Hvala.
Pošto ste mi postavili pitanje, samo da kažem da, kao što je poznato, pet zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova, članica EU. Kako neko ima pravo u evropskim institucijama da traži da se karta ovog dela Evrope označava suprotno zvaničnom stavu EU? Zar su važnije zemlje koje su priznale Kosovo, od onih koje nisu priznale Kosovo, ako se dobro zna da se u Evropi o tome odlučuje konsenzusom?
Naravno, imamo drugu stvar, a to je Lukas Mandl koji je iz Austrije i koji je zamerio, koji kaže da je naša politika vakcinacije opasna, da je to geopolitika, a nije medicinska stvar i tu navodi ruske i kineske vakcine. To bih razumeo da nemate stav njegovog premijera i šefa njegove stranke Sebastijana Kurca koji je pre dve nedelje telefonom razgovarao sa Putinom da se u Austriji proizvode ruske vakcine. Čekajte, kako može u Austriji da se proizvode ruske vakcine, a u Srbiji ne mogu ni da se primaju ruske vakcine?
Shodno tome, niko nama neće određivati šta ćemo mi da radimo, mi smo suverena i nezavisna zemlja i, ako ste meni to pitanje postavili, to je moj odgovor.
Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane gospođe poslanice, poštovana gospodo poslanici, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od MUP-a, od Uprave za sprečavanje pranja novca, od Saveta za borbu protiv korupcije, od Poreske uprave Republike Srbije i Ministarstva finansija, konkretno od ministra Siniše Malog, o tome da li je Dragan Đilas vlasnik niza tajnih računa na egzotičnim i drugim destinacijama, npr. na Mauricijusu i da li je Dragan Đilas počinio krivična dela pranja novca i utaje poreza time što je izbegao da plati veći deo kapitalne dobiti, poreza na kapitalnu dobit, izvinjavam se, prilikom prodaje svoje kompanije „Dajrekt medija“?

Obrazložiću. Izvršio sam lično, to svako od vas može da uradi, pretragu od pet minuta interneta i došao sam do godišnjeg izveštaja „Dojče banke“ za poslednju godinu 2020. i u delu izveštaja „Dojče banke“ koji se zove list of shareholders, odnosno subsidiaries, to su podružnice, u delu o ćerkama firmama i podružnicama vidimo da je „Dojče banka“ osnivač i vlasnik poslovnog entiteta, fonda na Mauricijusu koji se zove „Deutsche securities Mauritius limited“ i da upravo u tom entitetu Dragan Đilas ima i dalje 5,7 miliona evra po poslednjem izveštaju, izvodu računa od 12. decembra prošle godine.

Da ponovim, vlasnik i osnivač ove firme koje sam naveo „Deutsche securities Mauritius limited“ je „Dojče banka“. U izveštaju, to je opširan izveštaj, imate vlasništvo „Dojče banke“ nad jedno 600 entiteta banaka, fondova širom sveta. Na 242. mestu se nalazi ova firma na Mauricijusu za koji Dragan Đilas već nedeljama govori neistinu, da nema račun, a ima ga.

Daljom pretragom vidimo da je to ofšor firma koja upravo pruža te podatke, usluge koje pružaju ofšor entiteti. Možete tamo da imate račun, možete da kupite avion, jahtu ako imate novca, možete da skrivate svoje vlasništvo pod paravan firmom koju imamo u ovom slučaju. Đilas je u ovom slučaju sakriven iza paravan kompanije „Askanijus ltd“, a on ima inače dve takve paravan kompanije pod istim imenom, samo jednu u Holandiji, a jednu još u Luksemburgu, i ovo je treća. U konačnom izvodu tog računa, gde je kao firma „Askanijus“ konačni vlasni, odnosno holder, držalac računa, upravitelj je upravo Dragan Đilas.

Što se tiče prodaje „Dajrekt medije“, ona je još zanimljivija i značajnija za našu zemlju zbog utaje poreza. Dragan Đilas se sam hvali da je tu firmu prodao za 17,7 miliona evra i da je platio najveći porez, a to je 15% na kapitalnu dobit, to je 2,6 miliona evra. Međutim, podaci, istraživački, čak i KRIK-a, pazite, pohvaljujem KRIK, pokazuju da je Dragan Đilas kasnije fiktivnom šemom opet prodao još jednom Šolaku „Dajrek mediju“, a ovaj put za 52,2 miliona evra 2018. godine.

Za sada postoji dilema samo o tome kolika je utaja poreza, odnosno kolika je ukupna cena „Dajrekt medije“ bila. Da li samo 52,2 miliona evra ili 52,2 plus 17,7, odnosno 69,9? Znači, Šolak i družina su, da bi izbegli plaćanje poreza, napravili čitavu mrežu fiktivne prodaje da bi se sakrila puna cena „Dajrekt medije“. Zbog toga je država Srbija oštećena za 5,2, pazite, 5,2 miliona evra ili 7,8 miliona evra za neplaćeni porez na kapitalnu dobit u zavisnosti, rekao sam, od toga kolika je puna vrednost „Dajrekt medije“ bila.

Znači, i dan danas Đilasov cilj je, svega onoga što on govori kada vređa novinare, kada odbija da odgovara na pitanja, da sakrije sve ovo. Đilasov cilj je da se vrati ponovo na vlast, da stekne opet stotine miliona evra, odnosno da pokrade to i da bi ostvario taj cilj on ne bira sredstva. Prosto, nije normalno, ali je razumljivo da on danas govori ne istinu o tome. Neće valjda da kaže – da, lagao sam godinama. Neće, naravno.

Čemu sve te žali? Čemu prikrivanja? Čemu bežanje od istine? Dobronamerno savetujem Draganu Đilasu da prizna, da plati zaostale poreze, da označi svoje saučesnike i da se nada da će na njega moći da se primeni načelo oportuniteta uz ova tri preduslova koja sam naveo. Priznaj, Đilase, olakšaj savet, ako saveti imaš. Priznaj, Đilase, pašće ti kamen sa srca, ako srca imaš. Priznaj, Đilase, stisni petlju, izuzev ako si petlji donirao Mariniki, pa je nemaš i neka je živ i zdrav Dragan Đilas. Odgovaraće pred zakonom. Od nadležnih organe koje sam označio tražim odgovor na ovo pitanje – šta preduzimaju povodom ova dva slučaja? Živela Srbija. Hvala vam.

Pošto se više niko ne javlja od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju: Aco Petrović i Borisav Kovačević.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odlučio o predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koju su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, sutra se navršava 22 godine od početka zločinačke, zlikovačke, ubilačke NATO agresije na tadašnju SRJ, ne samo na Srbiju, već i na Crnu Goru i ta ničim zaslužena, ničim izazvana agresija, koja nije imala za cilj nikakvu humanitarnu zaštitu bilo koga, jer nikakve humanitarne katastrofe nije ni bilo, imala je za cilj samo da pokuša da okupira kompletnu teritoriju Republike Srbije.

U tim zločinačkim i zlikovačkim dejstvima stradali su mnogi naši sugrađani, stradali su kao pripadnici vojske Jugoslavije, stradali su kao pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, stradali su kao civili.

Danas, i ne samo danas nego duži niz godina unazad, suočavamo se sa tim da se srpske žrtve iz Prvog svetskog rata, iz Drugog svetskog rata, žrtve Jasenovca, žrtve mnogih drugih gubilišta pokušavaju prikriti, minimizirati i dovesti u poziciju do toga da se jednog dana možda izgubi bilo kakvo sećanje na njih. Dvadeset dve godine je dovoljna vremenska distanca da mi sebi ne dozvolimo luksuz propusta kakvih je nastalo ranije.

Ako su pre nas propustili da se utvrdi tačan broj žrtava, mislim da to mi sada, sa svim ovim iskustvima, sebi, zbog Srbije, zbog njene budućnosti, zbog našeg potomstva, zbog istine, ne smemo da dozvolimo.

Predlog je da ova komisija istraži i utvrdi tačan broj svih poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika MUP-a Srbije i civilnih lica na teritoriji Republike Srbije.

Poštovane kolege, ovo je najmanje što mi možemo da učinimo zarad nevinih žrtava i zbog budućnosti Srbije, a nadasve zbog istine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno – 180, za – 21, nije glasalo – 160.
Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu čl. 92. stav 2. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti i Predlogu odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Da li poslanik Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno – 182, za – 166, nije glasalo – 16.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno – 182, za – 169, nije glasalo – 13.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada;
3. Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i
4. Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Milan Dobrijević, v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija i Ema Dragulj, iz Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija.
Pre nego što pređemo na prvu tačku dnevnog reda, želim samo da vas informišem da sam za sledeći utorak već danas zakazao sledeću sednicu Narodne skupštine, sa sledećim dnevnim redom: prva tačka – Zakon o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, druga tačka – Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, treća tačka – Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, i ja želim da se zahvalim ministarki koja je prošli put uvažila našu molbu da razmotri i da mišljenje, Vlada Srbije je dala pozitivno mišljenje na predlog zakona koji su podnele naše kolege Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica i to će biti treća tačka dnevnog reda sledećeg utorka, četvrta tačka – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Saveta ministara BiH o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, peta tačka – Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i šesta tačka – Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.
Takođe, želim da vas informišem, na osnovu onoga što smo danas usvojili kada je reč o spajanju tačaka dnevnog reda, da ćemo raditi kao i svake nedelje, tri dana, da ćemo danas razmotriti prvu tačku dnevnog reda, sutra drugu tačku dnevnog reda, prekosutra treću i četvrtu tačku dnevnog reda i biće postavljanje pitanja Vladi Republike Srbije u četvrtak od 16,00 do 19,00 časova, a nakon toga će biti dan za glasanje, odnosno izjasnićemo se o svim tačkama dnevnog reda.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA O ZAJMU (PROJEKAT IZGRADNjE ŠIROKOPOJASNE KOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE U RURALNIM PREDELIMA) IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1. Poslovnika otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ujedno, pozdravljam ministarku Tatjanu Matić i njene saradnike i dajem joj reč.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani poslanici, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 18 miliona evra, koji je podnela Vlada Srbije i kojim se predviđa realizacija prve faze projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Šta to zapravo znači? U pitanju je zajam kojim dobijamo sredstva za realizaciju prve faze projekta, strateški prioritetnog značaja kojim se obezbeđuje ultra brzi širokopojasni pristup za oko 500 naselja, odnosno za oko 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima, za koja nije postojao komercijalni interes operatora za ulaganje u mrežu.
Ovaj projekat je još u decembru 2019. godine dobio odobrenje upravnog odbora "Western Balkans Investment Framework" za grant za tehničku saradnju u iznosu od 1,7 miliona evra za pripremu projektne dokumentacije, što uključuje studije izvodljivosti, kost benefit analizu, indikativne procene troškova i preliminarni dizajn. To je ujedno bila i podrška, ogromna podrška EU Srbiji na našem ekonomskom i digitalnom putu pridruživanja EU.
Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta Ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu, čiji su rezultati dostupni na Platformi ministarstva - Pametno i bezbedno i ova analiza je pokazala da u Srbiji postoje tzv. bele zone. To su područja koja zapravo nemaju odgovarajući pristup širokopojasnoj mreži i za koje ne postoje planovi operatora za njihovu izgradnju u naredne tri godine.
Prepoznato je i da oko 2.800 naselja sa preko 320 hiljada domaćinstava ima problem sa širokopojasnim pristupom internetu i da su to područja koja su kandidati za podsticaje države.
Realizacija prve faze projekta zapravo će omogućiti da u digitalno društvo bude uključeno blizu trećine onih koji su do sada imali problem sa fiksnim pristupom internetu. Sprovođenjem ovog projekta obezbeđuje se razvoj brzih širokopojasnih mreža u tzv. beli zonama, kako smo ih mi nazvali, u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se pre svega na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Navedene pristupne tačke će predstavljati mesta sa kojih će se dalje širiti širokopojasna mreža do domaćinstava, koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju. Na taj način će se omogućiti pre svega uravnoteženi regionalni razvoj, smanjiće se nedostatak kvalifikovane radne snage i naravno omogućiti ostanak stanovništva u seoskim područjima, što je jedan od glavnih benefita u realizaciji ovog projekta.
Projekat se implementira inače tako što će se omogućiti izgradnja širokopojasne infrastrukture, „midl majin“ segmenata koja će povezivati oko 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećim širokopojasnom infrastrukturom i obezbediće besplatno dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija, koji su izabrani putem javnog tendera. Za uzvrat izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu tzv. last majls segmenata. To je zapravo telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti od kuće do kuće i koja povezuje škole sa, do 80 hiljada okolnih domaćinstava. Na ovaj način će se stvoriti i nova platforma za razvijanje digitalnih usluga u tim područjima, odnosno novi kanali razvoja IT usluga, IT industrije, elektronske trgovine, elektronskog turizma itd, zajedno sa ekonomskim jačanjem nedovoljno razvijenih područja.
Do sada je ministarstvo inače tri javna poziva za operatore. Prvi javni poziv je bio za 60 naselja i zaključeni su ugovori sa četiri operatora za zajedničku izgradnju u 34 naselja. Drugi javni poziv je objavljen u novembru 2020. godine za dodatnih 200 naselja i u februaru ove godine doneta je odluka o izboru 89 prijava operatora. Za 29 naselja smo ponovili javni poziv, odnosno imali smo dopunu trećeg javnog poziva kako bi smo omogućili operatorima da ponovo podnesu prijavu imajući u vidu da su prijave operatora podnete za predmetnih 29 naselja sadržale određene pogrešne podatke. Treći javni poziv je objavljen u decembru 2020. godine za 555 naselja. Primili smo četiri prijave operatora i to za 527 različitih naselja. Uskoro se očekuje odluka o izboru operatora i za ovaj treći poslednji poziv.
Jasno je da je namera ovog projekta da se pre svega promeni i unapredi ruralno područje u Srbiji i ulaganje u oblast širokopojasnog interneta inače direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje i kvaliteta života građana, što nam je na prvom mestu.
Studije su pokazale da kada povećamo broj korisnika fiksnom širokopojasnom pristupu za 10% BDP raste za oko 1% do 1,5%. Ugovorom o zajmu IBRD stavljamo na raspolaganje Republici Srbiji kreditna sredstva po sledećim uslovima – iznos zaduženje 18 miliona evra, a period raspoloživosti zajma je tri godine od datuma potpisivanja ugovora o zajmu, odnosno do 31. decembra 2023. godine, što je i rok za završetak ovog projekta. Sredstva će se isplaćivati u tranšama čiji je minimalan iznos 100 hiljada evra.
Period dospeća zajma je do 15 godina, uključujući period početka do tri godine nakon čega će otpočeti otplata glavnice zajma u 24 jednake polugodišnje rate. Prvi datum otplate zajma je 22. decembar 2023. godine, a poslednji datum otplate zajma je 22. jun 2035. godine.
Primena varijabilne kamatne stope jednake referentnoj kamatnoj stopi, šestomesečni euribor uvećanoj za fiksu mrežu od 1% uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.
Predviđena je i mogućnost prevremene otplate kamate, kao i otkazivanje zajma u minimalnom iznosu od milion evra. provizija koja se plaća banci za neiskorišćeni deo zajma od 0, 5% godišnje, a upisna provizija po stopi od 1% ukupnog iznosa zajma plaća se jednokratno iz sredstava odobrenog zajma.
Želim još jednom da ukažem da je projekat izgradnje širokopojasnog pristupa u ruralnim područjima deo šire inicijative i da predstavlja prvu od dve faze, pri čemu se druga faza koja ima za cilj povezivanje na mrežu do 900 škola, odnosno javnih ustanova i 135 hiljada domaćinstava planira kao odvojeni projekat za 2021. i 2022. godinu.
Cilj Vlade Republike Srbije jeste da do 2025. godine ne postoji domaćinstvo koje neće imati mogućnost fiksnog pristupa brzom internetu. U skladu sa Strategijom razvoja mreža nove generacije Republike Srbije do 2023. godine, kao i opštim ciljevima EU, ciljevima Digitalne agende za EU i Agende za razvoj informacionog društva, Projekat širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije doprineće i jačanju temelja savremene javne uprave.
Razvoj širokopojasnog pristupa je takođe u skladu sa prioritetima VB šest, višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor, a takođe je i jedna od ključnih oblasti u pregovaračkom poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji.
Verujem da će poslanici u danu za glasanje podržati ovaj Predlog Vlade Republike Srbije jer implementacija ovog projekta omogućava da savremene tehnologije zaista budu sredstvo za postizanje društvene jednakosti, a ne ekonomske polarizacije kako nijedan građanin, ni građanka ne bi ostali na analognoj strani našeg društva. To je jedan od prioriteta na kojem kontinuirano radi Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koji je apsolutno neophodan za normalno funkcionisanje i razvoj društva u digitalnoj budućnosti u kojoj uveliko živimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije usvojili ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za ovaj vrlo važan projekat.

Članom 3. Zakona o budžetu za 2020. godinu, praktično je počela cela ova realizacija projekta kroz završetak onoga što ste naveli, a to je ta dokumentacija koja je bila potrebna da bi se sada u 2021. godini realizovao ovaj važan projekat, ali složićete se svi da je pandemija potpuno promenila način života, da je širokopojasni internet jako važan ne samo za grad, nego i za ruralna područja.

Ono što je od velikog značaja, što kada vidite u budžetu određene investicije za infrastrukturu, više infrastruktura nisu samo putevi i nije samo elektrifikacija određenih delova Srbije i nije samo vodovodna mreža, već i očito ta visokopojasna mreža interneta, gde će biti dostupna svima, kako ljudima u gradu tako i ljudima na selu koji žive i rade, a pogotovo mladima, da jednostavno uz pomoć prenosa podataka na adekvatan način mogu da funkcionišu.

Mi smo u vreme korone, kao što vidite i danas je to slučaj, videli da škole funkcionišu preko onlajn nastave, što pokazuje suštinsku potrebu dece, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da imaju dobar internet, što pokazuje da mladi koji žive i rade na selu od velikog je značaja da će ostati na selu ukoliko imaju mogućnost pristupa internetu i taj regionalni razvoj o kome stalno govorimo između severa i juga, centralne Srbije i istočne Srbije, negde potpuno se izjednačava i te razlike u tom regionalnom razvoju se brišu kada imate realizaciju ovakvih projekata.

Od velikog je značaja reći da ta prva faza koju ste naveli obuhvata deo koji se odnosi na 500 škola i 80 hiljada domaćinstava, a druga faza obuhvata 900 škola i 135 hiljada domaćinstava. To znači da će se Srbija potpuno informatički opremiti i to su negde ciljevi koje mislim da je postavila Vlada Republike Srbije sa dolaskom Ane Brnabić na čelo te Vlade, a na predlog Aleksandra Vučića još 2016. godine. Niko nije mogao da veruje da ćemo zaista tako brzo otići, jer do tada nisu ni postojale finansijske mogućnosti da ovakve kredite realizujemo.

Podsetiću vas da strategije za razvoj širokopojasnih mreža i servisa su krenuli još 2014. godine. Znači, Vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić su unapred razmišljali o ovako nečemu da jednostavno Srbiju informatički i potpuno umreže i podignu na jedan viši nivo, da ljudi koji žive na selu i u Srbiji i u Mađarskoj i u Austriji imaju potpuno ista prava na rad i život i podižu jedan viši nivo standarda života kada je u pitanju uopšte ruralni razvoj i kada je u pitanju rad na selu. Zbog toga mislim da će dosta mladih upravo ostati i kod svojih kuća da žive i to je od velikog značaja pogotovo za Srbiju, a i za našu budućnost i budućnost naše dece.

Zato, u danu za glasanje mislim da ćemo svesrdno svi podržati ovakav projekat. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa želim samo da saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, da vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada idemo dalje.
Potpredsednik Skupštine i narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, dame i gospodo, tema današnje rasprave je Zakon o ugovoru o zajmu o projektu izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima, odnosno predelima.

Mi narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja se posebno radujemo kada dobijemo ovu temu ili teme koje imaju veze sa pristupom selu, odnosno sa posebnom pažnjom selu i ruralnim područjima.

Tokom proteklog mandata smo mnogo puta insistirali na ovoj temi i zato dajemo punu podršku ovom opredeljenju Vlade i drugih organa Republike Srbije koja pokazuje spremnost pojačane pažnje razvoju sela.

Svakako da je prilikom izbora nove Vlade i donošenja Zakona o Vladi i činjenicom da smo dobili i ministarstvo, posebno ministarstvo koje će brinuti o selu, zapravo potvrđuje ispravnu orijentaciju kada je u pitanju selo.

Značaj sela se kod nas najčešće tretira parcijalno ili partikularno ili po određenim segmentima. Sve to ukazuje da većina političkih faktora i državnih organa institucija u ovoj zemlji razumeju značaj sela, ali nam ipak nedostaje, mogu kazati, jedan celovitiji pristup selu. Ili, mislim da nam još malo fali u samoj svesti, kako nas koji predstavljamo narod, ali isto tako i ostalih subjekata u ovoj zemlji, kako na personalnom, tako i na kolektivnom ili zvaničnom planu. Nedostaje još malo svesti u pogledu toga da pitanje sela nije samo pitanje pojedinih problema sa kojima se građani, odnosno stanovnici ove zemlje na selu suočavaju, već da je tema sela, tema razvoja sela nešto što predstavlja jednu od bazičnih, strateški bitnih tema u pogledu budućnosti ove zemlje.

Tako da, pitanje sela nije samo pitanje stanja građana koji tamo žive, već je to pitanje raznih trasa ili traka u našoj budućnosti. Pre svega mislim na temu ili problem same demografije.

Dakle, čuli smo i slušamo mnogo stavova i mišljenja u pogledu naše demografske politike koja nastoji da pronađe adekvatan odgovor na negativne demografske procese u ovoj zemlji. Istina, ova tema je slojevita i ona se ne može vezati samo za selo, ali se mora i može povezati veoma značajno sa selom. Ako uzmemo u obzir istorijsko iskustvo ljudskoj roda, nesporno ćemo doći do zaključka da ne postoji primer u kome su gradovi opstali ukoliko su izgubili zaleđe sela. Ne postoji primer, niti na jednoj tački zemaljske kugle, niti u jednom istorijskom periodu ili momentu da su gusto naseljeni gradovi, veliki gradovi, mali gradovi, bilo koji gradovi opstali ukoliko nisu imali živo i intenzivno zaleđe sela.

Onog trenutka kada nestanu sela, gradovi nemaju nikakve šanse. Ukoliko pratimo migraciona kretanja građana ove zemlje, nesporno ćemo zaključiti da su najpre krenula iseljavanja sa onih sela koja su najugroženija. Tačnije, najpre su građani krenuli iseljavati ili bežati, ako mogu tako kazati, iz onih seoskih područja gde su najteži životni uslovi, bilo da su u pitanju klimatski uslovi, bilo da je u pitanju infrastruktura, udaljenost ili razni drugi problemi, ali definitivno najpre su građani krenuli napuštati ta sela. To su najčešće sela visokih nadmorskih visina, jer su ona najugroženija, sa najlošijom infrastrukturom i sa posebno otežanim uslovima, pre svega klimatskim uslovima.

Dakle, tamo smo najpre naišli na pustoš, demografsku pustoš kada je u pitanju ova zemlja, odnosno kada je u pitanju naše selo. Posle toga ide iseljavanje srednje visokih sela, potom niskih sela, a posle toga kreće iseljavanje manjih gradova ka većim gradovima, a onda tako dalje ide curenje i većih gradova.

Prema tome, pitanje pristupa selu, naravno i kroz temu komunikacione infrastrukture i u segmentu interneta, što je danas naša tema, ali i u svim drugim segmentima nije samo pitanje rešavanja određenih konkretnih problema, već je pitanje strateške važnosti, odnosno naše strateške orjentacije u pogledu zaustavljanja demografske erozije koja, kao što vidite je toliko prisutna i toliko preteća da se bojim da nije dovoljno da po određenim segmentima rešavamo ovo pitanje i da imamo u našim izveštajima određene pomake, a da i dalje ne uspevamo zaustaviti tu eroziju.

Ukoliko želimo poslužiti se određenim iskustvima možemo dve zemlje izdvojiti kao najuspešnije u ovom našem vremenu u kome živimo, koje su radile na pitanju demografije, odnosno negativnih migracionih kretanja. Zemlje koje su uspele da budu najznačajnije useljeničke zemlje. Pitanje Izraela koja jeste najuspešnija useljenička zemlja. Ne možemo tu previše naučiti, ali pitanje Irske, Irska je recimo bila šezdesetih godina u goroj ili težoj poziciji nego što smo mi sada i ostale zemlje Balkana.

Dakle, to je bila zemlja koju su svakodnevno napuštali njeni stanovnici, odnosno njeni građani. Tamošnje vlasti, tamošnje politike su shvatile ozbiljnost i opasnost situacije, seli i sačinili programe zaustavljanje negativnih migracionih kretanja i uspeli ne tako brzo, već za neke dve decenije da potpuno preokrenu točak njihove historije u tom pogledu. Nakon dve decenije oni su postali useljenička zemlja, a danas su najintenzivnija useljenička zemlja, zemlja sa najvišim intenzitetom. Dakle, Irska koja je upravo pre 40, 50 godina prolazila, što mi sada prolazimo je uspela da postane najatraktivnija zemlja za useljavanje.

Međutim, ukoliko pogledamo sadržaj njihovog programa videćete da tu nema kozmetičkih malih postupaka, oni su shvatili da moraju da naprave jedan radikalan zaokret i da naprave tako temeljit program koji će krenuti od izuzetnog krupnih koraka. Prvo šta su uradili ili ono na šta su najznačajnije jesu poreske olakšice za seoska područja ili poreske olakšice za investiranje na seoskim područjima. Jer šta je ključni momenat da biste vi jednog građanina ili stanovnika okrenuli od pravca bežanja prema pravcu ostajanja ili prema pravcu dolaska?

Motiv, on mora biti motivisan. On mora imati veliki motiv, ne mali motiv. To naravno nije lako. Taj program mora sadržati mere o kojima govorim. Dakle, i poreske olakšice i stvaranje uslova za normalan život na selu. Ni to neće biti samo dovoljno, jer ovde postoji jedan kulturološki i psihološki problem.

Mi smo, pogotovo stanovnici sela su sela proglasili propalim i vi imate kulturološki problem u većini sela, koja su u teškom stanju, a većina ih je takva, da se smatra da onaj ko nije mogao da pobegne sa sela, da je on neuspešan, da samo onaj ko je uspeo da pobegne sa sela u neki grad ili gradić, on je uspešan. Ovi što su ostali su jadnici koji se nisu snašli, a za onoga ko je pobegao, ne kaže se da je otišao, iselio, nego da se snašao. On je snalažljiv, on je sposoban, a oni koji su ostali, ostali su da propadaju.

Dakle, mi pored ovih mera koje idu na ekonomskom, investicionom planu, na infrastrukturi, na komunikacijama, moramo aktivno poraditi kulturološki, poraditi da dokažemo i kroz ove mere i kroz ove programe da život na selu može biti kvalitetan, odnosno kvalitetnijeg standarda, nego život u gradu. Dakle, da život na selu može biti elitan, naravno, onaj ko ima uvida u to kako se živi u velikim centrima u razvijenim zemljama, uopšteno je poznato. Na primer u Njujorku, do 30 kilometara izvan Njujorka živi elita, žive najbogatiji ljudi. Od 30 do 100 kilometara izvan Njujorka živi srednja klasa, a u Njujorku živi sirotinja, kada je u pitanju stanovanje.

To je opšte poznato. Znači, u jednom od najrazvijenijih i najvećih gradova sveta. Nama je potreban jedan celovit front, potreban nam je jedan celovit savez, politički, kulturološki, medijski, ekonomski, kome bismo prevazišli neku vrstu dnevno političke retorike, populističke, gde ćemo eto nešto kazati da fasciniramo neku našu određenu ciljnu grupu birača i proći posle toga, to zaboraviti i tražiti neku novu priču.

Treba nam da duboko zaoremo. Moramo napraviti program koji će biti baziran na hrabrosti i odlučnosti i koji neće biti vezan samo za jednu stranku, niti za samo jedan vladajući period, koji mora biti dugoročni strateški razvoj.

Naravno da sve ono što činimo je takođe dobro i ja želim podeliti radost ponovo sa vama, jer mi smo recimo na Pešteru poslednjih godina, zajedno sa Vladom Republike Srbije, napravili veoma značajne korake. Tamo su ljudi bili najugroženija kategorija u ovoj zemlji, zbog puta. Uspeli smo izgraditi tu takozvanu Peštarsku magistralu, koja je preporodila taj svet.

Samo zahvaljujući tom putu, od nekih dvadesetak kilometara preko Peštera, vi sada već imate ljude iz dijaspore koji dolaze, domaćine, koji počinju da investiraju, i dalje se grade putevi na Pešteru što je veliki iskorak.

I ovaj put ću pomenuti da će zapravo Koridor 11 koji prolazi preko Peštera, sever i jug zapravo značiti novu stranicu historije za celokupno područje i da ćemo u značajnoj meri ovaj program moći da naslanjamo i na ove velike projekte, jer zamislite vi sada to pešterskog seljaka, odnosno stanovnika koji se mesecima suočava sa temperaturom ispod minus 20 stepeni, zamislite kada on mora sa tim da se nosi, a kada pri tom on nema još ni asfalt.

Kako ćete vi zadržati dete na selu koje nema internet, kako ćete sve ovo o čemu smo govorili i o čemu sada govorimo? Zato se ovi koraci morati podržati i oni će sa strane narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja, uvek biti podržani.

Ono što jeste paradoks, kada je u pitanju negativna migracija. Ja sam četiri godine živeo u Africi i imao sam prilike vidim svojim očima ono što nije moguće kod nas ni zamisliti, a kamoli videti. Dakle, sedmicama sam boravio u Sahari i u Pustinji. Tamo ljudi imaju isto neke ovce, ali verujte mi, te ovce uopšte ne liče na ovce.

Znate, tu ovcu posmatrate i ona izađe u pustinju da pase i ona pojede neku travku, koja više liči na trn nego na travku, pa hoda 15 metara, pa pojede još neku travku.

Nejasno mi je kako ona preživi. Ali, ona živi i ona da neko mleko. Sada, zamislite vi i to sam više puta na nekim drugim predavanjima govorio, prokletstvo je, izazivanje prokletstva, da budem još precizniji, ukoliko jedan narod na području gde osam meseci stoka može da pase napolju, da se hrani bez toga da kupite hranu toj stoci, znači, dve trećine godine imate pašnjake zelene, gde Bog daje kišu i daje plodno zemljište, gde trava raste.

Biti siromašan u takvoj zemlji je neka vrsta prokletstva i to namerno izazvanog prokletstva. Znači, u poređenju sa ljudima koji žive u raznim pustinjskim delovima i neplodnim delovima ove zemlje i onda vam je logično kada ljudi beže iz Avganistana, iz Sirije, iz raznih drugih delova, ali kada ljudi beže sa najlepših delova ove zemlje u kojima je samo potrebno da nešto malo radite, kao pojedinac, kao država da se potrudimo da svakog puta, svakog dana, svakog meseca i svake godine, bar za milimetar podignemo taj vodostaj standarda, tog seljaka, odnosno stanovnika na selu.

Verujte, tu ne treba puno. Tu samo treba da učinimo ono što je do nas. Svakako, kada su u pitanju fondovi i sve ostalo, evo, koleginica Misale je govorila o tome jutros, u pitanju, dakle, prosto je potrebno zašiti to što krene iz određenih vladinih ili evropskih fondova od Beograda prema periferiji. Treba da stigne.

Znate, nama su vrlo često ti putevi novca, bilo da su u pitanju te dotacije ili razne druge podrške, one izgledaju kao kada voda ide peščanom brazdom, pa na početku ima puno vode, dok stigne voda, na kraju samo je malo vode.

Dakle, moramo popraviti te brazde, te provodnike, da nam kada su u pitanju ti fondovi ne završi novac uglavnom kod tamo nekih preprodavaca, švercera, itd, da nam se ne desi ono što se desilo onoj sirotinji u Proboju prošle godine koja je prodala svoje maline nekom nakupcu ili kupcu koji je prosto otišao, ni jedan dinar nikada im nije isplatio i onda mi te ljude koji nam se obraćaju pitamo – pa, dobro, zašto niste tužili? Kažu – nemamo novca da tužimo. Da bi ih tužio, da bi se sada ganjao sudovima treba ti novac, to je sirotinja koja je sve uložila u te svoje maline. Ne možemo mi kao država posmatrati to kao šahovske figure, pa reći imate sudove. Ne, mi moramo naći paralelne puteve da ljude zaštitimo.

Svaki građanin ove zemlje, i to je meni najviši stepen patriotizma, napraviti takav sistem gde će celokupni protok države procirkulisati do zadnjeg kapitala, do najudaljenije tačke ove zemlje i gde će onaj siromašni građanin znati da ovde centralni organi zemlje u Beogradu imaju osećaj za njega, znaju za njega, bilo da je u pitanju taj siromašni seljak kome je neko učinio nasilje, oteo mu maline i otišao, nestao. Ta sirotinja samo zna da se javi nekom koga poznaje od naših političkih predstavnika na terenu i da kaže – ljudi, spašavajte, mi ne možemo dalje. Kakva je poruka? Ti ljudi, ukoliko im ne pomognemo da naplate svoje ništa im ne preostaje nego da se pokupe i da idu. Takvih primera u raznim i sličnim situacijama je jako puno.

Država mora biti zaštitnik svome građaninu, ali ne hladno, ne samo imate zakon. Zakoni su mrtva kategorija. Zakoni jesu bitni i mi ih donosimo ovde kao što vidite svaki dan, i jako su divni najčešće, ali zakoni bez ljudi koji će ih primenjivati, zakoni bez ljudi koji će imati humanost o sebi, zakoni sa ljudima koji su bezdušni nisu zakoni, to su besmisleni zakoni, oni se okreću protiv čoveka.

Zato nam je potrebno dodatno da raširimo front u ovom smeru sa sve ovim koracima u pogledu ulaganja koje će se desiti što će, svakako, naši narodni poslanici podržati, ali raširimo krila, raširimo front, dajmo nadu, dajmo poruku i stanimo iza te poruke svakom građaninu ove zemlje, ma gde bio, ma kojoj naciji, ma kojoj konfesiji pripadao, da oseti da ova država njega štiti, da stoji iza njega i da je to najbolji način da se čuva i integritet i suverenitet i celovitost i svi ostali interesi ove zemlje.

To je zapravo pravi patriotizam i to je zapravo ono što treba da čini državu onim što ona treba da bude i da se građani ponose sa svojom državom, a isto tako i da država ima svoje građane, ne samo kao kategoriju koju štiti, već i kao sopstvenu snagu.

Hvala vam.