(Obraća se na mađarskom jeziku.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelica Sretenović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo ministar, dragi poslanici, sve knjige koje su zapamćene zaslužuju i zaslužne su i zapamćene. I ne smeju biti zaboravljene.

Time što čuvamo i brinemo o starostavnim knjigama, čuvamo istoriju našeg naroda, naše pismo i naš srpski jezik. Uvek će pisana reč imati istorijsku vrednost. Ona će biti neuništivi svedok dalekih vremena.

Dičimo se, i treba, Miroslavljevim jevanđeljem. Krajem 12. veka, na kamenom oltaru, u crkvi Svetog apostola Petra, u današnjem Bijelom Polju, vršena je prva služba Miroslavljevog jevanđelja, po zamisli kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, da ima svoje jevanđelje za potrebu bogosluženja na ćiriličnom pismu. „Neću goticu, hoću ćirilicu“ – rekao je. „Hoću pismo srpsko“ – i bi tako, i bi ćirilica. Prošlo je mnogo godina, no da se vratimo u vreme u kome živimo.

Mene je zainteresovalo šta kaže statistika što se tiče čitanja knjiga u Srbiji. U vreme kad su nam informacije dostupne na svakom koraku, kada vodimo brz život, malo je vremena koje možemo posvetiti sebi. Jedan od predloga za opuštanje jeste čitanje knjiga. Poražavajuća je statistika u Srbiji što se tiče čitanja knjiga. Da li zbog nemaštine ili zbog lenjosti, nezainteresovanosti, ali čak 75% odraslih ljudi, po prošlogodišnjem istraživanju, poslednjih godinu dana nije pročitalo ni jednu knjigu, vezano za posao i samoobrazovanje, dok je 60% ljudi pročitalo samo jedan bestseler.

Prema podacima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kada su u pitanju srednjoškolci, 29% nije pročitalo ni jednu knjigu tokom poslednjeg raspusta, 26% pročitalo je u istom razdoblju samo jednu knjigu, a 28% pročitalo više od dve knjige. Od 10% do 15% pročitalo je jednu od tri knjige u poslednjih godinu dana. Njih 7% nema ni jednu knjigu u kući. Ja ne bih ovo komentarisala.

Beleška Evropske statističke službe 2018. godine: Francuzi u proseku čitaju dva minuta dnevno, Italijani, Austrijanci i Rumuni pet, a građani Srbije šest minuta. Lepo.

Na knjige najviše troše Slovaci, 2% ukupne potrošnje domaćinstva, a najmanje Bugari i Grci, po 0,6%. U Srbiji se za 8% ispitanika može reći da vole knjigu, a 18% Norvežani. To je objavio Evrostat.

U svim zemljama, pokazuju statistike, više čitaju žene nego muškarci.

Da se vratim na Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotekarske građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje je dostavila Narodna biblioteka Republike Srbije za 720 starih i retkih knjiga. Ovaj predlog sadrži popis starih srpskih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih, odnosno štampanih, u periodu od 15. do 19. veka. Zakon o kulturnim dobrima utvrđuje da je stara i retka knjiga pokretno kulturno blago. Svih 720 starih i retkih knjiga sa ovog spiska su kulturna dobra.

Imajući u vidu njihov poseban značaj za našu nauku i kulturu, kao i da su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci, pokrenut je postupak da one dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Donošenjem odluke kojom se utvrđuje da su 720 predloženih starih i retkih knjiga kulturna dobra od izuzetnog značaja, stvoriće se uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu, restauracija, konzervacija, mikrofilmovanje za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela.

Knjiga je hrana, uteha, mudrost i učiteljica. Čuvajmo našu pisanu reč i negujmo književnost. U danu za glasanje svim srcem ću podržati ovaj predlog, jer me ovaj predlog uverava da briga za kulturu ide u pravom smeru, a nadam se da će uskoro stići na red zakon o pozorištu, a naročito me interesuje poboljšanje statusa slobodnih umetnika. Hvala.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Jelici Sretenović.
Reč ima narodna poslanica, Stanislava Janošević.
Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice parlamenta.

Veliko mi je zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo Zakon o muzejskim delatnostima, pre svega jer muzej neguje tradiciju i neguje istoriju, a mi ne smemo da zaboravimo ko smo, kakav smo i koliko veliki narod, bez obzira što po broju stanovnika smo manji od mnogih evropskih i svetskih zemalja, ali duhovno i kulturno smo i te kako bogatiji od mnogih evropskih i svetskih zemalja. Negde sam ubeđenja da je to ono što izaziva zavist kod njih, koja im ne dozvoljava da priznaju ekonomske, zdravstvene, kulturne rezultate, a nažalost i sportska dostignuća koja mi postižemo.

Elem, kada govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti, veoma je bitno da kažemo da će on detaljno utvrditi način i uslove vođenja muzejske delatnosti evidentiranjem muzejske građe, dokumentacije, kako se to istražuje, kako se to analizira, kako se to vrednuje, ali ono što je ključno jeste da Zakon o muzejskim delatnostima utiče na razvoj društva.

Srbiju krasi na desetine muzeja, pored Nacionalnog, odnosno Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, ja moram izdvojiti Narodni muzej Zrenjanin. Narodni muzej Zrenjanin osnovan je 1906. godine, a počeo je sa radom 1911. godine i on je savršen zato što je kompleksnog tipa, i zato što je po istraživačkom području veoma kompleksan, jer obuhvata ceo srednji Banat, odnosno 52 naseljena mesta. Zavičajnog je karaktera, poseduje 33 hiljade predmeta i prostire se na 1.200 metara kvadratnih.

U našem muzeju, u gradu na Begeju, pothranjena su dela Uroša Predića, koji je istaknuti Banaćanin, rođen u Orlovatu. Pored Uroša Predića, koji je jedan deo života posvetio i oslikavanju u crkvi, opus njegovih dela obuhvata preko 1.600 radova. Pored Uroša Predića imamo takođe dela Đure Jakšića, koji je iz Srpske Crnje, takođe jedan istaknuti cenjeni Banaćanin, ali i Save Šumanovića i Paje Jovanovića.

U Narodnom muzeju u Zrenjaninu veoma su bogata odeljenja etnološka, kao i arheološka, ali naravno i olimpijski legati, kao i prirodnjački.

S ponosom ističem činjenicu da su kustosi i istoričari Narodnoj muzeja prošle godine realizovali jedan projekat kojim je potpomognut finansijski i dobrom voljom od strane Ministarstva kulture. Ovom prilikom se naravno zahvaljujem ministarki Gojković, obzirom da je odobren i realizovan projekat – „Muzej u školama“.

Obzirom da smo zatečeni korona virusom i da je izmenjen režim rada, kustosi i istoričari u saradnji sa đacima, nastavnicima i nastavnim kadrom na području Novog Bečeja, kao i Sečnja, uspeli su da digitalizuju više od tri i po hiljade predmeta koji su kulturnog i istorijskog značaja. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Narodnom muzeju.

Međutim, ove godine su aplicirali za drugi deo tog projekta kako bi nastavili sa istim tim radom, ali na području opštine Zrenjanin, odnosno naseljenih mesta u opštini Zrenjanin. Nadaju se toj realizaciji, jer upravo ono što ovaj zakon govori to ovaj projekat i sprovodi, saradnju obrazovne i kulturne institucije, a pre svega akcenat je na radu sa decom, te ovom prilikom i ja bih zamolila, obzirom da se kao i deca, kao i kustosi u muzeju, raduju realizaciji i mogućnosti za realizaciju drugog dela faze ovog projekta i da ćete pronaći prostora i sredstava da omogućite da se ova praksa nastavi.

Obzirom da smo u domenu kulture, ne mogu a da ne pomenem to da je Ministarstvo kulture izdvojilo četiri miliona dinara, grad Zrenjanin dva miliona kako bi se rekonstruisao krov Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Zašto je to važno? Iz prostog razloga, jer je objekat i samo pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu ponos grada i za Banaćane se pozorišne aktivnosti vezuju još za 18. vek. Sala našeg pozorišta je u baroknom stilu i daje posebnu dimenziju svim predstavama i mi se radujemo što ćemo moći da nastavimo tu našu tradiciju. Hvala vam još jednom ministarka na tome što ste imali sluha i odobrili nam da prevaziđemo problem koji smo imali sa sanacijom krova.

Kada govorimo o muzeju, govorimo o umetnosti, govorimo o kulturi. To je ono u šta treba da ulažemo, jer ako je zaboravimo, zaboravićemo i sebe. Politika Aleksandra Vučića upravo govori o tome da ne smemo da zaboravimo ko su naši preci i da trebamo da stvaramo kulturno nasleđe za nadolazeće generacije.

Međutim, paralelno sa ovom pričom danas u Srbiji gravitira nekolicina javnih ličnosti kod kojih je na stotine puta utvrđeno odsustvo kulture i apsolutna je dominacija nekulture prilikom izražavanja i delovanja. Tako, na primer, kolege veoma je nekulturno, potom bezobrazno, a onda je na kraju krajeva to krivično delo kada otuđite novac građana Republike Srbije u vrednosti od 67,9 miliona evra. Onda ga deponujete na račune ofšor kompanija u 17 različitih zemalja, na 53 različita računa, kao što je to uradio Dragan Đilas.

Potom je veoma nekulturno, a onda bezobrazno, najblaže rečeno, kada isti taj političar na krajnje sarkastičan i podao način provocira jednu ženu, novinarku, profesionalca. Možda nije preskočio tečaj o pranju novca obzirom da je prirodni talenat, ali definitivno da je preskočio prelistavanje bontona, jer nakon toliko godina istupanja u javnosti, nije u stanju da na pravi način održi konferenciju za novinare i sa poštovanjem se ophodi prema medijima.

Krajnje je nekulturno lagati, kao što to rade Marinika i njen Dragan. Obzirom da su stanju da novac građana Republike Srbije prebacuju, dobacuju se sa njime sa računa na račun u iznosu u nekoliko stotina hiljada evra kako bi jedno drugom nadoknadili za sve izgovorene laži, jer to jedno drugom čine.

Da zaključim, krajnje bi kulturno bilo da priznaju svoja nedela, obzirom da će svakako biti razotkrivena, ali posle neće moći da bude – nismo znali, nismo mi, slučajno se desilo, jer će to zasigurno biti krivično delo i ona nema kraja. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Stanislavi Janošević.
Reč ima narodni poslanik Jelena Mihailović.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, današnji dnevni red nam otvara mogućnost da diskusiju posvetimo Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti i Predlogu odluke o proglašenju stare i retke biblioteške građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja što je meni kao umetniku i pripadniku kulturne scene u Republici Srbiji izuzetno važno, jer svaki put kada imamo priliku da govorimo o kulturi i o načinima kako sektor kulture možemo unaprediti i kada napravimo konkretne korake i pomake, mi radimo dobro našoj zemlji, našoj istoriji i našoj budućnosti i osvešćujemo neophodnost prisustva kulture u našoj svakodnevici.

Svoje prethodno izlaganje u ovom visokom domu sam završila rečima – „ars longa, vita brevis“ – umetnost je duga, život je kratak. Te reči bih uvrstila i na početak mog današnjeg učestvovanja u diskusiji imajući u vidu da danas govorimo o starim i retkim knjigama i muzejskoj građi što sve zajedno predstavlja umetnička dela koja su nadživela kako same umetnike tako i konzumente te umetnosti kroz vekove koji su usledili.

Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja je izuzetno važan dokument koji sadrži popis 720 starih srpskih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih, odnosno štampanih od 15. do 19. veka i kao peta ovakva odluka od 1979. godine predstavlja logičan i neophodan sled događaja u procesu istraživanja stručnjaka kako Narodne biblioteke Srbije, tako i drugih odgovarajućih naučnih i kulturnih ustanova.

Po zakonu o kulturnim dobrima regulisano je da je svaka stara i retka knjiga pokretno kulturno dobro, a po Zakonu o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, kao i Zakonu o kulturnim dobrima, kulturna dobra su razvrstana u kulturna dobra, kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja, a kategorizuju se zavisno od svog sadržaja, umetničke, kulturne i istorijske vrednosti značajne za nauku i kulturu.

Svaka knjiga ili rukopis iz Predloga ove odluke predstavlja umetničko delo koje dokumentuje istoriju, vrednosti, događaje, čuva srpsko pismo i jezik i kako u zakonu tako i u svesti cele naše zajednice mora biti tretirana kao izuzetnost i biti adekvatno zaštićena.

Donošenje Zakona o muzičkoj delatnosti je uslov sistemskog pristupa i uređenja oblasti zaštitne pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe na sveobuhvatan i svrsishodan način i smatram da predstavlja prvi veći korak i ka potencijalnom sistemskom uređenju i unapređenju kulture u celini, s tim što tu vrstu uređenja neophodna dugoročna strategija za razvoj kulture koja bi pored već donetih strateških ciljeva za razvoj od 2021. godine do 2025. godine morala kao ozbiljan i obiman dokument biti naposletku i konačno predložena Narodnoj Skupštini, posledično, potencijalno i potvrđena, kako bi kultura konačno dobila svoj uzlazni razvojni put.

Predlog Zakona o muzejskoj delatnosti suštinski treba da reguliše način obavljanja muzejske delatnosti i rad ustanova koje se njom bave, kao i da zaštiti ono što je od opšteg interesa za Republiku Srbiju, muzejsku građu.

Pre nego što nastavim volela bih da podsetim da poreklo reči muzej potiče od latinske reči „muzeom“ što predstavlja hram muza, zaštitnica duhovnih aktivnosti čoveka, inspirativnih boginja književnosti, nauke i umetnosti, što nas podseća da identičnu svrhu zaštitnika naših duhovnih aktivnosti treba da imaju i današnji muzeji i sve ostale ustanove kulture, koje kroz poziciju između prošlosti i budućnosti, a korišćenjem prošlosti, treba da pomognu stvaranju i održavanju nacije, stvaranju vrednosti kulturnog identiteta i kao institucijama kulture institucijama sećanja moramo im pomoći u njihovoj misiji i svrsi.

U sponi sa retkim i starim knjigama, o kojima danas govorimo, a imajući u vidu da se najvažniji istorijski rukopisi, pored drugih umetničkih dela i istorijskih predmeta, čuvaju upravu u muzejima, muzeji takođe imaju veoma važnu ulogu kada je u pitanju edukacija dece i mladih, jer nije isto prikazati slike u udžbeniku istorije, kao i odvesti decu u muzej da uživo vide postavku istorijski važne predmete i da svoje znanje upotpune i vizuelnom manifestacijom.

Već smo na sednici Odbora za kulturu i informisanje imali prilike da pomenemo važnost vraćanja kulture u škole kroz kulturno-umetničke sekcije ili kroz dodatni predmet, ali ovom prilikom bih ponovo istakla da je to tema koja bi na dnevni red međuresorne saradnje Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete trebala doći u što kraćem vremenskom roku, kako bi sa realizacijom ideja vraćanja kulture u škole svi muzeji, ali i sve druge ustanove kulture u budućnosti imale publiku kojoj bi mogle da predstave svoje sadržaje i kako bi napori za oživljavanje kulture pred budućim pokolenjima dobili svoj pravi smisao.

Obrazloženje koje ste priložili uz Predlog zakona o muzejskoj delatnosti vrlo detaljno i temeljno predstavlja ciljeve koji se donošenjem ovog zakona postižu i koje probleme bi potencijalno u praksi ovaj zakon mogao da reši.

Raduje me da je opcija status kvo, koja je bila jedna od razmatranih mogućnosti da se dosadašnji problemi reše nedonošenjem ovakvog zakona, odbačena, jer lično smatram da je status kvo dugo bio prisutan u kulturi Republike Srbije i da naš nacionalni identitet nema luksuz da držimo status kvo po pitanju upravo onoga što je od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Priloženo obrazloženje takođe tretira i značaj muzeja kao bitnih elemenata za pokretače privrednog rasta, u vidu učestvovanja u turističkoj ponudi naše zemlje, s tim da se, pretpostavljam, zbirke svih 149 muzeja na teritoriji Republike Srbije moraju obogatiti, njihova prezentacija osavremeniti, kako bi naši muzeji mogli postati i ostati atraktivni i relevantni društveni prostori i resursi važni za celu zajednicu.

Nacionalni muzeji u Srbiji, čije je osnivanje započelo u 19. veku, danas su suočeni sa mnogim drugim problemima koji su, pored nedostatka novca, i nedostatak prostora i slabih ljudskih resursa.

Takođe, mnogi muzeji u Srbiji privremeno se zatvaraju zbog rekonstrukcije koja traje godinama, što nepovoljno utiče na kulturu uopšte. Država bi trebalo organizovanije da pristupi rekonstrukcijama muzeja od republičkog značaja, da odredi prioritete i realne vremenske okvire za građevinske i arhitektonske poslove.

Na primer, jedna od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji je Narodni muzej u Beogradu, njegova rekonstrukcija je trajala 15 godina. Zatim, rekonstrukcija Muzeja savremenih umetnosti je trajala deset godina, dok rekonstrukcija i sanacija Zavičajnog muzeja Zemuna, smeštenog u Spirtinoj kući, jednom od najstarijih simbola istorije Zemuna, traje od 2000. godine i još uvek nije završena.

Međutim, rekonstrukcija muzeja ne znači samo obnavljanje muzejske zgrade, već i transformaciju i osavremenjivanje načina rada zaposlenih, prilagođavanje novom vremenu i tehnologijama. Potencijalni problemi se mogu pojaviti i pri nabavci muzejske građe, posebno u segmentu trajnog obogaćivanja zbirki atraktivnim predmetima i umetničkim delima, koji mogu privući pažnju publike domaće i svetske javnosti i samim tim doprineti kako samoodrživosti muzejske delatnosti, tako i kulturi u celini, ali i već pomenutom privrednom rastu.

Veliku i važnu ulogu u razvoju muzejske delatnosti treba da ima Muzejski savet, u kome verujem da će pozitivnom selekcijom biti izabrani stručnjaci koji će u okviru svojih nadležnosti kreativnim predlozima unaprediti muzejsku delatnost u Srbiji i rad celokupne mreže muzeja. Ali, kako bi se svaka dobra ideja realizovala, svi znamo da su neophodna finansijska sredstva.

Samo sprovođenje ovog zakona ne zahteva dodatna finansijska sredstva u ovoj godini, budući da je njegova primena odložena, ali u slučaju da se sa njegovom primenom počne u toku ove godine neophodno je ne samo preraspodeliti već dodeljena sredstva za kulturu, već smatram da bi Ministarstvo finansija trebalo da razmatra i opredeljivanje dodatnih finansijskih sredstava za sektor kulture u okviru predstojećeg ili predstojećih rebalansa, jer predviđenih 30 miliona dinara koji treba da podignu kapacitet ustanova kulture ni iz daleka nisu sredstva koja bi mogla pomoći trajnom obogaćivanjem muzejske građe, a određena vrsta preraspodele već opredeljenih sredstava u sektoru kulture bi dodatno opteretila druge kulturne delatnosti.

Posebno je važno pokušati da se sredstva za sektor kulture u predstojećem rebalansu povećaju, imajući u vidu da je za nama godina kada je kultura, pored ostalih delatnosti, izuzetno pogođena, da su posledice po kulturu i na globalnom nivou ogromne i da je neophodno, pored kratkoročne pomoći, kulturi prići strateški i sistematski.

U svom prethodnom izlaganju sam se osvrnula na zajam od 20 miliona evra koji smo nedavno potvrdili, koji je bio za ulaganje u infrastrukturu u kulturi. Takođe sam u svom prethodnom izlaganju predložila da se potencijalno za budžet za npr. sledeću godinu razmotri zajam u aproksimotivnom iznosu od 50 miliona evra, kako bismo ulaganja u kulturu sa 0,97% podigli na procenat koji bi mogao da isprati procente ulaganja u kulturu zemalja u regionu, kao što su Crna Gora koja izdvaja 1,34%, Severna Makedonija 1,23% i Hrvatska 1,76%.

Već sam pomenula da je svest o važnosti kulture i svest o njenom prisustvu u našem društvu od enormnog značaja za celokupan razvoj našeg društva, te bih u tom svetlu volela da apostrofiram i značaj projekta „Evropska prestonica kulture - Novi Sad“, koji bi kao jedinstvena prilika mogao da podigne tu vrstu svesti, ne samo u gradu Novom Sadu i okolini, već taj projekat moramo tretirati kao državni projekat od koga će koristi imati cela zemlja, imajući u vidu procene iskustva dosadašnjih evropskih prestonica kulture koje su na svaki uložen evro vraćale šest.

Jedan od osnivača ideje „Evropske prestonice kulture“ je Melina Merkuri, koja je u okviru svog mandata na mesto ministra kulture Grčke otvorila muzeje za grčke državljane u smislu besplatnog ulaza i time podstakla naciju da se bolje upozna sa svojom bogatom istorijom i kulturom.

Srbija je zemlja Miroslavljevog jevanđelja, Svetog Save, Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Novaka Đokovića. Sa naše teritorije je potekla prva evropska civilizacija, kao i 17 rimskih imperatora. Imamo bogatu istoriju i kulturu, u koju moramo uložiti maksimum kako bismo dostigli da našu kulturu prepoznaje svetska javnost na način na koji prepoznaje naše sportiste po kojima i vidimo kako uloženo može da doprinese ne samo njihovim ličnim rekordima i uspesima, već imidžu nacije u celini.

Reči Tomasa Džefersona, koje se često citiraju, mogu biti smernica za dalje aktivnosti: „Ako želite nešto što nikada niste imali, morate biti spremni da učinite nešto što nikada niste uradili.“ Ako želimo da podržimo, a pre svega razvijamo našu kulturu i kulturne delatnosti, moramo uložiti ono što možda nikada do sada nismo, kako bi koraci kao što je donošenje ovog zakona u muzejskoj delatnosti imali svoju punu svrhu.

Lično želim da verujem da je došlo vreme da se ulaganja u kulturu značajno podignu, da se sektor kulture strateški postavi i da status kvo u kulturi odbacimo kao bilo kakvu mogućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Mihailović.
Reč ima narodna poslanica Jelena Kocić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je za nas izuzetno važan jer će njime prvi put oblast muzejske delatnosti biti definisan na konkretan način, što će mnogo olakšati rad muzeja u Srbiji.

S obzirom da se do sada na oblast muzejske delatnosti primenjivao zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji po svom opštem propisu i karakteru uređuje opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara i nije definisao precizno oblast muzejske delatnosti, donošenjem ovakvog jednog zakona biće unapređeni uslovi za razvoj čitave muzejske struke. Njegova vrednost je velika upravo zato što je primenljiv i zato što će na funkcionalan način unaprediti delovanje muzeja u Srbiji.

Ovim zakonom obezbediće se potpuna zaštita i očuvanje muzejske građe, kao pokretnih kulturnih dobara, ali će se poboljšati uslovi za rad muzeja. Ono što smatram jako važnim jeste uvođenje Muzejskog Saveta Republike Srbije, koji će kao stručno savetodavno telo obavljati poslove od interesa za razvoj i unapređenje muzejske delatnosti, ali su jako važni i članovi zakona kojima se predviđa da će u muzejima u Srbiji moći da rade ljudi sa odgovarajućim obrazovanjem i sa položenim stručnim ispitom što znači da će ljudi od struke na adekvatan način štititi i čuvati našu kulturnu baštinu.

S obzirom da dolazim sa juga Srbije, tačnije iz Leskovca, sa ponosom mogu da kažem da je Narodni muzeju u Leskovcu od svog osnivanja do danas nosilac preko 150 priznanja i nagrada. Nagrada „Mihailo Valtrović“ koji je u Muzejsko društvo Srbije dodeljuje muzejskim radnicima i ustanovama, našem Narodnom muzeju je pripala četiri puta. Autor izložbe „Zlatno doba Leskovca“ proglašeni su kustosima godine. Leskovački narodni muzej nosilac je i priznanja kulturni obrazac koje Ministarstvo kulture i informisanje dodelilo našem muzeju 2019. godine, nosilac je čak tri „Oktobarske nagrade“ grada Leskovca, kao prestižne nagrade našeg grada, a nagrada koja je za nas Leskovčane posebno značajna, jeste nagrada koja je Narodnom muzeju u Leskovcu dodelio naš predsednik Aleksandar Vučić na Dan državnosti 2020. godine, Sretenski orden trećeg stepena za izuzetno zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture i muzejske delatnosti.

Stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu, nagrađena priznanjem „Mihaila Valtrović“ iz godinu u godinu se dorađuje, tako je naš muzej jedini muzej u Srbiji sa stalnom taktilnom postavkom koja je namenjena slepim i slabovidim posetiocima, zahvaljujući kojoj je i naš grad, grad Leskovac dobio nagradu Zaštitnika građana za pristupačnost kulturnim sadržajima.

Promenom vlasti i odlaskom onih koji su u kulturu u Srbiji i stavili u nezavidan položaj sa velikim kašnjenjem ličnih zarada zaposlenih u kulturi, stvoreni su uslovi da se situacija napokon popravi. Dolaskom na vlast SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, kultura je doživela svoj preporod. Nakon 2012. godine, zahvaljujući našem gradonačelniku, doktoru Goranu Cvetanoviću, sve kulturne institucije u Leskovcu dobile su svoj novi izgled, zaposlenima su isplaćene zaostale zarade, a sa zadovoljstvom zaposlenih i stvaranjem dobrih uslova za rad, počeli su da se nižu i brojne nagrade kojima se mi kao grad ponosimo.

Godine 2014. rekonstruisana je zgrada Narodnog pozorišta, a glumci su naš grad doneli brojne nagrade, ove godine čak devet sa festivala Joakim Vujić, zahvaljujući čemu će grad Leskovac biti naredne godine i domaćin istoimenog festivala. Rekonstruisana je zgrada istorijskog arhiva tako da je grad Leskovac nosilac i nagrade „Zlatni arhiv“, koji dodeljuje fondacija Arnautović, pri Arhivu Srbije.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem kvalitetnih sadržaja nakon grada Beograda dok Leskovačka narodna biblioteka sa svojom čitaonicom gazi u vek i po postojanja i svojom kreativnim sadržajima svakodnevno okuplja studente, decu i mlade.

Kažu da je grad bez kulture, grad bez duše, a ja i te kako mogu da kažem da Leskovac je grad sa dušom jer se mnogo ulaže u kulturu. Za razliku od perioda kada je na vlasti bila DS, kada je grad stagnirao, kada se za kulturu izdvajalo upola manje, danas zahvaljujući gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću iz gradsko budžeta se izdvaja preko 9% za kulturu. Za vreme vlasti SNS Narodni muzej i ostale kulturne institucije grada Leskovca nebrojano puta posetili su naš predsednik Aleksandar Vučić koji je počasni građanin našeg grada, naša premijerka gospođa Ana Brnabić i mnogi resorni ministri, za nas Leskovčane to je velika čast.

Kada je DS vodila našu zemlju, jug Srbije za njih praktično nije ni postojao. Mi Leskovčani nikada nismo bili udostojeni da predsednik Republike dođe kod nas, da poseti neku našu kulturnu instituciju, da dovede nekog investitora kao što to čini sada naš predsednik Aleksandar Vučić. Doduše, dešavalo se da dođu u naš grad, tako da svi mi pamtimo 2009. godinu kada je tadašnji predsednik Srbije, gospodin Boris Tadić i tadašnji gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas dolazili na jug Srbije, dolazili u Leskovac, ali ne da dovedu nekog investitora ili da posete neku našu kulturnu instituciju već da rade za svoj džep, da nam ukradu, odnosno da legalizuju krađu, odnosno kupovinu odbornika i otmu nam vlast u Leskovcu, ukradu mandata gradonačelniku. Tako da su građani Leskovca i građani Srbije još te 2009. godine mogli da vide kakva je politika koju vodi Boris Tadić, kakva je politika koju vodi Dragan Đilas, a to je politika krađe, politika otimanja, politika prevare, što i danas možemo da čujemo o silnim računima na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i drugim poreskim rajevima.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je više puta posetio naš grad, otvorio nove fabrike, izgradio puteve, ja sa ponosom mogu reći da kod nas više ne važi ona floskula – što južnije, to tužnije, jer se danas jug Srbije ravnomerno razvija kao i ostali delovi naše zemlje.

Na kraju iskoristila bih priliku da i poštovanu ministarku pozovem da nam ukaže čast i da dođe i da poseti naš grad. Zbog svega navedenog, zbog činjenice da se nakon skoro 30 godina donosi jedan ovakav zakon koji će doprineti razvoju kulture u Srbiji, ispred poslaničke grupe Aleksandra Vučić – Za našu decu, ja ću podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavom 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.