Uvaženi predsedniče, poštovana ministarko, kolege poslanici, današnji program Republičkog zavoda za statistiku kao organizacije koja je nosilac u tehničkom smislu ovog predloga i u onom kvalitativnom, izradi ovog programa zvanične statistike od 2021. do 2025. godine, je u stvari jedan dokument kojim je naša podloga za kompletan rast i razvoj društva i to sa obrazloženjem da ono sve što možete da nađete kroz izveštaje, godišnje izveštaje na sajtu ove institucije je u stvari podloga za sve ono što radimo u našoj Srbiji.

Zašto ovo govorim? Zato što, imali smo prilike u današnjoj prepodnevnoj raspravi da čujemo mnogo puta, znači, da je statistika jedan deo matematike koji pored prikupljanja podataka, analiza i dela koji se odnosi na sam kvalitet obrade podataka i na kraju prezentacija tih podataka treba da nam da određene informacije, rešenja kao podloge za različite vrste sektorskih politika, ali te krovne politike kad je u pitanju ekonomija, kad je u pitanju demografija, kad su u pitanju sektori kao što smo rekli da su saobraćaj, poljoprivreda, energetika, građevinarstvo. Znači, sve ono što je u stvari polazna osnova, neka merljiva osnova za aktivnosti koje jedna država treba da propiše.

Sad, kad vi propisujete određene politike i kada želite, recimo, da uradite jedan od najvažnijih dokumenata koje usvaja ova Narodna skupština, a to je budžet za sledeću godinu, onda se obično pozivate na određene statističke podatke koji treba da imaju određenu strukturu tih podataka.

Struktura sadrži i kvalitet tih podataka, mora na određeni način da postižu određene standarde. Zašto ovo govorimo? Zato što ovaj program i jeste u stvari rezultat rada, ranijeg rada Republike Srbije i samog Zavoda za statistiku i svih nadležnih ministarstava i kao takav rezultat se pokazalo da je Srbija zaista na krajnje jedan odgovoran način prišla pored ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije uređenje ove oblasti, tako da je Poglavlje 18 otvorila u pregovorima sa EU još 2018. godine.

Kada je otvorila to poglavlje godinu dana pre toga, sve ono što se nalazilo kao kvalitativna karakteristika koliko smo se uskladili sa međunarodnim standardima, odnosno standardima, odnosno standardima EU u ovoj oblasti, već je izašlo u njihovim stručnim časopisima, pogotovo te krovne organizacije Eurostat koja se bavi statistikom zemalja članica EU i koja je postavila svoje standarde i koja je na određeni način i dala veliku podršku našoj zvaničnoj statistici i rekla da se bavimo zaista na jedan krajnje odgovoran način i ovom temom.

Za nas je bilo važno da nastavimo sa tom harmonizacijom, upravo zbog toga da bi vas smatrali relevantnim sagovornikom po svakom pitanju zato što u svakom trenutku kad kreirate određene vrste politika vi morate da idete prema onim standardima, sa onim institucijama sa kojima razgovarate. Pa, ako je to, na primer, Evropska komisija onda su to standardi EU, koji su inače priznati i u svetskom domenu i ti standardi su u cilju toga da Srbija mora da prihvati tako nešto i samim tim prihvatanjem vi dobijete u stvari kao povratnu reakciju izveštaje ne samo Evropske komisije o napretku Srbije, već i na kraju krajeva i drugih međunarodnih, pogotovo finansijskih institucija, gde kažu da se u ovoj oblasti dosta napredovalo, pogotovo kad su u pitanju makroekonomski pokazatelji.

To znači da zaista ono što mi objavimo kad su u pitanju makroekonomski pokazatelji priznaje i MMF i Svetska banka i Centralna evropska investiciona banka, na kraju krajeva i sve ostale finansijske institucije kad govorimo uopšte o svetu.

E sad, ono što je važno reći danas, mislim da su to moje kolege pokušale na više načina da kažu, a to je da određenim statističkim podacima određene ciljne grupe, znači, govorimo da li su to određene političke stranke koje žele da javnosti prikažu ili kritikuju određenu vrstu rada u određenim oblastima kada je u pitanju Republike Srbija ili su to neki, imali smo prilike da čujemo, i neke nevladine organizacije koje žele da upute određene kritike ili su to neki sektori, mogu u određenom trenutku da koriste podatke i da jednostavno manipulišu, odnosno dezavuišu javnost sa određenim informacijama.

Zato je važno da zvanična statistika bude harmonizovana sa direktivama EU, da upravo takvi šumovi u informacijama, a mi smo imali prilike da čujemo da, recimo, Dragan Đilas sa njegovom partijom je odlazio u Evropski parlament, pa pokazivao neku statistiku koja uopšte nema utemeljenje u određenim političkim stavovima koji predstavljaju u stvari jedno tužakanje Srbije i Aleksandra Vučića za mere reforme koje je sprovodila i SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dok je bio premijer, a i kada je predsednik Srbije.

Tužakala je jednostavno EU kako mi određene stvari ne sprovodimo u skladu sa zakonima, na određeni način u skladu sa određenim pravilima koja važe i zakonima koji važe za članice EU, kao na primer što je državna pomoć. Imali smo prilike da čujemo svašta kada govorimo o "Er Srbiji", pa čak su neke institucije kao što je Fiskalni savet pisao o tome, da recimo državna pomoć koju daje država za "Er Srbiju" jednostavno nije po zakonima i pravilima EU.

Vi tu u stvari na tim primerima vidite kako je vrlo lako manipulisati i koristiti statistiku kao jedan instrument za manipulaciju određenim informacijama i za političko delovanje.

Mi smo imali primere i sada nedavno, recimo, izveštaji nekih međunarodnih organizacija kao što je energetska zajednica koja je govorila o tome da postoji učešće obnovljivih izvora koje je palo u ukupnoj potrošnji električne energije i da zbog toga Srbija je u stvari pala prema svojim institucionalnim promenama jedno tri mesta dole upravo zato što mislim da u datom trenutku sam Zavod za statistiku nije uspeo da upiše, na primer, 10 energetskih objekata koji su već ušli u sistem EPS.

Zašto vam sada to govorim? Govorim vam zbog toga, u trenutku kada vi imate kritike određenih međunarodnih faktora, vrlo je važno da imate priznatu harmonizovanu državnu statistiku. Znači, mi to zovemo zvaničnu. Imate adekvatne podatke sa kojima izlazite kao protiv argument, upravo na ovakve napade koji ne stoje.

Za nas je to od velikog značaja i zato ovaj program od 2021. do 2025. godine je nama od velikog značaja što danas usvajamo zato što statistika upravo pokazuje da su makroekonomski pokazatelji koje je izradio Zavod za statistiku i koje je Srbija prihvatila da prema onoj metodologiji radi na isti način kao i svaka članica EU je priznata od strane svih međunarodnih institucija.

To znači da naši pokazatelji, da smo mi imali najmanji pad u 2020. godini od 1%, da je nezaposlenost pala ispod 10%, da je iznosila 9,5%, da je projektovani rast za ovu godinu, jedan od najvećih kada posmatramo uopšte zemlje u regionu, da je nivo stranih direktnih investicija za prošlu godinu 60% od ukupnih stranih direktnih investicija za ceo Balkan, da su povećanje plata i penzija mnogo veći nego što su to članice EU, koje su se borile sa negativnim rastom, odnosno padom ekonomije od 6 do 12%.

Znači, to je nešto što su relevantni podaci za našu ekonomiju, gde jednostavno to priznanje mora da vam odaju predstavnici i EU i celog sveta, jer je metodologija na osnovu kojih dobijate te podatke ista i važi za sve ove države.

Za nas je to od velikog značaja da budete priznati, harmonizovani kada je u pitanju zvanična statistika i na kraju, da je kvalitet podataka koji dobijate u stvari suština vašeg rasta i razvoja.

Da je to bilo lako, onda se ja pitam zašto to nije sprovedeno do 2012. godine? Nama je bilo svima mnogo teže, a mislim i građanima Srbije da to sprovodimo uporedo sa onim što se zove ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija koja je trajala nepunih tri godine i koja je praktično nadgradnja predstavlja sve ovo i kojim smo mi u stvari krenuli putem visokog rasta i razvoja tih visokih stopa. Prvo, ne zaboravite da smo imali četiri godine uzastopce budžetski suficit, pa smo imali zadnje dve godine pre, znači 2020. godine, stope rasta veće od 4%, pa smo imali priliv stranih direktnih investicija koji je mnogo veći nego ceo region.

Nemojte da zaboravite da je plan „Srbija 2025“ u stvari bio krajnje realan za nas, a to su investicije i rast i razvoj od ulaganja od 14 milijardi evra za pet godina i prosečna plata koja treba da bude 900 evra i penzija od 440 evra.

Došla je godina pandemije korone, došla je godina u kojoj sve ono što smo radili i za šta smo se borili je moglo da ode unazad i došli bi na nivou onoga kao pre sprovođenja ekonomskih reformi, da nismo imali odgovornog predsednika države, odgovornu Vladu koja je u datom trenutku dala da Vlada Srbije usvoji mere koje su bile ekonomske mere, koje su bile sveobuhvatne, koje su bile tačno determinisane i koje su zaustavile kompletan pad ekonomije, koje su se inače pokazale da su zakasnile u mnogim razvijenim državama EU, kao što su Nemačka, kao što su Francuska, kao što su Italija i sve one države koje su neozbiljno shvatile pitanje Korone, danas imaju problem u ekonomskom smislu, zato što ovaj zdravstveni deo, su jednostavno zakasnili.

Vi kada pogledate proces vakcinacije danas u Srbiji i proces vakcinacije u svetu, onda ćete videti da je vakcinacija jedan od instrumenata ekonomskog rasta i razvoja. To mogu odgovorno da tvrdim, pogotovo što ova zvanična statistika je za nas jako važna, jer da nije bila krajnje realna i da nije bila po visokim standardima uređena, mi danas ne bi mogli da pričamo on lajn prijavi za vakcinaciju, o izboru vakcinacije i da nismo imali Aleksandra Vučića, koji je unapred razmišljao o tome kako će omogućiti građanima Srbije, pre svega da izaberu koju će vakcinu, drugo da taj izbor bude od četiri različite vakcine koje se danas nalaze na tržištu i koje imaju realnu proizvodnju, jednostavno mi danas ne bi mogli da pričamo ni o ekonomskim rezultatima.

Zašto to danas govorim? Danas je prošlo godinu dana od uvođenja, ako se sećate, vanrednog stanja, koje je uvedeno u svim zemljama EU, kada je u pitanju pandemija Kovid 19. Danas posle godinu dana mi možemo na osnovu statističkih podataka da vidimo da je prosek, kada pričamo o padu ekonomije za prošlu godinu za zemlje EU bio je 6,8%, SAD su pale za 3,5% BDP, Rusija za 3,1%, a Kina je doživela rast od 2,3%. Zašto sada ovo govorimo o Kini? Zato što, sećate se da je Kina jedna od prvih država koja je imala rast i razvoj uvek negde između 7 i 9% kao velika država, sa tim ekspanzivnim rastom. Bila je među prvima koja je počela da se bori sa Koronom, ali je bila među prvim koja je sprovela postupak vakcinacije jer je imala, na sreću, aktivno radila, na proizvodnji svoje vakcine.

S obzirom da je ona prva koja je uvela vakcinaciju, brzo povratila, taj ekonomski rast koji je u godini u kojoj svetska ekonomija beležila pad, je pokazala koliko je važno stvoriti i obezbediti zdravlje svojih građana, jer je to realizacije svih ekonomskih pokazatelja u vašoj zemlji i svih poslovnih aktivnosti.

Znači, samim tim mi smo došli u poziciju, zahvaljujući odgovornoj spoljnoj i unutrašnjoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da možemo danas da razgovaramo o tome da je u vreme kada imamo skok zaraženih u Srbiji, kada dolazi do prenapregnutosti zdravstvenog sistema, mi možemo da kažemo da u ovom trenutku imamo stabilnu ekonomiju, stabilan budžet i imamo najavu Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da za 1.400.000 zaposlenih u privatnom sektoru ćemo imati nov paket mera za podršku, da bi se zaustavio bilo kakav pad ekonomije, ukoliko dolazi do pooštravanja epidemioloških mera.

Nemojte da zaboravite da prošlu godinu je oko 12,7% BDP, a to je iznosilo 5,2 milijarde dinara utrošeno na podršku privatnom sektoru, upravo da bi se zaustavio ekonomski pad. Nemojte da zaboravite da smo u prošloj godini mnogo toga naučili, pre svega o nama samima, ali i mnogo toga naučili, kako da se borimo sa ovakvom vrstom pandemije, zato što u svetu nije dovoljno prepoznata mogućnost borbe sa ovakvim posledicama pandemije Kovid 19.

Nemojte da zaboravite da dok god je trajala ova borba i Vlade Republike Srbije i države sa problemima koje je izazvala pandemija, u zdravstvenom smislu i u ekonomskom smislu, neki ljudi su svoj imetak koji su zaradili na leđima građana Srbije proteklih godina, dok su bili na funkcijama od 2008. do 2012. godine i kao ministri i kao gradonačelnici, kao što je gospodin Đilas, svoj novac sklanjali iz svoje države i čuvali ga u zemljama gde su rajska ostrva, gde porezi ne postoje, prodavali sami sebi firme.

Mi smo juče imali prilike da čujemo najnovije informacije na osnovu statističkih podataka koje na kraju, krajeva imate pravo da tražite od svih država na osnovu određenih plaćanja, zato što smo postali članica međunarodnih organizacija, kada je u pitanju borba protiv korupcije i borba protiv terorizma, kada su u pitanju transakcije novca, došli smo do toga i do saznanja u javnosti, iz novinskih članaka, kojim su tim istraživačkim novinarstvom plasirali javnosti najbolje dokaze o tome da neko kao što je Dragan Đilas ima na svom računu, na određenim ostrvima za koja po prvi put možda neki ljudi čuju u unutrašnjosti Srbije, poseduje 5,73 miliona evra, u Švajcarskom 600.000 evra.

Pitanje se postavlja kada je došlo do određenih transakcija prodaja između njih samih bogataša gde se nalaze 52 miliona evra koja su takođe prihodovane, prodate, odnosno postavlja se pitanje osnovno kako od 75.000 evra koje je firma Dragana Đilasa pravila pre nego što je seo na određenu funkciju, kako su došli do 619 miliona evra, kako se došlo do dobiti od 105 miliona evra, kako su iznesena ta sredstva iz Republike Srbije, da li je oštećen budžet Republike Srbije, da li je plaćen porez za ta sredstva. Čuli smo informaciju da 15 država imaju novac Dragana Đilasa i onda na kraju imate prilike da čujete kritike od medija koje takođe plaća Dragan Đilas kako o toj temi ne treba pričati, kako je to sasvim normalno da neko ima toliki novac i da uopšte ne postoje nikakvi dokazi za to da su tu vršene neke nelegalne radnje.

Očito Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava imaće jako puno posla zato što smo mi ovde u Skupštini Srbije usvojili mnoge zakone koji se odnose na pravila FATFE, Međunarodne organizacije koja se upravo bavi pitanjem pranja novca. Zatim smo usvojili Zakon o poreklu imovine koji je stupio na snagu 12. marta, pa ćemo takođe imati prilike da čujemo izjave gospodina Đilasa da da dokaze kako je stekao tu imovinu.

Na kraju krajeva, Tužilaštvo mislim da će morati da pozove ne samo gospodina Đilasa, već pitaću šta je sa novcem gospodina Vuka Jeremića koji je dobio osam miliona evra za predizbornu kampanju za određeni posao sa tzv. energetskim magnatima iz sveta, za njegovu nevladinu organizaciju. Znači tu se postavlja niz pitanja za koja mislim da građani Srbije će morati na egzaktan način upravo uz pomoć statističkih podataka da dobiju informaciju na osnovu čega, kako su stekli toliku imovinu, da li su plaćeni porezi i za koliko je praktično budžet građana Srbije oštećen kada su u pitanju sve ove transakcije i posao funkcionera koji su zauzeli svoja mesta, a koji danas žarko žele da se vrate u politički život plaćajući određene medije, finansirajući određene kampanje, nevladine organizacije u saradnji sa međunarodnim organizacijama organizujući raznovrsne proteste po raznovrsnim temama.

Mislim da će za nas ti statistički podaci biti od velikog značaja zato što očito ono što nisu uplatiti u budžet Srbije su u stvari neke nove bolnice, neka nova radna mesta, neke nove fabrike, neke nove plate.

To je ono zbog čega mislim da je jako važno da mi statističke podatke moramo da imamo egzaktne, ne samo kada je u pitanju državna imovina, ekonomski pokazatelji, već kad je u pitanju poslovna statistika različitih kompanija koje su osnovane ovde, ali čiji je novac, recimo, odavde otišao u inostranstvo, pa su osnovane i u inostranstvu, a koje očito služile samo da bi se novac prebacivao tamo gde se ne plaća porez.

Znači, ciljevi razvoja zvanične statistike su kvalitet rezultata, nezavisnost zvanične statistike, podrška u odlučivanju i na kraju krajeva kadrovi.

Za nas je jako važno da kadrovi koji rade u ovim institucijama, a to znate da su matematičari, zaista ostaju na zavidnom nivou. Mislimo da sada u eri informacionih tehnologija matematičari zaista su doživeli jedan procvat kada je u pitanju njihova branša, ali je ako je važno da državne institucije zaista prepoznaju kvalitet ljudi koji rade tamo i zadrže ih što više mogu.

Zato što je nama svima bitna budućnost Srbije, budućnost naše dece i zbog toga smatram da je od veliko značaja da program o kome danas razgovaramo bude negde prioritet u svakoj platformi u kojoj donosimo određene odluke kao političari, pogotovo kad je u pitanju demografija. Znači, tu nam je od velikog značaja da t statistika uvek bude prisutna da bi jednostavno građanima podizali svest o vrlo značajnim pitanjima iz ove oblasti.

Oblasti koje su pored demografije i ekonomske statistike i ove sektorske su i oblast zaštite životne sredine, to smo imali prilike juče da vidimo, kad su u pitanju klimatske promene. One obuhvataju niz oblasti i to je neka budućnost koja nas čeka gde moramo mnogo toga da menjamo kad je u pitanju svest naroda.

Mislim da je jako važno da podržimo ovakav program, jer to je polazna osnova za sve nove politike koje ćemo imati prilike ovde u Skupštine Srbije da razmatramo i o kojima ćemo glasati. Zbog toga u danu za glasanje, kao i svi poslanici vladajuće koalicije, podržaću ovaj predlog. Hvala.

Hvala.

Reč ima prof. dr Dragoljub Acković.

Izvolite.

Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospođe poslanice, oprostite što sam zakasnio maločas, pa ću se sad potruditi da požurim sa svojim saopštenjem.

Danas kada govorimo…

To nemojte da pričate nikome, pošto sam vam dao reč iako ne bi trebalo pošto ste zakasnili. Tako da, ćutite bolje.

Verujem da se predsednik Dačić šali.

Ja želim da kažem sledeće. Danas kada govorimo o programu zvanične statistike u periodu 1921/25, naročito u ovom mesecu martu ili koji mesec kasnije, svakih deset godina vršeni su popisi stanovništva. Bila je to prilika da svi građani se izjasne, između ostalog, i kojoj veri, kojoj naciji, te kojim jezikom govore i mnogo toga što je važno za državu, ali za njih same.

Romski narod se na tim popisima izjašnjavao kako kad. U 19. veku su se kao Romi izjasnili njih oko 12.000 porodica, ali je samo nekoliko godina kasnije bilo 3.000 porodica. Dakle, mešalo se.

Statistika nam nudi podatak da je po popisu iz 1931. godine ciganski jezik bio maternji jezik za preko 72.000 Roma. Napominjem da je ovo jedini statistički dokument u kome je bilo postavljeno i pitanje – kojim jezikom govorite. Taj popis nam o mnogo čemu govori, a najčešće istraživači genocida nad Romima, među kojima sam i ja, nažalost koriste kako bi koliko-toliko utvrdili broj Roma u nekadašnjoj državi Hrvatskoj, ali znamo da su i Ustaše uradile jedan poseban popis koji nikada nije objavljen, popis Roma.

Napomenuću još jedan kuriozitet u vezi sa tim popisom stanovništva iz 1931. godine. Rezultati tog pomenutog popisa su objavljeni u posebnom dokumentu, ali su bili izostavljeni podaci o maternjem jeziku i veroispovesti. Te podatke su kasnije tek objavili u Beču 1943. godine, nećete verovati.

Povod da obratim vašu pažnju u današnjoj raspravi je i podatak da je po popisu iz 1948. godine bilo nekoliko desetina više Roma u ondašnjoj Jugoslaviji nego što je to bilo u oficijalnom popisu iz 1951. godine.

Sada da kažem i to da u Srbiji po popisu živi 149 hiljada i nekoliko stotina Roma. To nas primorava da razmišljamo – zar je moguće kad znamo, svi znamo, da ih je mnogo više?

Etno mimikrija je jedan od problema sa kojim se Romi susreću u našoj zemlji, ali i u čitavom svetu. Briga nas za sve, da vidimo šta je sa našom zemljom.

Šta naša zemlja treba u tom smislu da čini? U tom dokumentu o kome danas raspravljamo, piše da su prioriteti razvojne aktivnosti i programa definisane u sledećim oblastima zvanične statistike, demografije i društvene statistike uključujući i sprovođenje popisa stanovništva domaćinstava i stanova 2021. godine.

Pod dva, ekonomska statistika i drugi prioritet razvojne aktivnosti ovog programa. Pod tri, potom slede sektorske statistike i na kraju statistika životne sredine koja obuhvata više oblasti.

Kada smo kod toga, da na pomenem i činjenicu da je za popis ove godine država mora da se pripremi pre svega u oblasti popisivanja i evidentiranja nacionalnih manjina među kojima je i romska. U ranijim popisima stanovništva praktikovano je da se koriste i popisivači iz redova romske nacionalne manjine, ali mislim da to nije bilo sasvim dovoljno. Zato preporučujem da pripreme u tom smislu treba da krenu što je moguće pre, naročito zbog zdravstvene situacije u kojoj se trenutno nalazimo.

Poštovani narodni poslanici, želim da ovom prilikom ukažem na jedan veliki problem u našoj južnoj pokrajini koji imaju Romi i to naročito ovih dana. Naime, kao i ostali građani i Romi su se uredno prijavili na izbore koji su pre nekih mesec dana održani. Prijavilo se i nekoliko stranaka, a neke od njih su prešle cenzus, kao što je to primer sa romskom inicijativom na čelu sa Gazmendom Salijevićem, ali ne lezi vraže, glasovi su im oduzeti, jer su navodno Srbi glasali za njih. Pa, i da jesu, svako ima pravo da glasa, ali ja znam da nisu, jer je srpska lista osvojila svih deset mandata. Morali su da daju glasove srpskoj listi. Romi su ostali bez svog jedinog predstavnika u Skupštini.

Nedavno je kandidat za poslanika i portparol romske inicijative Gazmend Salijević kazao da je to građanska inicijativa učestvovala na parlamentarnim izborima, jer želi da se bori za obrazovanje i ekonomsko osnaživanje, kao i mogućnost da Romi postanu ravnopravni građani Kosova. Očito Gazdmen Salijević se ne sviđa njihovoj centralnoj izbornoj komisiji, pa je umesto poslanika na kosovskom parlamentu dobio kandidat njihovog pokreta na Kosovu, Erdžan Galuši, jer je bliži premijeru Albinu Kurtiju.

Da bi u tome uspeli morali bi da ponište glasove romskoj inicijativi u opštinama Leposavić, Novo brdo, Ranilug, Klokot i još nekim. Ovaj primer sam izneo kao ilustraciju nečega što je sa statističkim podacima o Romima na Kosovu ne samo sada, već i ranije događalo. Sećam se popisa iz 1981. godine kada je na Kosovu i Metohiji živeo ni jedan Rom. Kada smo pritisli kosovsko rukovodstvo, mi romski aktivisti, pronašli su 30 hiljada i to uneli onako aproksimativno. Znamo mi da taj podatak nije tačan i da je na Kosovu 1981. godine živelo oko 150 hiljada Roma od kojih su se mnogi iselili u zemlje trećeg reda i zemlje koje su u blizini. Pre svega, dosta Roma je došlo u Srbiju.

Kosovski funkcioneri ni tada nisu poštovali romsku ličnost i romske građane, pa su tako i uradili. Ovi izabrani poslanici su izabrani kao što smo to mi u ovoj Skupštini izabrani, koleginica Sandra Joković, ja, ali nas niko nije brisao, već smo dobili svoje mesto kao i svi građani Srbije. Živela Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem, koja nas Rome tretira na način koji zaslužujemo i zbog čega ćemo uvek biti verni. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Dragoljubu Ackoviću.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana gospođo Matić sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolege pre mene su govorile o događajima na Kosovu i Metohiji pre 17 godina i jedino što mogu da dodam jeste da martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji ne smemo zaboraviti i da je to nešto što se ne sme nikada više ponoviti.

Pre svega sam se javio danas jer osećam potrebu da kažem par reči o stvarima za koje mislim da su važne i mislim da nema niko pozvaniji da se time bavi od nas narodnih poslanika. Koliko god se trudili oni koji su sami sebe proglasili nekakvim sudijama, ili šta već, da sude ili da određuju kojim temama ćemo se ovde baviti, neće u tome uspeti dokle god su poslanici SNS u ovom parlamentu. I te kako ćemo govoriti o svemu onome što uporno pokušavaju uporno da sakriju, bezuspešno, naravno, i da skrenu sa dnevnog reda.

Pre samo nekoliko dana smo u ovom visokom domu doneli Zakon o utvrđivanju porekla imovine, što je dobro i bitno, jer smo na taj način postavili okvir za pravosudne organe i njihovo delovanje i rad u najboljem interesu građana ove zemlje. Pre svih se javio predsednik Republike i poručio da je spreman da bude prvi od kog će se krenuti, ako je potrebno. Siguran sam da je svako od nas narodnih poslanika ovde voljan da, s obzirom da vršimo javnu funkciju, bude dostupan za tu vrstu provere, jer imamo i zakonsku i moralnu obavezu prema institucijama ove države, kao i prema građanima Republike Srbije.

Na taj način šaljemo dobru poruku i pokazujemo da se razlikujemo od onih koji danas nisu srećni, koji su nervozni zbog donošenja ovakvog zakona. Nisu srećni zbog toga što će se proveriti sve, svi računi i sva imovina, počev od Srbije, preko Švajcarske, do Mauricijusa i svih država u kojima su računi otvarani i u koje je iznošen novac građana Srbije. Da li je tu bilo kriminalnih aktivnosti, kako je taj novac zarađen i odakle ti milionski iznosi, u evrima naravno, utvrdiće nadležni državni organi i time će se baviti institucije poput Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca.

Kao što sam rekao u samom uvodu, na nama je da o svim ovim temama diskutujemo i sprečimo da se skine fokus sa ovih tema i da budu zaboravljene, kao što je to bio slučaj u prošlosti. Dakle, ne da mi kao narodni poslanici sudimo o nečemu, već da o tome govorimo, ako treba svakodnevno.

Nije ovo ništa novo, poštovane dame i gospodo, mislim na sve ovo što danas čitamo u dnevnoj štampi, sve je to posledica i rezultat onoga što je zaostavština Dragana Đilasa dok je bio deo vlasti od 2004. do 2012. godine. Možda će neko reći da sam lično ja u to vreme bio mlad i da verovatno sam imao druge preokupacije u to vreme nego da mislim o onome što su radili Đilas i Tadić u to vreme, ali svoje stavove iznosim razmatrajući ono što su ostavili oni koji su svedočili tom vremenu i pri tom se bavili ovom tematikom.

Kada ih pominjem, pre svih mislim na pokojnu Vericu Barać i njen izveštaj iz 2011. godine. Ona je još tada govorila o zarobljenim medijima koje vlast kontroliše preko Dragana Đilasa, kog je označila kao najbližeg saradnika tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i čoveka koji je za tih osam godina koliko je obavljao visoke državne i stranačke funkcije. Između ostalog, navodim, citiram: „Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi i najbliži državnom vrhu, pa je tako Dragan Đilas preko svojim medijskih firmi uspostavio kontrolu medijskog prostora. Gradonačelnik Beograda i potpredsednik DS ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i drugih uticaja za medije“. Kada smo pokušali da o tome razgovaramo završilo se ignorisanjem, kao – kakve to veze ima? Sama pokojna gospođa Verica Barać kaže da nezavisne institucije nisu obavljale svoj posao u to vreme i da nije bilo kontrole državnog novca koji je izdvajan za finansiranje određenih medija. Zato mi upravo ovde u ovom visokom domu pričamo o značaju tih nezavisnih regulatornih tela i slobodi da svoje izveštaje i rezultate svog rada predstavljaju ovom visokom domu i da o njima diskutujemo.

Dalje se navode i veze „Telekoma“ i određenih agencija koje su „Telekomu“ pružale marketinške usluge, a zauzvrat je to preduzeće milionskim svotama i iznosima sponzorisalo određene emisije i određene medijske agencije.

Sada pitam i vas, svoje drage kolege i građane Srbije – da li je potrebno objašnjavati zašto se Marinika Tepić tako zdušno obrušila na „Telekom“ pre samo par meseci ili je svima jasno da je to iz jednog prostog razloga, a to je jer je to preduzeće prestalo da bude krava muzara DS, ljudi koji su vodili tu stranku u to vreme i ovu državu, nažalost? Svoju stranku su uspeli da unište i to je njihov problem. Ovu državu su pokušali. Na svu sreću, nisu u tome uspeli.

Da se vratim na gospođu Barać i zaključak njenog tadašnjeg izveštaja, a to je da su agencije Dragana Đilasa kontrolisale najveći deo zakupa medijskog prostora, i to sve kršeći, između ostalog, direktno zakon na način da vršeći javnu funkciju i visoku stranačku funkciju ostvaruje profit poslujući sa budžetskim korisnicima, odnosno ministarstvima, pojedinim javnim preduzećima i medijskim javnim servisom. Za sve ovo gospođa Barać je tada dobila samo jedan aplauz i sve se tada završilo na tome.

Moram da dodam još jednu stvar, a mislim da je to jako važno i zanimljivo za građane Republike Srbije. Most na Adi je dugačak 996 metara i njegova izgradnja sa svim pristupnim saobraćajnicama koštala je građane Beograda i građane Srbije oko 450 miliona evra. Deonica auto-puta Miloš Veliki, odnosno Koridora 11 od Preljine do Požege dugačka je 30,9 kilometara, sa dva tunela dužine od gotovo tri kilometra, petljom Pakovraće, 30 mostova dužine preko pet kilometara i četiri nadvožnjaka koštaće građane Republike Srbije približno 450 miliona evra. Nisam inženjer, nisam ekonomista, ali mislim da ne treba da bude neko stručnjak da bi shvatio kako se u to vreme raspolagalo budžetskim novcem građana Srbije, a kako se to radi danas.

Nećemo dozvoliti više da se ćuti na ove i na ovakve stvari, a posebno nećemo dozvoliti da nam oni koji su ojadili ovu državu drže predavanja. Ako se pitaju zašto uvek stanemo u odbranu Aleksandra Vučića, poruka je da ćemo to uvek raditi, da naša poslanička grupa nosi naziv „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i sasvim je prirodno da budemo uz čoveka koji je predsednik naše stranke kojoj pripadamo, a između ostalog i zbog toga što verujemo i sledimo politiku koju je zacrtao jer smatramo da je najbolja za Srbiju.

Takođe moram da kažem i to, iako moje starije i iskusnije kolege same znaju da se odbrane i odgovore na svaku vrstu uvrede i hajku koju im po difoltu svakodnevno serviraju, treba da znaju gospođa Božić i gospođa Malović, kao i gospoda Orlić i Martinović da imaju podršku svih narodnih poslanika sa naše poslaničke grupe, jer sve ono što oni govore i sve ono što rade je nešto iza čega ćemo uvek hrabro stati i istupiti. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Stefanu Srbljanoviću.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima, počevši od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, pa sve do zainteresovanih građana, a preko obrade prezentovanja i arhiviranja statističkih podataka.

Danas u plenumu diskutujemo o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike Republike Srbije u periodu 2020-2025. godina, koji se daje za petogodišnji period a na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici. Ovim programom definišu se aktivnosti kojima se postiže osnovni cilj, a to je harmonizacija statističkih istraživanja indikatora sa međunarodnim standardima, a pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU.

Sastavni deo Programa jeste Strategija razvoja zvanične statistike, koja treba da obezbedi brži razvoj i koja treba da obezbedi osnovu za dobijanje najznačajnijih statističkih parametara i indikatora i njihovu komparaciju sa statističkim podacima evropskih zemalja i drugih zemalja.

Prepoznavši potrebe i značaj zvanične statistike, Republika Srbija, uz podršku EU, ulaže značajne napore u pravcu prilagođavanja našeg statističkog sistema međunarodnim standardima.

Zvanična statistika Republike Srbije, jačanjem svojih stručnih i infrastrukturnih kapaciteta i usvajanjem i primenom najbolje statističke prakse, postiže usklađenost sa međunarodnim statističkim standardima i načelima kodeksa evropske statistike, poštujući fundamentalne vrednosti kao što su stručnost, nepristrasnost i otvorenost.

Izuzetno važno i neophodno je međusobno poverenje svih učesnika u procesu zvanične statistike, a to su davaoci podataka, proizvođači statistike i korisnici podataka, kao i nezavisnost statističkih institucija.

Ja bih sada citirala Noela Mojnihana, koji je rekao: „Statistički podaci mogu dokazati bilo šta, čak i istinu“. A istina je sledeća – statistika, odnosno istina je pokazala da je 21. juna 2020. godine izborna lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ osvojila milion 953 hiljada 998 glasa, odnosno 188 mandata u ovoj Skupštini. Istina je da smo 2012. godine imali nezaposlenost na državnom nivou koja je iznosila po statističkim podacima preko 26%. Istina je, a to pokazuju statistički podaci, da dobrim vođenjem države danas, odnosno u 2020. godini, nezaposlenost je smanjena i ona iznosi 7,5%. Istina je, takođe, i da je neto zarada u 2012. godini, prosečna neto zarada, 331 evro, a u 2021. godini 511 evra, sa tendencijom da prosečna neto zarada u Srbiji 2025. godine bude 900 evra.

Dobrim vođenjem države, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, čiji je glavni strateški cilj određen obavezama i prioritetima nacionalnih politika, ekonomski razvoj zemlje, čuvanje zdravlja i života ljudi i borba protiv korupcije, statistički podaci pokazaće gde ćemo biti 2025. godine.

U danu za glasanje ja, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaću ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Uvažena poslanice, nismo vama zvonili, već ostalima, pošto se čula mala buka. Nadam se da vam nisu smetali.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević. Izvolite.