Poštovani gospodine Markoviću, prvo bih se saglasila sa vama i nekoliko puta sam to rekla javno da je ova epidemijska situacija praktično najteža kriza koja je čitav svet zadesila od Drugog svetskog rata. Mi živimo, pogotovo mi koji se bavimo turizmom, u jednom ratnom stanju i zaista vodimo jedan rat za opstanak sektora, pre svega turizma, naravno i trgovine.
Vratila bih se sad na tačku dnevnog reda i ne bih se osvrtala na neke druge vaše navode. Govorila bih ipak o onome što je danas na dnevnom redu. To je, pre svega, pitanje razvoja širokopojasnog interneta i pristupa, širokopojasnog pristupa koji podrazumeva, između ostalog, i razvoj interneta.
Kada govorimo, jasno je da je kao i sve drugo, tako i savremena tehnologija može biti jako dobar sluga i jako loš gospodar. To je slučaj i sa nekim drugim oblastima, ne samo sa savremenim tehnologijama. Mi smo toga svesni i kao resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije i ja kao državni sekretar u resornom ministarstvu, prvo za trgovinu, zatim za turizam i telekomunikacije, zajedno sa gospodinom Rasimom Ljajićem, od 2012. godine sam radila u ovom resoru, a u državnoj upravi od 2002. godine, vrlo dobro znam šta smo sve do sada uradili, pre svega, na polju prevencije, kada govorimo o zloupotrebi savremenih tehnologija i o zaštiti dece.
Podsetila bih vas, o tome verovatno niste informisani, ali evo prilike da i vi nešto danas naučite od mlade ministarke, da je 2017. godine osnovan Nacionalni kontakt centar…
(Dragan D. Marković: Ko da nauči?)
Ja vas nisam prekidala. Molim vas, možete li mi dozvoliti da završim?
… da je osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji od 2017. godine. Petnaest hiljada đaka je imalo priliku da se edukuje o opasnostima dece na internetu putem ovog mehanizma koji je institucionalan i koji je na predlog resornog ministarstva Vlada Republike Srbije osnovala. Održano je 397 predavanja, 5.000 roditelja je bilo uključeno u edukaciju i zaštitu dece i edukaciju roditelja o načinu na koji deca da se zaštite od zloupotreba na internetu.
Ovo je jedan sistem koji koordinira MUP, Ministarstvom za prosvetu, takođe Ministarstvo socijalne zaštite je uključeno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Dakle, to je mehanizam koji postoji i na osnovu kojeg je do sada bilo jako puno i zaštite i procesuiranih ljudi i različitih vrsta predmeta gde je osnovna namera bila, i u tome smo uspeli, da se stvori jedan uspešan mehanizam unutar resornih ministarstava koji će decu štititi od zloupotreba, a koji će, sa druge strane, roditeljima pružati mogućnost i priliku da nauče nešto o savremenim tehnologijama, jer kao što ste i vi lepo rekli, navodeći vaš unuke, da, pošto sam i ja majka dvoje maloletne dece, dečaka, znam kako može biti negativan uticaj savremenih tehnologija, interneta, prekomerna upotreba različitih društvenih mreža ili video igrica na zdravlje dece, mentalno i psihičko. Slažem se i saglasna sam tu sa vama, ali postoje mehanizmi i država je ustanovila mehanizme za borbu protiv takvih vrsta zloupotreba.
Sa druge strane, to ne znači da je upotreba savremenih tehnologija u procesu nastave pogrešna. Naprotiv, ona je poželjna. Mi ne možemo zbog svih, kažem, nuspojava negativnih prenebregnuti tu činjenicu.
U trenucima izbijanja ove pandemije i potpunog lokdauna i zatvaranja onlajn nastava jeste bila jedno od boljih rešenja i uspešnijih, a na kome su nam čestitale i mnoge druge razvijenije zemlje. Saglasna sam sa vama kada kažete da ništa ne može zameniti školu i odlazak u školu u životu dece. Potpuno sam saglasna sa vama i mislim da u trenucima kada sve stane, škole, pogotovo osnovne škole, su trebale da rade i one su zaista radile dokle god je epidemiološka situacija to omogućavala, kao što ste, sigurna sam, vrlo dobro upoznati da deca mlađih uzrasta, do četvrtog razreda osnovne škole, i dalje idu i imaju nastavu, naravno, po jednom drugom principu, skraćenom, drugačijem, ali odlaze u školu.
Takođe, saglasna sam sa vama da je odlazak u školu za decu od ključnog značaja, ne samo radi sticanja što boljeg znanja i veština, nego i radi njihove socijalizacije. Sve to ima, s obzirom da ste spomenuli vašeg dragog kolegu, gospodina Obradovića, koji je bio nekada ministar prosvete, svi vrlo dobro razumemo koliko je značajno obrazovanje i proces odlaska u školu za razvoj dece, psihički i njihov socijalni život.
U tom smislu, u meni ćete uvek imati saborca za to da škola, pogotovo, osnovna škola, funkcioniše dokle god je to moguće, naravno i epidemiološki uslovi to dozvoljavaju, uvek ću se zalagati da deca idu u školu. Ali, još jednom želim da napomenem da savremene tehnologije, pored svojih loših strana, naravno, imaju ogromne benefite, i mi jednostavno pokušavamo da predočimo jednu i drugu stranu i imamo mehanizam koji se bori protiv zloupotreba.
Zaključiću na kraju samo sa još jednim detaljem za koji mislim da je važan, znate, pošto sam majka i pošto ste i vi roditelj, u procesu odrastanja dece, bilo da pričamo o 21. veku ili 18. veku ili 19. veku, uloga roditelja nikada se neće promeniti. Dakle, ne možemo mi, ne mogu institucije, ne mogu norme, zameniti ulogu roditelja. Svako od nas ima obavezu da prati ponašanje svoje dece na društvenim mrežama i da to sankcioniše.
Dakle, roditelj i uloga roditelja je ostala oduvek ista i roditelji su ti koji treba da preuzmu na sebe deo odgovornosti, a država da stvara mehanizme koji mogu da odgovore na ovakve probleme o kojima ste vi pričali, a ja kažem, država je te mehanizme stvorila.
Pored toga, kada govorimo isto o govoru mržnje na društvenim mrežama, to su sve veliki problemi, taj govor mržnje naravno da nije dozvoljen, naravno da ga treba sankcionisati i svako od nas, a pogotovo resorno ministarstvo kada pričamo o deci, vrlo ima uspešnu saradnju, rekla sam već, i sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, ali takođe i sa MUP koje radi sjajan posao i njihovo Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i svaki govor mržnje i širenje bilo kakvih sadržaja takve prirode se automatski sankcioniše.
Da se sada malo vratimo na pandemiju i na sektor trgovine. To o čemu ste vi govorili o zatvaranju maloprodajnih objekata, ne znam na koje vrste maloprodajnih objekata ste mislili konkretno, mi smo se sve vreme zalagali, pogotovo ja, da praktično i u trenucima najveće epidemiološke krize, smatrali smo da trgovine koje nisu u sklopu velikih tržnih centara, mogu da rade, gde imate direktan ulaz sa ulice i spolja, da je tu jednostavno moguće bolje kontrolisati poštovanje epidemoloških mera.
Koliko je meni poznato, pre svega, trgovine koje su se bavile prodajom prehrambenih proizvoda radile su i u trenucima kada je u Srbiji bilo najstriktnije, kada su bile na snazi najstriktnije i najrigoroznije mere.
Dakle, i kada smo imali policijski čas, radile su male radnje, upravo te o kojima vi pričate i za koje se vi zalažete i za koje se ja zalažem da treba da opstanu, njima je bilo omogućeno da rade u tim uslovima policijskog časa do pet sati, koliko se sećam, bilo je radno vreme.
Tako da ne znam tačno o kojim se vrstama maloprodajnih objekata radi, ali evo i danas mi znamo da ne rade veliki tržni centri, a mogu da rade, sve radnje prehrane i druge su otvorene.
Rekla bih samo na kraju da je za sve nas kada pričamo o sektoru turizma, mere koje smo doneli još prošle godine i koje nastavljamo da donosimo i ove godine, idu u pravcu, naravno, da se sačuvaju radna mesta u tom sektoru, istovremeno da se spremamo za postkovid period. Moram da kažem da je svima nama u interesu, bez obzira da li pričamo o sektoru trgovine, turizma ili telekomunikacija, da se vratimo u jedan normalan život na koji smo navikli.
Svima nama je u interesu, ja ću i sa ovog mesta ponovo apelovati da se vakcinišemo. Brza i efikasna imunizacija je ključ za povratak u normalu ili u onaj život kakav smo imali. S obzirom da Srbija je u Evropi među zemljama koja je najuspešnija kada je u pitanju imunizacija, ja se iskreno nadam da će to tako i ostati i da ćemo sa tom uspešnom imunizacijom uspeti da prebrodimo, saglasna sam potpuno, postkovid period koji će biti jako u ekonomskom smislu izazovan, ali ključ za izlazak iz ove krize, ne treba niko da ima zabludu, jeste brza i efikasna imunizacija.
Ja mislim da svi ljudi koji su se vakcinisali, koji se pridržavaju mera i koji su učinili sve što je od njih država zahtevala, da svi ti ljudi zaista treba ipak da budu uvaženi u odnosu na one koji ne razumeju da je u 21. veku imunizacija jedini izlaz iz ove ekonomske, socijalne i društvene krize, pa kao što vidimo i psihološke, da ćemo se svi zalagati, evo i vi ste rekli da ste vakcinisani, takođe i ja, za što uspešniju i bržu imunizaciju, jer je to jedini izlaz iz ove krize. Zahvaljujem vam se najlepše.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Dragan Marković Palma. Izvolite.

Vi ste mene, ministarko, pogrešno protumačili. Prvo ste mi rekli da ću nešto od vas da naučim.

Ja sam imao prvi satelit u centralnoj Srbiji na krovu, pa sam imao siguran sam ako ne prvi, treći, mobilni telefon kada je tehnička mogućnost postojala za to i niste vi ovde da mi nešto poslanici učimo od vas, nego da vi ono što mi predlažemo, kažete može ili ne može, jer naše je najbolja namera.

Vi kažete – ne znate šta je zatvoreno, šta su to male prodavnice? Pa prodavnice prehrambene koje prodaju hleb, salamu, brašno, prašak, pivo, one su bile zatvorene, a otvoreni veliki marketi. Diskriminacija, genocid nad malim prodavnicama. Jeste, jeste.

Ja živim na selu gde ima četiri prodavnice i prolazim preko jednog sela koje ima pet prodavnica. Ni jedna nije radila, jer su bile mere takve, pa vas molim, jer kako je prolazilo vreme za vreme dok ste mi odgovarali, vi ste se složili sve sa mnom. Znači, sve ste se složili u nekoj malo drugačijoj formi i sve ste se složili. Meni je drago što smo na istom zadatku, samo nemojte da ponižavate poslanike koji dolaze sa sela, znate, pa mi čuvamo koze i muzemo krave, a vi ste gospoda. Samo to nemojte.

Da budemo poštovani i da svako od nas kulturno može da pita šta god želi. Ja nisam rekao da vi loše radite. Rekao sam šta su vaše ingerencije i zašto treba da se borite u Vladi i nemojte na tome da mi zamerite. Ja, sigurni budite, neću reći da se više sekiram za Srbiju od vas, ali meni je Srbija na duši i svakog dana pratim i koliko je zaraženih ljudi i koliko je umrlo itd, šta je to što se zove ekonomska kriza, odakle će država da daje penzije itd.

I vi da ne gledate usko samo vezano za vaš resor i nemojte da se uvredite to što sam vam rekao da vas niko ne zna u Srbiji. Niste vi za to krivi, ali upoznaće vas delima, evo sada će svi čuti za vas jer ste se složili sa Palmom 90%.

Ja sam čovek iz života. Pogledajte moj papir, ja ništa ne pišem, ja nemam podsetnik. Ja sam došao, pitao Žiku šta je na dnevnom redu, slušao vas i ja sam iz života i da vam ne pričam da sam bio najuspešniji privrednik u Jugoslaviji. Godine 1995. dobio sam titulu „menadžer Jugoslavije“, da sam se bavio sportom, trajaće pola sata, ne želim o tome da vam pričam, i ja za sebe kažem da sam običan čovek i svako od nas poslanika ima pravo da pita, ako je to kulturno, šta god želi.

Ja ovo nisam pitao za moje Končarevo, nego za celu Srbiju, pa vas molim da ta komunikacija bude ovako malo fleksibilnija. Vi ste stručan ministar, nisam rekao da niste, ali znate šta, jednom kada se čovek za nešto zalaže, ja se zalažem, a realizacije nema. To zalaganje nisam mogao da čujem nigde u javnosti.

Izvinite ako ste se pronašli da sam imao lošu nameru, naravno da nisam imao lošu nameru. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije Samira Ćosović.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, razvojem IT tehnologija pristup internetu je sve više tražen, pa se pojavila potreba za novim načinima povezivanja koji su postali širokopojasni pristup internetu.

Pojavom brzog interneta korisnici imaju više mogućnosti, uz minimalne troškove. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Zato je neophodno pristupiti izgradnji širokopojasne infrastrukture u oblastima gde građani nemaju dobar pristup internetu, a to su prigradska i seoska područja.

Na osnovu podataka iz 2019. godine, samo 69% ruralnih domaćinstava u Republici Srbiji je povezano za fiksnim širokopojasnim mrežama, dok je 85% povezano u urbanim sredinama. Ovi podaci govore o otežanom pristupu i ekonomskim mogućnostima velikog dela stanovništva, ali i o neujednačenosti između gradskih i seoskih sredina i njihovih mogućnosti.

Obezbeđivanje širokopojasnog pristupa svakom građaninu predstavlja osnovni zadatak savremene civilizacije i Deklaracijom UN 2010. godine postavljeno je kao milenijumski cilj.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brži pristup internetu, već menja celokupan način upotrebe interneta. Širokopojasni pristup građanima omogućava da osim telefona, interneta i TV-a, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga, kao što su: elektronsko poslovanje, bankarstvo, trgovina, obrazovanje i zdravstvo.

Usvajanjem Strategije razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, u aprilu 2018. godine, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlada Srbije pokazala je odlučnost za potpunu digitalnu transformaciju privrede i poslovanja u Republici Srbiji.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije je projekat strateški prioritetnog značaja, imajući u vidu da realizacija ovog projekta za cilj ima unapređenje širokopojasne komunikacije kroz izgradnju nedostajuće pristupne infrastrukture u ruralnim naseljima u Republici Srbiji i povezivanje javnih ustanova, pre svega osnovnih škola i domaćinstava na širokopojasnu mrežu.

Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta, ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu i analizu potreba za davanje podsticaja za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u belim zonama ruralnih predela Republike Srbije, tj. u područjima koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži.

Tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Ministarstvo je izradilo detaljnu analizu stanja po pitanju dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja izgradnje fiksne širokopojasne infrastrukture, u zavisnosti od geografskih, demografskih, kao i socioekonomskih specifičnosti određenih delova teritorije Republike Srbije.

Ministarstvo je u drugoj polovini 2019. godine u saradnji sa operatorima elektronskih komunikacija izgradilo mape dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji i rezultati su pokazali da postoji nešto više od pola miliona domaćinstava u ruralnim predelima, gde ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj infrastrukture, koja se zasniva na pristupu sledeće generacije, tzv. bele i sive zone, tj. područja koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži i područja u kojima postoji najviše jedna širokopojasna mreža ili postoje planovi operatora za izgradnju najviše jedne širokopojasne mreže tokom tri naredne godine.

Tokom analize prepoznato je 1.518 naselja u Republici Srbiji sa 251.960 domaćinstava u kojima je potencijalno opravdana intervencija putem kapitalnih podsticaja, jer u istim ispod 40% domaćinstava ima mogućnost širokopojasnog pristupa nove generacije, kao i 1.370 naselja sa 70.712 domaćinstava u kojima je prepoznata potreba za intervencijom, koja bi takođe mogla biti realizovana putem kapitalnih podsticaja.

Rezultati sprovedene analize stanja pokazali su da su podsticajne mere države neophodne, kako bi se izgradila infrastruktura i omogućio ravnomeran regionalni razvoj u Republici Srbiji, jer se u regionima sa visokom penetracijom širokopojasnog pristupa javlja značajan uticaj na porast BDP i zapošljavanja.

Pozitivan efekat realizacije podsticajnih mera ogleda se pre svega kroz razvoj ruralnih oblasti, povezivanje privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija i inovacija u poslovanju i obrazovanju.

Zato je Evropska banka za obnovu i razvoj potpisala sa Vladom Republike Srbije ugovor o kreditu od 18 miliona evra za Projekat širokopojasne mreže u ruralnim područjima i Ugovor o donaciji od 1,7 miliona evra, koji su obezbedili bilateralni donatori iz investicionog okvira za zapadni Balkan. To su sredstva koja će omogućiti Srbiji da izgradi optičku širokopojasnu infrastrukturu u ruralnim regionima zemlje. Tako će u fazi jedan biti izgrađena širokopojasna infrastruktura u 500 ruralnih naselja, zatim će 500 ruralnih škola biti povezano na optički pristup i biće omogućen pristup nove generacije sa brzinom interneta od preko 100 megabajta u sekundi za otprilike 80 hiljada okolnih domaćinstava.

Iako su aktivnosti za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima započeli nekoliko godina ranije, tek su mere karantina zbog pandemije Kovida – 19 pokazale da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom.

Nedostatak širokopojasnog interneta za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju i pre pandemije. Jedna četvrtina svih učenika pohađa škole u seoskim sredinama, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama.

Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama. Kako sam i sama prosvetni radnik ovaj projekat smatram izuzetno značajnim jer će unaprediti obrazovanje, uspostaviti kvalitetnije uslove za nastavu i učenje, kao i potpunu primenu novih tehnologija u nastavi. Naime, ja sam radila u jednom od devet izdvojenih odeljenja osnovne škole u Brodarevu, svih devet u ruralnoj sredini i zato me raduje što će nivo opremljenosti informaciono-komunikaciono infrastrukture u školama seoskih sredina biti unapređen, a trenutno nije na zadovoljavajućem nivou.

Opremanje škola informacionom mrežom u seoskim sredinama će znatno poboljšati kvalitet nastave i omogućiti bolju i uspešniju realizaciju nastave na daljinu. Izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, ali i digitalizacije nema zadržavanja mladih ljudi na selu. Minimalna brzina od 100 megabajta u sekundi omogućava korišćenje savremene internet tehnologije u svakom domaćinstvu kao i savremenih softverskih rešenja i internet aplikacija u bankarskom sektoru, e-Upravi, komunikaciji sa ljudima itd.

Zahvaljujući brzoj i kvalitetnoj internet komunikaciji poljoprivrednik će moći da završi svoje brojne obaveze od kuće, a da ne izgubi ceo dan zbog odlaska u grad. To znači da bez kvalitetnog širokopojasnog interneta nema kvalitetnog života i razvoja na selu.

Opština Prijepolje je jedna od devet opština koja će dobiti brži internet koji će takođe biti stabilan za osam ruralnih sredina, a to su Taševo, Kosetica, Karoševina, Sopotnica, Divci, Ivanje, Zavinograđe i Gornje Babine. Tako će pristup brzom internetu biti omogućen za 1.629 domaćinstava, što će unaprediti telekomunikacione veze u ovim sredinama.

Takođe, pristup brzom internetu podstiče rast poslovanja, proširiće poslovni potencijal i poboljšati produktivnost i konkurentnost. To je posebno važno za preduzetništvo u ruralnim područjima i mikro preduzeća, koja će pristupiti novim tržištima i imati korist od e-usluga.

Zato će poslanici SDPS, Rasima Ljajića, sa zadovoljstvom podržati Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se tiče projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice i poštovana ministarko, sa saradnicima, narodni poslanici, dame i gospodo. pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Sa ovim zajmom je predviđena realizacija jednog projekta i to izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima naše zemlje.

Ugovor o zajmu je potpisan prošle godine, 30. decembra 2020. godine, ovde u Beogradu. Evropska banka našoj državi daje zajam, kao što je gospođa ministarka rekla, 18 miliona evra za ovaj projekat. Ovaj projekat je predviđen i u budžetu za ovu godinu, za 2021. godinu kao jedna stavka, kreditna stavka uzeta od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Sa širokopojasnim internetom omogućen je brzi i efikasniji prenos podataka. Kao što smo čuli, uvođenjem ovakvog interneta stvaraju se uslovi za brži i bolji razvoj društva, regiona u ruralnim predelima naše zemlje, daje se mogućnost brže komunikacije, između građana i državne administracije.

Puno pomaže širokopojasni internet u razvoju i u kvalitetnoj usluzi u medicini. Ako gledamo privredu, u trgovini, u bankarstvu, da ne zaboravimo i na veliku podršku u procesu nastave učenika osnovnih, srednjih, bilo kojih uzrasta, u tim predelima i što je važno da, nažalost u poslednje vreme ova nastava se vodi „online“. Znači ova „onlajn“ nastava će se kvalitetnije odraditi, kao što je do sada mogla da se radi. Nadam da nećemo ovakvu epidemiju imati narednih godina, ali šta je tu je, mi moramo za ovu priliku da se snađemo.

Ovaj zajam ima poseban akcenat na izgradnju širokopojasnog interneta, kao što sam rekao, u ruralnim okruženjima, u tzv. belim zonama. Znači, u ovim predelima naše zemlje, nije se moglo izgraditi, ili se nije dalo izgraditi ovaj fiksni širokopojasnim internet. Znači ova internet mreža nije izgrađena, a sa ovim zajmom ćemo izgraditi infrastrukturu, kao osnovu za izgradnju internet mreže.

Što se tiče punktova, rekao bih da su tu kao prioritetne pristupne stanice ovog projekta predviđene osnovne škole. Ako osnovnih škola nema u ovim krajevima, onda sigurno ima zgrada javnih ustanova, kao što su biblioteke, ili zgrade mesnih zajednica. Znači, škole ili javne ustanove će biti, tzv. pristupne tačke ili pristupne stanice gde će se izgraditi ova infrastruktura i preko ovih pristupnih tačaka će izabrani operater da izgradi mini mrežu od kuće do kuće i tako će se širiti ova internet mreža.

U prvoj fazi, kao što je rečeno, predviđeno je da ovih pristupnih tačaka ili pristupnih stanica ima oko 500, da li je to škola, da li je to druga javna ustanova, znači 500 ovih stanica koje će da povežu oko 80 hiljada domaćinstava u toj okolini.

U drugoj fazi je predviđeno da se ovo proširi. Sa 500 pristupnih stanica na 900 pristupnih stanica i ova mreža će se proširiti na 135.000 domaćinstava. Sa ovim projektom se daje podrška da se smanji razlika digitalne nejednakosti između sela i grada, da se u tim predelima razvija celo društvo, ekonomija, medicina kao što sam rekao i da bude što kvalitetnija nastava u tim predelima naše zemlje. Sa ovim ćemo, nadam se, malo smanjiti odliv stanovništva u tim predelima naše zemlje.

Da se vratim na finansijski deo ovog zajma. Kao što sam rekao da je zajam u iznosu od 18 miliona evra, daje se na 15 godina sa tri godine grejs perioda. Za tri godine, znači do kraja 2023. godine se mora izgraditi ova infrastruktura. Znači to je grejs period. Zajam se plaća u polugodinjšim ratama i poslednja rata se plaća krajem 2035. godine. Zajam se daje na varijabilnu kamatnu stopu, a sastavljena je od šestomesečnog euroribora kao referente kamatne stope i plus 1% kao fiksna stopa.

Za neiskorišćeni deo zajma, ako do 2023. godine ne iskoristimo ceo zajam, na preostali deo se plaća jedna marža od 0,5% na preostali deo zajma. Kao što smo čuli za obradu ovog zajma država plaća jednokratnu proviziju od 1% od celog ukupnog zajma i to se može odbiti od dobijenog zajma. Znači, kredit je sa povoljnim uslovima i ovaj kredit ili ovaj zajam se koristi za razvoj naselja u ruralnim predelima i daje punu podršku za razvoj u više segmenata društva, a naročito u razvoju dece u smislu što kvalitetnije nastave ili poboljšanja što kvalitetnije nastave u tim ruralnim predelima naše zemlje. Zato će poslanička grupa SVM glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima zamenica šefa poslaničke grupe SPS narodna poslanica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građanke i građani Srbije, danas je na dnevnom redu parlamenta Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu, projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ovaj projektni zajam predstavlja jedan od načina za realizaciju strategije razvoja digitalnih veština, prioritetnih ciljeva Vlade o digitalizaciji i ostalih dokumenata kojima se Srbija brže uključuje u svet digitalnih društava, kao globalnoj potrebi 21. veka.

U svom uvodnom izlaganju ste, gospođo Matić, zaista rekli mnogo važnih stvari koje definišu današnji Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i negde mi se čini da niko od nas nema dilemu da ovo treba podržati.

Međutim, svesno ću se baviti detaljima zato što mislim da je zbog javnosti važno da kažemo sve ono što su prednosti ovog zakona koliko god da se on smatra nepraktičnim, čim čujete zajam, negde se kod svih građana stvori gorki ukus, ali je kolega govorio i o načinu na koji će on biti otplaćivan i o grejs periodu od tri godine i o roku za koliko mora biti realizovan, tako da mislim da sve što je rečeno ide u prilog svega ovoga.

Brzi razvoj novih tehnologija uslovljava potrebu korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u svim segmentima života, tako da danas bez interneta je život čoveka skoro nezamisliv. Nezamisliv je i napredak u tom smislu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka.

Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima života. Upotreba informativno-komunikacionih tehnologija je prema podacima na globalnom nivou u poslednjih pet godina porasla tako da obuhvata preko 90% radnih mesta, a u budućnosti će gotovo sve ljudske aktivnosti i sva radna mesta zahtevati korišćenje digitalnih tehnologija, a time i posedovanje digitalnih veština.

Srbija je kao društvo nedvosmislena, pre svega kada je u pitanju taj intenzivni razvoj i veliku pažnju posvećuje ovom pitanju, pri čemu se vodi računa o uticaju digitalizacije na ključne razvojne ciljeva, a to je pre svega brži ekonomski razvoj, ujednačavanje regionalnog razvoja i smanjenje regionalnih razlika posebno razlika uslovima života između urbanih i ruralnih sredina.

Mi smo jutros imali priliku da čujemo jedan apel kada su u pitanju ruralne sredine i eventualno naša obaveza da im u tom smislu što više izađemo u susret i ja zaista mislim da se tome treba posebno posvetiti.

Digitalizacija je važna i mogli bismo reći, jedan ubrzan korak ka dostizanju tih ciljeva. Na tom razvojnom putu Srbija je već ostvarila značajne rezultate i to u nekoliko značajnih segmenata. Danas je veliki broj usluga u raznim segmentima društva građanima dostupan putem novih informacionih tehnologija što uprošćava i ubrzava sve postupke i procedure.

Ja bih pomenula, kao jedan od uspešnih koraka, digitalizaciju i objedinjavanje 13 različitih baza podataka o stanovništvu, jedinstveni registar stanovništva, kao i uvođenje elektronske uprave, čime je obezbeđeno efikasnije funkcionisanje institucija javne vlasti, a time brže i jednostavnije ostvarivanje prava građana i negde se smanjuje taj problem koji generalno naša država i jeste imala sa birokratijom u proteklom periodu.

Ovi primeri su samo ilustracija koja potvrđuje neophodnost izgradnje digitalnog društva koja mora biti u toku svih događanja ,koja brzo dolazi do aktuelnih informacija, koja poseduje informacije neophodne za donošenje značajnih odluka na svim nivoima društva, jer je, tu ćemo se čini mi se svi složiti, informacija neophodan uslov razvoja i ne kaže se za džabe da onaj ko poseduje informaciju, zapravo poseduje glavni instrument moći.

Kada je u pitanju evropski put Srbije, moramo podsetiti da se na razvoj interneta odnosi pregovaračko Poglavlje 10. – Informatičko društvo i mediji, pri čemu je naveći razvojni izazov povećanje pokrivenosti i pristupačnosti interneta i usklađivanje standarda u snabdevanju velikog broja korisnika sa tehničkim standardima Evropske unije.

Osnovni ciljevi Evropske unije u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, tačnije 13 specifičnih ciljeva koji se odnose na digitalnu transformaciju sadržani su kako u evropskoj strategiji iz 2010. godine tako i u digitalnoj agendi Evrope.

Za Srbiju ovo pregovaračko poglavlje treba da otvori prostor za pregovore u daljem usklađivanju našeg pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU što smo u velikoj meri, čini mi se, već i postigli, ispravite me ako grešim.

Takođe, digitalizacija je i preduslov razvoja drugih delova javnog sektora, kao što su e-uprava, e-zdravlje, elektronsko pravosuđe, elektronsko obrazovanje ili e-trgovina i neke druge usluge.

Digresija blaga da u ovo vreme pandemije Korona virusa, čini mi se da smo tek sada zapravo shvatili koliko je važno funkcionisati na ovaj način, koliko to menja sve ona naše osnovne navike da u stvari u momentu kada smo bili prinuđeni da to bude totalni lokdaun, da to bude vanredno stanje. Mi koristimo te usluge i inspirisala me je e-trgovina, jer smo tada negde prvi put prepoznali da u stvari možemo i tu aplikaciju – „Donesi“ i te kako iskoristiti i bilo nam je jedino rešenje, naročito u Beogradu. Možda su manje sredine imale manje problema, ali je Beograd zaista bio opterećen ozbiljnom blokadom i bojim se da još uvek ovako limitirani i jesmo u problemu.

Dakle, kao kandidat za članstvo u EU postali smo deo digitalne agende Evrope i njom je konkretno obuhvaćeno posebnom digitalnom agendom zapadni Balkan, koji je Evropska komisija pokrenula 2018. godine na digitalnoj Skupštini održanoj u Sofiji. Ovom agendom promovisani su glavni ciljevi koji treba da ostvare države zapadnog Balkana. Jedan od tih ciljeva o kome, na neki specifičan način govorimo i danas, jeste upravo ulaganje u širokopojasnu povezanost, odnosno u izgradnju komunikacione infrastrukture za povezivanje na internet što većeg broja sredine i korisnika. Dakle, to je zadatak realizacije projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima.

Zajam u visini od 18 miliona evra, koji je Srbiji odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj, obezbediće povezanost preko 500 seoskih škola, to ste čini mi se rekli u svom uvodnom izlaganju i drugih javnih ustanova, ali i preko 80 hiljada domaćinstava koja se nalaze u mapiranim područjima. Možda je ovo i najvažniji detalj koji treba istaći.

Mi moramo da kažemo da je za seoska područja danas, osim osnovne infrastrukture kojom se naravno olakšava život, neophodna i ta digitalna povezanost. Seoske sredine koje su povezane internetom imaju mnogo manji osećaj izolovanosti i napuštenosti. Čini mi se da tome treba posebno posvetiti pažnju, jer je internet danas onaj neophodan pogled na svet, kao što je to pre nekoliko godina, 30 ili 40, bilo posedovanje televizora ili fiksnog telefona u nekom trenutku kada se pojavio, pod okolnostima da su mladi najvažnija ciljna grupa ovog projekta, jer moramo da priznamo sebi jednu bolnu istinu, a to je da najpre želimo da nam opstane selo koje jeste ugroženo u dobroj meri da oživi, da proizvodi hranu, pre svega za grad. Da bi se sve to realizovalo mi na selu moramo imati mlade, jer starije stanovništvo sve manje kapaciteta ima za taj vid življenja na selu.

Možda ovo jeste korak više i možda ovo jeste jedan od koraka koji će mlade zadržati na selu, upravo posedovanje interneta i mobilnih telefona jeste za njih najdragocenije, jer u tom smislu će onda zaista biti povezani bez razlike koliko su udaljeni od nekih velikih centara, da ne govorim o Beogradu, nego i regionalnih. Ovaj projekat posmatramo i sa aspekta modernizacije obrazovnog procesa u ruralnim sredinama, jer su upravo obuhvaćen, koliko sam razumela, seoske škole. Mi smo pre nekoliko meseci u Skupštini imali diskusiju o jednom zajmu za širenje informatičke pismenosti, odnosno digitalno povezivanje škole i nabavku opreme za nastavni kadar. Tu mislim na nabavku, ako se ne varam, oko 50 hiljada laptopova koji su bili neophodni. Obrazovni sistem jeste baza sticanja informatičke pismenosti, tako da neophodan uslov za ostvarivanje ove funkcije predstavlja upravo povezanost obrazovnih ustanova internetom.

Svi smo svedoci koliko je od presudnog značaja za nesmetano odvijanje procesa obrazovanja u ovo vreme pandemija korona virusom bila upravo informatička povezanost. U tom smislu, škole u urbanim sredinama koje imaju internet mogle su bez bilo kakvih problema da prate tu onlajn nastavu. Nastavnici su mogli da komuniciraju sa učenicima i sa roditeljima i to je bio jedan proces prilagođavanja koji je na ovaj način, čini mi se, tekao malo lakše. Beskrajno smo, i to se uvek mora pomenuti kada govorimo o pandemiji, zahvalni lekarima koji se posvećeno i požrtvovano i svim snagama bore za zdravlje svakog od nas.

I želim da se zahvalim takođe, osim lekarima čiji je doprinos nemerljiv i zaista im svi dugujemo veliko hvala, i svim prosvetnim radnicima i svim školama, roditeljima, ali dugujemo posebnu zahvalnost našoj deci, koja su se prosto prilagodila. Uspešno su apsolutno svi savladali sve izazove onlajn nastave. Nije izgubljen praktično nijedan čas, ne može se, slažem se potpuno sa kolegom Markovićem, ne može biti identično predavanje koje je onlajn i ono koje je interaktivno, kada učenici imaju nastavnika prekoputa, ali nažalost, ovo vreme diktira svoje uslove. Ono što svakako jeste za pohvalu jeste da su se deca prilagodila ovom novom momentu, koliko god su najveće žrtve istog, upravo iz razloga jer oni i kroz svoj odlazak u školu imaju i taj vid druženja i socijalizacije koji im je sada u periodu od već godinu i nešto malo jače zaista uskraćen.

U obrazovanju i obrazovnim generacijama je naša budućnost. Danas uz klasična znanja, među kojima su istorija, srpski jezik i književnost, geografija, ali i znanje iz prirodnih nauka, potrebna i nova znanja za 21. vek, to su pre svega informatička znanja i digitalne veštine koje će omogućiti ubrzani razvoj društva i povezivanje sa svetom koji uz internet više zaista nije daleko. To je jedan od razloga zašto nam je neophodno da sve obrazovne ustanove, sve škole danas imaju taj brzi internet i omoguće svim učenicima, gde god da žive, sticanje tih informatičkih znanja, brzu razmenu informacija i lakši život i njima i njihovim porodicama.

I na kraju, prema statističkim podacima u Srbiji, internet nedostaje u oko 30% domaćinstava u ruralnim područjima, dok u urbanim područjima interneta nema u oko 13% domaćinstava. Zadatak našeg društva na putu ka razvijenom informatičkom društvu jeste upravo dostizanje maksimuma u pokrivenosti internetom, kao prethodnicom modernog razvoja i modernog društva.

Naravno, ne možemo da ne pomenemo ovde da osim obezbeđivanja pristupačnosti interneta, društvo mora voditi računa i o svim rizicima koje korišćenje interneta nosi sa sobom i tu smo imali i u proteklim danima čak i u skupštinskoj raspravi, čini mi se nekoliko puta, pomenute razne zloupotrebe interneta. Njegova zloupotreba je vidljiva i nažalost sve prisutnija, posebno među decom, koja posebno u ovo doba korone mnogo više vremena provode na internetu, i to bez kontrole roditelja, jer prosto su okolnosti takve da negde nisu u poziciji ni da to isprate. Treba ih sačuvati od negativnih pojava kada je internet u pitanju i to uglavnom nije lako, tim pre što se svi ti trendovi, koji su nažalost loši i pogubni po generacije, nekako najlakše uvek prime među tom decom, to uvek bude najlakše za implicirati.

Potpuno se slažem da bezbednost na internetu mora biti jedan od prioriteta informatičkog društva i još jednom apelujem na sve društvene faktore i nadležne organe da se još ozbiljnije posvete ovom problemu, ali apelujem i na sve nas koji smo zreli i odrasli ljudi da svojim lošim primerom kada je u pitanju korišćenje interneta i socijalnih mreža ne inspirišemo našu decu. Morali bismo da u tom delu najpre mi povedemo računa šta je vokabular koji koristimo, šta je način na koji komuniciramo, šta je način na koji se obraćamo i širokoj javnosti i jedni drugima, da bismo smanjili taj negativan uticaj na decu, koja s pravom prepisuju od nas.

Dakle, bojim se da je naše elementarno nevaspitanje, kada kažem naše, onda svakako mislim jedne ozbiljne manjine, ali ona postoji, ključni motivator za nemali broj dece i tome treba stati na put, ako nikako drugačije, ono makar na način što ćemo stalno ukazivati i jedni druge opominjati da negde moramo snositi odgovornost, pre svega zbog činjenice da smo javne ličnosti i da u dobroj meri utičemo na taj javni diskurs koji je, čini mi se, davno zapao u krizu.

Dakle, internet je značajan deo našeg puta u Evropu i u svet i projekti poput ovog o kome danas govorimo, a to je izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture za internet u ruralnim sredinama, rekla sam i na početku, višestruko je značajan i dragocen.

Iz svih razloga o kojima sam govorila poslanička grupa SPS će svakako podržati zakon kojim se potvrđuje Ugovor o zajmu za realizaciju ovog projekta u kome nas finansijski podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Da ne bih zvučala kontradiktorno, jutros sam imala poslaničko pitanje koje je možda bilo malo oštrije kada su u pitanju evropski zvaničnici, ali ovo samo potvrđuje činjenicu da mi zaista jesmo rešeni da naš put u Evropu nema alternativu, ali da i te kako umemo da odreagujemo na ono što je jedna očigledna nepravda, jedan očigledan, čak više ne ni dvostruki aršin, nego pritisak pred kojim se teško odoleva.

Bilo kako bilo, sve zakone koji su za dobrobit naše dece i koji će im unaprediti život Skupština Srbije će, sigurna sam, podržati i doneti, a sve ostalo ćemo ostaviti na kraju i sudu istorije, jer sam gotovo sigurna da aktuelno državno rukovodstvo može da odgovori svim pritiscima, koliki god oni bili u aktuelnom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedna informacija. Dobili smo obaveštenje od Radio-televizije Srbije da će današnje zasedanje Skupštine Srbije biti u direktnom prenosu do 16.55 časova zbog ranije preuzetih obaveza. Do tada će biti direktnog prenosa.
Reč dajem ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" narodnom poslaniku Zoranu Tomiću.
Izvolite.