Zahvaljujem se ministru.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je osam minuta i deset sekundi.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, danas govorimo o multilateralnom sporazumu između evropske zajednice i njenih država-članica i pridruženih država među kojima se nalazi i Republika Srbija.

Na samom početku svog izlaganja napraviću jednu kratku retrospektivu razvoja vazdušnog saobraćaja koja datira još od 1903. godine, a neki prvi komercijalni letovi koji su uspostavljeni su uspostavljeni još od 1919. godine. Osnovna podela vazdušnog saobraćaja je na civilne i vojne svrhe. I u pogledu korišćenja vazdušnog saobraćaja u vojne svrhe zanimljiv je podatak da su na početku Prvog svetskog rata avioni u svim zemljama uglavnom korišćeni samo za osmatranje, izviđanje i pomoćne zadatke i ti avioni nisu imali naoružanje. Srbija je ovaj rat dočekala sa četiri aviona i šest pilota.

Takođe, još jedna činjenica po kojoj smo prvi jeste da je prvi avion koji je srušen u istoriji svetske avijacije oborio još pre 99 godina srpski vojnik Radoje Ljutovac iznad Kragujevca. Najbrži razvoj vazduhoplovstva ostvaren je u Drugom svetskom ratu, kada je vazdušna prevlast postala dominantna u ostvarivanju komparativne prednosti nad neprijateljem.

Kada je u pitanju civilno vazduhoplovstvo, razvijalo se nakon Prvog svetskog rata, prvobitno u Nemačkoj i Americi, najpre za prevoz pošte, a potom putnika i robe. Prvi komercijalni letovi u Evropi, bili su na linijama Pariz – Brisel, London – Brisel i Pariz – London. Danas, u međunarodnom vazdušnom saobraćaju imamo preko hiljadu aerodroma, koji imaju ulogu da uspostavljaju letove i primaju putnike i organizuju njihove usluge. Aerodromi u Atlanti i Pekingu, godišnje prevezu preko 100 miliona putnika i to je ono, što zapravo govori kolika je ova industrija.

Zahvaljujući avio-industriji i razvoju vazdušnog saobraćaja, danas je u velikoj meri olakšana komunikacija i transport robe i putnika, čak i u najudaljenijim državama. Međunarodni vazdušni saobraćaj odvija se u vazdušnom prostoru, između dve, ili više zemalja, a sporazum koji je na dnevnom redu, danas ima za cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenjujući osnovne principe EU, u oblasti civilnog vazduhoplovstva i u pridruženim državama, među kojima je Srbija.

U Srbiji se za redovni međunarodni prevoz koriste tri aerodroma, to su „Nikola Tesla“, „Konstantin Veliki“ i „Morava“. Poslednja dva aerodroma su deo javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“ i u procedura za pripajanje ovom preduzeću su još par aerodroma, čime bi cela teritorija naše zemlje bila pokrivena.

Mnogi se pitaju, da li Srbija ima dovoljno putnika za sve ove aerodrome? Po rečima uglednog profesora Petra Mirosavljevića, prodekana za studije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, naša zemlja ima odličnu, geografsku poziciju i potencijal da razvije čvorišta za region jugoistočne Evrope i uspostavi letove ka najznačajnijim interkontinentalnim destinacijama. Svi argumenti govore u prilog tome da imamo izuzetno veliki potencijal za razvoj ovog vida saobraćaja.

Ministre vi ste rekli i mislim da i to govori u prilog tome da su i otpočeli pripremni radovi na izgradnji novog kontrolnog tornja, na aerodromu „Nikola Tesla“, i to je očigledno i jedan od pretpostavki, odnosno predviđanja srednji i dugačak rok, usled tehnički ograničenosti prostora će se u narednom periodu javiti potreba za tim.

Globalna kriza izazvana pandemijom korona virusa, usporila je ovaj proces i možemo slobodno reći, možda je i najviše uticala na avio industriju. Neki od podataka, kada su u pitanju aerodromi u Srbiji, govore o tome da u Beogradu i Nišu, za vreme pandemije, broj avio saobraćaja opao je za više od 90%. U prvoj polovini prethodne godine broj putnika, na beogradskom aerodromu, bio je manji za 62%, u odnosu na isti period godinu dana pre toga, dok je broj komercijalnih letova smanjen za 52%. U januaru i februaru, prošle godine, niški aerodrom beležio je rast putnika, u odnosu na isti period prošle godine, a od marta taj broj se smanjio za 60%, a od aprila više saobraćaja nije ni bilo.

Vazdušni saobraćaj danas ugrožava veliki broj faktora, jedan od njih je i ovaj prirodni, o kojem sam vam pričao, a drugi je ljudski. Tu, pre svega mislim na terorizam, koji predstavlja bezbednosne izazove, rizike i pretnje i koji koristi sredstva koja su sve brutalnija, krvavija i razornija. Svima nama je dobro poznat teroristički napad, koji se desio 11. septembra, u Americi, u SAD i od tada su u proceduri i mere drastično povećane, kada je u pitanju bezbednost na samim aerodromima.

S obzirom na pregovore o pristupanju EU, kojima naša država predano pristupa donošenje ovog zakona, stvoriće i formalne pretpostavke za hanuizaciju zakonodavstva Republike Srbije, sa pravom EU. Kao jedan od strateških ciljeva i prioriteta, koji jeste Srbija, to je punopravno članstvo u EU, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje ovog sporazuma.

Na samom posletku, svog obraćanja, želim da iskoristim priliku i da kažem, kao što je i moja uvažena koleginica, Snežana Paunović rekla, neki od poslanika danas su pre 22 godine bili deca, jedno od te dece sam i ja, kada je počelo 24. marta bombardovanje i agresija NATO alijanse, na našu zemlju, tada mi je prekinuto školovanje, odnosno prvi razred u koji sam tek krenuo.

Ono što želim samo da kažem, da sve srušene bolnice, srušene škole, srušeni objekti, preko dve hiljade žrtava, zapravo nisu konačne brojke. Ako pogledamo podatak da je 1990. godine bilo deset hiljada ljudi obolelih od bolesti, od kancerogenih oboljenja, a da je 25 godina kasnije, odnosno 2015. godine taj broj bio 40 hiljada, onda tek možemo da shvatimo kolike su razmene onoga što je bačeno na nas, 15 tona osiromašenog uranijuma, koji po nekim procenama će trebati da dođe do potpunog raspada 45 milijardi godina. Toliko je zapravo i na taj način je zapravo očigledno nama zahvaljeno što smo u prva dva, odnosno u Prvom i Drugom svetskom ratu bili na strani pobednika, na strani istine, na strani pravde i što smo se borili za očuvanje demokratije.

Tako da ono sa čim se slažem jeste da možda kao verujući narod možemo da oprostimo, ali nikada ne smemo i ne možemo da zaboravimo ono što je tada učinjeno, barem sve dok postoji živi srpski narod. Tako da bih ovo obraćanje završio rečima, neka živi srpski narod, neka živi Srbija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, se narodnom poslaniku Uglješi Markoviću. Vreme vaše poslaničke grupe je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, Predlogom zakona o kome danas raspravljamo potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno ostati obavezna i u našoj zemlji. Standardi su sadržani u propisima EU navedenim u listi koja predstavlja Aneks 1. multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, tzv. ESAA sporazuma koja sa Predlogom ovog zakona formalno potvrđuje i u Republici Srbiji.

Sporazum ESAA ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi i na regiju zapadnog Balkana. Republike Srbije je potpisala ESAA sporazum 2006. godine a ratifikovala ga 2009. godine. On je postao obavezujući za svih 36 članica potpisnica 1. decembra 2017. godine.

Osnovni ciljevi principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije i zajednička pravila u oblastima vazduhoplovne sigurnosti, bezbednosti i upravljanja vazdušnim saobraćajem, socijalnih uslova i zaštite životne sredine. Ovaj sporazum predstavlja jedan ambiciozni projekat jer je zamišljen tako da njegovom potpunom primenom region zapadnog Balkana postane deo zajedničkog vazduhoplovnog tržišta, unije i pre formalnog pristupanja EU, a od proširenja zajedničkog tržišta zapadni Balkan korist ima gotovo 500 miliona građana. Međutim, nisu samo ekonomski razlozi doveli do pristupanja Republike Srbije ovom sporazumu.

Jednako je važna, ako ne važnija u vazduhoplovstvu da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno. Važno je da svi putnici budu uvereni da mogu sigurno i bezbedno da dolete u Srbiju i bezbedno prelete nebo iznad naše zemlje, jer naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde. Takođe je važno da se osigura i primena pravila o zaštiti životne sredine koja su predviđena ovim sporazumom.

Ovi standardi se stalno menjaju i unapređuju te će usvajanjem ovog predloga zakona Narodna skupština omogućiti da Direktorat vazduhoplovstva i ostali organi nadležni za primenu ESAA sporazuma očuvaju i unaprede sigurno i bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji i pravilno i blagovremeno primenu svih ostalih obaveza predviđenih sporazumom. Prvi korak ka tom cilju predstavlja potvrđivanje ovog predloga zakona.

U međuvremenu je došlo do značajnih izmena u propisima EU sadržanih u aneksu 1. ESAA sporazuma koji su od suštinskog značaja za pravilnu primenu ovog sporazuma. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom to jest vazduhoplovnu sigurnost, vazduhoplovnu bezbednost i upravljanje vazdušnim saobraćajem. Rezultat rada Ministarstva građevine, saobraćaja, infrastrukture u oblasti vazdušnog saobraćaja se vidi kroz saobraćajno statističke podatke za period od 2013. do 2019. godine. Uvećanje broja putnika na aerodromu "Nikola Tesla" Beograd u posmatranom periodu iznosi 74%, odnosno na kraju 2013. godine imali smo broj putnika oko tri i po miliona dok je taj broj u 2019. godini iznosio preko šest miliona putnika, a ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu u posmatranom periodu uvećana je za preko 140%.

Kada se posmatra Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu u 2013. godini imalo je nekih 22.000 putnika. U 2019. godini 420.000 putnika, što predstavlja uvećanje preko 20 puta. Ukupna količina prevezene robe uvećana je za 170 procenata.

Kada se posmatra 2020. godina, zaključno sa 19. martom 2020. godine broj putnika je bio u stalnom porastu, međutim pojava korona virusa u Republici Srbiji, kao i u celom svetu dovela je do naglog pada svih saobraćajnih statističkih pokazatelja od marta meseca 2020. godine pa na dalje.

S tim u vezi Međunarodni aerodrom i u Republici Srbiji beleži drastičan pad u broju putnika. Zato i ja kao i moje kolege narodni poslanici apelujem na građane Srbije da se vakcinišu, jer je to spas za sve nas.

Vlada Republike Srbije i Aerodrom „Nikola Tesla“ sa VA SI Airports Francuska i VA SI Airports Srbija, zaključile su 201. godine ugovor o Koncesiji. Za finansiranje, razvoj kroz izgradnju i rekonstrukciju, održavanje i upravljanje infrastrukturom aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i obavljanje delatnosti operatera aerodroma na aerodromu „Nikola Tesla“.

Koncesija je dodeljena za javne radove i javne usluge. Koncesija je započela 2018. godine i trajaće narednih 25 godina. Ukupna jednokratna naknada za Koncesiju iznosi 501 milion evra, dok će godišnja koncesiona naknada u ukupnom iznosu za period od 25 godina iznositi 228 miliona evra nominalne vrednosti.

Investicioni planovi za razvoj, unapređenje, obnavljanje ukupno će iznositi 732 miliona evra u toku trajanja Koncesije.

Vazdušni saobraćaj je postigao najviši stepen harmonizacije sa propisima Evropske unije kroz Zakon o vazdušnom saobraćaju, ali moram, pošto je danas znamo svi koji je datum, da spomenem da je danas 22 godine od kada su napali našu Srbiju tj. tada Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Ne mogu, a da ne podsetim građane Srbije na taj zločinački napad NATO i SAD.

Naše nebo tada nije bilo sigurno kao što je danas. Zahvaljujući predsedniku i vrhovnom komandantu Srbije Aleksandru Vučiću. NATO je 24. marta 1999. godine počeo vazdušne napade na vojne ciljeve, da bi se kasnije vazdušni udari proširili na privredne ciljeve i civilne objekte. Intervencija NATO je izvršena bez odobrenja SB, u napadima koji su bez prekida trajali 78 dana, teško je oštećena infrastruktura, privredni objekti, škole, crkve, manastiri, spomenici kulture, medijske kuće.

Ne zaboravimo nikada 2.300 vazdušnih udara, 1.150 borbenih aviona lansiralo je 420 hiljada projektila ukupne mase 22.000 tona, 1.300 krstarećih raketa, 37.000 kasetnih bombi.

Dakle, 19 NATO zemalja bombardovale su Srbiju, jer nije prihvatila kapitulaciju. Procene štete koje je imala tadašnja SRJ, a danas Srbija, kreće se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Konačan broj izgubljenih života, zvanično nije usaglašen. Prema manjim procenama, ubijeno je oko 1.300 duša u SRJ, a prema većim, ubijeno 3.500 duša.

Istovremeno, procenjuje se da je ranjeno više od 12.000 lica. Napadi su suspendovani 10. juna nakon potpisivanja Vojno – tehničkog sporazuma o povlačenju vojske i policije sa KiM. Istog dana u SB, usvojena je Rezolucija – 1244 po kojoj tadašnja SRJ zadržava suverenitet nad KiM.

Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200 hiljada Srba i drugih nealbanaca.

Takođe, poštovani građani Srbije, moram da vas podsetim da su 2019. godine, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović vodili organizovanu kampanju protiv obeležavanja 20 godina NATO agresije i po ko zna koji put su tako obrukali našu istoriju, naše poreklo, sopstveni narod i našu domovinu. Đilasovoj, Boškovoj i Jeremićevoj maloj skupini ništa nije sveto i zarad pokušaja da se ikada ikome dopadnu, na svojim promašenim skupovima, u stanju su da izgovore najgore izmišljotine i pljunu na obeležavanje najveće tragedije koja je u novijoj istoriji zadesila srpski narod.

Takođe, tadašnja Đilasova i Jeremićeva perjanica, Sanda Rašković Ivić, pljunula je na sve žrtve zločinačke NATO agresije, na našu zemlju, rekavši za obeležavanje 20 godina od NATO bombardovanja u Nišu, citiram „Čujem da vam u nedelju ovde dolazi putujući cirkus“, misleći na državni vrh Republike Srbije. Sramota.

Vidimo da je pre nekoliko dana izabran tzv. novi premijer Vlade u Prištini, Albin Kurti, koji je već zapretio Srbiji da nema ništa od formiranja zajednica srpskih opština.

Samo ću da podsetim građana Republike Srbije, da je Kurti dokazani albanski ekstremista, koji je dokazao svoj ekstremizam još 90-ih godina prošlog veka, kada je osuđen za terorističke napade i na žalost, pušten na slobodu, zahvaljujući Vojislavu Koštunici, koji ga je pomilovao.

Ukinuo mu je kaznu od 15 godina zatvora, na koliko je bio osuđen, zbog terorizma i rada na otcepljenju KiM.

Naravno, u danu za glasanje, podržaću ovaj predlog zakona, što pozivam i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da isto učine.

Imam jedno pitanje za ministra. Imajući u vidu ogroman negativan uticaj pandemije na avio saobraćaj, da li ima problema u realizaciji Koncesije za aerodrom „Nikola Tesla“? Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Boškoviću.
Reč ima ministar Momirović.

Poštovani gospodine Boškoviću, zaista hvala, na ovom pitanju, hvala na kompletnom izlaganju, jer ste zaista izneli veliki broj podataka za ugovor o Koncesiji i hvala na ovom dirljivom izlaganju, vezano za NATO bombardovanje.
Zaista je teško pričati o bilo čemu, osim o tom strašnom ratu kroz koji smo svi mi prošli 1999. godine. Kao što je više puta ponovljeno, teško je to zaboraviti, ali i mi kao ljudi koji vodimo ovu državu, zajednički moramo to da prevaziđemo i da pobedama se osvetimo svim tim koji su pokušali, ne ugrozili, pokušali da unište ovaj narod i da ugroze njegovu nezavisnost.
Jedna od najvećih pobeda po mom mišljenju je ovaj ugovor o Koncesiji. Zaista, naša politika iza koje svi mi zajedno stojimo, na čijem je čelu predsednik Republike, ima mnogo pobeda. One su uglavnom vidljive. Odnose se na puteve, infrastrukturne objekte, železnička infrastruktura, biće sutra i komunalna infrastruktura, rast ekonomskog standarda, politička nezavisnost, podrška našem narodu u regionu, ali ni jedan projekat po meni nije ovako vidljiv kao Koncesija aerodroma Beograd i VANSI.
Teško je to odvojiti od ER Srbije. Mi smo puno investirali u ER Srbiju, mnogi su bili protiv tih investicija, a mi smo omogućili da se saobraćaj drastično poveća. Vi ste pomenuli, ali dozvolite mi da još jednom pomenem, 2013. godine, bilo je 3,5 miliona putnika, a 2019. godine šest miliona putnika i to je odmah podiglo atraktivnost našeg aerodroma, nije samo kako je VANSI želeo.
Mi smo ovu cenu koja je 501 milion evra, koji nam je u keš flou tokovima novca, u najgorim trenucima u martu značila mnogo, da možemo da kupimo medicinsku opremu. Nije ta cena došla samo zato što je VANSI bio zainteresovan. Svi su bili zainteresovani za aerodrom Beograd.
Aerodrom Beograd je postao regionalni centar i jako je dobro i to se danas vidi što smo izabrali kompaniju kao što je VANSI, koja je jedna svetska kompanija, jedana od najvećih kompanija, jedna odgovorna kompanija, koja svoje poslovanje projektuje na više decenija.
Ljudi su postavljali pitanje, zašto 25 godina? Kako da investirate, odnosno da zahtevate da vaš partner investira 700 miliona evra, da teži tome da dovede 15 miliona putnika. To su ambicije VANSI- ja, a da mu ne date sigurnost na 25 godina.
Zamislite da nismo postigli ovaj posao, šta bi sada bilo sa aerodromom Beograd? Ostali bismo bez svog ovog novca, bili bi u jako teškoj poziciji, u smislu borbe protiv pandemije, a pitanje je kako bi plaćali plate ljudima na aerodromu, koje nisu male.
Ovo je zaista jedan trijumf mudre politike, vizije, jer ona nije došla tako što je neko ujutru smislio da treba da da Koncesiju, uveče dao Koncesiju. To je jedno strateško građenje avio infrastrukture ER Srbije i ovo je kruna toga. Naravno da su ljudi iz VANSI-ja sa poslovanjem ugroženi i u Beogradu i po celom svetu gde oni imaju aerodrome. To je kompanija koja vidi daleko više od narednih pet godina, narednih 20 godina i zato danas oni investiraju i planiraju u narednih pet godina da investiraju više od 200 miliona evra.
Zamolio bih vas i pozvao da posetite radove, možemo i zajedno, bilo bi mi zaista veliko zadovoljstvo, da vidite kako izgleda aerodrom sada kad su radovi u toku. Nećete verovati, aerodrom Beograd potpuno menja svoju viziju.
Isto onako kao što će Aerodrom Niš sutra kada investiramo u novu zgradu izgledati, potpuno drugačije, sramota je kako izgleda danas Aerodrom Niš. On mora da izgleda mnogo bolje. On će izgledati vrlo brzo mnogo bolje.
Mi imamo našu radnu grupu koja prati investicije. Držimo se ugovora, spremni smo da pomognemo našim koncesionim partnerima, oni su ozbiljna kompanija. Za sada, a uveren sam da ni u budućnosti neće biti nikakvih problema u toj koncesiji, da ćemo kada izađemo iz ove pandemije imati najmoćniji aerodrom u regionu sa najmoćnijom kompanijom „Er Srbija“ i da će to biti pravi trijumf u da će to biti u inat 1999. godini.
Srbija se diže i u inat svim tim ljudima koji su pokušali da ugroze našu nezavisnost, da unište ovaj narod, naravno, nisu uspeli tada, ne uspevaju ni sada sa politikom, na čelu sa predsednikom Republike, mi idemo napred ne krupnim koracima, mi letimo napred.
Hvala.

Zahvaljujem ministru Momiroviću.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtoviće Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nema dileme da će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Razvoj infrastrukture, kako vazdušnog saobraćaja, tako drumskog, železničkog, vodnog saobraćaja, koji se odnosi na telekomunikacije jeste prioritet izgradnje nove moderne ekonomske i snažne Srbije.To je politika za koju se zalaže Vlada. To je politika za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kada je u pitanju ovaj zakon, pre svega, želim da kažem da je Srbija na strateškom putu, na putu EU i sasvim je opravdano što ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on se odnosi na jedinstveno, evropsko, vazdušno tržište, a Srbija svako teži Evropi i teži jedinstvenom, evropskom vazdušnom prostoru u cilju boljeg pozicioniranja naše zemlje u vazdušnom saobraćaju, ali u cilju povećanja sigurnosti i bezbednosti svih putnika.

Moram da naglasim da je i te kako značajan za našu zemlju projekat koji koncesionar francuski radi na Aerodromu „Nikola Tesla“ i kojim ulaže 732 miliona evra za obnovu Aerodroma „Nikola Tesla“, s ciljem da ovaj aerodrom u budućnosti opslužuje umesto sada 6,2 miliona putnika, 15 miliona putnika.

Aerodrom „Nikola Tesla“, inače, postaće čvorište vazdušnog saobraćaja ne u Srbiji, nego u ovom delu jugoistočne Evrope.

Naravno, ovde moram da pomenem da je ova koncesija doneta i zahvaljujući viziji i zahvaljujući izuzetno prijateljskim odnosima između predsednika Republike Srbije i francuskog predsednika Makrona, jer znamo da su se oni sreli u više navrata, da su lično razgovarali, ali naš predsednik Aleksandar Vučić uvek kada se susreće sa državnicima moćnih zemalja bilo zapadnih, bilo istočnih, uvek su tu i privrednici i uvek su tu sporazumi koji se potpisuju kako bi se naša privreda ojačala.

Naravno, ovde moram da istaknem da je Republika Srbija u zadnjih godina svoje zakonodavstvo koje se tiče vazdušnog saobraćaja u najvećoj meri usaglasila sa zakonodavstvom EU.

Moram da naglasim da je u ovom vremenu od dolaska SNS i te kako rađeno na razvoju novih aerodroma, to ste i vi u vašem uvodnom izlaganju naveli, tu je naravno značajan Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, tu je naravno i Aerodrom „Morava“ u blizini Kraljeva koji je lično predsednik Republike Aleksandar Vučić otvorio za Vidovdan, tu je naravno u planu izgradnja aerodroma u jugozapadnom delu Srbije na nekadašnji vojni Aerodrom „Ponikve“, postaće aerodrom za teretni i civilni saobraćaj i to će svakako i te kako značiti za građane ovog dela Srbije.

Sem vazdušnog saobraćaja, ja moram da naglasim da se sve ove godine od ekonomske stabilizacije zemlje radi upravo na razvoju vrlo značajnih infrastrukturnih projekata koji se tiču i drumskog saobraćaja.

Tu ću navesti da je završen Koridor 10, da se radi na autoputu „Miloš Veliki“, da će do Svetog Nikole ove godine biti završeno 30,9 kilometara autoputa, koji povezuje Preljinu i Požegu i koji će značiti novi impuls i novu žilu kucavicu, i za privredu i za građane koji žive u ovom području.

Naravno, moram da napomenem da Požega nije krajnja destinacija ovog autoputa, da će od Požege jedan krak autoputa ići prema Kotromanu i na taj način ćemo dalje ići sa povezivanjem sa Bosnom i Hercegovinom, a drugi krak će ići preko Peštarske visoravni, prema Boljaru, a to je, u stvari, povezivanje Srbije sa susednom državom Crnom Gorom.

Izgradnja infrastrukturnih objekata, naravno da utiče na ekonomski rast i razvoj Republike Srbije i Srbija za razliku od mnogih razvijenijih i mnogo značajnijih ekonomija, mnogo jačih ekonomija u Evropi, pokazala je da tokom pandemije Kovida 19, upravo ima najbolji ekonomski rezultat, ima i najbolji zdravstveni rezultat, jer je Srbija danas prva u Evropi po broju vakcinisanih i sedma u svetu zahvaljujući odgovornosti Vlade, zahvaljujući odgovornosti predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je danas u mogućnosti da vakciniše svoje građane, i da pomaže svojim susedima, da pomaže Republici Srpskoj, da pomaže Bosni i Hercegovini, da pomaže Crnoj Gori, da pomaže Severnoj Makedoniji, ali i da pomaže ponovo razvijenijim zemljama od nas, a kao primer navešću Italiju.

Naravno, moram da istaknem i izgradnju vrlo značajnog autoputa, to je Moravski koridor, koji će u stvari spojiti Koridor 10 i 11. Gradnja autoputa je započela. To znači bolji kvalitet života za oko 500.000 građana, koji se nalaze na tom autoputu, to je autoput širokog profila, to je autoput koji će imati i svu neophodnu telekomunikacijsku mrežu, to je autoput koji će dovesti nove investitore, koji će povećati i uticati na ukupan ekonomski privredni rast i razvoj Republike Srbije.

Danas je 24. mart i danas je 22 godine od zločinačkog NATO bombardovanja Republike Srbije, koje je trajalo punih 78 dana. Punih 78 dana mete zločinačkog NATO bombardovanja bili su vojnici, ali i civili, bili su stambeni objekti, ali i mostovi, bile su bolnice, ali i dečiji vrtići, bili su i starački domovi.

U zločinačkoj NATO agresiji prema našoj zemlji 79 dece izgubilo je svoj život. Među njima, svakako je mala Milica Rakić sa Batajnice koja je poginula u svojoj kući na noši, a imala je samo tri godine.

Tu je i dečak Marko Simić iz Novog Pazara, koji je poginuo, takođe, u svojoj kući, i zagrljaju svoga oca.

Tu su i deca uzrasta od pet i osam godina u Sopotu, koji su takođe poginuli u svojoj kući, u naručju svoga oca i u prisustvu tetke.

Tu je i trudnica od 26 godina, koju su kasetne bombe u Nišu raznele, koja je izgubila život, i ona i njena nerođena beba.

Režim do 2012. godine nije pominjao ni žrtve, niti je zločinačku NATO agresiju označavao svojim pravim imenom, nego su je nazivali kampanjama, akcijama, nekakvim milosrdnim anđelima, a oni koji su bombardovali decu, koji su u Sićevačkoj klisuri ugljenisali telo šestogodišnjeg dečaka, nakon tih bombardovanja govorili su da je to kolateralna šteta. Na taj način dodatno su podizali bol kako rodbini, tako i građanima Republike Srbije, jer je zločinačko bombardovanje bilo bez ikakvog osnova i protivno međunarodnom pravu, bez odluke UN.

Naravno, režim do 2012. godine stideo se i sramio se i onih 108 vojnika, koji su, braneći našu zemlju, braneći našu otadžbinu, poginuli na Košarama. Prosečno su imali 25 godina i između smrti za svoju otadžbinu i života u koji su tek zakoračili, izabrali su ovo prvo i niko im se nije zahvalio i niko nije odao počast do Aleksandra Vučića. Prvi koji je uveo obeležavanje 24. marta kao Dana stradanja i zločinačke agresije nad našim narodom jeste Aleksandar Vučić.

Oni pre njega, koji su do 2012. godine upravljali ovom državom, neka ih bude stid i sramota, ali oni su izgleda imali preče poslove. Imali su poslove pljačke narodnih para, ali i poslove skrivanja tih para u 17 različitih zemalja, u preko 50 zemalja, od Mauricijusa do Hongkonga, Švajcarske, Luksemburga, Holandije i tako dalje, ali oni su bili do 2012. godine i narod ih je poslao na smetlište istorije, jer su se oni stideli onih koji su bili najbolji deo nas, a to su svi oni koji su branili našu otadžbinu 1999. godine.

Naravno, želim da istaknem da nemamo dileme kada je u pitanju izgradnja svih infrastrukturnih objekata. Moram da istaknem da je rekonstrukcija barske pruge do Valjeva završena, da se od Beograda do Valjeva vozom sada putuje 130 kilometara. Nekada se tim vozom putovalo 20 do 30 kilometara. Naravno da treba nastaviti i dalje rekonstrukciju ove pruge, jer ova pruga je žila kucavica za mnoge opštine u zapadnoj Srbiji i jugozapadnoj Srbiji. Tu mislim i na Priboj i na Prijepolje. Naravno, treba misliti i o povezivanju ovih opština, kao i opštine Nova Varoš sa autoputem koji će ići prema Kotromanu i prema Boljaru.

Želim da istaknem da autoput koji se gradi Ruma-Šabac značiće bolji kvalitet života za 600 hiljada građana. Taj bolji kvalitet života znači da će ljudi ostajati tu, da će investitori dolaziti, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi imati bolje uslove za život, opstanak i razvoj.

Na kraju, gospodine ministre, želim da vam postavim jedno pitanje. Pored Aerodroma „Nikola Tesla“, predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić najavio je i ulaganje u aerodrom u Trebinju. Da li se nastavlja sa realizacijom ovog projekta uprkos pandemije kovid virusa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.

Poštovana gospođo Vukojičić, zaista hvala vam na ovom pitanju. Hvala vam na ovoj retrospektivi.
Zaista, mislim da se niko nije osvrnuo, pričali smo i o bombardovanju, ali nismo pričali kako je bombardovanje i kako su naši heroji, kako su sve te žrtve bombardovane, da li civilne, da li vojne, kakav su one imale tretman posle 2000. godine.
To je zaista bilo mučno gledati. Svako je niko u tom trenutku - da, to je bilo loše, ali… Svako to "ali", "ali mi smo krivi što su nas bombardovali", "nije bilo mudro, ali bombardovali su". Ali, ali, ali.
Zaista, ta politika izvinjavanja, to je nešto što je ostavilo dubok trag na svima nama, mislim i na svim građanima ove zemlje, na celom narodu i zato predsednik Republike i svi mi koji podržavamo njega i stojimo iza njega i imamo toliku podršku. Ljudi to više ne mogu da gledaju.
Pogledajte ta stranka, koja je nosila tu vlast, dokle je došla? Da bude privezak sa Mauricijusa, na to su se sveli. Uništili su svoju stranku kako su uništavali ovu zemlju deset godina. Nestali su svi oni.
Daleko od toga da mi danas pričamo o kampanji. Mi pričamo o jednom zlu koje nas je tada snašlo, za šta mi nismo krivi. Možemo samo da budemo krivi što ih više nismo uništili kada su pokušali da uđu vojno u našu zemlju. Sokolovi naši nisu dozvolili tada i neće dozvoliti nikada u budućnosti.
Često zaboravljamo da te mračne sile ne samo da su h tele da unište naš narod, nego su želele i da se mi i između sebe poubijamo u Srbiji kako su se poubijali u Bosni. Želeli su da ovde bude jedna mafijaška luka koju nismo dozvolili tada, a kako tek sada da dozvolimo, kada imamo ovako jako liderstvo?
Mi ne možemo bez regiona. Naši najveći partneri ekonomski su BiH sa Republikom Srpskom i Crna Gora. Mi moramo da gradimo saobraćajnice ka njima, da li železničke, da li putne, da li vazdušne.
Želeo bih da vas informišem da mi intenzivno radimo na projektovanju dela od Valjeva do Vrbnice železničke pruge. Nama je to strateški važna pruga. Bar je nama strateški važna luka. Mi radimo i projektujemo autoput Požega-Užice-Kotroman. Nama je cilj da se spojimo sa Sarajevom. To je naše tržište. Tu žive naši ljudi. Sve ovo radimo zbog toga. Jedna od tih investicija projektovanih je Aerodrom Trebinje. Naravno da nismo odustali. To je direktna inicijativa predsednika Republike i ove godine smo u budžetu odvojili 70 miliona dinara za projektovanje tehničke dokumentacije i 240 miliona dinara za eksproprijaciju.
Podsetiću vas da smo mi već formirali preduzeće koje na tome radi. Pažljivo radimo. Radimo studiju izvodljivosti koja će nam pokazati kakav aerodrom je nama potreban tamo, tako da to je svakako deo planova.
Ako mi dozvolite, molim vas, pošto ste se osvrnuli na posetu naše delegacije na čelu sa predsednikom Republike Francuskoj, a ja sam imao priliku i čast da budem deo te delegacije. To je moja prva poseta. Prvi put sam sve to gledao i krivo mi je zato što više ljudi nije moglo da vidi kakav tretman ima naša delegacija, kakav tretman ima predsednik Republike u zemlji kao što je Francuska - nuklearna sila, najveća vojna sila EU sa kakvim poštovanjem se obraća predsedniku naše Republike. To poštovanje prevazilazi našu ekonomsku moć i našu političku moć. To poštovanje nema veze sa ljubavi, to poštovanje ima veze sa zaslugama i sa politikom koju je predsednik Republike sproveo i zato se ova zemlja nalazi danas ovde.
Voleo bih da svi znaju ono što sam i ja tamo video, šta znači kada vi u Francuskoj kažete da ste vakcinisani. Oni vas gledaju i ne veruju. Jako malo ljudi u Francuskoj, Nemačkoj, celoj EU ima priliku da bude vakcinisan.
Mi ovde uopšte ne sagledavamo dovoljno kolika je privilegija imati dostupne vakcine. Da ne pričam o tome da vi imate priliku da birate vakcine. Pa, to je, prosto, neverovatno. Ja sam bio protiv toga. Mi smo podigli standarde na neverovatan nivo.
Kada vi nekom kažete u Nemačkoj da ste vakcinisani, oni vas gledaju ovako i ne veruju, kao da ste došli sa Marsa. Moramo da budemo svesni da je dostupnost vakcina rezultat jedne permanentne, pažljive politike građenja pozicije, koju je naš predsednik Republike uradio i obezbedio da imamo i američke, i evropske, i ruske i kineske vakcine.
Zato mi imamo šansu da prvi izađemo iz ove krize, samo moramo da se vakcinišemo, naročito ljudi stariji od 60 godina. Molim vas, iskoristio bih ovo, ako ste zadovoljni mojim odgovorom, iskoristio bih ovu priliku da pozovem ljude da se vakcinišu. Pomozite sebi, pomozite svom narodu, pomozite privredi. Jedino tako možemo da izađemo iz ove priče. Imamo vakcine, imamo šansu da pobedimo prvi. Vodeći smo u tome i samo lična neodgovornost može da nas u tome spreči. Hvala.