Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o tri amandmana na zakon o kome smo pričali u načelu u utorak, o Zakonu o klimatskim promenama.

Ta tri amandmana su tehnička i vezana su za detaljnije preciziranje teme, odnosno materije koju tretiraju. Sama činjenica da je Vlada i nadležno ministarstvo prihvatilo taj amandman i da će ti amandmani postati sastavni deo ovog zakona govore o tome da su amandmani bili svrsishodni.

Ja sam u utorak rekao da ćemo mi iz JS podržati ovaj zakon u Danu za glasanje jer je to jedan dobar zakon koji tretira ne samo sadašnjost, već i budućnost naše zemlje.

Naime, Frensis Bejkon je svojevremeno rekao - Priroda će biti poražena samo ako poštujemo njene zakone. Odnosno, svaki put kada čovek pomisli da može da ignoriše zakone prirode, priroda mu žestoko uzvrati. Naravno, u prirodi ne postoji odmazda ili kazne, već postoje posledice i klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorom upravo jesu posledica preterane, prekomerne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a ne neki hir ili odmazda prirode.

Naravno, ovde bih citirao jednu mudru izjavu ili misao Crvenog Oblaka, poglavice Sijuksa, naroda koji su svakako znali da žive u skladu sa prirodom, a to je da onda kada čovek bude posekao i poslednje drvo, kada bude ulovio i poslednju ribu, kada bude zagadio i poslednju reku, tek tada će shvatiti da ne može da jede novac. Naravno, mi ovde moramo naći neku meru, neki sklad između privrednog rasta i razvoja i očuvanja životne sredine.

Mi iz JS zaista smatramo da je jedan od najvažnijih prioriteta Srbije danas naravno privredni razvoj i napredak, ali takođe smatramo i da je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta. Takođe smatramo da ova dva prioritetna cilja ne moraju i ne treba da budu suprotstavljeni jedni drugima.

Ovaj zakon upravo treba da stvori pravni okvir, da obezbedimo privredni razvoj, a da pri tome ne ugrozimo kvalitet životne sredine, ali takođe stvara i pravni okvir da čuvanjem prirodne sredine ne zaustavimo i ne ukočimo privredni razvoj.

Osim mera smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte o kome sam pričao u utorak, naravno da jedan od važnih elemenata borbe protiv klimatskih promena jeste i očuvanje šuma.

Naime, šume jesu najveći potrošač ugljen-dioksida, najzastupljenijeg gasa sa efektom staklene bašte i naravno najveći proizvođači kiseonika. Šume su posle pustinje najzastupljeniji ekosistem na našoj planeti, u kopnenom delu naše planete. One danas zauzimaju prostranstvo negde oko četiri milijarde hektara ili 28% ukupne kopnene površine naše planete.

Što se tiče Srbije, pošumljenost je negde oko 29-30%, a prostorni plan Republike Srbije definiše da bi optimalno bilo negde oko 41% šumskih površina.

Ono što je bitno reći je da su istraživanja pokazala da bukova šuma, koja je kod nas i najzastupljenija, godišnje osim što da negde oko 9,6 tona suve mase po hektaru, daje i četiri tona kiseonika po hektaru godišnje i zato je jako važno očuvati naše površine pod šumom. Naravno, godinama, decenijama i vekovima unazad šume su sečene svuda u svetu, što za potrebe stvaranja novog poljoprivrednog zemljišta, što za potrebe ogreva, što za potrebe gradnje itd, tako da se danas u svetu godišnje poseče negde oko 16 miliona hektara šuma. Danas je u Evropi šumski kompleks smanjen za 70%, u Brazilu za 40%, a, recimo, na Filipinima za 30%.

Čitajući putopise iz davne prošlosti kroz Šumadiju, kroz Srbiju, gde su rekli da danima karavani prolaze kroz šume i ne vidi se sunce od gustih krošnji, svesni smo da danas ta situacija nije takva i da je potrebno voditi računa o očuvanju i proširenju šumskog fonda.

Možda tu negde mi iz Jedinstvene Srbije vidimo i šansu kroz pošumljavanje, i to ne samo kroz pošumljavanje ono što je obaveza i što radi „Srbijašume“ i država, već kroz neku vrstu društvenog aktivizma. Nažalost, moram da primetim da se danas društveni aktivizam najčešće sveo isključivo na politički aktivizam i u tom smislu, nažalost, mi pokrete gorana, izviđačke pokrete i ekološke pokrete imamo sve manje, odnosno ekološki pokreti su se sve češće transformisali u političke organizacije, odnosno umesto društvenog aktivizma bavili su se političkim i aktivizmom koji je samo deo tog društvenog aktivizma.

U tom smislu, ministarka, možda ne bi bilo loše da vaše ministarstvo u saradnji sa, na primer, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, napravite neku akciju kojom ćete podstaći škole da osnivaju i organizuju učenike i đake u one nama dobro poznate izviđače, da stvaraju neke ekološke sekcije i organizacije i da se bave pošumljavanjem. Ali, zaista ne bismo efekat imali samo time što bismo pošumljavali naše površine, već bi pre svega imali efekat u tome što bi povećali tu ekološku svest među našim mladim generacijama, među učenicima. Ta ekološka svest nam je svima preko potrebna ako vidimo prizore i scene koje možemo videti u vreme poplava ili nakon poplava naših reka, na branama, gde vidimo gomilu otpada, plastičnih flaša, itd.

Nije samo ugljendioksid jedan od tih gasova sa efektom staklene bašte, tu je i metan. On nastaje ne samo sagorevanjem fosilnih goriva, javlja se i na neuređenim deponijama, u poljoprivredi i na mnoge druge načine se emituje u atmosferu.

Zato što je obrazovanje deponija po nekim najsavremenijim tehnologijama jako važno za smanjenje, između ostalog, i emisije metana, mi smo, recimo, u Jagodini 2008. godine, u saradnji sa „Porr-om“ napravili regionalnu deponiju na lokaciji Gigoš, kapaciteta 1,5 milion tona otpada i time smo znatno poboljšali ekonomsku situaciju ne samo u Jagodini nego u čitavom regionu. Mi tu nećemo stati. Mi sada planiramo da izmestimo i staru deponiju, koja se nalazi blizu predgrađa Jagodine i time ćemo učiniti Jagodinu ekološki dobrom sredinom.

Mi imamo i sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji ćemo sada unaprediti zbog svoje zastarelosti, tako da se zaista trudimo kao sredina da poboljšamo kvalitet životne sredine da on bude na jednom evropskom nivou.

Ekologija podrazumeva da živimo u skladu sa prirodom i da negujemo i čuvamo prirodu i prirodne zakone. Što se tiče tih gasova sa efektom staklene bašte, moram da primetim da se u Srbiji godišnje odbaci oko 900 hiljada tona hrane, na primer, da od toga 500 hiljada tona bude na deponijama, a da ta hrana, taj otpad hrane pravi na godišnjem nivou emisiju gasova sa efektom staklene bašte koliko ih pravi za godinu dana i šest do sedam hiljada vozila na motorni pogon.

Ekologija je zaista važna tema današnjice, ne samo u svetu već i kod nas, i zbog važnosti te teme, zbog važnosti ovog zakona, zbog kvaliteta ovog zakona, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, u koji su inkorporirani i ovi amandmani o kojima danas pričamo, tako da računate na našu podršku. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Arpad Fremond, Jasmina Karanac, Branimir Jovanović, Gojko Palalić, Tijana Davidovac, Marko Parezanović, Milija Miletić, Bratimir Vasiljević, Petar Vesović, Marija Jevđić, Boris Bursać, Bosiljka Srdić, dr Vesna Ivković, Sanja Jefić Branković, Nataša Jovanović, Bojan Torbica, Milan Urošević, Samira Ćosović, Nevena Veinović, Vladimir Grahovac, Tomislav Janković i Vesna Krišanov.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

U ime predlagača, reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman, želim samo da kažem da mi ceo dan umesto odgovora na poreklo novca, na pranje novca, imamo pretnje, najjezivije pretnje upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ja pozivam građane Srbije, pošto raspravljamo o Predlogu zakona o klimatskim promenama, da samo razmisle koliko je kanalizacionih mreža, koliko je reciklažnih centara, koliko je postrojenja za preradu vode moglo da bude izgrađeno od novca koji je, ukoliko se utvrdi, otet od građana Srbije?

Što se tiče predloga amandmana koji je grupa poslanika podnela na član 15. stav 2, reč je o produžetku roka za izveštaje o merama prilagođavanja koji se dostavljaju Ministarstvu za zaštitu životne sredine na izmenjene klimatske uslove za one sektore i sisteme u kojima je potrebno smanjiti nepovoljne uticaje.

Dva su razloga zašto smo tražili da se ovaj rok produži. Prvi je zato što te mere prilagođavanja mogu biti različite. U zavisnosti od područja, negde je potrebno održavanje i obnavljanje vlažnih staništa, negde je potrebna kontrola erozije, negde je potrebno pošumljavanje, negde je potrebno više vremena za nasipe.

Drugi razlog je što za većinu mera je potreban duži period za realizaciju i jedan realan rok. Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Vlada Republike Srbije su shvatili da je produženje roka neophodno i da je važno imati realan rok. Smatram da će i narodni poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman grupe poslanika.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Na raspolaganju imate još vreme ovlašćenog predstavnika.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažena ministarka, kao i do sada i u prethodnom vremenu smo uvek govorili o problemu naših malih sredina vezano za životnu sredinu i za sve one stvari koje dotiču i nas sa jugoistoka Srbije. Vi kao ministarka ste se pokazali unazad ovih nekoliko meseci kako ste jaki, kako radite svoj posao odgovorno.

Više puta i moj kolega iz mog poslaničkog kluba, gospodin Samir je govorio da je u Prijepolju rađeno nešto što nije urađeno unazad 50 godina. To je velika pohvala za vas, za vašu ekipu u ministarstvu u kome radite i siguran sam da ćemo imati mogućnost da naša zemlja Srbija bude što jeste, zemlja blagostanja, zemlja dobra za život.

To ćemo uraditi, siguran sam, onog trenutka kada obezbedimo iste uslove života za sve naše ljude koji žive na jugoistoku Srbije, za sve one naše ljude koji žive u malim sredinama. Ja sam iz Svrljiga, mislim da bi bilo dobro da određene stvari i tamo kod nas rešimo, normalno i okolne opštine pored Svrljiga, tu je i opština Pantelej, gde je juče govorio moj kolega poslanik, Bratimir Vasiljević, o problemima opštine, o stvarima koje su dobre da se odrade u opštini Pantelej za grad Niš, gde je govorio o nekim istražnim stvarima koje je dobila opština Pantelej da radi, to su toplotni izvori.

Mislim da bi bilo dobro da mi svi zajedno, koji smo na teritoriji jugoistoka Srbije, zajedno sa vama radimo na tome da sve one stvari koje su u okviru naših problema, da sve to stavimo na papir, na projekat i da zajedno apliciramo prema ministarstvu i siguran sam da ćemo mi puno stvari i završiti.

Što se tiče grada Niša, za mene je grad Niš najlepši grad u Srbiji, zato što je, pored moje opštine, koja je najlepša opština u Srbiji, kada to govorim to i mislim. Siguran sam da ćemo zajedno uspeti, zajedno sa vama, sa našom Vladom, zajedno sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, imati mogućnost da naša zemlja Srbija bude najlepša zemlja na svetu. To je sigurno, na tome svi radimo, ali pre toga, pre nego što to budemo uradili, moraju se rešiti određene stvari. Ti problemi koji su nastali od prethodnog perioda, a to su negativne stvari koje su bile do 2012. godine, gde su prethodni ministri, gde su prethodni predstavnici radili nešto što je loše, radili su neke prevarantske rabote, to se tako kaže kod nas, u mom kraju. Akcenat je takav, kakav jeste.

Oni su tu sada gde jesu. Sada mogu da kritikuju ono šta se radi, ali rezultat svega toga jeste da ima puno napretka, da ima puno boljih stvari i ima mogućnost da se radi još više. U programu naše zemlje, u programu koji je predvideo i govorio o tome, naš predsednik gospodin Vučić, 2021–2025. godina, imaće mnogo stvari da se odradi što se tiče vodosnabdevanja, rešavanje otpadnih voda, rešavanje kanalizacije u našim selima i u tim našim rubnim područjima.

Evo, već se na tome radi. Iz opštine iz koje ja dolazim, trebamo završiti i otpadne vode, to ćemo uraditi zajedno sa našom državom, zajedno sa našom Vladom. Siguran sam da će to biti urađeno. Posle toga rešavamo probleme i azbestnih cevi, to je vodovod koji je rađen davnih 70-tih i 80-tih godina. To ćemo biti u mogućnosti da uradimo i nadamo se da ćemo moći sa vama zajedno da razmotrimo neke stvari.

Opština, kao što je opština iz koje ja dolazim, ima budućnost zato što joj je dato Bogom, da ima turizam. Preko opštine Svrljig se ide najbliže do Stare planine. Grad Niš je nešto što zaslužuje veliku pažnju i naša država, naš predsednik u prethodnom periodu je stavio veliki akcenat na razvoj grada Niša, Nišavskog okruga i jugoistoka Srbije.

Potenciram potrebe naših poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji žive na selu i od sela, da se i kod njih obezbede donekle isti uslovi, a kako smo rekli potrebno je da se uradi kanalizaciona mreža u puno naših sela. To će biti u nekoj daljoj budućnosti, ali na tome želimo da radimo svi zajedno.

Znam da je problem vezano za neke deponije koje su urađene na način kako ne treba, ali to moramo sada da rešimo. Siguran sam da ćemo mi zajedno sa vama na čelu, sa našim ministarstvom, odnosno sa vama kao ministarkom, zajedno sa našim gradonačelnicima, predsednicima opština, da rešimo problem deponija, da rešimo problem svega onoga što je loše, a rezultat toga će biti da dođe što veći broj turista da naši ljudi koji žive u tim sredinama tamo ostanu da žive i da normalno svi možemo da uživamo u lepotama naše zemlje Srbije, u lepotama jugoistoka Srbije, normalno u lepotama naših sela u Srbiji.

Još jednom, zahvaljujem se što ste prihvatili ovaj naš amandman koji je podnela naša Zelena poslanička grupa. Tu smo svi zajedno i bilo bi dobro, kolega Bratimir Vasiljević je hteo da kaže nekoliko stvari pa ne znam, ja više puta pominjem njegovo ime, da li ćete da dopustite da se on javi i da kaže određene stvari što se tiču grada Niša i opštine Pantelej, jer je to potreba da čuju svi, da mi koji smo tu želimo da radimo u interesu svih građana bez obzira da li žive u Svrljigu, Nišu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li žive u Prijepolju ili u Subotici.

Još jednom hvala što ste prihvatili naš amandman, a ja vas pozivam da kada imate vremena dođete da obiđete najlepšu opštinu u Srbiji, a to je opština Svrljig. Bilo bi nam veoma drago.

Zahvaljuje, gospodine Miletiću.

Ako ste me zapravo pitali da li vidim ko je prijavljen u elektronskom sistemu, da vidim.

Lista je upravo obrisana, gospodin Mihailo Jokić je prvi sledeći.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, ja ću pričati nešto što drugi nisu pričali sve vreme. Pričaću o kamenolomima.

Za sprovođenje ovog zakona i svih zakona potreban je novac, a ja mislim da se novac nalazi kod vlasnika kamenoloma, da su kamenolomi veliki zagađivači i da uništavaju infrastrukturu, to je svima jasno.

Koju nadoknadu danas vlasnici kamenoloma plaćaju državi? Znači, vi sa Ministarstvom za finansije, sa Poreskom republičkom upravom treba zajednički da sagledate obaveze koje kamenolomi imaju prema državi. Oni plaćaju na svaka tri meseca nadoknadu po knjigama koje oni vode, koje niko ne pregleda.

S druge strane, oni plaćaju porez na imovinu gradovima i opštinama, a vrednost te imovine se množi sa 0,4 i takođe prema knjigovodstvenim vrednostima koje oni imaju. Treću obavezu koju imaju, a za koju ste vi direktno odgovorni je eko taksa.

Moje je mišljenje da su kamenolomi nedovoljno opterećeni i da ima mesta u zajedničkoj akciji da se nađe novac i da se kamenolomi dodatno opeterećuju.

S druge strane, kamenolomi u okolini Valjeva, vi sada kada krenete na put, recimo od Valjevske Loznice ka Ubu ili ka Lajkovcu, na nekih 2 kilometra imate pet kamenoloma. Postavlja se prvo pitanje, pod kojim uslovima oni vrše tu eksploataciju?

Prvo, u kakvom stanju kamioni kada izlaze iz kamenoloma izlaze na magistralni put, recimo magistralni put koji vodi ka Ubu ili koji vodi ka Lajkovcu? Silno blato i pesak iznose na put i ugrožavaju saobraćaj. Morali bi biti oprani pre nego što izađu na put.

Drugo pitanje koje ja postavljam, kako se vrši transport kamena, mlevenog kamena na relacijama duž magistralnih puteva? Da li ti kamioni treba ili ne treba da budu pokriveni ceradom? Kamena prašina, ministarka, je najveći i najopasniji zagađivač. Znači, jednostavno moraju se sagledati pod jedan, opterećenja poreska koja imaju kamenolomi. Tu je veliki profit. Pod dva, postaviti uslove pod kojima se vrši eksploatacija u kamenolomima i na koji način oni uništavaju sigurno infrastrukturu i kako oni moraju to da nadoknade? Potrebno je izaći na teren i snimiti tu situaciju.

Sad, u onom drugom delu, vi znate da je Valjevo jedan od najzagađenijih gradova, ja mislim treći u Evropi. Ove godine, 12. marta je bio najgori dan, negde ja mislim 138,37 mikrograma po kubnom metru MP10 čestica je bilo, a norma je 40.

Mi imamo problem sa toplanom. Toplana je delimično na gasu. Mora biti potpuno na gasu. Tu je potrebna pomoć Republike. Imamo problem sa toplanom u Krušiku. Krušik trenutno nema dovoljno sredstava da se ta toplana koja je na mazutu, da pređe na gas.

S druge strane, toplana koju imamo opslužuje 15% stanovništva u Valjevu. Da bi bila racionalna, da bi imala svoju funkciju, taj procenat je nedovoljan. Građanima se mora pomoći. Napravljena je katastrofalna greška kada je osnovana ta toplana. Na vlasti su bili neki drugi ljudi, da ne optužujem te žute itd. Znači, postavljeni su vrlo strogi uslovi, odnosno velika je cena data da bi se neko priključio na toplanu.

Moje mišljenje je bilo, ja sam tada zastupao mišljenje da priključak mora da bude za građane besplatan. Međutim, postavljeni su visoki uslovi, visoka cena. Građani to nisu mogli da plate, tako da smo došli u situaciju da je mali broj domaćinstava u Valjevu priključen na toplanu. Da bi sve te probleme rešili… Imamo problem i sa deponijom u Kaleniću. Deponija u Valjevu je stalno u problematici i više puta unazad je politički zloupotrebljavana.

Da ne bih sada dužio i pričao o svim problemima, pošto je Valjevo na toj crnoj listi, ja vas molim u ime građana Valjeva da dođete u Valjevo, da sagledate ovu celokupnu situaciju i da nam pomognete, jer Valjevo bez pomoći Republike ne može razrešiti te svoje probleme.

I još jednom vas molim, sagledajte kamenolome, tu leže novci, ali koje vi ne možete sami razrešiti, nego morate pozvati i Ministarstvo finansija i Poresku upravu. Toliko od mene i hvala.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme poslaničke grupe 29 minuta.

Obrisao sam listu.

Za reč se prijavila ministarka.

Imate reč.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani poslanici, drago mi je što pričamo o gradu Valjevu, s obzirom da je jedan od prvih zadataka bio moj kada sam i stupila na čelo Ministarstva da sagledam sve goruće probleme i svakako je Valjevo jedan od njih, i kada govorimo o aerozagađenju i kada govorimo o deponiji.
Stoga smo preduzeli korake i mogu reći da se rukovodstvo grada Valjeva odgovorno ponaša prema tim problemima i prema poslednjim informacijama oni su upravo i konkurisali na konkursu koji je bio namenjen aerozagađenju i smanjenju istog, na konkursu koji je Ministarstvo raspisalo i odvojili smo značajna sredstva za zamenu upravo tog drugog kotla u gradskoj toplani.
Stoga dolazim u Valjevo sigurno u najskorijem mogućem roku, jer nas čeka potpisivanje ugovora, a ja vas molim, kao i ostale građane Valjeva da budu odgovorni, a vas da skrenete i pažnju na važnost toga da se građani upravo i priključe na novi taj kotao koji će biti na gas, kako bi smanjili aerozagađenje.
Što se tiče "Krušika", znamo probleme, razgovarali smo sa Ministarstvom odbrane kako bi u narednim godinama, a nadam se i godinu-dve dana upravo i rešili taj problem, ali svakako i zamenom gradskog kotla ćemo značajno smanjiti zagađenje u gradu Valjevu.
Što se tiče deponije, kao što sam i govorila svih ovih dana i prekjuče ovde u Narodnoj skupštini, Kalenić "Kolubara" je jedan od prvih projekata koji će se realizovati kroz sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj. Dakle, radi se intenzivno na projektnoj dokumentaciji. Konsultanti su uključeni. Ja mislim da je prvi spreman region upravo valjevski, odnosno "Kolubara" Kalenić. Stoga se nadam da će se krajem godine završiti projektovanje i 2022. godine moći će da otpočnu radovi.
Prva tema, vezano za kamenolome, svakako da ima istine u tome što ste govorili, ali ministarstvo na čijem sam čelu vrši procenu uticaja na životnu sredinu, za svaki budući kamenolom i sve postojeće, ali oni pripadaju Ministarstvu rudarstva i energetike, dakle, to je njihovo resorno ministarstvo. Što se transporta tiče i mera predostrožnosti kada pričamo o transportu kamena i svega toga, treba da razgovaramo sa Ministarstvom saobraćaja, kako bi zajedničkim snagama pooštrili mere u skladu i sa vašim sugestijama, a svakako već i radimo na tome, jer su tema kamenolomi poslednjih dana izuzetno prisutni, a mi ćemo se truditi kroz našu ekološku inspekciju da sve ono što je do nas i do Ministarstva proverimo još jednom i ozbiljno gledamo svaku studiju procene uticaja koja se podnese u Ministarstvu. Dakle, sve mora da bude isključivo po zakonu, baš iz bezbednosnih razloga, a isto tako i zbog očuvanja zaštite životne sredine, što nam je najvažnije. Hvala.