, iako možda današnja tačka dnevnog reda nije u direktnoj vezi sa mojim profesionalnim opredeljenjem i umetničkim aktivnostima, smatrala sam važnim da se javim za reč i uključim u diskusiju o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike s obzirom da je statistika postala neodvojiv deo naše svakodnevice i da smo svi mi, svako od nas lično, upućeni na korišćenje statističkih podataka u najrazličitijim životnim situacijama.

Program zvanične statistike sa svojom strategijom i pregledom očekivanih rezultata predstavlja značajan dokument koji bi trebao da obezbedi, što je već obrazloženo, sinhronizaciju sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU, a što je u procesu naših pregovora za pristup EU od izuzetne važnosti.

U okviru osnovnih aktivnosti zvanične statistike naveli ste, između ostalog, i jačanje poverenja u zvaničnu statistiku kako davalaca podataka, tako i korisnika rezultata, što me je dovelo do zaključka da ste svesni da je neophodno povećati poverenje građana u statistiku kao neodvojiv deo života svih nas.

Upravo iz tog razloga je važno da u misiji koju zvanična statistika ima, a to je obezbeđivanje relevantnih, nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih rezultata informacija istrajete i da kao društvo svi zajedno vrlo ozbiljno shvatimo, između ostalog, i statistike koje govore o poverenju mladih, recimo, u naš sistem institucije, a koje govore da 87% mladih smatra da nema uticaja na politički proces i donošenje odluka, 38 njih nije zainteresovano za politiku, 40% mladih nikada ne glasa, 44% nema poverenja u institucije Republike Srbije, dok 58% smatra da briga o mladima na republičkom nivou uopšte ne postoji. Ovo su zabrinjavajuće statistike koje moramo ozbiljno shvatiti i svi zajedno poraditi.

Kao osnovni strateški cilj ovog programa ističe se završetak potpunog usaglašavanja sa zahtevima sa Evropskim statističkim sistemom i EU do kraja 2025. godine. U tom smislu, a s obzirom da sam umetnik i da govorim iz ugla svoje profesije, volela bih da istaknem da je poželjno da takođe statistički podaci koji se vode u EU kako za svaku članicu pojedinačno, tako i na nivou cele EU za sektor kulture i umetnosti, budu relevantni za statističke podatke kada su u pitanju naša kultura i umetnost.

Sa navedenim u vezi moram da primetim da u okviru prioritetnih razvojnih aktivnosti u oblasti demografije i društvene statistike, kao i ni u prioritetnim razvojnim aktivnostima sektorske statistike nije naveden sektor kulture i umetnosti koji suštinski predstavlja neodvojiv deo korpusa svakog društva, imajući u vidu koliku važnost kultura i umetnost imaju kako za obrazovanje i kvalitet života, tako i za statistiku zaposlenosti, dohotka, socijalne inkluzije, uslova života i korišćenja vremena.

Svi smo svedoci koliko nam muzika, pozorišta, bioskopi, galerije, muzeji i svi drugi kulturni sadržaji nedostaju od početka pandemije i imam utisak da nema čoveka na planeti koji nije osetio nedostatak prisutnosti kulture u svom životu. Posebno bih pomenula na ovom mestu mog izlaganja potresan nenadoknadiv gubitak koji je naša muzička scena, naročito na polju klasične, pop, rok i narodne muzike i glume pretrpela u zadnje vreme, jer su nas tiho i možda nekukajući zbog stanja u kulturi i nedovoljno pocrtanog statusa umetnika u društvu prerano napustili velikani Isidora Žebeljan, Miša Aleksić iz Riblje čorbe, Sanja Ilić, Đorđe Balašević, Vojkan Borisavljević, Dragoljub Đuričić, Džej, glumci – Tihomir Tika Arsić, Ivan Bekjarev, Borivoje Kandić, Boris Komnenić, reditelj i scenarista Goran Paskaljević i još mnogo umetnika koji su nam svojim delima bojili detinjstva i živote.

Tek sada, kada ih nema, celo društvo je uvidelo koliko nam fale i koliki je u stvari njihov i svih drugih manje i više znanih umetnika, društveni značaj i značaj kulture i umetnosti za celokupno društvo, a koliko je briga o kulturi u našim uslovima nedovoljno apostrofirana, što se naročito vidi po statističkim podacima, gde smo po budžetskim davanjima za kulturu po glavi stanovnika na začelju evropskih zemalja, ali i zemalja regiona.

Povećanje budžetskih davanja za kulturu je, po mom mišljenju, strateški važno pitanje, a ima i urgentnu notu u svetlu posledica od pandemije, jer je sektor kulture, pogotovo njeni pojedini delovi, ugrožen i ako se ne preduzmu urgentni koraci, može nam pretiti kulturni harikiri.

Ne smemo računati na pacifizam umetnika kao ljubitelje i konzumenata kulture koji će biti presrećni kada od svog talenta i onoga za šta su se rodili i šta najbolje rade mogu samo da prežive, već sa povećanim budžetskim davanjima moramo omogućiti svim zaposlenima u sektoru kulture i kreativnih industrija da od svog rada i doprinosa mogu da obezbede sebi i porodici kvalitetan život.

Pozitivan primer može biti i to što je višegodišnja hipoteka prethodnih vlasti u vidu zatvorenih muzeja, sa aktuelnom vlasti konačno skinuta i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti su otvorili svoja vrata posetiocima, ali kako ovi otvoreni muzeji, tako i sporadične pomoći pojedinim festivalima i sredstva opredeljena za Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, su samo pojedinačni dobri koraci u pravom smeru.

Neki novi koraci, kao i dopune Zakona o kulturi bi trebalo ilustruju konkretnu dugoročnu strategiju za vraćanje kulture na društveni pijedestal koji kultura i zaslužuje, ali ne samo na rečima i papiru, već prevashodno u povećanim davanjima sredstava usmerenih ka kulturi, kao i pragmatičnoj distribuciji, što je ministarka Gojković naročito apostrofirala, ali se nismo preterano do sada doticali teme sustizanja Evrope i naročito regiona u davanjima države za kulturu po glavi stanovnika.

Ovim putem bih želela da zamolim predstavnike Vlade da razmotre mogućnost uvećanja budžetskih davanja u sektoru kulture, možda već u prvom narednom rebalansu, kako bi konkretno povećali davanja sa 15 na 22 evra po glavi stanovnika i tako smanjili razliku na pola u odnosu na nivo davanja u Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori, u kojima je taj iznos 27, odnosno 36 evra.

Podsetila bih da smo nedavno izglasali Sporazum o zajmu za infrastrukturu u kulturi, koji predstavlja sjajnu priliku da se određene ustanove kulture renoviraju i obezbede im se uslovi za rad, ali kao narodni poslanik i umetnik, želim da predložim da se u okviru zajmova i međunarodnih sporazuma ili kroz prodaju obveznica, obezbede dodatna sredstva za sektor kulture u aproksimativnom iznosu od oko 50 miliona evra, koja bi omogućila kritični opstanak kulturnih delatnosti, a što bi trenutno dovelo do povećanja na 22 do 23 evra po glavi stanovnika. To bi nam otvorilo mogućnost da uhvatimo korak sa regionom, kako bismo od 2023. godine mogli da počnemo sa statističkim usaglašavanjem sa zemljama EU i pokušamo da se približimo Hrvatskoj i Mađarskoj, koje sada izdvajaju u proseku oko 40 evra po glavi stanovnika.

Potencijalno obezbeđena sredstva od oko 50 miliona evra bi trebalo odmah opredeliti za što veći broj projekata, pogotovo sada u doba pandemije i posle pandemije, kako bi se ublažile posledice i to sve u okviru postojećih konkursa kod ministarstva, deo za oživljavanje rada umetničkih sekcija po školama, a deo za dovođenje u minimum uslova za funkciju ustanova kulture širom Srbije, kao i za finansiranje minimuma za početak umetničkih sadržaja koji bi bili ponuđeni publici.

Dakle, pojedinačni pokušaji u vidu ad hok finansiranja filmova, koje u svakom slučaju apsolutno pozdravljam, pojedinih manifestacija, kao i buđenja kulturnih scena makar i u jednom mestu pomoću naimenovanja naših istaknutih umetnika na poziciji rukovodilaca institucija, ali i projekata, moramo svesredno pozdraviti i podržavati, ali ne smemo smetnuti sa uma da su nam za spas kulture i održavanje i nadogradnju državnog i nacionalnog identiteta neophodna sistematska ulaganja i dugoročna strategija.

Kapitalne investicija u puteve, energetiku, poljoprivredu su neophodne, ali smatram da je bar isto toliko kapitalno i ulaganje u kulturu, pa samim tim identitet i konsekventno u opstanak Srbije kao države i svih naroda koji prihvataju kao svoju državu.

Suština davanja u kulturu bi trebalo da bude potpuna decentralizacija kulturne scene, što se tiče ponude i finansiranja kulturnih sadržaja, a još više što se tiče davanja u podsticaj stvaralaštva, naročito među mladima i najmlađima u školama kroz već pomenuto oživljavanje kulturno-umetničkih sekcija, kako u Vranju, tako i u Subotici i drugim gradovima Srbije.

Povećana ulaganja i decentralizacija kulture će konsekventno dati i sve bolje statistike. Imaćemo više mladih u manjim sredinama i na selima, jer kada svi građani budu dobili uslove života sličnim onima u većim gradovima, a što im mogu omogućiti već usmerena ulaganja u infrastrukturu, telekomunikacije, zdravstvo, ali možda i najvažnije u kulturne sadržaje, tada ćemo oživeti sela i poboljšati posledično i statistike u poljoprivredi.

Ovim mojim izlaganjem želim da neposredan način iniciram relevantne faktore na akciju, jer sam zbog toga i prihvatila ulogu poslanika, što je za mene ogromna čast, ali i obaveza da probleme sa kojima se kao umetnik i lično suočavam, adresiram ovde u Skupštini i pokušam da iniciram rešenja. Ovo činim čista srca i bez obzira što moje učešće u radu parlamenta delimično stavlja moju umetničku karijeru u drugi plan, jer ako samo i na momenat zainteresujem ovo visoko telo za probleme u kulturi, za koju mislim da bi trebalo da bude lice svake zemlje, smatraću da je bilo i te kako vredno mog pretpostavljam samo trenutnog političkog angažmana.

Završila bih svoje izlaganje sa rečima ars longa, vita brevis ili umetnost je duga, a život je kratak. Zahvaljujem.

Hvala.

Vreme vaše poslaničke grupe je u minusu, potrošeno.

Pre pauze, reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, statistika je vrlo egzaktna nauka. Statistika je oblast matematike koja se bavi sakupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjavanjem, prezentacijom, koristi se u širokom spektru.

Kad smo kod statistike, jedan američki institut je izneo svoju analizu i rekao je da je iz Srbije nestalo 100 milijardi evra, od toga izneto 50 milijardi evra. Dragi građani Republike Srbije, uvaženi poslanici, 100 milijardi evra, izneto 50 milijardi evra.

Da li prosečan um može da shvati šta je 100 milijardi evra? Pa, gospodo, vratili bismo dug, očistili Srbiju za 10 milijardi evra. Toliko nam treba da potpuno revitalizujemo Srbiju što se ekologije tiče, da očistimo sva smetlišta, da napravimo kompletnu infrastrukturu, da dovedemo investitora, a sa 100 milijardi nam ne trebaju investitori. Podigli bi silne fabrike, zaposlili sve ovo što je ostalo, a to je 7,5% nezaposlenih. Podigli bi penzije, podigli bi plate. Cela Srbija bi bila bolja nego Švajcarska. Sram ih bilo. Ali, to je statistika, a statistika je neumoljiva.

Idemo redom. Gospodin Đilas uzeo, oteo, ukrao, kako god hoćete, 619 miliona evra, za početak. Ja više nisam sigurna da li je to 619 miliona ili mnogo više. Nađeni su mu računi u Švajcarskoj, na Mauricijusu šest miliona evra, u Švajcarskoj ne zna se. Ko zna ko od njih sve ima na kojim ostrvima i ko zna kojekuda, koliko miliona evra.

Znamo da je Jeremić primio sedam miliona evra, ne zna se odakle i zašto, šta je trebalo da uradi za to. Znamo da je sitnica, Živković uzeo subvenciju za vinograde, pola miliona evra, nikad nije vratio. Znamo da Pajtić ima stanove po Beču, ne zna se koliko. Znamo da je ona tabla za decu ometenu u razvoju koštala milion evra i samo tabla, jer nikad nije završeno do 2012. godine dom za ometenu decu.

Malverzacija do malverzacije. Znamo da je za vreme svog mandata u gradu Beogradu Đilas ostavio dug grada Beograda 1,2 milijarde evra, plus nadolazeći dugovi 14 milijardi dinara. Znamo da je opustošena Srbija. Znamo da je privatizovano 3.000 preduzeća. To je statistika. Znamo da je 690 preduzeća potpuno devastirano, raščerupano, opustošeno, a znamo i da je od 2008. do 2012. godine bez posla ostalo 400.000 ljudi. Neumoljiva je statistika.

Nažalost, bilo, ne ponovilo se. Znamo da je 2008. godine bez posla ostalo 1.000 sudija. Znamo da je dosta samoubistava bilo, nažalost, ljudi nisu imali šta da jedu. Bilo, ne ponovilo se.

Statistika je neumoljiva, pa tako znamo da je gospodin Mali, ministar finansija, sklopio ugovor od 580 miliona evra za metro u Beogradu, o kome se priča unazad 50 godina. Svi pričaju o metrou, mi smo napokon sklopili ugovor. Znamo da se gadi brza pruga Beograd-Novi Sad. Biće završena sledeće godine.

Znamo da je izgrađeno 350 kilometara autoputeva. Statistika. Znamo da se trenutno grade četiri autoputa i da će se graditi još dva, šest autoputeva. Znamo da će biti puteva u Srbiji, autoputeva, više prema broju stanovnika, da ćemo imati najveći procenata autoputeva.

Znamo da se gradi „Skajlajn“. Znamo da se gradi „Beograd na vodi“, poslovno-stambeni prostor sa najlepšom promenadom u ovom delu Evrope. Znamo da se gradi na sve strane.

Znamo da je samo predsednik Republike otvorio 230 fabrika, ukupno otvorenih fabrika 300. Oni su otpustili 400 hiljada ljudi, mi zaposlili 300 hiljada ljudi. Znamo da je nezaposlenost te 2012. godine iznosila 26%, danas 7,3%. Ako ovako nastavimo, da nije Kovida, siguran sam da bi do 2025. godine bio evropski prosek, a to znači 5% nezaposlenih.

Znamo da smo revitalizovali „Er Srbiju“ koncesijom sa Francuskom. Takođe, znamo da su prosečne plate 2012. godine iznosile 320 evra, danas iznose 540 evra. U Beogradu, u Srbiji, 511 evra sa tendencijom da do 2025. godine iznose 900 evra.

Takođe, znamo da u Srbiji danas ima preko 50.000 gradilišta. Samo u Beogradu preko 10.000 gradilišta. Statistika. Na Duing biznis listi smo bili 140. i neki 2008. godine, pa 2012. godine 97, danas 42.

Znamo da je Republika Srbija odvojila novac za izgradnju stanova za vojsku i policiju i gotovi su stanovi, useljeni ljudi u Vranju. Grade se stanovi za vojsku i policiju u Pirotu, Leskovcu, Valjevu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, širom Republike Srbije.

Znamo da je minimalni lični dohodak 2012. godine iznosio 16.200 dinara. Danas iznosi 32.126 dinara.

Napokon, statistika, da, ali i velika tragedija, na današnji dan, pre 17 godina, je Kosovu i Metohiji, našoj južnoj pokrajini, i uvek će to biti, bio veliki pogrom. Naime, 4.000 Srba je prognano sa Kosova i Metohije, spaljeno je preko 900 kuća, uništeno, oskrnavljeno, spaljeno 35 manastira, bilo ne ponovilo se.

Znate šta je još statistika? Što država u tom momentu nije reagovala. Ništa nisu uradili da zaštite naše Srbe. Danas smo Srbima na Kosovu i Metohiji obezbedili mir da ljudi mogu mirno da žive, gradimo stanove, pomažemo materijalno, na sve moguće načine i tako će uvek biti i ne samo Kosovu i Metohiji, nego svuda gde ima Srba. Danas naš patrijarh Porfirije drži opelo za duše mrtvih i nestalih.

Statistika je neumoljiva. Ja samo znam jedno da, od kada je 2012. godine pobedila SNS na republičkom nivou, statistika govori da ovaj narod živi bolje, da je ovaj narod mnogo srećniji.

Još nešto, ja se izvinjavam, zaboravila sam, a to je izuzetno važno. Statistika. Napravili smo dve nove kovid bolnice, da smo uvezli dva miliona doza vakcina, da smo vakcinisali skoro dva miliona ljudi, da smo revakcinisali preko 900 hiljada ljudi i da ćemo do kraja sledeće godine ukupno u Srbiji imati 13 miliona vakcina. Takođe, svim svojim susedima već smo dali i daćemo ponovo vakcine.

Statistika je da ovaj narod živi bolje i nije sve u statistici nešto je u ljubavi i empatiji. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima prof. dr Dragoljub Acković. Nije u sali.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.